Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Ona onda skoči, onako stasita, pa mu reče da joj se, pri samoj pomisli da se vrati Trifunu, priviđa ta poleguša, gola, uskakavčena. A Trifunu se više ne bi vratila, osim, bože me prosti, da ga vidi mrtva.
Matavulj, Simo - USKOK
zna koliko se puta, tobože, topio i uvijek, čudom njekim, spasavao i šta sve po svijetu nije vidio, čega se ni u snu ne priviđa! Mlađi su ga rado slušali i hvatali u laži.
Kostić, Laza - PESME
Obnovi se divska snaga, al' ne vidi dana bela, svetovi se kreću grudma, al' selena sunca nema. Od podvika Filišćana priviđa mu s' bitka sveta: „Kô je junak”, div zagrmi, „sa Samsonom da s' ogleda? Ko je junak?
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Na ulici poče da mi se priviđa njegova stara vojnička bluza, iz čije je kragne izbijala sigurnost. Taj čovek je, naime, znao sve o meni, a ja o njemu
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
zvezda vode ga dva mladića o čija se ramena oslanja neki vide u njemu božansku ribu koja izlazi na suvo drugima se priviđa u Topoli gde se klanja očevom prahu on samo zna nezdrave snove o bludu koji ga na povratku snađu onda uzlet —
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ „Kako nijesi u snu, reče, ozebao i gladovao u nas?“ „Jest, jest“ „E, vidiš... Ono da rečemo, u snu se priviđa svakoga jada, i ono što nije nalik istini. Ali meni se to dogodilo, baš to na što on gađa u Cucama!“ „Pričaj vjere ti!
Životne sile hoće oduška. Neženjenu i neudatu, a čistu ne pokvarenu, priviđa se kao kroz maglu, nešto nejasno, ali nešto za čijem se čezne.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Vidiš li? Vidi me... U mrklini, pod niskom tavanicom podruma, Nikoli su usta puna penušavog šaputanja, očima se priviđa Simkina mlečna nagota, njene bose i pune noge dodiruju Mu ruke, uvlače se pod pokrivač, i iznad samog čela vise njene
Toplo je samo u kutnjacima zamuklih pasa. ...Koža odranog svinjčeta, razapeta na zidu u uglu odžaklije, priviđa se Tolinoj ženi Anđi kao zapaljen vepar koji razvilapljenih usta juri na decu: — Deca će izgoreti!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Da on to ovoga puta ne sanja? Mnogo je knjiga pročitao, ali nijedna nije pominjala crvenu žabu. Možda mu se ova samo priviđa? Princ se zagleda u crvenu kreketušu, očekujući da iščezne kao što iščezavaju snovi.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
XIV Po sunčanu danu, smrt se djetetu priviđa kao nemogućnost, kao čisti besmisao. Osjećanje vlastitog bića u djetetu tako je jako da rađa osjećajem neuništivosti.
Takav nam se ljudski stvor priviđa neotkupivo opterećen svojom ljepotom, zarobljen njome još prije rođenja. Ni sjene kakvog nemira, ni traga prepuštenosti
Ljepota je nešto što one vječito u sebi predu i iz sebe suču, kao pauk svoju nit. Zato nam se ona priviđa kao neko njihovo besprekidno djelanje, i kao njihova lična zasluga.
I svijet mi se katkad priviđa kao neka široka, zabavna ludnica u kojoj svi šetaju goli uokrug s dlanom na pupku, i jedan se drugome udvorno klanjaju,
Pod tim svijetlom teatar nam se ponekad priviđa kao umijeće pretvaranja pravih vrijednosti u lažne. Nekakva izuvraćena alhemija koja pretvara zlato u mjed.
Strašno zazirem od ljudi koje čitave ispunja i u kojima sve pokreće jedna jedina misao. Makar kako znatna ona bila, priviđa mi se kao opruga u drvenom lutku.
