Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— A od koga to bježiš, brate? — meko priupita djed, računajući da ovome veselom trkaču, po svoj prilici, manjka koja daska u glavi, pa ga je zato pravedni bog
— Vojske — pustinjački jeknu seljak. — Ostala samo žujova? — priupita intendant zagledajući kravu na ledini, a sve mu žao što to nije bar neka zekulja, marvinče zaštitne boje, mogao bi se
Zavodni očima i Car Dušan i pođe po džepovima da traži maramicu. Milorad pogleda po družini i šeretski priupita: — Je l sve gotovo za plakanje, da se počinje? — Dobićeš ti po glavi! — poprijeti Car. — Hajde, ožeži!
— A živ li je ćalac? — priupita neko iz družine. — O, da, i još kako je bio dobro živ, sve dok se u Donjem Lapcu ne poklepaše na pazaru zbog nečije
A kad tamo ... — Kad tamo? — priupita seljak. — Kad tamo, a ona šuplja i u njoj karabin, torbak municije, tri bombe. Šta veliš na to?
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„Dakle, hoćeš li poći za nj?“ priupita Markiša. „Možda i bi da nije vjerena“, reče medik gledajući joj dobro u oči, „zbilja, sjutra, među zvanicama, biće ti
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nailazila je jesen i ona se za nju ubrzano pripremala. List tada odluči da priupita sunčanu zraku. Ali mala lutalica nije htela ni da zastane.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
sad nemam vremena da ti tumačim. —Uto se javi službenica da je čorba na stolu. — Dakle, ča ću reći ostaloj braći? — priupita Žižica i gleda u župnika svojim malim očima, u kojima jednako nešto sjaje. —Reci im što si čuo! — odluči se paroh.
— Kako ste svi vredni! . . Biće kako on htede, odvrati ona s uvjerenjem i povrati se. Nasami priupita Bukalo Žižicu; nije čisto vjerovao. —Ča, misli spaliti baš našega svetoga Spiridiuna? —Njegov kip...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Voliš li Radivoju? Curin poplašen pogled pade na Radivoja. —Hoćeš li poći s njime? — priupita Rade. —Hoću! — prihvati sestra i privine se bolje Radivoju. — Dobro je!
— jedva dočeka Pavle. — Ma vele da nije bio kriv Radivoj. —To sa svojom maćuhom, drugom očevom ženom? —priupita onaj vremešan, da društvo bolje razumije. —A da, sa svojom maćuhom, — nastavi Pavle.
Uđe u kuću naglo i veli: — Ljudi, pogibe mi otac .... pomozite! — Pogibe zar? — priupita plemeštak. Muški iz kuće pohitaše sa Radom. Za njima nagnuše i drugi iz komšiluka. Žure se i ćute.
Nekoliko puta bio je na sudu da priupita, i ne stidi se što ga sa suda činovnici i poslužnici gone dok ga vide. Kad odloži kašiku, zatraži duvana da zapali, i,
Sjede i javi se. Nosač se odazva na njemačkom jeziku. Nije ga razumio, pa ga nanovo priupita. Onaj — mjesto odgovora postavi preda nj cijenik jela i odbrza dalje.
Ivo je uzbuđen, pa, da prikrije nemir, diže se i pođe k prozoru. — Kako namirili? — priupita i ne skida pogleda s njega. Cirilo blijedi i krišom pogleda u staroga Antu. — Dakle ste se namirili? — javi se sudan.
— reče sudac staromu pisaru. Pisar požuri da dovrši, pa pročita njihove iskaze. — Drugo ništa? — priupita sudac. — Ne! — jedva dočekaju braća.
Mrse ne odgovori, već mreže kupi; a on ga očima prati, i opet priupita. — Živim ka i drugi ča ništa nimaju. — Biće vam teško? — Ni ni drugome bolje! Nimam nego sebe hraniti...
Ovoliko ča i jemam slasti u životu! — A Petar? jedva čujno izreče on. Djevojka ne odgovori. — A Petar? — priupita on. — Nemojte mi o njemu govoriti! — umilnim glasom odgovori. — Još ga voliš? — Dok budem živa.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Neka, kasnije će o tome, morao bi oca da priupita... Ali, ne dâ se trgovac! Nije on mesečevo mleko pio: neka proda odmah, ili nikad! — U redu!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Tebe danas istukoše, a? — priupita Stric. — Izmlatiše, brate, sve po nogama, po mojim brzim trčaljkama! — veselo dočeka Boko i obazrije se kao da mu je
— Eno ih, ono su tenkovi! — I tamo se sad voze Nijemci? — priupita Jovanče. — Nijemci, Nijemci — sumorno potvrdi Nikoletina.
— Lunja je, znači, dušu dala za izviđača? — priupita komandant. — Ta više se ja pouzdam u nju neg u svoj rođeni nos — iskreno priznade starac.