Jakšić, Đura - PROZA
Na granama drveta što su pred kućom zasađena bila, ne beše nijednoga lista. Oh, pa kako se lepo ta tužna priroda sa tugom srca čovečijega slaže, kao što divno poetično Petefije u jednome svome stihu kaže: „Po tužnom nebu
Obradović, Dositej - BASNE
Naravoučenije Koga k čemu priroda nije stvorila, neka se u ono ne pača. 40 Magarac koji promenjuje gospodare Magarac služaše ujednog baščovana, i
da smo trpeljivi i velikodušni u zlopolučiju i u šteti kad nam se priključe, rasuždavajući da one iste vešti koje nam je priroda dala za vreme su naše, kolmi pače one koje smo mi stekli.
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
VILAJET 110 ISTINA O EKSERIMA 113 ISTINA O PLANINAMA 115 AUTOPORTRET SA GLAVOM NA STOLU 117 ČIZME 119 MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM 122 ZAŠTITNIK TERAZIJA 124 PRAG BEOGRADA 125 PRAZNIK U DONjEM GRADU 135 KVANTAŠKA
Zar ćeš obuven u krvave čizme leći u zemlju, kraj bosih otaca? 21. maj 2000. MRTVA PRIRODA SA PRAZNIM TANjIROM Po dvadesetom pevanju Odiseje Tvoj tanjir je prazan.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Nije vajde — baš kad ga čovek pogleda, mora priznati da ga je sama priroda stvorila da bude kapetan. Pa još ono njegovo zvanično ponašanje!
Dučić, Jovan - PESME
ŠUM Pođe šum s gore jasenova, Dade ga šumi jelâ, I bukvi bukva, zovi zova, Prenu se priroda cela. Bivolje stado diže glavu: — Je li to pesma o moći? Ševa ču himnu nebu plavu, Buljina muziku noći.
Jedne noći jaki je bdio. Mislio je na svoja brda, gde je doskora hodio silan i svirep kao priroda; gde su ga se bojali veprovi; gde je okrvavljenim rukama išao do orlovskih gnezda, stare davio i mlade krao; i odakle
Iza njegovih gora izgreja krupan, krvav, ponoćni mesec. Njega je Priroda dočekala sa osmehom, sa radošću, sa raširenim rukama, sa blagoslovom. Jer ona ne zna za pravdu nego za silu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
višekratno pominjao „dublje razloge” i kako ja „ne smem misliti samo na sebe”, „ne smem nju unesrećivati”, „ja, nestalna priroda”, „familijarne obveze”, „moje srce zna kako mi je, ali...”, itd.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Sunce se crvenilo iznad šume i sva priroda, kao pod vladom nekog dubokog i uzbuđenog osećanja, zaćutala je zamišljeno. Nad suncem, na plavom nebu, jedan dugi
Afrika
sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici. Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N.
Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada. Drugi starac joj je otac, ali nije on domaćin, već odsutni sin, koji je sam trgovao i
Toliko je priroda čoveka i rasa čudna i tajanstvena. I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Životinja je nabasala na otrovnu travu, svakako, to je stvar prirodna, slučajna, ali zašto je priroda izabrala da ubije, danas, baš tog prekrasnog pastuva, a svi su konji bili na toj istoj travi?
na to, nekim glasom, kao iz bureta, da je ta njihova rođaka, Đinđa Zekoviča, iako je izgubila muža, široka, vedra, priroda, kao što je žito puno bulki, kad se talasa. Selja je to, seljanka, pa i u žalosti ostaje dobra, i sa smehom u suzama.
Šuma mu je bila, kao i sva priroda, blizu. Šuma kao šuma. Sad, jašući tako, u tuđinu, začudi se, kako se pred njim otvaraju, veliki, kao crkve, šumarci
On je, kaže, svoj posao, svršio. Ostalo će učiniti, mladost i priroda. Ako bi Petar imao nesvestice, ili napad besnila, treba da ga pozovu opet, odmah.
imala siromašne prozore, sa drvenim kapcima i drvene doksate, koji su ličili na straćaru, i štalu, ispred nje je priroda bila tako lepa, u proletnom danu, da je taj dan, posle, Pavle, dugo, sasvim jasno, pamtio. Pa i Varvaru.
Teodosije - ŽITIJA
Šta sada da učinimo? Kako da se javimo gospodaru našem? Koji će kamen, koja železna priroda poneti te žinu takve vesti koju mi nosimo roditeljima i braći?!
Jer varljiv je, reče, ovaj život, i sklona je padu priroda ljudska, i niko se neće udostojiti da ga strasti nikada ne dohvate i da nema učešća u poroku — osim Boga jedinog!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Zadatak, dakle, olakšava manje složena priroda predmeta. Vrlo je prostrana oblast koju naseljavaju Južni Sloveni. Ona se prostire od Celovca i Ljubljane do Soluna i od
Sva priroda je živa ili dejstvuje kao živa, i mrtve stvari i zamišljene. Ima duhova u vodi, u zemlji, u drveću. Po prostranim i nedir
Zemljoradnjom se gotovo nisu bavili. Priroda zemljišta ih je uputila na stočarstvo. Geografski položaj između Jadranskog mora i moravskovardarske udoline, na
Većim delom godine nebo je jasno i vedro. Ova je priroda ostavila dubok trag na ljudima koji u njoj žive. Potištene čifčije znaju imena najudaljenijih vrhova.
Stanovništvo nema nikakve koristi od privrednih izvora koje bi im priroda mogla pružiti. Svi žive delom od onoga što im donosi rad izvan oblasti.
Psihičke osobine i način života kod naroda ove kotline imaju svoj zaseban tip, kao što je drukčija i sva priroda kotline od prirode u ostalim krajevima centralne balkanske grupe.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Misliš? - šapnula je a onda mi se obesila o vrat izjavljujući da sam genijalan. Zeleni zečevi! To je priroda morala da izmeni i onda niko ne bi uspeo da uhvati ni jednog jedinog zeca.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
, objedinjuje to što su one u mitsko-magijskom poimanju sveta ona biće čija je priroda demonska, htonska, te su zato opasne po trudnicu i dete koje ona nosi.
U ovom slučaju veruje se da se magijska moć bele boje, njena stvaralačka i spasonosna priroda prenosi na dete i štiti ga od zlih sila.
Roditeljske osobine se neminovno prenose na decu, te je stoga suštinska priroda deteta određena naslednim faktorima („Đe je sova izlegla sokola?
Kakvo je neko dete, kakva mu je priroda, to je dato još na rođenju i ne može se izmeniti. A to znači da ko se kakav rodi, takav i umire.
(Novaković, S., SNZ, s. 41) — Puna bukva sena i u senu meso. (Novaković, S., SNZ, s. 42) DETE (NjEGOVA PRIRODA) — Živo sam, al’ ne znam da sam; kršteno sam, al’ ne znam da sam; majku imam, al’ je ne poznajem; očima gledam, al’
na majčinoj sisi, zagonetka usmerava našu pažnju tamo gde bi valjalo tražiti pravi odgovor na pitanje: Ko je i kakva je priroda tog sićušnoj ljudskog bića? Takođe, ove zagonetke otkrivaju ogromnu i višestruku važnost dojenja.