Žure se ljudi, žure. Smiješno natezanje s vremenom! Ponekad mi se čitava povijest čovjeka na Zemlji priviđa kao povijest te utrke s vremenom. A zašto? Kuda to hoće da stignu?
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Otuda nam se oko Nastasijevićevih pesama stalno priviđa mistički nimbus. Uspon srpskog pesništva produžen je znatno kasnije: početkom pedesetih godina, kada su prve knjige
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
plana pripovedanja na drugi; autorov govor nije jasno odeljen od govora likova; niti se opis onoga što se liku samo priviđa sigurno razlikuje od onoga što on doista vidi, i slično.
Uvek postoji jedno, prećutno ili izrečeno, „kao da”, tj. junaku izgleda tako, čini mu se, priviđa se. Na kraju krajeva, ni beskrajni plavi krug sa zvezdom u Seobama niko nije zbilja video, nego se samo ponekad, kad
U načelu je čak za dobar deo opisa u romanu Miloša Crnjanskog karakteristično da ono što se trenutno vidi i trenutno priviđa ne idu odvojeno, nego ili ujedno ili jedno pored drugog, susedstvom povezani.
354 I pesnik Stražilova takođe, usred apeninskog pejzaža, sluti svoju smrt: priviđa mu se „most što vodi, nad vidikom, u tešku tamu Fruškog brda”, to jest u tamu groba Brankovog na Fruškoj gori.
A beskrajni plavi krug sa zvezdom koji se na oba pomenuta mesta priviđa Vuku Isakoviču između sna i jave, vaznoseći glavnog junaka slutnjom o jednom višem svetu, u isto vreme je i
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Slatko dete ne zna šta sve obećava. Da l’ vam se priviđa slava i država? Milina je prava — To jest, ako imaš dosta zaborava.
Miljković, Branko - PESME
Predele razdvoji Odjek te reči. Časovi su stali I nali ukroćeni nad ponorom. Da li Stvarnost se priviđa il šum progonjen doji Odbegla svest mutnim izlazom u n i g d e?
Bojić, Milutin - PESME
Mrak teško spava u hrašću i klenju I prožima me pesmom davno snutom A u vazduhu pepelom posutom Priviđa mi se odsjaj tanke duge.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Gledaju netremice u one paradno obučene asutriske vojnike koji čuvaju Hristov grob; priviđa im se nešto daleko, osećaju da je ljubav prema dalekoj zemlji predaka najzagonetnija ljubav, da je bol.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Drugi su uvereni da se prvima starica samo priviđa: iz mora izlazi Lepotica od jutarnje zvezde blistavija. U ruci su joj dve travke, gleda u njih, okleva koju da odabere,
Nije je bilo ni juče, ni jutros. Otkuda sada ovde? Uštinu se Radan za podlakticu: možda mu se pukotina, ipak, priviđa? Jedino u ludim snovima izlaze čovečuljci iz zidova, klanjaju se i kažu: — Zvao si me?
I šuma, i jezero, i svirala podsećali su ga na nju, bili puni njena sjaja. Poče Čobanin da priviđa Zvezdu. U kapi rose video ju je, u letu svica, u oku gušterice. Polako zaboravi na san.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Šta je ovo jutros, ljudi moji?! — Ono je Stričev glas! — tiho uskliknu Lunja i sva sinu od radosti. — Tebi se svuda priviđa taj tvoj Stric! — okosi se Mačak. — Otkud Stric gore na nebesima?
Iako je Stric tvrdoglavo dokazivao da se Lunji sve to priviđa zato što je strašljiva, ipak se čitava družina uozbilji i zamisli.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Kad li se što zasene, pamet li nije uporedo š njima, to ni pred sobom ništa pravo ne vide. Nešto im se tek priviđa. Ka i voda ispred zakopa što se natrag uzbija, tako i očni zgled ispred svašta silovita sekne sniže i prikupi se k