Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
, Putovanje unakrst, Veroispovest suvremenog prirodnjaka, Šta nas košta gospodar i bog, Pripovetka kako je geja naranio dva načelnika, Pir bezdušnika, Narodna prava.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
decenija neće moći u svima svojim pojedinostima shvatiti i potpuno rasvetliti, od vajkada je privlačio pažnju ne samo prirodnjaka, već i mnogih koji sa proučavanjem prirode nemaju nikakva posla.
Pitanje o tome kako jegulja postaje, bilo je zagonetka koja je dražila radoznalost i maštu prirodnjaka i filosofa svih vremena.
Dalja ispitivanja raznih prirodnjaka utvrdila su i dotle nepoznate razlike između jeguljinog mužjaka i ženke: mužjak ima šiljastu glavu, manji je od ženke,
Godine 1897. dva italijanska prirodnjaka, Grasi i Kalandručio, našli su u Mesinskom Moreuzu, i to u izobilju, jedno sićušno živo stvorenje, pljosnato, dugačko 75
Sve što je izvežbano oko prirodnjaka moglo u bistroj vodi spaziti, bili su parovi crnih tačkica koje su označavale oči životinjica.
Brižljivim, strpljivim i dugotrajnim posmatranjem po menuta dva prirodnjaka su zapazili da je posle dužeg vremena od te životinjice postala sićušna jeguljica.
te larve i zapažene, učinilo je da je takav zaključak izgledao potpuno opravdan i bio je uopšte primljen od tadašnjih prirodnjaka celoga sveta, pa se smatralo da je pitanje postanka jegulje skinuto sa dnevnog reda.
Kad je 1933. godine umro, bio je ožaljen kao jedan od najvećih prirodnjaka svoga vremena. Šmitovi radovi su doveli do mogućnosti da se rekonstruiše roman jeguljinog života koji je pre njega bio
Oni ni danas ne primaju tvrđenje prirodnjaka, kad ih ovi obaveštavaju o tome šta su u stvari ti mali stvorovi koje oni gustim mrežama love na stotine hiljada i
Dublja i istrajna ispitivanja danskih prirodnjaka tada su uspela da definitivno i pouzdano utvrde i specijalna mesta na tome prostoru, na kojima se legu evropske i
A najsigurnija potvrda za to je činjenica koja je u celom Šmitovom istraživačkom radu rukovodila velikog danskog prirodnjaka: da su jeguljine larve, koje imaju najmanju veličinu nad tim mestima, sve veće u koliko se hvataju dalje od ovih, ili
Godine 1785. pošao je na istraživačko putovanje francuski moreplovac Laperuz i poveo sobom dva u to vreme čuvena prirodnjaka. Ekspedicija je na putu propala i niko se živ nije sa nje vratio.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
U tome delu crta Viland žitelje Abdere, najizrazitije palančane stare Grčke, koji svoga sugrađanina Demokrita, najvećeg prirodnjaka i mislioca svoga doba, proglasiše za budalu i pozvaše Hipokrata, slavnoga lekara, da tu duševnu neuravnoteženost
Tako se nađoše u Abderi dva najveća prirodnjaka onoga doba, a možda i cele Antike, a ekspertiza Hipokratova svrši se time što saopšti adberićanima da je Demokritos
Evo što on o tome kaže. „Razgovori tih dvaju prirodnjaka bili su, verovatno, dosta zanimljivi da bi zaslužili saopštenje. Ali bi nas oni suviše udaljili od samih abderićana koji
nauke polovinom devetnaestog veka jer sam njene najznačajnije pretstavnike zatekao okupljene na Kongresu nemačkih prirodnjaka, održanom u Insbruku godine 1869.
Pa se tek od empiričara, posmatrača i prirodnjaka uzdigao do filozofa, racionaliste, oca materijalizma i osnivača našeg današnjeg prirodnjačkog metoda.
U Platonovoj Akademiji postao je Aristoteles filozof da bi se tek kasnije izobrazio i za prirodnjaka. I kao takav bio je nekad vrlo cenjen, ali su nova kritična ispitivanja dokazala da je on na ovom polju bio više
Moje divljenje ne ostade nezapaženo oštrom oku velikog prirodnjaka. „Da“, reče on, „to beše ogroman posao!“ „To vam verujem“, odgovorih.
Upoznah u njoj suprugu velikog prirodnjaka, oslovih je i predadoh joj sinovljevo pismo. Ona mi toplo zablagodari, zamoli me da sednem u jednu od pletenih
naučih iz geologije i jestastvenice otprilike toliko da bih mogao biti zaposlen kao vešt i sposoban pomoćnik kakvog prirodnjaka. Moj dobri učitelj voleo me kao da sam njegov rođeni sin, ali me i precenjivao, kao što roditelji čine sa svojom decom.
Nekoliko dana pred polazak tog broda priseti se naša vlada da toj ekspediciji pridoda i jednog prirodnjaka i obrati se u pitanju njegova izbora mom profesoru Henslou, a on preporuči mene.
Poznajem to delo“. „Ne, već iz njegovih razgovora sa Ekermanom kojemu je saopštio svoj stav u raspri francuskih prirodnjaka, Kivijea i Žofroa de Sentilera, i pri tome predskazao pobedu učenja o evoluciji“. „Tako, tako?
„A šta to?“ „Početkom leta 1858 godine dobih od Alfreda Rasela Volesa, mladog jednog prirodnjaka koji se, kao i ja, sam vaspitao, a koji je onda boravio na sundajskom ostrvu Borneu, rukopis jedne rasprave sa molbom
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
za veliki saobraćaj stranaca, jedva je mogla da primi i udobno smesti sve svoje goste koje je onamo privukao Kongres prirodnjaka i lekara.