¹⁷ (4) Kulturno-istorijski model (Vigotski, Valon). Prema kulturno-istorijskom shvatanju, priroda deteta nije data rođenjem (nije biološki određena), već je pre zadata, što znači da dete tek aktivnim usvajanjem
Lakićević, D., Pepeljugina papuča, Bratstvo-jedinstvo, Novi Sad 1989. Lakićević, D., „Priroda narodne poslovice“, u: Narodne poslovice, Rad, Beograd 1983. Lalević, M.
, „Stara narodna vjerovanja na Kordunu“, Raskovnik, 37, Beograd jesen 1983. Ortner, Šeri, „Žena spram muškarca kao priroda spram kulture?“, u: Antropologija žene (Zbornik), Papić, Žarana i Lidija Sklevicky (ur.), Prosveta, Beograd 1983.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
zbog vrline preterane, među ljudima nedozvoljene, izopače, za čoveka koga anđeo začne, a đavo dotka, za isposnice koje priroda, hiljadurotka, ljuto prokune i u duši im zapali poročne mašte; za one koji dugo, ćutke, gutaju gorčinu, kada najednom
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– Zaplićeš jezikom! I ti to zoveš: uživati u prirodi? Prežderavati se tri dana? Pa gde je tamo uopšte priroda? Onaj prašnjavi put ispred kuće? Ono škrofulozno voće; ti to zoveš prirodom?
One seljake ucenjivače, što samo vazduh ne naplaćuju? Šta je za tebe, uopšte, priroda? Kada ti drugi zavide što imaš vikendicu, je li to? – Ajde, ajde... – Šta, ajde, ajde?
Matavulj, Simo - USKOK
Pijero se okrete nestrpljivom pukovniku i poče talijanski: — Gospodine pukovniče, priroda je, u ovom slučaju, sasvim prosta i... pardon! to jest: stvar je sasvim prosta i prirodna...
I ta povorka, uz gole, ljute krše, pod natmurenim nebom, bješe simvolična! Ti mrki đetići, prema kojima priroda njihova kraja vazda, i velike nacije, koje im, u času nevolje, laskahu, postupahu maćinski, s gorčinom u duši, ali s
a mladu, čistu, prije nego što će utonuti u nesvijest pokoja, priviđaju se draži ljubavi, prikazuje se svijet i priroda kao savršenstvo dobra; tužnu i brižnu zaoštrava se stradanje, otežava se breme života, vidi mu se sve što opstoji kao
Iako bješe prosta kći prirode, vidjeli smo koliko se odlikovala od svojih druga tanjim umom i nježnijim srcem. Kad priroda svojim darovima odvoji tako svoje stvorenje, onda je ono tek remek-djelo!
Ponjekad, u lijepoj noći, veličanstvena priroda blažaše ga i buđaše mu klonulu srčanost. Tada mu se činjaše sve lako i ućutkivaše ponos.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Iz Emilovog vaspitanja isključene su knjige; jedini učitelj je Priroda. Prva veština je zemljoradnja, zatim dolaze zanati. Sloboda duha, nesputano mišljenje i učenje na primerima najviši su
(Muke krvave) Čovek-težak sve je primio od Prirode: i moralna načela, i uputstva za svakodnevni život; Priroda ga kažnjava i nagrađuje, a on joj sve predaje, i muku i radost, i život sam, sve do poslednjeg dana, do sahrane na
(Ti si konj) Samo je dečje oko moglo da uoči taj pokret, tu nežnost, takav drhtaj. Priroda koju je Ćopić doživeo u zavičaju doista je onaj bodlerovski hram u kojem se ukrštaju tajanstveni zvuci i nedokučiva
Ushićen onim čudom kojim nas priroda prožme kad god zaboravimo na sebe i široko otvorimo oči, Erić nezasito kuša slast burnih, munjevito uhvaćenih slika,
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Ali, s druge strane, to je vedar duh, trezvena priroda, i pod uticajem knjiga i razmišljanja njegov duh će biti sve kritičniji i njegov racionalizam sve snažniji.
i krepak duh, jaka vera u »bogodanu svobodu uma«, čine Dositeja Obradovića jednom od najsrećnijih i najujednačenijih priroda. Svojom dobrotom srca i jačinom uma on je činio vrlo jak utisak na sve koji su ga poznavali.
Njega ne zanima toliko sama priroda i utisci koje ona budi u njemu, no u prvom redu ljudi, njihov život, naravi, uredbe. On ne udara u neku visoku
; ruske reči: posrednik, postojan, priroda, itd.) On priznaje da je sam stvorio nove reči, kao: vikač, menjač, sejač, trubač, izbranik, vinogradar, vrtar,
pisac, ne samo zato što je gotovo isključivo pisao za »dične Srpkinje« no zato što je sam u osnovi bio jedna ženska priroda.
OBIM I PRIRODA NjEGOVE POEZIJE. — Ali Zmaj nije bio samo gibak duh, darovit đak ove ili one pesničke škole, jednog ili drugog pesnika.
S jedne strane njegova plaha i buntovna priroda, sa druge strane život koji ga je obmanuo i sirotinja koja ga je stalno pritiskivala, učinili su da je on imao ono što
godina zavlađuje zanos za prirodne nauke, i u mladim naraštajima stvara se gotovo religija prirodnih nauka, uverenje da priroda za čoveka nema više tajni, da nauka sve zna i sve može i da »zlatni vek čovečanstva nije za nama no pred nama«.
Đurađ Branković je neuspeo pokušaj: Ignjatović je hteo da bude »poetičan«, ali njegova priroda vukla ga je dole, i on je svoj »istoričeski roman« sveo na prepričavanje istorije i vulgarne i netačne opise života na
i naturalističkoj školi, koja se u doba njegova početka tek stvarala u evropskoj književnosti, no po tome što mu je priroda bila takva, što je tako u duši osećao spoljnji svet i što ga je samo tako mogao izražavati.
On nikada nije mario za »otmen« i »vaspitan« svet, za konvencije, norme, etikete, gde je ljudska priroda izopačena, sputana, ukočena.
On voli prost, primitivan svet, »niži stalež«, gde su ljudi onakvi kakvi u stvari jesu, gde je ljudska priroda otkrivena, gde je svaki svoj.
Sremac, Stevan - PROZA
je na prstima kad je što podnosio na potpis kaznačeju ili pretpostavljenom pisaru, tako da mu je to već postalo druga priroda njegova, pa je na prstima išao tako reći celoga svoga veka, svuda, i u kafani i na ulici, gde god bi samo video
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Srce joj htede pući, ali jaka priroda i večit, težak, svakodnevni rad pobediše... Uguši sve što beše. Ali eto sad, od neko doba, opet on, taj isti Stojan,
Pošten je i čist kao ogledalo. Ne govori mnogo, ne brza, ne plete se. Priroda jaka, vera iskrena, a duša neokaljana i čista kao izvor planinski. Žena mu, moja tetka, dobra.
