Obradović, Dositej - BASNE
Kad se s vremenom ovom poretku i načinu priobiknemo, tada nam se to preobrati u prirodu i biva nam lasno, milo, slatko i prepolezno.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I samo to; sve drugo beše mirno kao u grobu... Neka tajanstvenost obavila prirodu. — A šta li je ono?... — upita Aso i zagleda se u vodu... Riba!... Ja grdnog soma što zaroni!... Stoji koliko čovek!..
Dučić, Jovan - PESME
Kô duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bônu. A kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni: činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu.
A nije verovala ni u ljubav, i nije razumevala suze dečaka. Nije verovala ni u prirodu koja se sveti, i nije slušala kad su joj govorili o detetu koje je dala na svet, bez njegovog glasića, s mrtvom rukom
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
kako je bio na samrti, kako su ga doktori već ostavili, kako su mu palili sveću, a doktori savetovali da se ostavi „na prirodu”, i, naposletku, kako je taj njegov rođak sa svojom prirodom pobedio i bolest i doktore. Ja se digoh.
— Gledala sam prirodu — reče ona bezazleno. Pop proturi prste jedne ruke kroz prste druge ruke, ispruži oba kažiprsta i sastavi im vrhove.
Zavrati se malo na klupicu a glavu nešto iskrivi na desnu stranu i pogleda u nebo. — Prirodu! — reče on zamišljeno. — Da! Toj sam se misli i sam poklonio! Velika je to knjiga! Ko nju čita, taj se bliži bogu!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona nije smatrala, kao Trifun, da tako treba da bude i da je to prirodno. Ako je to prirodno, počela bi da mrzi prirodu. Ona je želela da ta deca dođu na svet, u nežnom, ljubavnom, zagrljaju, uz ljubavno gukanje Trifunovo, uz pesmu.
Udovac je i nema više nameru da se ženi. Žene mu i ne trebaju. Kad baš to mora biti – da bi zadovoljio prirodu, prirodnu potrebu – on obično udesi, kaže, da nađe neku ljubost kratku – ancilarnu.
A pošto je, posle smrti ženine – da bi zadovoljio prirodu, i izbegao ženidbu, ponova – imao dve‑tri takve ljubavi, koja se naziva ancilarna, bio je počeo da se ponaša, i prema
Mogli bi da prirede jedno veselo veče. Neki izlet u prirodu. Za aranžman takvih izleta Isakovič nema šta da brine. Oni imaju za to aranžera, gospodina Agagijanijana, koji sve ume.
Nju ne može da zaboravi – druga mu žena ne treba. Da bi zadovoljio prirodu, i živinstvo u sebi, naći će neku polegušu, kad bude trebalo. Žene ga više ne privlače. Ogadiše mu se i u Beču.
Nikad se nije znalo, posle, ko je to, tako, u Karpatima, završio. Međutim, Pavle je, iz Ujhelja, bio pošao, u prirodu skoro pitomu, skoro idiličnu, u zelenilu, kraj puta koji se u daljinu, i planinu, peo.
Kad je ostao udov, pokušao je da zadovolji prirodu ancilarnom ljubavlju, da se smiri. Ali i to je bio prekinuo, jer mu se zgadi.
Teodosije - ŽITIJA
A sveti videvši nesvesnu svest i nesmernu volju i neosetljivu prirodu kamenoumlja negova, reče k njemu: — Mi, dakle, hoteći dobro i sebi i tebi, ovo govorasmo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Uticaj zemljišta i prirode. — Dinarski ljudi su intimno vezani za zemljište i prirodu svog kraja. Kod njih nema velikih varoši, doskora nije bilo nijedne koja bi imala 100.000 stanovnika.
Oni ne poznaju planine, šume, zemlje i okolnu prirodu onoliko koliko hrišćani. Iznenadilo me je kako malo poljskih i divljih biljaka poznaju u poređenju sa hrišćanima, koji za
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
On predstavlja složen sistem obrazaca kojima čovek „analizira prirodu, zapaža ili zanemaruje određene tipove odnosa ili pojava, usmerava svoje rezonovanje i gradi građevinu svoje svesti“,
To znači da kategorije koje se odnose na dete — njegovu prirodu, osobine i razvoj — nisu nastale na osnovu neke teorije, već su izgrađene na osnovu konkretnog empirijskog materijala.
