Jakšić, Đura - PROZA
kako, iznuren i izdrpan, tamnim očima, čisto kao besvestan, traži braću, i, raširivši suve i iznemogle svoje ruke, priznaje — očajnik — da mu se braća nikad više povratiti neće, kad je to sve pregledao, okrete se meni: — Ikona po sebi nije
Obradović, Dositej - BASNE
“ „Zar vi ne znate” — odgovori onaj — „da pravo dostojinstvo malo se kad u svom otečestvu kako valja priznaje?” Naravoučenije Inglezi ovako o ovom vele: „Learned and excellent men have seldom the credit and esteem in their
poftorenije, na konac veruje se i prolazi za jednu trčeću istinu, sireč za takovu istinu koja vredi da se za istinu priznaje”. Sva izmišljenija, prevare i lažna mnjenija izviru i proizlaze ili iz neznanja ili iz lukavstva.
i čista od svake mane i blazni, kako čista i cela golubica, dostojna boga tvorca svoga, od koga ona početak i rod svoj priznaje i ima.
Naš dobri komšija Stojko, on sam kaže i čistoserdečno priznaje da niti je ostrouman, niti za osobita vredan dela, ništa manje trudoljubivijega ni poštenijega čoveka u celoj varoši od
Ko ne priznaje ovaka dela za bezbožna, pogana i prokleta? Ovo, braćo moja, u cerkovnoj istoriji ovako od slova do slova stoji.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
A Juli milo pa je pita: ima li da koga ona voli, i da ko nju voli? A Žuža joj priznaje iskreno i hvali se, i kaže da je mnogi njih vole, a i ona mnoge njih voli, al’, kaže Žuža, da nijedan nije tako lep k’o
I slavna varmeđa i svi ga tituliraju: gospodin doktor Šandor, samo mu gđa Persa još nikako ne priznaje bečke diplome njegove; jer kad je reč o njemu, nikad ne kažu drukčije nego: onaj brica! »Ta ni mu je ni déka bio doktor!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
A sad se i on često buni, protestuje, svađa s komandirom i priznaje da i u njemu ono staro oduševljenje malaksava. A sve bi to trebalo reći tome Jurišiću kad bi on bio kao drugi ljudi i kad
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Veli, nigde se taj spisak, u Beču, nije našao, te i nema dokaza njihove krivice. On priznaje da je taj ruski đeneral imao ćesarsku dozvolu, ali samo za one koji su apšit iz vojske već ranije bili isprosili.
znao zašto, hteo je, nekako, da joj da na znanje da je smert grozna, da deli žive od mrtvih, ali da on tu podelu ne priznaje, da on, i mrtvu, voli tu ženu. Gospožica Božič se na to smejala. Nikad joj niko, kaže, nije pričao nešto luđe!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Pojedina su se plemena takmičila u junaštvu. Pesma priznaje da su među svima Katunjani učinili najviše junačkih dela i podstiče druge da ih dostignu i prevaziđu.
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
— Pa tako da umre neudata? — Šta ćemo? — Uvereni ste da sam frajla-Juce prijatelj? — Najbolji, sama Juca priznaje; kaže da bi bez vas već odavno umrla. — Ja se žrtvujem za nju. — Vidim, i zahvaljujem vam.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
⁷⁸ Davanjem ličnog imena detetu ono se priznaje za individuu koja se razlikuje od drugih i istovremeno se uvodi u društvenu, pre svega porodičnu zajednicu.
Japanaca) dete kada odraste i dospe u pubertet, ono tada umesto prvog, „mlečnog“ imena dobija novo ime kojim mu se priznaje zrelost.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Dečji pesnik, uzimajući tu naivnost ozbiljno, u stvari podvaljuje detetu, jer njegovim predstavama i iskustvima priznaje ozbiljnost i sređenost koje one nemaju. Pošto je sazrevanje i odrastanje jedini cilj detinjstva, ova pažnja detetu godi.
Popović, Jovan Sterija - RODOLJUPCI
ZELENIĆKA: Priznajem da sam i ja jedanput pogrešila. Ali onaj je tek pravi filosof koji priznaje svoju pogrješku. Svi da pridenemo madžarske kokarde. GAVRILOVIĆ: Eto ti sad opet.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solarić ga naziva »najvećim ilirskim pesmotvorcem«, a Vuk Karadžić priznaje da je čitanje Kačićeve zbirke bilo od uticaja na njegovu odluku da štampa svoju zbirku narodnih pesama.
