Jakšić, Đura - PROZA
strasno ljubi i miriše još nerazvijenu ružu, a videla sam onoga koji umire gde na grudi što izdišu poslednjom snagom pritiskuje od raskinutog cveta uveo list... Otkako ga pustiše u slobodu, bio je jednako slab i bled, ali ga nije ništa bolelo.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ljudi se ponameštaše jedan do drugog... Tišina ovlada, ona mrtva tišina što te više pritiskuje od najvećeg tereta, i od koje bi tako rado pobegao, da se može...
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ah! I knjiga života poče mi se otvarati. To li je ono što mi tako pritiskuje grudi kad vidim ove ljude! Oni imaju, istina, sve i svja, pa ipak oni nemaju ništa! Oni nemaju svoga bolećega, nemaju...
Činilo mi se da se ničim ne mogu utešiti, iako nisam znao šta je to što me tako pritiskuje. Činilo mi se da ima nešto, i počeo sam da se sećam. Najedanput mi izleti njena slika pred oči.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
„Na djetetu se more lahko poznati, kada ga mora pritiskuje: iziđu mu po prsima modrice i otečeno lice.“¹⁵⁹ Najpoznatija zaštita od mora jeste pojas koji se stavlja preko
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
»Što god je zadovoljno sa životom, ono ne misli. Što je čovek nezadovoljniji sa životom, što ga život više pritiskuje, tim on više misli; što dublje oseća bolove od života, tim dublje misli.
Milićević, Vuk - Bespuće
On puštaše da ga pritiskuje taj sladak teret što pada na njegovu dušu, ispunjava je, i nosi njegove misli nekuda gdje još nijesu dotada bile.
koji mu ne da da se krene, ispravi, pođe; koji ga je obuhvatio svojim velikim, neprirodnim rukama i steže mu tijelo, pritiskuje mozak i vodi ga vazda u jednom istom uskom krugu; meće mu svoje velike dlanove pred oči i zaklanja mu vidike, govoreći
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Za te je muzej staretinarnica s kradenim stvarima! O, ljudi, ljudi. S mnogo suzdržavanja komandant pritiskuje uzvrpoljenog Mikana da se smiri na stolici i natenane mu tumači šta je to muzej.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Gledaju vojnici tužno u pustu daljinu, gde se zemlja sa nebom spojila, u ogromne prostorije, koje neprijatelj pritiskuje. Zamišljamo sve patnje onoga jadnoga sveta koji se sagiba pod teretom carske sile. Predali smo taj narod bez borbe...
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
»Sad ću da se spletem... čim pogledam u te ljude... Da li su strašni ?... A kako li je njemu ?«... I on pritiskuje bravu... vrata se kreću... ... Sede neki ljudi... u magli... igraju mu koturovi pred očima... zeleni sto...
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
A u selu prava mrtvačka grobnica... Tek u nekoj kući začuje se vrisak gladnog odojčeta, koga sanjiva majka pritiskuje na punačke dojke i, dok ono žmureći siše, mati ga krsti i odgoni svaku nečistu silu...
— Što plačeš, mamo? — Ništa, dušo... spavaj, čedo moje... — šapuće ona zagušenim glasom, pritiskuje mu na lice svoje vrele obraze, kao da bi htela sakriti od očiju mu svoju slabost...
Sve ga više pritiskuje to novo raspoloženje i sve veća studen pada mu na grudi... Sâm!... sâm!... Odjednom mu zaigra usnica, a desni brk ode
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
I kako i on sam, osećajući da mora između nje i njega čak doći i do toga, jednako pritiskuje glavu rukama, i ječi: — Oh! Oh! I kao da bi hteo da se smiri, zaustavi, da izbegne i spreči to. Ali bi i to.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
uzajamna dejstva dvaju tela su uvek jednaka, a protivnog pravca“. Svako telo koje pritiskuje ili vuče jedno drugo, biva od ovog istom takvom silom pritiskivano ili vučeno.