Čitavu koncepciju razvoja ličnosti, kao i prirodu i važnost principa razvojnosti, na najlepši način sažima. ova narodna — Vukova poslovica: „Od đece ljudi bivaju“.
Ona teži da iz jednog nesvakidašnjeg ugla sagleda suštinsku prirodu kosmičkih elemenata, prirodnih pojava, nebeskih tela i čoveka. Rešenje zagonetke (npr.
koje sažeto iskazuju izvesne dobro utvrđene norme patrijarhalne kulture veoma nepovoljno i tamnim bojama slikaju žensku prirodu: „Sve zlo dolazilo je oduvek od žene“; „Nema pakosti pad ženskom; „Đe đavo ne može svršiti onđe babu pošalje“; „Žena
Po shvatanju bihejviorista, koji nastavljaju Lokovu tradiciju, dete nema neku urođenu fiksiranu prirodu; ono je tabula rasa, odnosno plastičan, amorfan materijal koji oblikuje po svojoj volji društvena sredina.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Reklo bi se da Erić prepisuje prirodu: Pčele predu medene žice između voćnjaka i košnice. Jasno je: naše uzbuđenje dolazi od prepoznavanja.
Radost neposrednog, čulnog opštenja sa prirodom nikada i ničim neće biti prevaziđena. Kao i put u kosmos, i putovanje u prirodu još je na početku. Isto je obići svet, i cvet: I kanu kap vina u cvet i pijan bumbar oblete svet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
On je čovek XVIII veka, on voli prirodu i ushićava se njome, ističe prost i prirodan život; on se lako raznežava, ushićava, kliče i plače.
Ali ga u tome sprečava njegova intimna priroda. Te nove ideje bezobzirne kritike i odricanja nisu za njegovu prirodu, tihu, nežnu, u osnovu idealističku.
On iskreno voli selo i seljake i prikazuje ih toplije i lepše no iko. Ali on više voli seljake no selo, više ljude no prirodu. Osećanje prirode kod njega je slabo razvijeno; ono je površno i svedeno na najsitnije zapažaje.
Duhovno i moralno zdrav, on dostiže vedru ravnotežu starih koji su voleli prirodu iznad svega. On se naročito odlikovao u realističkim opisima sela, produžujući I usavršujući što su pre njega pisali
Čovek od temperamenta, sav od mesa i krvi, snažnog fizičkog života, strastan i čulan, on gleda prirodu kroz sebe i u nju unosi sebe. On voli život prirodan, jedar, svež, nabrekao, sve manifestacije životnoga nagona.
Milićević, Vuk - Bespuće
slika; nemajući više da strijepi pred oštrim, mračnim i ispitivačkim pogledom kaluđerica; kad je smjela da osjeti prirodu, slobodu i mladost da luta sama obalom Une i da udiše šum vode i da se odmara u sjeni lisnatog grmlja.
Sremac, Stevan - PROZA
U zabavni deo ubrajao bi izlete u prirodu. Tu bi deci pokazivao mnoge interesantne i dotle nepoznate stvari, kao na primer: prevoj, kosu, stranu, padinu, levu i
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
) bledo i malokrvno. To je, naravno, zbog toga što me niko ne izvodi u prirodu! U tri sata započinje izvođenje! Posle raznih peripetija, o kojima bolje da i ne govorim, naša prastara „spačekijana“
K. Matori — presrećan što je za danas eskivirao prirodu! On toliko prezire čist vazduh da uvek, kada pali šezdesetu cigaretu, razdragano kaže: „Hajde da malo dišemo!
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
lepota oko mene (video sam toliko jezera i ovo nije ništa čudnije od ostalih), već ispleteni život onoga što sačinjava prirodu. To nije jezero na kome sam već jedan grdan splet zakona i sila; i moj život u tome gori kao plamičak. Noć je bezmerna.
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
Izgleda, kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Zar to nije smrt, koja polako grabi u svoje razjapljene čeljusti celu prirodu ?... Brr... hladno !« i bolesnik navuče na sebe topao pokrivač. »Ta oni žive, pred njima je još ceo život...
