Crnjanski, Miloš - Seobe 2
do prvih vrata, levo, gde gospoža Evdokija spava, Isakoviču se, to veče, ta bestidna, luda, strasna, a lepa žena, dugo priviđala. Kao da je došla, i, na njegovu postelju, legla. Priviđalo mu se to duguljasto, setno, lice, koje je imala i njena ćerka.
Neka nežnost prema ćerci gospože Evdokije rasla je u njemu. Priviđala mu se, a činilo mu se i da čuje njen smeh, veseo. Ali, pošto takvog oca, dotle, nikad, nije bio sreo, u njihovom
Pa je hodala po kući, bože prosti, i ona, kao šašava. Dunda joj se priviđala, na kolenima muževljevim, a pošto je bila u osmom mesecu bremenitosti, sirotoj ženi se, svaki čas, pilo sirće i jelo