Jakšić, Đura - PROZA
A kad joj pružih ruku, ona je pritište na usta i poljubi je — sirota! Ja uzmem jednu tronogu stoličicu, na kojoj su obično panduri sedeli pred vratima
„Zbogom, Aleksa!...“ rekoh mu ja, a glas mi je na usnama izumirao, jedva se i samo šaputanje čulo. On mi, ćuteći, pritište ruku i ode... To beše prvi plamen, moja prva ljubav, kao što ljudi koji nikada nisu ljubili u običnom govoru kazuju...
Ja odoh; eno gde sviće!... Zbogom! Zbogom, možda zanavek, zbogom Grlice!...“ On me pritište na svoje široke grudi, poljubi me poslednji put i ode... Ode kao senka.
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Posede malo, a sve pogleda ispod oka u ovu kladu, pa se tek diže lako, priđe onoj kladi i na jedan mah pritište je gnjaviti. Ali brzo odskoči i stade, rekao bi, začudi se.
Dučić, Jovan - PESME
Jedno devojče, koje je bilo zaljubljeno, polukrvavim rukama zgrabi komadić konopca i pritište ga na usne. Na oči joj udariše suze radosti i ushićenja. Kad se vraćahu u grad, bio je već pao mrak.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ona izmahnu rukom da udari po mojoj ruci, pa je polako spusti na moj dlan i još ozgo pritište malo. — Pristajem! Ja ne znam zašto sam se tome toliko radovao.
Beše izvadila mahramu i useknjivaše se. Ja videh kako ona razastre mahramu po celom licu i kako dvama prstima pritište oči. Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi. Brava škljocnu i njena se mati pojavi na vratima.
Njoj se lice razvedri. Nekaka beskrajna sreća nakupi joj se oko očiju i usana Umesto odgovora, pritište me nanovo ljubiti. Kad smo se vratili, ja sam joj usput davao prvu lekciju u srpskom.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Tada, najedanput, njegova drhtava ruka jako pritište slušalicu i on se odazva pa se ukočeno zagleda u zemlju i pobledi. I tako zaprepašćen i smrtno bled drhtao je i slušao
Matavulj, Simo - USKOK
Možete misliti kakav je umor savladao te ljude! I mi bjesmo mrtvi sustali, a pritište mrkla noć. Kad bi pred zoru, ču se poklič: „Ha, na noge, uteče Francuz!
Janko posmatraše oko sebe, pa uzdahnu, izvuče ruku ispod pustine i pritište dlanom ledeno čelo. Iako je spavao u jedan dušak najmanje pet-šest časova, ipak osjećaše da je neodmoren.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Onda carević brzo pritrča i pritište ga lijevom nogom a mehurak puče i nečastive sile nestade. Kad vidješe šta i kako bi, svi se obradovaše, a car ga
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Pa o onim učiteljima... A ona učiteljica. veli, biće otpuštena... Ah...« Ljubici se steže srce od neke zebnje i opet je pritište onaj teški magloviti sumor, što davi, ispija polako... »I zar sve odjednom da propadne, sva muka moja!...
»Još ako budu zaključali vrata ?... ej nezgode!... A onaj piše da se ne zaključavaju svakad«... Polako, kao senka, pritište bravu i gurnu... vrata se lagano pokrenuše.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Stana, u taj čas, taman dođe iz kola. „Jesi li se naigrala?“ zapita je otac, pa je zagrli i pritište k srcu, dirnut, jako dirnut. Cura se malo začudi toj milosti, tu pred zvancima, protiv adeta.
“ odgovori cura i do malo stiže. Joka, kako je vidje, potrča joj u susret sa raširenim rukama, pa je pritište na svoje grudi i ižljubi, kao da je ne bješe vidjela od dvije godine. „Srećo moja!“ tepaše joj mati.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
” Čoban mu odgovori: „Jere naleće jedno jato čela, pa sve pritište one bukve i jele, ni se viđe grane ni korijena.” Tada veli car: „To je dobro kad toliko doleće čela.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Imaćeš sina. Rekla je — sigurno. A da lije baš sin? reče glasno. Ako ne bude sin, onda... Opruži se na stomak i pritište lice na dlanove. Tako osta, plašeći se niskog sunca. Lakše mu je u žućkastoj tmini prignječenih zenica. Moje je! Moje!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Pošto me pusti n izmače se on ponova priskoči pa me pritište na svoje grudi. — O blagi Bože, nisam se nadao, hvala ti. Plakali smo obojica. — Zašto se nisi nadao?
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Čoban mu odgovori: — Jere naleće jedno jato čela, pa sve pritište one bukve i jele, ni se viđe grane ni korijena. Tada veli car: — To je dobro kad toliko doleće čela.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Kad pođosmo mi, pođe i on s nama. — Ama kuda ćeš ti, brate, kad vidiš da si ranjen? On pritište šakom polovinu usana, da mu ne mrda ranjen obraz, pa mi onom drugom polovinom usta prošušketa: — Ogrebali me Turci po
Ilić, Vojislav J. - PESME
Božica podiže oči i grudi pritište jače, Al' nagli podunu vihar i tanku koprenu smače Sa njenih mramornih grudi. Nad glavom božice svete Srebrni praporci
“ I strašna, mramorna žena raširi kamene ruke I pritište ga silno. Na usne njegove mlade Ona ledene usne priljubi bezumno, strasno, I dušu njegovu ispi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Pade vranac i pritište agu, nasmeja se Senkoviću Ivo: „Što sad misliš, ago od Ribnika? Što sad misliš, čemu li se nadaš?
Kada junak iz travice dine, uz jelu se uzvijaju grane. Pritište ga Mustaj-beže Lički su trideset i četiri druga, izmače mu svijetlo oružje.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Kao požutelo lišće što se kidalo i opadalo, tako i nade njene kidahu se i opadahu jedna po jedna. Obuze je i pritište teško i gorko kajanje. Rastužilo je ovo tiho jesenje vreme... Ah, kako je mogla biti srećna!