Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Zavrzan otvori oči i gleda oko sebe. Baba se naže nada nj. — Gde si ranjen? — Svuda, moja bako. — Onda... A je l̓ privezeno? — Jeste! — reče Surep. — Neka stoji do sutra!... Ne vidim!... Ali neka se sklone ljudi, da ih ne bije vedrina...