Pandurović, Sima - PESME
Promiču senke. I vazduh se žuti, I teška tuga zahvata svečano Prirodu celu. Mrtvački sve ćuti. I setno veče pada tako rano.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Da izbjegava društvo, drugog izgovora nije imao no da obilazi planinu. A zbilja ljubljaše prirodu, jer nikao i odrastao bješe u njoj. Osim toga tjelesni umor i divni prizori oduminjahu nešto negove jade.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Naš čovek, pastir i ratar, upućen na prirodu, teške poslove i borbu za svoj opstanak, živeo je od vajkada u neobično prisnom dodiru sa životinjama i biljem,
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom lakom, Biće zvuci crni; činiće se svakom Kao da prah noći pada po salonu. J.
Izgleda kao da smrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Svojim opitima odgonetnuo je Njutn prirodu Sunčeve svetlosti: ona je sastavljena iz zrakova razne boje i razne lomljivosti; ta različita lomljivost je uzrok zašto
da je ta sposobnost konstantna za konstantnu količinu elektriciteta, bez obzira na njeno poreklo, njen intenzitet i na prirodu sprovodioca i ploča kojima se on završava.
„Kako ste, poštovani gospodine, došli na tu veliku misao, tako jednostavnu i jasnu, a koja je obuhvatila celu prirodu?“ „Misleći bez prestanka o tome! Ta misao sevnula mi je prvi put kroz glavu godine 1839.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A pod starost, opet progledamo na prirodu. To je kao jedno ponovno rođenje. Da. Sad me sve više zanima pejzaž, a sve manje ljudi u njemu; sve više stablo, ili
Možda ljepotu oluje pravo naučimo slušati kroz simfonijske oluje. Možda nas tek umjetnost nauči gledati na prirodu, na realne „prirodne ljepote”. Primitivni ljudi i ne slute kako je ubog, kako besadržajan primarni doživljaj prirode.
Očevidno, dakle, ja ti nisam baš nikakav literata. — Možda je sve to za tvoju prirodu previše sitno, previše tričavo. Ti bi vjerovatno volio malo širi potez, zar ne? — Naprotiv!
To je vrlina umjetnosti. A olinjali pejzaži i sladunjava naivnost dopisnice vraćeni s platna natrag u prirodu saniraju svoju otrcanost, i njihov umjetnički minus preobraća se opet u pozitivnu naravnu vrijednost.
Naravno, osim ako upadnemo u pogrešku da na prirodu prenesemo zakone svojstvene umjetnosti. Posjedamo na tratinu podvijenih nogu, kao na teferiču, i prostremo salvetu
Teško mogu zamisliti umjetnika drukčije nego kao kontemplativnu prirodu. Kad susretnem neznanca ispršene pojave i sigurna koraka, s klasičnim izgledom majora u počivci, pomislim: teško da će
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Donji mu deo lica sa vilicom beše znatno isturen napred, te ispoljavaše preku i strasnu prirodu, ali je on, jednim blagim pogledom svojih velikih očiju, umeo da prikrije tu osobinu.
Petković, Vladislav Dis - PESME
Kroz prirodu, preko drva, ružno Jesen ide; gole grane ćute. I crnilo obavilo tužno Koru, vidik, vreme i minute. Bol klonuo; magla
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
“ Otac je, za razliku od moje majke, često davao oduška svojoj srdžbi i svom preziru. Majka je razumela mušku prirodu i znala je da čovek može da se spase samo vlastitom voljom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Niko ranije nije došao na takvu ideju, a Henrijevi eksperimenti su ukazivali na takav zaključak. Oscilatornu prirodu pražnjenja matematički je proučio 1853.
ubeđivati ljude bez naučne spreme da je prvenstveni zadatak nauka da proučava delovanje stvari, a ne njihovu suštinsku prirodu.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Raspremajući trpezu, dolazi postupno u se, razabire se i odvaja misli i osjećaje, koji su najedanput na njenu utijanu prirodu navalili i žestoko je potresli.
