Upotreba reči priča u književnim delima

Jakšić, Đura - PROZA

1875. KOMADIĆ ŠVAJCARSKOG SIRA PRIČA IZ PALANAČKOG ŽIVOTA Lepa ti je to stvar, taj švajcarski sir! Ja, otkako ga znam, rado ga jedem, a još ga radije

Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME

On ne vidi šta mu je u luli, a priča nam šta je za oblakom! On nas uči prosu i pepelu, on nas uči rogom, on nam put pokazuje kokošijom nogom!

Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI

” „Ja im kažem — priča moj otac — da u momaka nema pušaka, jer su oni sve pokupili, nego da mi dadu puške. Oni odma dadu mi za 100 ljudi

godine počeli s dahijama tući.) „Ja sam čuvao — priča dalje moj otac Aleksa — da ne pređu Nemci, a neprestano sam preko Save — gledao i jedva čekao kad će preći, dok uz naše

Turci iz Paleža i Uba pobegli su bili, kako smo straže počeli čuvati. Meni je uzgred bilo — priča moj otac — podići svu moju knežinu, i vrativši se kući sve na brankovički vis sa sobom izvesti.

” To mi priča otac, a i ja jošt pamtim, kako sam onaj dan iz planine Posova izlazio i s drugom decom kako sam se na vinogradske

To je bilo na naš Čisti ponedeljnik 1788. godine [28. februara]. „Mi smo gonili Turke do Čačka — priča dalje moj otac — naša je vojska bila iz same valjevske nahije.

I ja se začudim — priča mi moj otac — kad me Arsa zapita: ,Vidiš li, Aleksa, cara?’ — ,Kako ću ga viditi, kad ga tu nema?

” „Ja odem u Valjevo — priča moj otac — i opet počnem čete skupljati, međutim dođe fendrik Jovan Vujadinović (on je prvi Srbin iz Srema, iz sela

O tome, kako je Beograd uzet, slušao sam gde Muja, urovački beg, priča mom ocu. Posle godinu ili dve taj isti Muja reče mom ocu: „Vidiš, kneže, ova četiri psa u Beogradu (tj.

Glišić, Milovan - PRIPOVETKE

»Daj mi te bukagije da ti skinem!« — Baš lepo zaiska? — upitaše neki od njih. — Zaiska, jakako! — priča on dalje: »Daj mi«, veli, »te bukagiije!« »Ne dam«, veli Petar. »More daj, nemoj se mučiti... skinuću ti ih!

Oni još ostaše. Malo se ugrejao pićem, a malo se bogme i uzjazbio od onih priča, pa mu sve piri nekaki vruć vetar oko ušiju. Sad će već na brod pod vodenicom.

stolom ukraju sedi jedan dugajlija u gunjcu i suknenim čakširama, nakrivio fes, zaturio se, pa mlatarajući rukama priča nešto jednom mladiću što sedi za istim stolom s njim. Kelner donese još dve čaše piva pred njih.

Utom se postavi i ručak. Ručaju njih dva zajedno, a putnik samo priča. — O, da znate samo kako je to krasota ispisivati običaje narodne! — priča on.

Ručaju njih dva zajedno, a putnik samo priča. — O, da znate samo kako je to krasota ispisivati običaje narodne! — priča on. — Šta vam čovek neće videti kupeći običaje.

»Pa neka gori, šta ću mu ja; ovde nema nikakva propisa!« odgovori kapetan čisto srdito i baci zbornik ukraj. A priča se još i ovo o kapetanu Paji: Jednom dođe raspis od načelstva da svi sreski kapetani podnesu izveštaje ima li u

Po selu se slabo govori o zveci i tutnjavi oko Simičine kuće; kašto samo na kakoj pijanci uveče, pored ostalih priča o vampirima, pomenuće se i to. Nahoče je na mestu. Kapetan nije oderao Simicu.

— Ama, pobogu, da li je baš odista divljak? — Bogami, kako kazuju, jest — reći će tetka Sinđa. — Čiča Nenad priča da je još uz Kočinu krajinu dolazilo čak otud iz Anadolije repatih ljudi. Kevću, veli, kao paščad.

