Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
držim u obema rukama, a idem; opet lepo je upravim da ne bi brada nakrivo ostala, i opet metnem na vrat gdi je i bila, pritisnem, a ona priraste. Pita me jedan koji je blizo mene i gledi: „Priraste ti?” veli.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ja naposletku odjedanput pustim, i obe pole lupiše jedna o drugu i lako joj priklještile prst. Ja pritisnem obe korice i ne dam joj da izvuče prst.
Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima. Ona trže svoju ruku iz moje, no ja je krepko držah.
Mi koračasmo po njima dalje, sve dalje. Ja je obuhvatih oko pasa. Približih joj se sve bliže, onda joj pritisnem jedan poljubac na levo slepo oko. Ona dođe još tužnija — Ti ćeš me uzeti? — reče ona, a suze joj udariše niz obraze.
Ja ne znadoh više za sebe. — Leži! — vikah ja. On me samo blesasto gledaše. — Leži, bre! — ciknuh ja i pritisnem ga za ruku. On se sroza niza zid na patos. U taj par uđe baba plačući. — Za ime božje!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pritisnite prstom ovde! Tu mu iznenada ščepam kažiprst i pritisnem u centar razlivene mrlje. Nije stigao da kaže ni britva! — Ali to nije šoljica za kafu! — Zar nije isto?
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Što ja ne odoh u policiju ?... Doterao bih do kapetana.. pa sednem onako u onu duboku naslonjaču, pritisnem dugme... zvrr... uleti žandarm... Zovi mi... hm... koga ću ... a, zovi Velju učitelja iz BreZovca«...
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
Što ti vučeš tu nogu? ANĐELKO: Ne znam, nešto mi skočilo i poplavilo. Ovolikačka guka, a i gnoji se. Kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi... A što vi mene tako fiksirate?
Kad pritisnem prstom, ostane belo, a, kad pustim, opet polako poplavi. Saćeš da vidiš! ISLEDNIK: Tu nemaš ništa! ANĐELKO: Pa,
MANOJLO: Zavrći tu nogavicu! Naravno, guka! Potprištila se, pocrnela, otekla! Pogledaj: kad pritisnem prstom, ostane belo, a kad pustim, opet polako poplavi! TANASKO: Pa to je guka sa noge ovog ovde, što je saranjen!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
U meni se nešto lomilo. Hteo bih da idem, da je nađem, da je pritisnem na svoje grudi... Teško mi je izvući se naglo iz ovoga društva.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Još živi on. A ta izvesnost Na ustima mi ledi poljubac, Ne dâ mi srcu jasno zakucat Da na drhćuća nedra pritisnem Mog žića danak, sunce dana mog. KAP. ĐURAŠKO: Umreće! Sad zbogom!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ANĐA (čita dalje): „Jedva čekam srećan čas da pritisnem...” JEROTIJE (prestravi se): Šta da pritisne? ANĐA (nastavlja): „Poljubac na tvoja usta”.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila. Bilo je i drugih, još nežnijih razgovora.
Meni je do tebe, samo do tebe. Jedva čekam da te pritisnem na grudi, pa makar se šnicla i ohladila! Sećam se i jedne svoje neobjavljene pesme iz toga doba: Ja te, Fani, ljubim,
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Brzo legem, prebacim jednu nogu preko donjeg krevetskog krila, gde oduprem mamuzom, a drugom nogom pritisnem o vrhove. Rukom obuhvatim ispod kolena i zapnem... Krevet poče da krcka.