dan odlaska, veća je strepnja obuzima: veselje i strava da ide u susret nečemu novome naizmjenice savlađuje njenu žensku prirodu, a na mahove, ugrožena zlosrećnom slutnjom, čisto se trese i kaje se što je sama tražila preokret u svome mirnome
Pusta pučina, obavita tankom maglom, nedogledna, bez kraja, monotono djeluje na njenu prirodu, a bezrazložna tuga, iz koje se na mahove ispoljava volja za žinotom i srećom, muti joj mir na koji je bila navikla.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
što smo oduvek i nesvesno praktikovali, jer uviđamo da kulturni krug u kome se krećemo i koji predstavlja našu drugu prirodu nije ni jedino moguć ni prirodan, nego jedan između više mogućih i zasnovan na konvencijama koliko i svi drugi.
da svoje postojanje pod beskrajnim zvezdanim nebom osmisli tako što u svojoj kulturi preuređuje i simbolima ispunjava prirodu, a u prirodnim zbivanjima pronalazi obrasce i orijentire za puteve svoje imaginacije.
značenje i svode se na nešto opšte i apstraktno, što se može vezati za najraznovrsnije objekte, bez obzira na konkretnu prirodu stvari, a da pri tome zadrži u sebi mogućnost za pozitivne logičke dedukcije i predviđanja“.
To je, vrlo često, društveni kontekst. Ali je upravo on preuzak, čak toliko da nam ne dozvoljava da razumemo ni prirodu književnog razvoja, ni pravac koji uzima, ni njegov tempo, kao ni neke posebne osobine koje ima nacionalna književnost,
Ali se zato valja osvrnuti na prirodu slika iz Otkrivenja, koje su prešle u narodnu liriku. Novi zavet se, istina, kao što je pomenuto, čitao u crkvi.
Mi smo u ovoj prilici pokušali da im omeđimo rodno mesto, i da im opišemo prirodu i značenje. (1998⁄1999) PESNIK SNA I DEKONCENTRACIJE Kao i o drugim našim međuratnim piscima, o Draincu se u kritici
Dovoljno je sada setiti se da poređenja i tropi kod Miloša Crnjanskog vode iz kulture u prirodu. Kod Drainca je suprotno. Kad pažljivo osmotrimo razvojnu liniju avangardne poezije, kod nas kao i na strani, nije
jezgro metaforičkih prenošenja u prirodnome jeziku može da nasluti u izomorfičnome projektovanju ljudskoga tela u okolnu prirodu i u vaseljenu.
Ko redom bude čitao oseća se kao da je uveden u piščevu laboratoriju. Naravno da nam to omogućuje da bolje sagledamo prirodu Nastasijevićevog ukupnog dela, da mu tačnije odredimo mesto u međuratnoj srpskoj književnosti, ali i da „otključamo“
nastavu književnosti valjalo bi, osim toga, što više uvoditi novije teorijske sadržaje, koji dublje osvetljavaju prirodu književne umetnosti, njeno mesto i ulogu u kulturi.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Zasad se, uz mimogredno osvetljavanje nekoliko izrazitijih primera, može samo načelno ukazati na njihovu prirodu, na ulogu koju u strukturi pripovednog teksta imaju, kao i na činioce iz te strukture sa kojima su povratnom vezom
259 Ovakve se veze prilično brzo opažaju i lako otkrivaju. A nije teško otkriti ni njihovu prirodu: kod većine nalazimo načelo metonimičnog povezivanja, ili na osnovu dodira/susedstva ili na osnovu zamene celine i
je frazeologizam „padali su sve dublje u prepirku” preokrenuo u „padali su sa svojom prepirkom kroz vrata sve dublje u prirodu, do zvezdanog neba”.
Utisak se i potvrđuje kad bliže pogledamo prirodu opisa koji tekst nosi. Za to nam dobro može poslužiti gornji primer. U njemu je opis, očigledno, sastavljen sve od
predmeta što se ravnomerno, ritmički smenjuju u prostoru, Isakovičevo oko prenosi, kao što vidimo, i na ostalu okolnu prirodu. Zbog toga se ona počinje da pomera, kreće.
