Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
SVETOZAR: To je zaista lepo. NIKOLA: E, Makso, ako sad ne priznaš da imaš dobru ženu, onda nisi čovek. MAKSIM: Što neće da primi sto dukata?
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
— A što lažeš, bolan!.... — Ćuti, more, Žiko, svi znamo, da ti je ćeo da ispravi tabane uz dasku, samo da priznaš za onu ovcu, veli mu Blagoje. — Možete sad izvoljevati što 'oćete; drago vi je.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
SPIRINICA: I bruke! PAVKA: Pa dućan. JEVREM: Pa troškovi... (Ivkoviću.) Bar kad bi hteo da priznaš polovinu troškova kad si mi oteo mandat. IVKOVIĆ: Ne mogu, jer sad imam troškova oko seobe iz vašeg stana...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— A, nećeš, dakle da nam priznaš ti, jogunico?! E, onda dobro! — I obraćajući se poluglasno jednom od uniformisanih ljudi što su stajali oko nega i
Zar ti, veli, da mi to u oči kažeš, umesto da mi kao ratniku čoveku i suprugu zakonskome priznaš, i opanke, ako tražim, da mi vadaš; kao što su naši slavni dedovi Turcima vadali i gospodarima svojim laskali.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
(Đoki.) To si ti, brajko, pogrešio; nego priznaj ljudski i pošteno da si bar mašinski šloser, ako nećeš da priznaš da si bivši ruski oficir ili španski mornar? BOKA: Ja sam apotekarski pomoćnik.
BOKA: Ja ne znam šta da priznam. KAPETAN: Ako ne znaš, ja ću te već naučiti šta ćeš da priznaš. (Vići.) Jesi l' pregledao ove hartije, gospodine Vićo? VIĆA: Nisam, gospodine kapetane.
Oružje, krv, revolucija, sloboda... To, to, čitaj, boga ti, Vićo! ĐOKA: Ja bih vas molio! KAPETAN: Je l' hoćeš da priznaš? ĐOKA: Ama, nemam šta da priznam. KAPETAN: Čitaj!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
A i to ti je otežavna okolnost. Kad te uhvate na delu, priznaj. To razumem, To se mora priznati, ali ako ti priznaš i kad te ne uhvate na delu, onda je to otežavna okolnost.