Sve se to načeti oko njega, puna vodenica, pa još i pred vratima. Priča on njima, a oni se čude, mašu glavom, uzvikuju: — Ih, brate, zaboga! — E čuda, ljudi! — O, bog s nama!

okoran — prekoran omaja — voda što prska sa vodeničkog točka kad vodenica radi oplavak — batina, štap oporočava — priča, negira orjantin — hulja orospija — nevaljala žena osmočiti — u slast pojesti neko jelo osoj — mesto koje leži u

Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO

Njegov miris neka Te seća Tvoje otadžbine, neka Te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanju kojima Te je Tvoja srpska majka u detinjstvu zapajala.

Na severozapadnoj strani Mačve, baš u samom ključu gde se Drina u Savu uleva, leži Crna Bara. To je staro selo. Priča veli da se negda zvalo „Jordan“.

Gledaj, gledaj, kako joj nešto šapuće!... vidi, vidi, vidi, kako se ona smeška!... sigurno joj priča o svome junaštvu i tvojoj sramoti!... nuto, kako joj se preginje!... Lakše... lakše!... Za onaj cer onde!...

— To si sam izmislio!... — Lepo, Aleksa, — reče kmet. — On je to video i priča. A Mi hajdmo tvojoj kući. Tamo ćemo videti da li Marinko ima pravo. — Hajde, kmete!... Hajde, popo!... Hajdete braćo!.

sve se ućutalo, sve odmara sanjive oči, sve spava. Samo jedno momče u selu ne beše zaspalo... Ono duvaše u dvojnice: priča mesecu i zvezdama osećaje mlađane, zanesene duše; a nežni zvuk dvojnica tepa i jeca tako burno, tako toplo, tako silno

Put mu je poznat, prošao je njim bezbroj puta... Već je čuo žubor talasa i huku. To Drina priča čudnovate priče. Priča čuda i pokore što ih se nagledala i naslušala... Mnogoga je nevoljnika u svoja nedra primila.

Put mu je poznat, prošao je njim bezbroj puta... Već je čuo žubor talasa i huku. To Drina priča čudnovate priče. Priča čuda i pokore što ih se nagledala i naslušala... Mnogoga je nevoljnika u svoja nedra primila.

A kad ga preokupe za to, on se smeje, priča im o kesegama i štukama, o pticama i bubama... I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste

A kad ga preokupe za to, on se smeje, priča im o kesegama i štukama, o pticama i bubama... I to priča sa takvom vatrom, smeje se tako slatko — da ga Turci puste kao budalu koja ništa ne zna... A on je znao sve.

— Ne znam šta ću! — Ih!... Ti ne znaš!... Pričaj, bolan! — Ne može da mi padne ništa na pamet!... Evo Surepa, neka priča! — reče on. A smeh se zahori da s šuma prolamala. Čak i Surep razvuče usne, jer on ne progovori tri reči u dugu danu..

Nije bilo nikakvo čudo videti ženu na razbojištu gde prevrće mrtve i ranjene, zapaja ih i zalaže... Zar je jedna priča iz toga doba kako čak i same babe biju Turke! Od mnogih evo vam jedne: Bahne Turčin u kuću popa Teše iz Badovinaca.

Znaš šta je kazao? „Taj Stanko”, veli, „nije lopuža!” Ja sam čuo od Deve zašto si ti otišao u hajduke!... Kako Deva priča, tebe su obedili ni kriva ni dužna!... Stanko ne reče ništa.

Dučić, Jovan - PESME

REQUІEM 38 DALMACIJA 39 NOĆNI STIHOVI 40 JUTRENjI SONET 41 ZVEZDE 42 LjUBAV 43 MESEČINA 44 VEČERNjE 45 JUTARNjE PESME 46 PRIČA 47 NAPON 48 ŠUM 49 SUSRET 50 VEČERNjE PESME 51 REFREN 52 SUNCOKRETI 53 SETA 55 PESMA

270 ČOVEK I PAS 271 CRNA PESMA 272 SRCA 273 PRIČA O JAKOM 274 NA STENI 275 MALA PRINCEZA 276 VEČERNjE 277 JEDNE VEDRE NOĆI 278 DUBROVAČKA

A s ostrva tužno zvoni, zvoni, zvoni... JUTARNjE PESME PRIČA O plodu zbori cvet što padne, I reka o huci plimâ; O ognju sunca zvezde hladne, A suton o svitanjima.