U isto doba dobije pismo pećkoga patrijarha Arsenija III, u kojem se priznaje za potomka starih vladara srpskih 1689. krene u Srbiju da diže ustanak, sa velikim titulama: carskog poverenika,
1828. izišao je u Budimu njegov roman Boй na Kosovu ili Milanъ Toplica i 3oraida. Roman nije originalan, sam Popović priznaje da je radio po »slavnom G. Florijanu«.
U predgovoru Novog zavjeta sam priznaje da je pozajmio iz slovenskog i ruskog jezika znatan broj reči, ili ih posrbio. (Na primer: slovenske reči: spasitelj,
; ruske reči: posrednik, postojan, priroda, itd.) On priznaje da je sam stvorio nove reči, kao: vikač, menjač, sejač, trubač, izbranik, vinogradar, vrtar, neznaboštvo, smernost,
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Da šta sam nego bena. Kod Babića se peče rakija, a ja ovde kod tebe džaba tupim zube — iskreno priznaje Sava i diže se da pođe.
— Šta imaju vuk i kuja s Petrom Došenom i s njegovom kravom? — Vidim i ja da nemaju — pokajnički priznaje kaplar. — Izleti mi tek onako. To sam čuo još kad sam bio dijete. — Hm, dijete ...
— Otpadnik Mulić, a? Promijenio si zanimaciju, je li? — Promijenio, šta ćeš, takva su vremena — skrušeno priznaje kalajdžija, videći već da njegov novi nadimak ide pred njim, otvara mu put i kazuje o njemu više nego čitava priča.
Evo, ovo je sve za naše selo. Ima tu i novina i radio-vijesti ... Komandir ne priznaje pred starinom da je nepismen, već uzima jedno po jedno pismo, odmiče ga daleko od očiju i pravi se da čita: — O-be-be
Još je sva tvoja sreća što si tur podašio kožom. — Vala mi ne koristi da sam udario najdeblji pleh — potišteno priznaje Džakanj — Grupa E? O, jadna majko!
Samo krava bi bar u neko doba rikala da te podsjeti na tvoj propust. — Zaista, rikala bi — pokajnički priznaje Ilija i u neprilici bulji u sat kao da i od njega očekuje nešto slično.
— pita kum Petar i u nevjerici zagleda uniformisana dugajliju. — Ostadoh, za dlaku — stidljivo priznaje momak. — Pa i meni se nešto čini da jesi — raznježeno kaže seljak i opet širi ruke.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Sule je, inače, retko pametna zver, ali šta mu vredi kad mu se ne priznaje? — Da znaš, Anči rekao je -— kad zrelo razmislim, najlepše mi je u životu bilo u zarobljeništvu za vreme rata! Bogami!
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
AGATON: I tebe niko ne priznaje! TRIFUN: To je pljačka! MIĆA: I ta je pljačka protiv mene uperena! GINA: Hoće čovek kuću i dućane!
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
BLAGOJE: Zašto je gore ako ga ne tuku, budalo? GINA: Zato što znači da je počo da priznaje! BLAGOJE: Šta on ima da priznaje? TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznaješ, majka si mu!
GINA: Zato što znači da je počo da priznaje! BLAGOJE: Šta on ima da priznaje? TOMANIJA: Pa valjda Sekulu poznaješ, majka si mu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Potporučnik Lukšić, sa mnom u istoj četi, odličan oficir, ne priznaje novu državu. Želi nezavisnu Hrvatsku. Kapetan Milanović psuje majku potpukovniku, komandantu bataljona, koji, pred
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
„Srpska posla“, mrmlja Gospodar Jevrem i nastavlja pored kuća koje ne prepoznaje a, pravi Obrenović, ne priznaje da je ojađen.
