Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Trandafil je iskočio iz kola i pritrčao Pavlu. Isakovič duhnu u svoj fenjer i podiže prtljag, i sablju. Trandafil je sav sijao.
Božič je, međutim, pritrčao ćerci, zgrabivši je za ruku, grubo, pa je natera da se izvinjava. Bila je od bola pala na kolena, pored oca.
Pomislio je da bi se, ako bi je zovnuo, ako bi sišao, pritrčao da joj pomogne, da joj se pokaže da je tu, u Beču, da će da je brani, da je odvede odatle, da je se seća tako rado,
Bila bi pala, da joj muž nije pritrčao, da je pridrži. Petar i njegova žena još su dugo stajali, tako, na ulici, zagledani u mali karavan, koji odlazi, sve
Ševič je bio pritrčao kao da je jahaču hteo da pomogne, da ga sa kobile skinu. Pavle mu poluglasno opsova, na maternjem jeziku, majku.
Vrata sa leva se, međutim, otvoriše, i zatvoriše, a kroz njih ušeta carica. Voroncov joj beše pritrčao, klanjajući se, duboko, pa je povede prema fotelji, u niši, u zidu.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Nije pogodio samo ruku. Starac, je čak, i padao sa dostojanstvom a Dobrača mu je, razume se, pritrčao. Dočekale su ga one iste, spokojne, oči i ono isto, spokojno, lice. — Moraš li to, sinko?
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Sad se još više razređuje, vidim suprotni breg kao kroz neku koprenu. Od nekog ludog straha pritrčao sam Gruji. — Valjda nas ne vide, neće, neće — veli Gruja, ali nekako sumnjivo, bojažljivo. — Ipak, da potrčimo.
— Eto idu! — reče jedan. Okrenuo sam se. Ona dvojica nosila su Gruju. Pritrčao sam. — Ništa, ništa, ne brinite — teši me Gruja.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
— Je li to peta baterija? Poznadoh ih najednom. Sjahao sam s konja i pritrčao svome starom komandiru. Dugo smo se držali za ruke, bez ijedne reči.
Poguren, pretrčao sam dno, te se dočepah suprotne strane. Ruke su mi bile krvave, odelo pocepano. Moj konj se pridiže. Pritrčao sam da ga sklonim. Usta ljudi bila su otvorena, oči iskolačene.