Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Tamo se pripovedalo da su se popovi još u Temišvaru potukli, ali da su ih tamo brzo razvadili, i oni se, vele, pritajili, jer su uvideli da, doista, nisu u tuđem svetu komotni kao kod svoje kuće, u svom selu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Rekoh mu da nisam gladan, te on jedva dočeka i sede na lafet, baš prema onim mrtvima. Slatko je jeo. Vojnici se pritajili. Čak i oni razmetljivi kao da su zanemeli pred strašnim prizorom.
A tek ljudi... Vojnici se naježili i namrštili, pa se pritajili i pribili uz topove. Skretosmo levo od mesta gde je vršen prelaz i zaustavismo se ispred jednog šljivara.
Vojnici se pritajili i netremice gledaju u horizont zamagljen od dimova šrapnelskih. Iako su naviknuti na ovakve prizore, ipak je mučno
— Popravnik četrdeset osam... Vojnici se pritajili da saslušaju celu komandu, pa žurno istrčaše kod topa i opališe dva metka. — Eto ga!
Uviđamo da su naši negde tu, prikriveni, ali zbog blizine neprijatelja pritajili se. Sada nam je lakše, jer se vraćamo. Levo opazismo neku svetlost, kao da neko pali cigaretu... Zastadosmo.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
„Oni su se pritajili, pa čekaju vrime, kad se niko već ne nadâ osveti, da udare iznebua na prokletnike!“ — sinu mu kroz pamet i krv mu se
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali nespokojstvo mi izaziva pomisao na municiju. Došlo mi da se čupam za kose. No, hvala Bogu, i oni su se pritajili. Valjda i neće. Opet grunu plotun iz njihovih rovova, i sada alauknuše još strašnije: „Ure, ure, ure!
U nekoliko mahova opalio sam iz puške... Pritajili smo se najzad malo i mi. Ali na najmanji šušanj trzao sam se. Ispred nas nema naših vojnika.
Dvojica na jednu, a dvojica na drugu stranu. Puške nisu nosili, da im pri prilazu ne bi smetale, već samo bajonete... Pritajili su se malo, a zatim uskočili u rov. — Ja natrapah na jednoga i dohvatih ga za gušu, da se ne dere.
Sve je nedostižno i neshvatljivo. Na našoj osmatračnici zavladala tišina. I posilni se čak pritajili. Obuzima me neka muka. Hteo bih da izađem, ali naići ću na Luku. A ja mu se pokoriti neću. Među nama je sve svršeno.
Iz daljine čujem jezivi fijuk šrapnela, zavitlao je iznad zemunice, i stručio se negde u jarugu. Svi smo se pritajili... U daljini odjeknuše nekoliko pucnjeva, koje u običnim prilikama i ne čujemo, jer se naše uvo na to toliko naviklo,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Ordonansi, s puškama na začele! — komanduje poručnik Kosta. — Baterija, sto-oj! Vojnici se pritajili. Gluvu tišinu prekidalo je samo brektanje konja. Komandir je jahao duž baterije, pitajući da li su svi ljudi stigli.
Vetar je navaljivao za mnom. Sa obe strane videli su se gusto pribijeni kreveti, a na njima još živi kosturi. Svi se pritajili, samo je vetar fijukao. Zastao sam zbunjen zbog svoje snage i zdravlja. Možda im zbog toga izgledam prkosan.
Možda su verovali da je ona paljba maskirana, a u stvari tuče ih neka druga baterija. Pritajili su se za trenutak. Onda su preneli vatru na drugu bateriju. Samo nju nikako nisu mogli da pronađu.