Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jače te k sebi privlačih, ti se ugibaše, podavaše i naginjaše k meni, šapćući: — Pa šta hoćeš? — Ništa! — I privukoh te silno da se tvoja glava nasloni na moju. Celim telom beše ti naslonjena na mene.
sedoh do tebe, podvih moje ruke pod tobom, jednu tvoju klonulu, toplu i punu ruku prebacih preko moga ramena, i privukoh te, posadih u krilo, okrenuh tvoje zažareno i uplakano lice spram mene i naslonih ga na moj obraz... — Slatka si!