Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Neće on, seljače, nikad sreće imati! Uđosmo već u selo. Uspomene navališe i pritiskoše mi grudi. — Lakše, Ilija, lakše, još lakše! Zategni uzde. Hodom prođosmo pored nove, velike, zidane škole.
Radičević, Branko - PESME
joj se zače danak, Kakav dosle još ne bio, Kô najlepši kakav sanak, Ma se brzo izgubio; Učas nesta luče medne, Pritiskoše tmine ledne. IV On je manu iznenada, Da jaduje dokle živi; Pa opeta jadna mlada, Ni ga kune, ni ga krivi.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kucne njim u kam govoreći: „Sve žuti cekini da budu!” I cekini iz kamena porevaše tako da njega pritiskoše i zamalo ne udaviše, a on zavika: „Pobratime! pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?
pobratime! pogiboh!” U to doleće mu pobratim govoreći: „Evo me, šta je?” A on mu odgovori: „Evo pritiskoše me cekini, hoće da me udave.” A pobratim mu reče: „Reci: „„dosta već””, pa ne će više izlaziti.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Od Žabljaka do vode Cetinje sve široko polje pritiskoše: konj do konja, junak do junaka, bojna koplja kako čarna gora, a barjaci kako i oblaci, razape se čador do čadora, pod
Prehodiše polja i planine, spustiše se u Primorje ravno, u široko polje pokraj mora, te svatovi polje pritiskoše. Ugledaše u more đemije, prijatelje u sretaoštinu.
Bog im dade i od boga sreća, iz mora se zdravo izvezoše, a pod Mletke grada udariše, te mletačko polje pritiskoše. Na gradu se otvori kapija, a navali i muško i žensko, no da sretu u polju svatove, da učine seir od svatova, i da vide
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Krov je napravljen od jakih zelenih grana s lišćem oborenim nadolje da bi se niza nj slivala kiša. Odozgo ga još pritiskoše suvim ograncima i sve skupa dobro uvezaše vrežama divlje loze kojih je po ljeskarima, ivicom Gaja, bilo na pretek.