Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja se nadam da se neću postidjeti!... Videlo se da se dopao hajducima. Privikaše sa sviju strana: — Da ga primimo, harambašo! — Nek bar Stanko ima para da nas ne bude „lijo” — reče Zavrzan.
— Pristao u družinu, da bi se malo nasmejali... Zar nisam?... — Jesi, jesi! — privikaše sa sviju strana. — A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini.
— Nemoj dolaziti... — Da ne dolazim!... A što?... — On nema više ćeri. — Da nije umrla?!... — privikaše svi preneraženi. — Gore!... — A šta? — Ona neće za Lazara. A Miloš ti je lepo za ramena, pa napolje!...
— Kako bi bilo da mi ovdje prenoćimo, pa sutra da se navezemo. — A gde ti je hvala, đedo!... — privikaše nekoliko njih. — Ja velim da bismo pametnije ovako uradili! — reče starac. — Da idemo!... Da idemo!... privikaše neki.
— privikaše nekoliko njih. — Ja velim da bismo pametnije ovako uradili! — reče starac. — Da idemo!... Da idemo!... privikaše neki. — Valah, ne bi s goreg bilo ni ovde prenoćiti pravo veli đedo! — privikaše drugi...
— Da idemo!... Da idemo!... privikaše neki. — Valah, ne bi s goreg bilo ni ovde prenoćiti pravo veli đedo! — privikaše drugi... — Ma, ludi, meni se zlo sluti! — Ti si i onako zloslut! Ostani, pa se vrati hanumi — mi idemo!
Ni sanjali nisu otkud im opasnost dolazi... Najedared viknu đedo: — Šta je ovo? — Šta? — privikaše sa sviju strana. — Voda kulja!... I zbilja, na nekoliko mesta izbijahu živi vodeni ključevi na šajci.
Zamalo i voda potopi dno i osetno se moglo opaziti kako šajka tone... Dok privikaše i iz drugih šajaka: — I u nas tako isto! Zavlada strah... Turci se okamenili.
Ja ovo i ne računam u boj!... — Jeste, tako je!... Zeka pravo veli!... — privikaše golaći. Čupić mahnu rukom: — Najposle... neka ti je bogom prosto!... — Hvala, vojvodo! — Hvala!... Hvala!...
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Opet smo zastali. Vojnici posedali pored puta. Neko pripali cigaretu, te privikaše na njega da ugasi. Tako je naređeno. Ljudi su dosta zamoreni, a i sprema im je prilično teška.