Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet
A gošća odgovori: — I vrijedi! KAD SE HARČI NEK SE HARČI! Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada, i kum mu se nimalo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ odgovori mladić. „Čuj, vidaru, ja ću ti povijedati, u malo riječi“, prihvati starac. Dokle cura ne prispije za udaju, o tome se ni govorilo nije.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ a u to prispije lovac i ubije je. Moja kuća moja sloboda. — Lisica častila danju ježa pa ga uveče ustavljala na konak, ali on nikako
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
prstenom, i pošto bi se prometnuo u ovcu, povela bi ovoj nesitoj aždaji i teke se vraćaše da uhvati i povede snahu, prispije u toliko i nje sin iz lova te jedanak se nađu na vratima od kamare.
7. TICA DJEVOJKA. Imao nekakav kralj jedinka sina. Kad mu već za ženidbu prispije, otpravi ga po svijetu da traži za sebe đevojku.
Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme, u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet
17. KAD SE ARČI NEK SE ARČI. Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada, i kum mu se ni malo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Na ovo obje strane pristanu i još se pismeno obvežu. Kad prispije vrijeme u koje je trebalo poći, onda carski zet pozove družinu, no ne dođe mu više nego devet stotina devedeset i pet
KAD SE HARČI, NEK SE HARČI Prispije na ručak kum u kuma tvrdice iznenada, i kum se nimalo ne obraduje, ali mu je za nevolju moralo biti da ga s veselim
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
—Ne dam biljeta bez novaca ni svecu! Biž'! Eto idu još dva gospodina, — i okrene se prema njima, ne slušajući Cvete. Prispije jedan viši činovnik i za njim neki trgovački putnik. Oba crvena i razigrana, sigurno su dolazili upravo s ručka.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Domalo prispije i Rade, sjede uz vatru i veli: — Ne bi đavo popa Vrana stigao! Bijesan, pa razigrao vranca... nije već božji vjetar...
A njemu se valjalo žuriti, jer je trebalo u jedan sat po podne otputovati, da se na vrijeme prispije na parobrod. — Zbogom! — napokon istisnu mladić i htjede da još nešto reče, no ne mogaše. Tek što je živo zagrli.