Lalić, Ivan V. - PISMO
istisnutu količinu bola, Po Arhimedu; prisilno krštenje Utopljeniku grane pluća skrši, A blagoslov je tog preobraženja Priroda vole što nasilje Vrši, Jer sve je živo samo parabola Nesavršenstva, što milost je živa. Ne kuni more.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pet puta su je vadili i spuštali na „bis“. Najzad, stiže i ta priroda! Na nežno zelenoj livadi, posutoj prvim prolećnim cvećem, žvakaćim gumama, starim novinama i zarđalim kutijama
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
ІІ A kroz prsle prozore prelama se Srbija beharaju madžarke. - Kome li se priroda u sretanje spremila? - kad je život grdija, taljiganje, pedepsa, a svijetom izroda kao pasjeg nakota!
PRETRES KUĆE Šljivom behar - proleće. S proplanaka, s gajeva djevojči se priroda. A y kući pretres je. Mamicu ti četničku, gdje je slika Kraljeva!? viče trojka skojevska.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Pored svega toga, nazivam opet, po navici, to noćnim ćutanjem i tišinom. A ipak razaznajem da nikada priroda nije bila u življem, u opštijem šumu i razgovoru, u žuborenju.
Dovoljno je da čovek zamukne pa da se glasovi prirode dignu oslobođeni a da on sve to nazove: Tišina. Sva priroda okolo je u jedinstvenome radu sarađivanja. Reklo bi se da je sve u prirodi novo i kao da je tek postalo.
I pokaza čitav red brda i Mont Palankinos koji kao da svojim zidovima drži nebo. Sva priroda bi oštra i plava kao umrla usna. Jedna zvezda pade čim se povrati mrak.
Povijem se u barci, kao da će me pogoditi. Priroda baca svoje meteore, svoje munje, i slike svojih munja, nemo i ubilački kao prvoga daka.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
” II VESNIK PROLEĆA Pod zracima toplog sunca Priroda se iz sna kreće; Sa žuborom bujni potok U doline mirne sleće. Samo gore, na visini, Još se bele puste ravni.
Udar sudbine obiš'o me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva — Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni
Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na banku
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
MONAHE 1 Mora se preduzeti taj izlet do podnožja, do podzemlja, potkrovlja besovske izbe, da se prirodi pokaže da priroda nije odgonetka sama sebi, kao što ni tama u tami nije tamna – svetlost je svetla samo drugom u tebi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Šta su oni kome učinili? Njima je tako dobro ovde. Saživeli su se sa svojim stadom... priroda im sve daje, od ljudi ništa ne traže. Od njih su se već i otuđili...
A sada, one boje jesenjeg šarenila izgledaju mi izvanredno lepe i jasne, kao da ih je priroda naročito podešavala oku čovečjem. To ranije nisam zapažao...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Suton se približava, a vazduh postaje gušći, tamniji. Cela se priroda umirila, pa se samo još oseća njeno gigantsko drhtanje, kao poslednji uzdah pred teškim snom...
strasnom, devojačkom ljubavlju ; ljubi bezumno, sa najvećim samoodricanjem, kako to može samo njena strasna i plahovita priroda...
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Ono što je meni pomoglo da, duševno, podnesem sve te gadosti, bila je priroda terena na kom smo ginuli. Taj deo Galicije liči, ponegde, na Srbiju, sa svojim brdima, sa svojim šumama.
Renoar je imao više od pet izložbi, uljanica, akvarela, crteža, i pastela. Njega iskreno vole. Sezan je njima druga priroda, ređa.
Zatkinova teorija je, ako hoćete, manir, da svaki panj, komad mramora, ostavlja onako kako ga je priroda dala i prema tome izrađuje. Oni koji sve bolje znaju nego ja reći će da je čitao Mikelanđela. Ne učenik je Mongola.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Put ga povede toga lepog dana Kroz mlada polja suncem obasjana. Sva je priroda dobre volje bila: Blag povetarac s mora, od Karmila, Ječmenim poljem talase je kreto I obraze mu laskavo obleto...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
blagim sunčanim zracima, urešene raznobojnim kitnjastim okvirima, izmalane sjajnim, živim, čarobnim bojama, kakve samo priroda može dati, pa tako zanesen, očaran, ne znaš kud pre da pogledaš, gde pre da se okreneš...
mračnjaci XIX veka tiranisali i oduzimali mu, izveštačenim i neprirodnim vaspitanjem, sve njegove podobnosti, kojim ga je priroda obilato nagradila.
Nastupi ljuta brdska zima, kad se ledi drvo i kamen, a svu okolinu zastre belo studeno pokrivalo, te se čini da je sva priroda sleđena, izumrla, i nikad se više ne može u život vratiti.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” „Priroda je moja takva, vesela, A brdska mi čamotinja presela, I gađenjem ispunilo selo me: Ja bih htela Beogradu belome!
I kao što je priroda odgurnula mamuta, Čovek je izneverio psa zbog auta, Veran gazdi, pas ne zna da se ustavi I život gubi zbog nesrećne
Jeste, rano u proleće, nađe se i polena, A u jesen, pečuraka, ispod trulog panja. Al priroda je, pre svega, glib do kolena, Seosko bespuće, i tupost postojanja...
Nigde čiste staze ni suvog nogostupa, Pljusak ne pomišlja da stane, bar za sada! Priroda je kal iz kojeg se noga s mukom čupa, A obuća se kida i raspada.
(Šta on tu traži, kog vraga?) Stavi kocku šećera, il pregršt mrva na panj: Za pola sata, sve će nestati bez traga! Priroda, to su vam kal i jal, buva i uš, Blatište koje još niko nije preveslo!
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Glavni faktori od kojih zavise te prilike su: priroda morskog dna, hemiski sastav vode, vodeni pritisak, temperatura vode, osvetljenje u dubinama i hrana živih stvorova koja
Kad se vrši na brodu, a želi se proučiti priroda morskog dna, najpre se vrši razdvajanje sitnih i krupnih sastojaka mehaničkim putem, i hemiska analiza materijala.
Rakić, Milan - PESME
Tako se sveti priroda, i tako Najlepši san u sitni prah pretvara: Od nekadašnjeg raja biva pak̓o, Od krinoline sjajne, krpa stara.
ćemo, slabi, prevrnuti verom, Idolu drugom, bez suza i jada, Predaćemo se i rečju i perom; A ona biće ista, uvek mlada Priroda, taj spas, i uteha, i nada. Sad znaš.
Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu! Jer osećam stalno raspadanje bića, I dok pokraj mene mre priroda mlada, Nečujno, u samom početku razvića, I crnom ravnicom tiho pada slana, U mojoj se duši prostire i vlada Mutna
grmi gradska jeka I zabave puste što nize čoveka, I bučno vesele tajanstveno huji, Zapevaće negde skriveni slavuji, I priroda cela zašumeće strasno, I pola, i gore, i bašte, i vrti, Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak
JEDNOJ POKOJNICI Oskudna priroda rodnoga ti kraja, Kržljava i bona, bez sunca i maja, Gde mrtvilo hladno kao avet dira, Nek dâ tvojoj duši blagotvornog
Stradala si dugo. Odmori se, ćuti, A ja ću ti, draga, doći izdaleka, U močarnu jesen kad lišće požuti I priroda bolna na smrt svoju čeka.
