Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
On se sad, i da hoće, ne može otresti Turčina! Zato se sad sklanjajte od njega. A Aleksu prizovite. On je, siromah, željan ljudi i njihova razgovora. — Hoćemo, Nogiću, hoćemo!
A sad, zbogom! Ako vam ustrebam, potražite me kod moje kuće; a ako me tamo ne nađete, vi prizovite Devu i pripitajte. On svakad zna gde smo mi. Zbogom!...