Na padini prema Dunavu, između razvalina i minareta, u zelenilu tako živom kao da priznaje samo trajnost dana koji baš prolazi, nazirale su se retke turske kuće nad kojima je, zelenilu uprkos, harala svetlosna
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jer da se Kopernik pri izgrađivanju svoga sistema služio spisima starih Grka i na njih se oslanjao, to on sam izrično priznaje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I tako pred ovom i ovakom kaznom božjom on priznaje da je slagao sve ono o dukatu, te posle ne zna gde li će od bruke i stida, i sve bi one bundeve poklonio samo da mu se
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
A ako se ta jasna i nedvojbena istina sadržana u morskoj bolesti i u zubobolji rado ne priznaje, to je samo zbog poštede ljudskog dostojanstva.
kugle zemaljske „događajem” zove samo ono što dolazi izdaleka, dok se najbližem, onom što nas neposredno okružuje, ne priznaje dostojanstvo „događaja”? A možda se i kod nas nešto događa?
dovoljno jak da ne griješi, mora i može da bude bar toliko jak da svoju krivicu nezamućeno uočava i da je bez sustezanja priznaje. U tome leži ona krajnja granica na kojoj čovjek još može da se nazove čovjek.
Zašto se pravo na tu veliku intimnu nepoznanicu ne priznaje, i „u negativnome“, velikim zločincima, ili čovjeku s reda uopće?
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ozbiljne, ali je u njima bilo toliko iskrenosti da meje to počelo ubeđivati da svet, čije se mišljenje mora uvažavati, priznaje uspeh mojih napora u Americi.
godine. Koristim se ovom prilikom da zabeležim činjenicu koja se priznaje i ceni: da ste vi za vreme svetskog rata kao predstavnik pododbora za vazduhoplovni saobraćaj, primili na sebe da
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Svi mi, naime, znamo da naša svest u govornome lancu za zasebnu jedinicu priznaje samo onu koja osim prepoznatljivoga početka ima i takav kraj, jer se samo tako u svesti može formirati koncept celine.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
pčinjskoj seoskoj zajednici, ali zato protivreče shvatanjima tuđe, upravo Sofkine sredine, koja to pravo ne poznaje i ne priznaje. Izazvana protivrečnost, a izazvala ju je i Sofkina neodoljiva lepota, odnela je Marka kao žrtvu.
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Ima li toga cara il’ kralja Koj’ ne priznaje tvoje divote? Ima li toga grofa, barona, Ima li toga vladike, prote? Na Krstov-dai se vodica sveti, Sveštenstvo
Ratareve trude priroda priznaje, Platiće mu znojak, neće želet’ hleba — Kako ne bi radnik imao što treba! Eno jarko sunce divno sija s neba, Želje
Miljković, Branko - PESME
To je cvet u ispruženoj ruci, to je cvet koji se približava. to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu. To je cvet uha, bučni cvet, cvet što raste pa nakovnju i na radnikovom dlanu.
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Mi smo priskočili u pomoć buntovnicima, udružili se s njima, znači i mi smo buntovnici, revolucionari. Ko ne priznaje pravo buntu taj mora osuditi ovaj naš rat kao nepravedan i napadački.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
On ne priznaje ni suda, ni zakona, ni paligrapa, pa jope' mu sud, vidim, ide na ruku. Kakva je to pravda?! Nemojte, gospodini moji,
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Izda nekom lažan stočni pasoš, napije se; natera nekoga da plati dug koji ne priznaje, napije se. E pa, brate, to ne vredi tako, za sitne stvari.
) „'Ajde, golube, najpre tebe!” Stegnem ga za vrat, a on samo kmekne kao jare. Mora da prizna, iako mu se ne priznaje. — „Jesi li ti sumnjivo lice?” — „Jesam, gospodine, kako da nisam!” — „Tako te hoću, golube mog!
(Opet gleda Đoku.) Dakle, ti si to, golube moj, a! (Vići.) Priznaje li? VIĆA: Priznaje! ĐOKA: Ne priznajem ja ništa! KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao! Gle ti njega! Priznaješ, nego šta!
(Opet gleda Đoku.) Dakle, ti si to, golube moj, a! (Vići.) Priznaje li? VIĆA: Priznaje! ĐOKA: Ne priznajem ja ništa! KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao! Gle ti njega! Priznaješ, nego šta!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
me svojim tvrdim očima i odgovorio da je njemu i njegovim monasima gospodar sam Bog, da on drugih gospodara nema niti ih priznaje, i da će ostati tu u božijem domu do sudnjeg dana. Ne. znam šta se odjednom zbilo sa tim starim jarcem.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Uostalom i Branko profesora, svojim kratkovidim očima. Drugovi ga zadirkuju, Branko priznaje: — Ma jeste, volimo se, a ne vidimo se.