Ćuti mrka šuma borova u tami, I priroda cela ćuti. Noć se hvata. Nečujno proleću zadocnela jata. A mi, kao dvoje siročadi, sami, U svežoj tišini prirode i
I sva priroda i njezina blaga, I sve veštine što čoveku gode, Kroz dušu našu prolaze, bez traga, Ko tamne senke preko mutne vode.
Vreme je bilo tako tavno, Mračno i vlažno ko i sada. Zato, kad takvi dani padnu, Priroda kad je zla i jetka, Probije moju dušu jadnu Prvoga dana kobna letka.
— Sneg još pada, Sve tragove briše, zavejava sve, I pod teškim belim pokrovom, bez jada, Ko ogroman labud, sva priroda mre.
tada, I sve što beše sa mnom i kraj mene, Redovi lipa, i ljudi, i žene, I ta starinska osvetljena zgrada, I mesečina, i priroda cela, Stopi se namah, za minutu jednu, U jedinstvenu, nepreglednu, čednu, Belinu slatku još slađeg ti tela...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
Smiješna su svojstva naše zemlje, punana je ludijeh premjenah. Priroda se svakolika pitâ sunčanijem čistijem mlijekom; u plamen se i ono pretvara, danas žeže što jučer njivljaše.
Ište svijet neko djeistvije, dužnost rađa neko popečenje, obrana je s životom skopčana. Sve priroda snabd'jeva oružjem protiv neke neobuzdne sile, protiv nužde, protiv nedovoljstva: ostro osje odbranjuje klasje, trnje
Pandurović, Sima - PESME
pesmom bez motiva; O, u te dane da mi se preneti U nepoznate, egzotične kraje, Predeo dalek, gde će me uzeti Priroda dobra s dušom mojom, da je, K’o dobra majka, uteši, uljulja U setnoj pesmi moga zavičaja, Tamo, daleko od zarazna
Jer južne zvezde, čini mi se, sjaju K’o nad sudbom mi njene oči što su; Jer priroda će u tom čudnom kraju Možda na njenu mirisati kosu; Jer dane ove svršiti mi treba Predstavom živom sna mladosti
U mene je uvek gledao sve življe. Ljubav mu je bila k’o priroda plaha. Kad sam rekla: grli! grlio me divlje, Da me žudno, ali i nesvesno smrvi.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Gospodine đenerale!“ poče on, skinuvši trorožac s glave i pristupivši k zapovjedniku. „Priroda je sasvim prosta i... to jest stvar je sasvim prosta i prirodna, a vi ovdje kao nov i nevješt...
Trava bujno poraste; česti se okitiše lišćem. Stoka željno prionu da se napase. Po njivama izniče žito, kao jedan busen priroda cijela buđaše se novijem životom. I ljudi, kao i svi ostali Boži stvorovi, snažahu se u njoj.
Medik pobra nove lovorike, razumije se pripisujući u svoju zaslugu ono što učinje priroda i mladost. On pođe zadovoljan, jer ponese lijepu nagradu, a ostavi lijepo mišljenje o svojoj vještini.
Na mahove mu se nadanje povraćalo, a to je bivalo ili noću, kad divna planinska priroda u toržestvu ljubavi ublažuje patnike i učmalu srčanost u mladijem grudima budi; ili danju kad bi se osamio gdje god u
Iako bješe prosta i neuka djevojka, kao i ostale njezine druge, odlikovala se od njih tanjim umom i nježnijem srcem. Kad priroda u svome njedru nešto samotvoro odvoji, ono je savršenije nego ono što se umjenjem i nategom dotjera.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
(Prsti sa noktima) 297 — Šta je na svetu i najbolje i najgore? (Ljudski jezik) 298 — Šta je priroda stvorila pred licem celog sveta? (Nos) 299 — Šta misli zvonar kad zvoni?
Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA
ako, koje da jezičnik — paganin jej — njoj jeja — sova jelej — zejtin jelinski — grčki jer — zašto jestestvo — priroda ješče — još, v. i jošte jošte — još junost — mladost, omladina, v.
— nazivati, kazivati naslaždenije — naslada, uživanje nastaviti — učiti, poučiti nastojašti — sadašnji natura — priroda naturalan — prirodan načalan — prvi, glavni načalo — početak načalstvo — prvenstvo načertanije — nacrt, plan
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
mu se da su brdeljci i stabla i kukovi, i sve stvari što mu bjehu pred očima njekako kao zamišljene i ozbiljne, kao da sva priroda osjećaše e je nastao časni post, doba kajanja i velikih i teških molitava.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
U cvetu mladosti prve ljubljaše Hiponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje duboko more, i nebo plavo i vedro. Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske.
grmi gradska jeka, I zabave puste što nize čoveka, I bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji I priroda cela zašumeće strasno, I polja, i gore, i bašte, i vrti Sve što u njoj živi pozdraviće glasno Svečani dolazak
Vihori snežnog praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha. Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na
zv. jesen, T.j. stalo padati „žuto lišće“, i t.d. Te skoro pod svakom granom Po jedan pesnik; Stoji, i vidi Gde „mre“ priroda, i pogreb joj prati!
“ ...A sunce žeže... Spavaju doline... Tegobne snove sva priroda snuje. Samo, u času te mrtve tišine, Dosadni cvrčak odnekud se čuje. I gle! moj čuvar skide kapu s glave!
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
U tartaru, carstvu huliteljah, priroda je sve užase svoje sa jarošću najvećom ulila; priroda je tamo poselila sva strašila u bezobraziju, te bjesuju i za
U tartaru, carstvu huliteljah, priroda je sve užase svoje sa jarošću najvećom ulila; priroda je tamo poselila sva strašila u bezobraziju, te bjesuju i za žertvom riču u mrakama po gadnim volnama; tamo hidre
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
A priroda je beskonačna! Građa vasione, njen stav, život prirode i njegov smisao ostali su našim filozofima u nedokučivoj daljini“.
sam iskusio - da se zatvorenih očiju može, bez obzira na sve čulne utiske, dobro i duboko razmišljati, ali da se ispita priroda, moramo ih, kao što je Demokritos zahtevao, držati otvorene.
Sama priroda obeležila je jasno i nemilosrdno njegovo pleme da ni hiljade godina nemogoše izbrisati te znakove. „A kako dođoste, drag
Kopernik zastade, savladan nenadmašivom lepotom tog prizora u kojem učestvovahu i priroda i delo čovečje ruke. Pričini mu se da se ti stubovi, tu pred njim, probudiše iz vekovnog sna.
„Priroda se pokorava svojim zakonima; ako ih poznajemo, onda proziremo tkivo prirode do one dubine do koje dopire vid našeg uma
Ne samo da je time priroda tih nejednakosti postala rastumačena, već su se one mogle izračunavati i pratiti u prošlost i budućnost sa svima
i pri nestanku polja magnetske sile rađaju se one dve struje koje imaju protivan pravac, kako to zahteva i sama priroda stvari, jer postajanje i prestajanje dve su suprotne pojave“. „Dobro ste namirisali trag divljači!