Kad neko pritisne svojim prstom kakav kamen, onda i kamen pritiskuje istom silom njegov prst. Kao što je nekad Euklid sazidao na svojim aksiomima celu geometriju, tako je Njutn na ovim
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Bolovi u nogama... noge su mi propale, a glava... kao da na njoj imam olovnu kapu koja me pritiskuje i ne da mi da mislim. Dok sam bio u rezervi, imao sam jedan razgovor s komandantom puka i očekujem velike
izmičem, preklinje me, moli: „Tatice, tatice, tatice, mili tatice, ne dam te, ne dam, nećeš umreti“, i grli me, steže, pritiskuje na svoja mala prsa, na kojima je bela košuljica već sva mokra od suza.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
U glavi mu čitav haos, živci već otupeli od strahovanja... sve se u njemu zgrudvalo, smešalo, sledilo... Davi ga i pritiskuje ona crna, najstrašnija misao, koju nikako ne može da zaboravi, ne može da je zabaci među druge misli...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
odveć velik prostor (VP), preko mere onog kućnog na koji se navikla; s druge strane, odveć malen (MP), tako da je pritiskuje.
U odveć velikome prostoru Sofka se gubi, poduzima je jeza, strah, a odveć mali, neočekivana blizina, agresivno je pritiskuje i guši.
Krakov, Stanislav - KRILA
Svi ćute i žure napred. Nekoliko stena diže se pred njima. Dah je postao kratak, sva su tela topla, ranac pritiskuje, kosa je oznojena pod šlemom, remeni žulje, ali se hita sve brže. Svi ćute, samo što oružje zveči.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
I ovde su rovovi bili plitki, jer je ispod tankog sloja zemlje kamen. Odozgo nas pritiskuje vlažna magla, ispod nas hladna stena, i naše telo ježi se od studeni.
Moje se grudi nadimaju za životom. Odupro bih se i nogama i rukama. Ali osećam kako nešto neumoljivo pritiskuje iz pozadine, kao da im je zadovoljstvo da izginemo danas. Ovako nasumice ne možemo prelaziti.
A ipak, neka teška slutnja pritiskuje i strah nas muči, da nam ne podvale. Namesto radosti prožima nas nešto mučno. Potpukovnik Petar pogleda mračno preda
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Čisto kao da ga pije, pritiskuje espap u magazi, kože, so, daske, u kući, u podrumu ona burad, kace masla, sira, vune, u sanducima stajaće haljine,
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
I moju dušu pritiskuje nejasno čuvstvo čežnje i sete, koje uvek osetim kad u prirodi dočekam poznu jesen. U varoši ne patim od toga, pa se
Stanković, Borisav - TAŠANA
Tare rukom usta i obraze.) Oh, što me svrbite, pusta ostala! Oh, što mi bridite, osušile se da Bog da! (Pritiskuje prsa.) Oh, što drhtite, što se ne smirite, što jednom ne usahnete! Vraća se Kata.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Starim naglo. Jedem, srce mi u salu, veli doktor Mirko, i ne valja, veli, što me jednako u potiljku boli glava. Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi.
Krv pritiskuje mozak. kaže moj doktor Mirko... 'Ajd neka pritiskuje; svako svoj pos'o zna i radi. Na grobu Milušićevu kandilo nikako nije htelo da gori.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Tama... ponor... Gr-r-r-ru! Ala u ušima pišti. Ili je to jauk. Gr-r-ru! Neko stenje. Ali šta mi to noge pritiskuje? Gru! Gr-ru! Gr-r-ru! Majko moja! Kao da se brdo svalilo. Ranjen?!... Naprežem svest. Otvaram naglo oči. Grr-ru!
Sve se izmešalo, a neprijatelj nas stalno pritiskuje i u stopu prati. Kuršumi su fijukali sa svih strana, a artiljerija neprijateljska zasipala puteve.
Otimam se, hteo bih rukama da se zaklonim. Ali ona velika glava stoji pokraj mene i ogromnim šakama kao nekim šapama pritiskuje moje ruke. Neki ljudi usplahirili se, trče okolo. Kroz kutak svesti poznajem lekara koji drži termometar...
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
A on se dere: „Ua, ua!“ A Mana oblio mrtvački znoj. Steglo ga nešto u grlu, davi ga, pritiskuje mu grudi... Oko njega se sve vrti, a zemlja čisto tone pod njim, — i on jeknu silno: „L’že, kučka!...