Đaci, nemilosrdno zapitkuju, a Koda, pomirena i sada kao uvek, priznaje mirno šta ju je snašlo. — Ne vidim dobro. Smeta mi svetlost, i vidim plavo kad žmurim.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Celu zabunu u tom pogledu načinilo je to što me se oba pomenuta grada odriču i ni jedan ne priznaje da sam se u njemu rodio, već me potura onome drugome.
Ta je svedodžba zvaničan dokumenat, izdat od nadležne državne vlasti, kojom se čoveku priznaje zrelost. Poznat je onaj beogradski tip, kavgadžija Dragoljub Avramović-Bertold kojega su izvesni režimi trpali čak i u
Slično tome izgleda mi i maturantska svedodžba, koja priznaje zrelost. Kada sam je dobio, ja sam predosećao da je ta diploma zrelosti dokumenat na osnovu kojega mogu u životu
A nije to jedini slučaj, taj Zenonov zec i kornjača, gde matematika ne priznaje nešto što je inače očigledno. Ona uzme, na primer, loptu pa vas pita: — Je li ova lopta okrugla? — Potpuno okrugla!
— odgovara vam matematika. — Matematički ona nije okrugla. Tako isto za liniju pravu kao strela reći će vam da je ne priznaje za pravu; tako isto za površinu ravnu kao staklo reći će vam da ne priznaje da je ravna, pa će najzad, u toj svojoj
pravu kao strela reći će vam da je ne priznaje za pravu; tako isto za površinu ravnu kao staklo reći će vam da ne priznaje da je ravna, pa će najzad, u toj svojoj negativnoj upornosti, ići tako daleko da će i ono čemu vas je sama ona učila
Kada sam toga moga prijatelja, matematičara, pitao kako je to moguće da matematika ne priznaje ono što se tako jasno može i okom videti i rukom opipati, on mi je odgovorio: — Matematika ne veruje čulima!
Nisam mogao u početku da se izmirim s tim da jedna nauka ne priznaje čula, te da za ono što očima vidiš tvrdi da ne postoji, ali sam se setio da to često biva i u životu.
— Jeste! — A priznaje li da se zanimao bezbožnim mislima? — Ne priznaje. — Jeste li ga razapinjali na točak? — Jesmo!
— Jeste! — A priznaje li da se zanimao bezbožnim mislima? — Ne priznaje. — Jeste li ga razapinjali na točak? — Jesmo! — Jeste li mu stavljali žeravicu pod tabane? — Jesmo!
— Jeste li mu udarali klince pod nokte? — Jesmo! — Jeste li mu sipali vrelo ulje u grlo? — Jesmo! — Pa ipak ne priznaje? — Ne!
— Eto, gospodo, on priznaje! — okrete se direktor profesorskom kolegijumu. — To mu može poslužiti kao olakšavajuća okolnost!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Retki su trenuci kad se u pesmi priznaje turska nadmoćnost. To je samo u dva-tri slučaja. U jednoj prilici majka Jevrosima savetuje Marka da postupi po turskoj
To ga je stalo glave. Ništa mu nije pomoglo što i sama istraga priznaje da je u to vreme bila glad u Senju i okolici, I da je on uzetu hranu „sve siromašnim vojnicima podelio i uzajmio“...
Uostalom, ovo nije jedini slučaj kad Marko priznaje boljeg od sebe; u jednoj drugoj pesmi on kaže: „Bolji Relja od sedamn’est Marka“.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Sve su to bile lepe prilike za Manču. Priznaje to Jevda i kaže da će govoriti Manči, sinu svom. — Da zboriš, Jevdo, — reče joj tetka Doka.
A Mani milo. Brani se još neko vreme, poriče, spominje razliku između kuća, ali popušta, pomalo i priznaje, i milo mu bilo da čuje što više.
Ali mu Zamfir ne veruje. Vrti glavom, ali mu ipak milo kad ih pogleda — gleda ih dugo i veli i priznaje u sebi: da drugog zeta po svom ćefu, i taku sliku i priliku kao što su Zona i Mane mučno da bi mogao naći i sastaviti..