„Imao sam, kao što rekoh, nameru da samo prikupljam činjenični materijal, zapise Zemljine istorije, koje je priroda ispisala svojim slovima, i da drugima ostavim da ih pročitaju.
Uverih se da te raznolike promene ne stvaram ni ja, ni te moje esnaflije, već da glavni posao vrši sama priroda. Ona stvara individualne promene na životinjama i biljkama, ona ih prenaša na njihovo potomstvo.
A čovek odabira promene što ih priroda stvara i nagomilava ih po svojoj želji. Tim načinom podešava on životinje i bilje svojim potrebama ili svojim sportskim
Faokner, Forb, Lajel i Murčizon bili su jednog te istog mišljenja da se vrste ne menjaju, jer dokumenti koje nam je sama priroda ostavila u raznim slojevima Zemljine kore, a oni ih pronašli i pročitali, govorili su u tom smislu.
„Ta sredstva kojima se, po mišljenju Lamarkovom, priroda služi, pa i ona na koja je ukazao njegov kolega Žofroa de Sentiler, a još pre njega moj deda, ne izgledahu mi nikako
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I dok sumrak, siv, prljav kao čađ, pada na krševe, priroda divlja i veličanstvena ravnodušno posmatra streljanje Sekula prvi, vezan za drvo, odbija da mu vežu oči.
od svoje granice i od nekoliko godina pa dosad, sve što je video za njega beše novo, različno od njegovog, nepoznato: i priroda i klima, varoši i sela, i hrana i običaji i nošnja, sve novi oblici i boje stvari.
— Evo da vam kažem, i kazaću vam, braćo moja — oduševljava se moj drug. Braćo moja, igra se priroda zaista, to mogu da utvrdim. Nekome da velike uši, kao u magarca, no retku pamet.
— Ne možemo zaista — slaže se narod. — Jest — nastavlja Ilija Ilić — ne možemo, ne možemo; ali što je priroda razdvojila, ljudi su dužni da približe. i ljudi su se udružili. Demokratija je pobedila.
Tako sam i uradio. Iako je već bila jesen, dan je bio vrlo lep i priroda još uvek raskošna, To poslepodne kad sam se uputio groblju da tamo ostanem sve do noći.
Lepir Aleksa, stolarski majstor, inače u osnovi jedna umetnička iako nebohemska priroda — što je, kod nas bar, velika retkost — vatreni, dakle, prijatelj Talije i jedini otkupljivač garderobe one bankrotirale
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Nebrojeno sati proveo sam ispet na prste pred tim kartama. Moj djed bio je snažna, zdrava priroda, energičan poslovan čovjek.
Istina, za to se već brine sama priroda snabdijevajući ih slabom plodnošću, smislom za strasti koje krate i sagaraju život, ukusom za tragična skončavanja, i
Ti si u suštini dobar... (A-ha! sad počinje !)... Ali ti si umjetnik, prava pravcata umjetnička priroda... — Hvala vam, oče, za taj eufemizam, — nasmijem se ja. — Vi ste uvijek bili blagi prema mojim sagrešenjima...
— Kod nas je drukčija stvar. Ja sam s ovim zadovoljan: ja sam i želio uprav ovo. Selo, priroda, slobodni zrak, kretanje na otvorenu, to meni odgovara.
A ti — ti si takva priroda!... Čini mi se kao da si ti uvijek tražio zadovoljstvo ne u onom glavnom za čim ideš nego u nečem sporednom što prati
— Nisi tome kriv ti, tome je kriva tvoja priroda, — nastojala je da me unekoliko opravda Dolores. — Ne, Dolores. Nemoj biti preblaga. Ne nastojim da se zavaravam.
— Ne, Dolores. Nije kriva moja „nestalnost ćudi”, moja „priroda”: ta „nestalnost ćudi”, ta „priroda“ — to sam ja! Time sam se spasavao bar od laži.
— Ne, Dolores. Nije kriva moja „nestalnost ćudi”, moja „priroda”: ta „nestalnost ćudi”, ta „priroda“ — to sam ja! Time sam se spasavao bar od laži. Imao sam uvijek pravu fobiju laži, bar svjesne laži.
U takvom slučaju, što da se počne? — Ne preostaje drugo nego opet pribjeći jednoj novoj apstrakciji: „priroda”. Dignuti ruke od sama sebe i pustiti da „priroda učini svoje”. Pa što bude! XV Hm!
— Ne preostaje drugo nego opet pribjeći jednoj novoj apstrakciji: „priroda”. Dignuti ruke od sama sebe i pustiti da „priroda učini svoje”. Pa što bude! XV Hm! „Morate htjeti da ozdravite, morate imati volju da ozdravite!
Ta je okolnost upućivala prije na grabežno umorstvo. Ali, s druge strane, priroda povrede na glavi kao da je više govorila za ozledu od automobilskog točka.
Hladnoća, hladna priroda. Tako se to obično kaže, ne tražeći mnogo pravu riječ. No to ne pogađa suštinu. Ima u takvim bićima i prepuštanja, i
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Videli su da je to neobuzdana, srčana priroda, koja ne zna ni za kakve prepreke. Marko se samo čudio i vrteo glavom. — Da mi je samo znati na koga se umetnu —
I s mokrih kamenih ploča opet se dižu oblaci sure mokre magle, kvaseći usput ljude, kuće, drveće, sve... Kao da cela priroda plače za izgubljenim dobrom u svetu... Palilulska ulica pretvorila se u more blata i vlage.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Stoga ti priroda osetljiva, blaga, Elegiju uze kao stalna druga, I sa tvoje lire zanosna i draga Zaori se pesma, snažna kao tuga.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Vremenom je ta naporna duhovna vežba postala moja druga priroda. U početku sam morao da potiskujem svoje želje, međutim, postepeno su želja i volja postajale jedno.
Konačno, kada sam bio pred nervnim slomom, priroda me je zaštitila dubokim snom. Došavši sebi, shvatio sam užasnut da više nisam u stanju da zamislim prizore iz svoga
Ova duhovna aktivnost, prvobitno mahinalno podstaknuta bolešću i patnjom, polako je postala moja druga priroda i dovela me konačno do saznanja da sam ja samo jedan automat, lišen slobodne volje u razmišljanjima i delovanju, koji samo
visokorazvijenim i potpuno netaknutim mehanizmom koji se ponaša u skladu sa promenljivim uslovima okoline, nadarila je priroda transcedentalnim mehaničkim osećanjem, koje mu omogućava da izbegne opasnosti koje su prikrivene da bi se direktno
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ruski pesnik Ljermontov, u kojoj se kaže: ”Izašla sam dole na drum sama, Kroz maglu se blista kameni put, Noć je tiha, priroda Boga hvali, A zvezda sa zvezdom šaptaše...“ Ljermontov je bio sin ruskih ravnica.
je pred svoju pastvu svom silinom svoje neodoljive ličnosti i svim lepotama u koje ih je mogla zaodenuti jedna pesnička priroda.
