Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
jedinom, i to nekako mimonesenom aluzijom na nasilnu smrt dobrog i mirnog čoveka; kao da je prota strahovao od nečijeg prisluškivanja.
ukrštale se misli o bogatstvu, o žrtvama imanja, ali razgovori o tom ostajali su za posle: svi se nekako bojali nečijeg prisluškivanja i skoka. Onaj bogataš sa ucenjivačkim pismom, i njegovi sinovi, nisu se viđali nigde pun mesec dana.