Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Tumarao je po dubravi; već spade s nogu i mišljaše da prisedne da se odmori, kad smotri Lazara. On pođe, zausti da ga vikne, a Lazar pade... Lazare!... Lazo!... viknu ga.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Dok ti, dragi moj, truneš po robijama, ta cvećka farba brkove! ANĐELKO: Moglo bi i da mu prisedne farbanje brkova! IKONIJA: Drži se ti malo dalje od njega.