Kembridž je imao svoje svece i uspomena na njih bila je suština slave Kembridža. U ono vreme časopis ”Priroda” je bio, kao i danas, najpopularniji nedeljni naučni informator u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Njegov život je bio za to primer. Obratio mi je pažnju na kratak prikaz rada čuvenog Helmholcab u časopisu ”Priroda” koji je, kako reče, napisao niko drugi do sam veliki Maksvel.
Pročitajte takođe VIII tom časopisa “Priroda”! Tindalova predavanja o svetlosti pročitao sam pre dolaska na Kolumbija koledž.
Zar nije očigledno da je sama priroda, onima koji uče od prirode, bolji učitelj i voditelj u istraživanjima njenih pojava nego sve znanje koje se dobija u našim
I nije li to zato što priroda kao učiteljica na prvom mestu praži da se razvija posmagrački dar.“ Poruka ovog iskustva je da se mentalna kultura ne
Tindal mi je skrenuo pažnju na Vlll tom časopisa ”Priroda”. Članak o Faradeju pročitao sam pre toga, ali bilo je još nekoliko rasprava koje su ozbiljno pokretale naučna
zahvaljujući Maksvelovoj briljantnoj oceni Helmholca, o čemu sam čitao u Kambelovoj knjizi o životu Maksvela u časopisu ”Priroda”, na koji me je on uputio, odlučio da odem iz Kembridža u Berlin i prihvatim se studija eksperimentalne fizike u
Ovako glasi poslednji pasus Maksvelovog kratkog prikaza Faradeja u VIII tomu časopisa ”Priroda”, o kome sam ranije govorio: “Verovatno ne znamo ni kako će se zvati ona nauka koja će proisteći iz materije koju
U Maksvelovom članku u časopisu ”Priroda”, na koji me je uputio Tindal, nalazi se i sledeći završni stav: ”Helmholc je sada u Berlinu gde rukovodi radom
Tada sam pokušavao da rešim zagonetku - priroda zvuka i svetlosti. Zagonetku zvuka sam tada otkrio, ali nisam uspeo da razjasnim pojavu svetlosti.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Vejavica, prsak i vetar izmenjivahu se na mahove. Sunca ni za lek. Cela priroda teško je omrtvila gnjiloćom i kalježom. Noge su skoro uvek mokre. Studena vlaga uvukla se u kosti i u mozak.
obustavi bujicu unutarnjega uzbuđenja, a to je bilo protiv njenoj navici: u tmici i kućnome miru bjaše se potajala njena priroda.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
O gospođo, otmenost, to je gotovo atmosfera bez koje ja nisam kadar da dišem; otmenost je moja priroda. ŽIVKA: Pa, znate, ja sam obavezna da primam.
ŽIVKA: Molim, izvolite govoriti! ČEDA: Vidite, gospođo, život je neobično komplikovana pojava. Priroda je sazdala bića, ali nije utvrdila zakone o međusobnim odnosima tih bića, već je dozvolila da se ova samosvojno, pod
ČEDA: Ja vas molim umirite se, gospođo! Život je, vidite, veoma komplikovana pojava. Priroda je sazdala bića, ali nije utvrdila i zakone međusobnih odnosa tih bića...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
U tome i jeste njihova dijalektična, samo na prvi pogled protivrečna priroda, koju - ako ćemo pravo - imaju i sve ostale konvencije u kulturi.
Nas ovde posebno zanima načelo ponavljanja, njegova priroda i uloga, i to na nadstihovnoj ravni. U tom je pogledu manje zanimljiva činjenica da se poema raščlanjuje na šest jednakih
Ništa nas ne preči da reč pejzaž zamenimo rečju priroda, i slika će dobiti puniji, dublji smisao. A prizori ratnog pohoda Slavonsko-podunavskog puka, čim su smešteni između
Zasad nije ispitano kakvi su doista kod njega, novi ili stari, tropi najčešći, najznačajniji, i kakva im je priroda. Ipak, ponešto se o tropima u Seobama može saznati ako pođemo od već istaknutoga, i karakterističnog, dinamizma u
sa kretanjem Vuka Isakoviča i njegovih ratnika, sa pomeranjem njihovih očiju, kao da se kreće, pomera i sama okolna priroda.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ratareve trude priroda priznaje, Platiće mu znojak, neće želet’ hleba — Kako ne bi radnik imao što treba! Eno jarko sunce divno sija s
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Dosta! Bjedni robe grada, Ne znaš šta je priroda, Ne znaš šta je jestestvo, Tiho veličestvo, Gdi fauni ode, Gdi se smeju rode, Gdi travčica raste, I proleću laste, Tam
Miljković, Branko - PESME
trostruka vatro Jednom vatrom ubijaš Drugom vatrom lečiš Trećom se vatrom šališ (Treća vatra je crna) Glad vari mrak Priroda avaj još nije stvorena Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) Nežnost je životinjska
Petrović, Rastko - AFRIKA
sasvim izgoreo, birajući između palminog vina i vode, ja prvi put otkako sam u Africi pijem vodu onakvu kakvu je dala priroda i kakvu piju urođenici. Dugi poslovni razgovori na bambara između N–a i crnca. S vremena na vreme N.
Njena ramena, ruke i grudi su nešto od najlepšeg što je priroda mogla stvoriti. Vrlo mlada. Drugi starac joj je otac, ali nije on domaćin, već odsutni sin, koji je sam trgovao i
Toliko je priroda čoveka i rasa čudna i tajanstvena. I, ako ni za šta drugo, treba poći u Afriku da bi se razumelo mnogo šta u evoluciji
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
je prava slika gnusobe; tu sve prelazi u trulež, tu čovek vidi sve pojedinosti razorenja, pa kad pogleda kako je cela priroda: i polje, i šuma, pa rekao bi i samo ono plavo nebo klonulo od ljudskoga zora i besa, onda se u njemu budi nemoćan gnev i
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
XXV Sunce s’ rađa, zora blista, Oblačići zlatom sjaje. Da, — priroda j’ uvek ista, Velika je, divotna je. Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva
Razvijaju s’, prelivaju s’ Iste slike, iste boje; Kao ključem navijena Sva priroda čini svoje. Isto nebo tamo gore, — Istim mirom cvet miriše, — Ista zemlja ispod mene, — Samo jedan grobak više.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda... Bog, sasvim svejedno, ovaplotio je mrtvu materiju, nadahnuo je živim dahom i život je prostrujao zemljom.
Od mene su se tražile žrtve i pitao sam se, za što baš od mene, i na ovaj način. Uviđao sam koliko ona mora patiti. Priroda je prema njoj zaista bila nemilosrdna.
neprekidno, prolamalo se gromoglasno, još jače, slivalo se u urnebesnu riku, pa se valjalo s jednoga kraja na drugi... Priroda kao da je pobesnela. Ali izgledalo je kao da se stihija udaljuje. Kišne kapi bile su sve ređe.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Ko je kriv, nek' trpi, ko dužan, nek' plati, Ko krade, nek biju, nek glavom zaplati. To nakratko sama nas uči priroda, Mlada leta u tim gubiti jest škoda. Vidite li, jedva ot dvadeset leta Može biti jedan [...