Popović, Jovan Sterija - POKONDIRENA TIKVA
RUŽIČIĆ: Šalu provodjat bozi, stihotvorec prirodu izobražaet; gledajte kako joj belilo na obrazu stoit. SARA: Ha, ha, ha! Ma shère, jedva čeka prsten.
Miljković, Branko - PESME
plodovima ljubav n razum VATRA I NIŠTA PEPEO NIJE NASTAO IZ VATRE VEĆ IZ NAŠEG DODIRA SA NjOM I DELI NAŠU PRIRODU. PETRU DžADžIĆU SVEST O PESMI ALENU BOSKEU Mene ničega više nije stid. Klonu sunce preko svega. Željen plod pun je noći.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
iz vilinih dvora, Od kog bolnik ozdraviti mora; Nadolevah crnih misli tamu; Klečah nadom u božijem hramu; Zvah prirodu, koja jošte drema, A danaske, — svega toga nema.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali sam još otada zapamtio da je moje interesovanje za prirodu bilo u obrnutoj srazmeri prema visini. Što više, to manje... A pogotovu sada kada znam da kuršumi zvižde na sve strane.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
POPOVIĆ 237 SAKRIJ BLEDE TVOJE ZRAKE... 238 NA PRIRODU 240 DAVORJE NA POLjU KOSOVU 242 SPOMEN VIDOVA DANA 246 SPOMEN PUTOVANjA 250 NA SMRT JEDNOG S UMA
Kuju misli kako hoće — „Zavjet s neba!“ kažu, —, I kumira kom' se mole u boga prelažu. S ovim bogom koje čudo da prirodu blazne, Da po svjetu proklijaju zlobe mnogorazne?
1828. Jovan St. Popović NA PRIRODU Ti, koja s’ tako lepa, sovršena Iz ruke Tvorca blagoga prenula, Da mati, ljuba zemlji budeš, Prirodo draga, s tim
Evo kako ju je Tokin zapamtio: Nedostaje slika sa notama iz pogovora NA PRIRODU (str. 178). Pesma je prvi put štampana u Letopisu Matice srpske za 1834. god., knj. 39, str.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A katkad kopljem gneva nebeskog Neizbrojene parne svetove I baciv plamen svoje mrzosti, Prirodu puni duhom paklenim; Sunca poleću, zvezde preziru Opredeljenja svoga putove I po beskrajnoj pusti lutajuć, S
KAP. ĐURAŠKO: Pa šta još čekam?... Nije li dosta jeda izbljuvô, Dražeći svoje reči otrovom; Kao da nuka samu prirodu, Da mu glavurdu gromom razdrobi?
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
Raičkovićeva transpozicija pesničkog doživljaja u prirodu i pejzaž izgleda nam stara koliko i sama lirika. Ali je on ipak moderan pesnik, koji u sasvim ljupke slike iz prirode
Ćipiko, Ivo - Pauci
Za neko vrijeme, u vrevi đačkog života, tek bi časom pritajani osjećaji oživjeli, i tada bi bježao u prirodu, da se smiri.
Tako dođe nad visok dolac, gde se zaustavi kod puteljka što je u nj vodio: Prvo nego će sići, posmatraše veselu julsku prirodu. Vinogradi dizali se kao more, masline se okitile rodom, a puteljci se oivičili bujnim, mirisavim cvijećem...
Ilić, Vojislav J. - PESME
Izgleda kao da samrt umornu prirodu steže, I ona tiho mre... A po kaljavom drumu, pogružen u smernoj tugi, Ubogi sprovod se kreće.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Razgnevljen, kao što to pokazuje prednja rečenica, odvajam svoj pogled od tog prašljivca, pa ga upravljam u slobodnu prirodu.
„Pa kad nebeska tela toliko utiču na celu prirodu, ne možemo im ni mi izbeći. Jer naše je telo sastavljeno od četiri elementa.
“ Keplerov genije nije se zaustavio na ovom rezultatu. Svojim računima nije on samo otkrio geometrisku prirodu putanja planeta, nego je rešio i kinematički problem i našao zakone po kojima se planete kreću po tim svojim putanjama,
žive oči pokazuju da mu misao ima brzinu munje, ali njegov bolešljiv izgled i nervoznost njegovih pokreta odaju koleričnu prirodu. To pada u oči, ovde u zemlji flegmatičara. Huk je vrlo dobra glava, puna ideja i pronalazaka, ali je svađalica.
kada sam mogao da se odvojim od sveta, ljudi, njihovih sitnih interesa, niskih požuda i uskih pogleda, i spasem u prirodu. Još dok sam živeo u Beču, ja sam bežao u varoški park, noću ili u podne, kada onde nikog više nema.
