Nušić, Branislav - POKOJNIK
SPASOJE: Dakle, znači ti ne sporiš, ti u stvari priznaješ. LjUBOMIR: A vi možda nalazite da je to zločin? Verujte da nije, jer tako to biva u životu, od mrtvoga se otima ono
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
od onoga što se radi u sobi. — I ti, Pane, baš ništa ne priznaješ od svega ovoga što te tereti ova naša, ovdje prisutna ženska i drugarica, Trivuna Dekić? — učeno pita Rade.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
Ne razumem te kako? SRETA: I to ću ti reći. Ti, vidiš, ne možeš sam za sebe da učiniš ništa, ja ti trebam, je li, to priznaješ? E, lepo, onda evo: ja bacam keca! Je l' me razumeš sad? JEVREM: Ne razumem. SRETA: Ne razumeš?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
David: More i to biti... Neki me dan, baš će biti u prošli pazar, pita gazda Stevo: „Priznaješ ti, Davide, da si srpski, prekoslavni, školski, crkvenjski i ato-no-to...“ O, teške riječi, krst joj ljubim!
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Vići.) Priznaje li? VIĆA: Priznaje! ĐOKA: Ne priznajem ja ništa! KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao! Gle ti njega! Priznaješ, nego šta! A ako ne priznaješ, ti ćeš priznati, jer ja sam već telegrafirao ministru da si priznao.
ĐOKA: Ne priznajem ja ništa! KAPETAN: Ćut'! Reč da nisi kazao! Gle ti njega! Priznaješ, nego šta! A ako ne priznaješ, ti ćeš priznati, jer ja sam već telegrafirao ministru da si priznao. Ne možeš ti valjda sad menjati navode vlasti.
Baš mi nekako ne liči! (Đoki.) Pa dobro, 'ajde neka si apotekarski pomoćnik al' ti priznaješ da si nosio antidinastičke spise? BOKA: Ne priznajem! KAPETAN: Kako ne priznaješ? A šta je ovo? (Vići.
BOKA: Ne priznajem! KAPETAN: Kako ne priznaješ? A šta je ovo? (Vići.) Gde su hartije nađene kod njega? VIĆA (daje mu): Evo! KAPETAN: A šta je ovo, a?
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Je li tako? Sa zaprepašćenjem sam slušao kesaroša, kojega ću odista sresti kroz dvadeset godina. — E pa, kad eto priznaješ da je tako, a ti mi reci sam: koji je univerzitet bolji za život, da li onaj što si ga ti svršio ili ovaj što ga ja sad