Kad svešteni oganj našu utrobu podiđe, Serce dotle bespristrasno dvojno želi biće; Sva priroda izmjeni se, onemile ljudi, Duša sama — no ne dugo!
Gdi su ti Srblji sad? Na njinim grobovma strani Zidaju kuće, da svi vremena žertva budu. Tako se priroda obrće večno, sama jednaka, Sve na zemlji što je meni podlaže skoroj... Dalje, duše, dalje!
Oko mi nije shvatalo nebesne krasote lika, Srce i duša, sva priroda vnutrenja tresla se od strâ; Kad al’ blage i silne im reči zazvoniše ozgor: „ „S nama je Bog, čuj, hrabri se!
Plačem sirotinje mnoge mu s’ srce rastrzalo silno, Oca i matere kletva razdvajala dušu i čuvstva; Sva se potresala priroda: k nebu sad sevnuše oči, Vernom pa drugu je pružio cev smrtonosnu sa rečma: „Bij! da ne strada toliki nam narod.
Da bi radost vjaštša bila, To priroda ustrojila Každoj tvari s drugom biti; Ljubve strast v serca vlila, Žizi jeju osladila, Poveljela v ljubvi žiti.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
KNEZ ĐURĐE: San?... JELISAVETA: I sad se tresem — Crnu sam Goru, kneže, usnila, Al’ ne onako kao što joj je Priroda svojim gorostasima Kô neki remek svog veličanstva Na divlje čelo stenja hrapavog Metnula krunu, oblak mrgodan, Da
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U isti mah lepa i strašna, bosanska se priroda kod Kočića kao elementarna snaga stapa s čovekom u otporu protiv tuđinske, imperijalne austrougarske vlasti.
Jakšić, Đura - PESME
Pa i Mlava pusta uzdiše potmulo, Da se ne bi njeno uzdisanje čulo. Sama u svom strahu priroda se grozi, Strahovite tajne nema ponoć nosi...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
i tamo gde nikakvo drugo sredstvo ne pomaže; pri lečenju, međutim, dolazi gotovo uvek u obzir njegova egzorcistička priroda, i tretman s njime je vrlo često u vezi sa vračanjima, bajanjima, zapisima. Otuda je prirodna stvar da je npr.
Sa j. kao simvolom plodnosti stoje u vezi, svakako, mnogi svadbeni običaji, ali se ova njena priroda još jače vidi iz pripovedaka gde je reč o partenogenezi ‹SE3, 41, 598; upor. RGVV, 17, 1 (Clemen), 147›. J.
Ćipiko, Ivo - Pauci
zakotrljao po pijesku, osjeti sebe; nanovo ga nešto opomenu, javi se slutnja, i pod njenim pritiskom gasila se slobodna priroda onako kako se misao silomice javljala. Mače se i osjeti kao da ga je neko silom otrgao od toga mjesta.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Moja luda priroda mi nije dala mira. Da sam se pritajio i snuždio, možda bi Nikanorov napad otišao u prazno. Mene su, uprkos svemu,
Bacio je dva duga pogleda na stidljivu mladu. Ona ih je spazila. Njena ženska priroda, dakle kurvinska priroda, smesta je počela da truje strogi a čestiti nauk kojim ju je siromašni otac opremio kao
Bacio je dva duga pogleda na stidljivu mladu. Ona ih je spazila. Njena ženska priroda, dakle kurvinska priroda, smesta je počela da truje strogi a čestiti nauk kojim ju je siromašni otac opremio kao jedinim mirazom.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Nit potok teče tuda, nit slavuj pesmice poje, Priroda divlja sumorna krila širi; A lepi cvetak ne svija lisje svoje, Već diže stablo i cveta, i slatko miri.
Kô skromna stidljiva neva, Priroda ljupko svija nevini, bajni kras, I cveće rasiplje svud i slavuj pesme joj peva, I s frulom pastirskom blago stapa se
zelena trava zemlju je pokrila veće, A gdegde u rosnoj travi prvo je cvetalo cveće Pod zrakom toploga sunca bujna se priroda budi, Vencima proletnjeg cveća nevine kiteći grudi!
Udar sudbine obišô me nije, Iz groba zaman dozivljem te ja; Jesenji vetar u lice me bije, Priroda ćuti oko mene sva Ćuti, i život goni svojim redom, Ne vidi tugu, ne razume jad, Ni vrele suze po licu mi bledom, Ni
Kud mi setni pogled u daljine bludi? I čega se tiče gorki uzdah taj? Buni li mi dušu ta priroda snežna, Il' mladosti moje usnomena nežna? O, putnici ždrali!
ne poju petli, Sladostrasno bleda Dijana mi svetli; A more, i nebo, i obale bajne Razlivaju šapat i uzvike tajne: To priroda južna, u večeri kasne, Šumi svoje pesme zanošljivo strasne. 1889.
Vihori snežnoga praha Po pustom viju se polju, i cela priroda ćuti, I listak poslednji vene od zimskog studenog daha. Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj, I mačak na
bogate lađe i silni karavani Na njene bazare mnoge stizahu svakoga dana Iz Andaluzije daljne i žarkih afričkih strana. Priroda ožive čisto pod rukom umetnih Mavra, U vrt se pretvori varoš, obala i Algavra, Sa pesmom iđaše ratar kroz goru i polje
Raščupan i strašan ja pred tobom stojim. 2. Već je prošla zima i proleće vlada, Na prestolu sedi plavooka Lada Priroda se bujna iz mrtvila budi I zelenim plaštom zaogrće grudi.
U cvetu mladosti prve ljubljaše Iponik Helu, I jutro života njinog radost je krasila štedro; Na glas ljubavi njine ožive priroda cela, I sinje, duboko more, i nebo, plavo i vedro. Na cvetnoj obali morskoj oni su sedeli često U svetle večeri majske.
No kako i Amor dođe, onoga istoga časa Zaječa zelena šuma Od njinog veselog glasa, Priroda ožive čisto s bezbrižne njihove šale, I reka zabruja življe noseći srebrne vâle.
Izgledalo je, zbilja, Da cela priroda tone u moru rajskoga milja, Premire od silne čežnje... U struji veselja svoga, Sve kanda oseti bliskost Amora, ljubavi
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ili, još bolje, u obrnutom redu. Daleki let kroz vekove pokazaće nam kako se priroda postepeno otkrila čovekovom oku. To otkrivanje je uzbudljivo kao igra lepe Salome.
Kao iz božije ruke. I sama priroda je tu učestvovala sa puno ljubavi: prekrila Partenon sa plavim nebom, a sunce ga je, hiljadugodišnjim poljupcem,
Siderične godine broje korake naše Zemlje, a tropske, kako otkucava njeno bilo. Cela naša priroda diše i živi ritmom tropskih godina, a siderične ne ostavljaju u njoj traga.