A sada uživam prirodu u ovoj njenoj nesakrivenoj lepoti. — Ali ipak zato mislim i na onu crnu rukavicu, finu, usku, sa visokim podlaktica ma,
Kad bi za živu prirodu postojali slični zakoni kao i za mrtvu, onda bismo tako bar izgleda, mi sami bili automati od glave do pete.
Ako, dakle, za živu prirodu važe slični zakoni kao i za mrtvu, onda bi ona gruda snega bila naša slika. XXIX JEDAN STARI AMFITEATAR, ŽIVOT
Dva veka, od vremena Hajgensova koji ga je prvi jasno opazio, mučila se nauka da ispita prirodu toga Saturnovog prstena.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
posvećena je karakterističnoj dečjoj živosti, potrebi za igrom, osećaju „da je soba tesna“ i da se mora trčati u prirodu („Laku igru udesili /nestašni dečaci,/ uska im je soba njina /i uski sokaci –/ na breg, na breg“).
i svet škole, oponirani svet slobode i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju prirodu: „zahuktavaju“ se, „uskliču ponosito“ i „srce im se snaži“.
i svet dužnosti; njima je „odavno dodijalo u školskome stegu“ te beže iz škole u prirodu gde iskazuju svoju pravu dečju prirodu: „zahuktavaju“ se, „uskliču ponosito“ i „srce im se snaži“.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Svako od njih misli da Ristu, i nijedno ne razume tu prirodu. Kao kamen je ležao Rista na njima. Prošla je godina dana od Ristine osude. Proleće ogranulo.
Već od razlaza s doktorom Mirkom počelo ju je mučiti pitanje: ko je kriv za Juličinu telesnu slabost i za njenu prirodu. Da li njihov, pri drugoj ženidbi već ostareli otac; da li Juličina mati kojoj niko ne zna poreklo ni život.
” Soka je doista od svoje matere nasledila sve: i lepotu, i razdražljivu prirodu, i bolešljivost, i talenat za onu odviše tačnu reč koju imaju lica sa darom da skoro nepogrešno, ali i uočljivo
Popović, Jovan Sterija - ROMAN BEZ ROMANA
tu čuje gdi magarac Valamov sljedujućim načinom govoraše: »Tako mi moji ušiju, braćo, ništa nije gore nego kad čovek na prirodu zaboravlja i protiv svog opredelenija čini.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
ali se zatim navikao, pa onda izmirio i najzad podao, dok nije navika već postala tako jaka da je počela da prelazi u prirodu.
Petrović, Rastko - PESME
njegovog rođenja i sile mogućnog rođenja njegovog sina, čime je ovaj bez prestanka opominjan na zakon podjarmljenosti i na prirodu: sem ako religija ne propoveda individualnost, a onda sumnja Tomina razbijena u njegovoj samo ličnosti, s pravom može
Neće ti poverovati ni da, ako si bio lud, kao što je neko rekao, bio si uvek originalan i time jedino za prirodu moralan. Tako stižemo do ideje o odgovornosti: možeš li ti da zajemčiš svoj budući život svojim sadašnjim?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Poznato je da grčka mitologija nije samo arsenal nego i rodno tle grčke umetnosti. Je li onaj pogled na prirodu i na društvene odnose na kome se zasniva grčka fantazija, pa prema tome i grčka umetnost, mogućan pri automatskim
Grčka umetnost pretpostavlja grčku mitologiju, tj. samu prirodu i društvene oblike već prerađene u narodnoj fantaziji na nesvesno umetnički način. To je njen meterijal.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— A kad počne da ispituje prirodopis? — Onda će biti takvih batina da će pola klisnuti u prirodu, to jest u šumu. Čitavu ćemo četu stvoriti ovdje u Prokinu gaju. Jovanče se zamisli.