No dobra priroda pobrinula se za svoje stvorove. Kada nas razum izneveri, onda stupa u akciju životinjski instinkt. To je bilo i sa mnom.
Eto vidite kako je priroda pravedna; šaljući nam veliku vrućinu, ona nam uz nju daje i potrebnu dužinu istinske noći, sve veću što se više
hrastom na uzvišici pored moga stana, udišem punim grudima sveži vazduh, posmatram po hiljaditi put predeo u kojem su priroda i ljudska ruka izložile svoja dela, a ne mogu da ih se sit nagledam.
Sva ta dela, bez ijednog izuzetka, govore ovo: „Mrtva priroda pokorava se neminovnim zakonima.“ „Njen tok je unapred određen za vekove vekova.
Tu godinu daje urezati graditelj zgrade, a u našem se slučaju sama priroda, graditeljka, pobrinula za takav natpis. U toku minulih dvaju decenija skupljani su i objavljivani svi ti natpisi
Sem tih dokumenata i natpisa došao je za moju istoriju u obzir i jedan kameni reljef. I taj reljef je priroda sama isklesala. On je ogroman, toliki da je pokrio celu Zemlju.
sam spomenuo među klasičarima nebeske mehanike, bio je ubeđen da smo i mi sami točkići velike mašine koja se zove priroda.
Jedina je priroda! Bezgranična, večna majka života. U ovom njenom hramu spustimo se, mi skromne hadžije skrušeno, na kolena.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
U varošici se pričalo dalje: da joj je otac krijumčar, pa robijaš; a posle, kad se bolje otkrila priroda strankinje, da joj je mati veštica. Za Nolu i za njenih šesnaest godina, došla su velika iskustva i iskušenja.
I hvalisali se još izdržanim opasnostima, prepadima i orobljavanjima. Tu vrstu junaštva su negovali i ljudi strašljivih priroda. Takav je bio red.
Kad se obuče, lutka... Mora to videti svako živ, ako samo pogleda... Ali joj se priroda nešto mnogo promenila. Naravno, ne smem zaboraviti da joj nisam sasvim rođena sestra, a nisam nikako majka...
Bio je plah, nervozan, i beskrajno osetljiv. Zdravlje tanko, a priroda retko strasna. U šestom razredu se bio zaljubio, i bezmalo da u dramu uleti zbog šiparičkih gluposti devojčice.
Simpatični naš Kalenić iznosi iz gimnazije stil i rutinu pisanja! — Istoričar, neobično fina tiha priroda, govori kao da mu je glas od svile: — Ja molim, gospodo, da se uz reč „simpatičan”, doda reč „darovit”.
U toj devojčici nasleđe i život zamesili su jedan nesrećan karakter. Gospa-Jelki je priroda dala malu ali pravu ozbiljnost, i jednu ne veliku ali pravu pamet.
Soki nema pomoći dok priroda ne pomogne, ako pomogne i ona. Soka bi mučila kuću i sa živom svojom majkom. Soku, drugo nema, Soku treba voleti.
— Prodaću ove godine sve do poslednjeg ora', prezimićemo, a posle, videćemo. — To „videćemo”, kod jakih priroda, ne znači očekivanje da se nešto samo od sebe popravi, nego znači: videćemo kako ćemo podneti što je došlo, ili što smo
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
Kad na osmu godinu stupi, sama ga priroda na ono opomene što mu je sudbina opredelila. Oružije, kakvo je to za njega pobuždenije!
Ima li gdigođ na svetu ove dražesti, ove nežnoumilne krasote, ovi vispreni svojstva kojima je priroda vas preizobilno uštedrila? Sama Venus lice svoje sakriva pored zračnosti stasa vašeg.
Ruke su mu bile jedine od sviju členova na koje je mati priroda svoju blagodat izlila, jer su mu ove do sniže kolena komotno dostizavale, i s tim mu protiv svakog napadenija
istraživač IŠČISLITI — izbrojati, izračunati; očitati broj (sa vage) JAPUNDžE — vrsta kabanice JESTESTVO — priroda JUNAČESTVO — junaštvo JURAT (nem. Juraten, iz lat.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Natčovečanskom snagom branio je narod svaki pedalj svoje zemlje od mnogo nadmoćnijeg neprijatelja. Ali priroda je podarila ljudima samo jedan život, a svakoga časa hiljade su ostajale na bojnim poljima. Pomoći ni sa koje strane.
Nebo je bilo oblačno, a sa planina je pirkao oštar vetar. Drveta ogolela, te cela priroda izgleda naježena. — Ješče molimsja o upokojeniji duše usopše rabe Božje...
Sa zemlje je odisala laka para, kao da se puši, a sivozeleni listovi maslina postadoše opet sjajni i sva priroda nasmejana. Po starom običaju, vojnici dohvatiše sekire da okrešu malo masline, kako bi naložili vatru.
Posle toliko dana ljudi se setiše i svojih porodica. Teška ih nostalgija muči, a ova zelena i vlažna priroda izgleda im kao ono šareno cveće na grobovima. A kiparisi se uzdižu kao nadgrobni spomenici...
Naviklo je naše oko na raznovrsnost, a ovo stalno zelenilo zamara. — A i ljudi su nekako čudni... Iako je priroda raskošna, svet je ubog. Zadovoljava se sa dvetri maslinke i pečenom ribicom.
Mračno zvezdano nebo ćuti. Strahovita tišina lebdi nad zemljom. Sve nam se čini da i priroda uzmiče pred strašnim prizorom, koji će nastati sa osvitkom dana.
Petrović, Rastko - PESME
Izmeđ ogledajućih šuma, Čini se kao da streli sa zelenoga brega U hitrog jelena podignuta s lega. I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja: Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja, Pod koje pođe kadifena gospoda na
) da li priroda onda mora da me prizna, ali je prevazilazim. Kao ogromna plazma sred dahtanja, žvaćem oblake zelene šuštave, sva
I zato ja na moral ne mislim, niti mislim na to, šta priroda hoće od mene, već je zadovoljavam mnogo, i time svoje potrebe; a ako mi padne na pamet da razmišljam - i to razmišljanje
da razmišljam - i to razmišljanje je jedno zadovoljenje - smislim da i potrebe te same nisu iskočile iz nebuha i da će već priroda, i bez mog pristanka, umeti sebe da zadovolji na meni.
Pretpostavimo čak da, zbog tvog osobitog držanja, priroda nikako ne stigne da te iskoristi. Interval između tvog rođenja i tvoje smrti, izvan kojih: ko zna čiji si, izašao je
U svakome zadatku i muci koje je priroda natovarila svome robu, čoveku i životinji, unela je i po jedno malo zadovoljstvo koje postaje sve ogromnije što u sebi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Ne, slikaru se ništa ne sme dogoditi, dok ne naslika njen lik. Čudna priroda slikareva dara uznemiri i zbuni Caricu. Od brige više nije ni jela, ni spavala.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Te osobine ne zahteva priroda dugog, rastegljivog stiha, od petnaest i šesnaest ili od više i manje slogova, pa ipak se i taj stih njima odlikuje.