Tri mala nova srca zakucaše uzbuđeno i udariše neodoljivo u pomrčini. Oni udariše veselo kao tri nova časovnika. PRIČA O JAKOM Na jednom istom lancu, čvrsto vezani za ruke i za vrat, bila su dva robijaša, jedan jaki i jedan slabi.

Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE

“. Posle toga ja još sedim i ne dižem se od stola. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča.

Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Priča se uvek morala svršiti „moralom“ koji ona uostalom ne interpretiše i ne gura mi ga pod nos.

Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Palim još jednu i još jednu cigaru; a ona mi priča. Priča se uvek morala svršiti „moralom“ koji ona uostalom ne interpretiše i ne gura mi ga pod nos.

— Volela je, na primer, da priča kako aranđeo nije slušao Boga, te uzeo dušu neke samohrane babe, a poštedeo majku sitne dece.

Onda mi je ona pričala o njenoj svadbi. Ah, kako je ona to umela da priča! Sasvim, sasvim drukčije nego Gustav Droz2! I tako polako preturismo deset sati. — Spava li ti se, dijete?

Čudno sam se osećao kad uđoh u sobu i videh mamu u onom svečanom raspoloženju kao kad priča: „A šta ja tebi, more, rekoh, a? A ko se stara za ona dva crva!” O Božiću, 1886.

— Hoću ja, bogami! I snaha iznad kuće provede pijana devera po mraku do vajata. Pokri ga ponjavom i ode u kuhinu da priča jetrvama što se zbilo. Ali se nijedna ne obeseli tome glasu. Smejaše se, istina, ali im smeh ne ide od srca.

— Ja! — Anoku? — Nju! — Nije ona za našu kuću! — Nije, i ja velim! Ali on, prosti me, zaneo se baš zorli. Priča mi Velinka da je sinoć nešto ružno činio. — A šta? — Nemoj ti, molim te, pričati đedi! — Ne daj bože!

Nije šala, naš pop! Ali i jeste čovjek! Ta priliči mu da je sam vladika! Kad je pop stigao u varoš, priča Janko Radulović kod koga mi kupujemo so i što mu je kuća do vladičina dvora, da je vladika izišao pred vrata i pomagao

Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i na ono i da dobro upamti sve, pa da mu poslije priča kad se vrati. Tako oni brigaju brigu, dok Mara spava tvrdim snom. Već se zablista od istoka.

” Da bog da! Samo što nešto smeteno priča kako se rastao s njome: „Nije”, veli, „ni plakala!” Gdje će to biti da dijete ne plače?

kako smo bili kao ubijeni i kako je kum Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop pismo od Mare, u kome priča: kako joj je samoj, kako je htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se on vraćao, kako se sve krije od gospođe za

Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA

I jedan i drugi pop iz ovog mesta gde se naša priča razvija, mogao je začudo i za pripovest mnogo krofni pojesti. Već čisto čovek da ne veruje!

Popa broji novac, a brk mu se smeši; broji i priča o detetu, kako je krasan, napredan hrišćanin. A gospoja popadija radosna, bože, pa voli popu, kao da su se tek juče

zna da pripoveda kakva Vavika ili Betika, kakva Švabica, koja se tu našla i bila na usluzi zbunjenim domaćinima. Priča svojim nakaradnim srpskim jezikom, i unosi šale i smeha u sumorno društvo.

Ako je verovati onome što priča gospoja popadija Ćirinica (a to je prisna prijateljica gospoje Spirinice), a što je iz njenih rođenih usta čuo i

Eto, tako se razgovaraju dve popadije. GLAVA DRUGA U kojoj već otpočinje pomalo sama priča, mada se može uzeti i da je ona produženje glave prve.

Omladina u kujni, a ostarina na banku ili iza zapećka priča i seća se lepših dana i drukčijega, boljega sveta. Povazdan stoji kraj vatre lonac s kukuruzom koji se onako okrunjen, u

A báka priča o starim vremenima kad su još soldati nosili kurjuke, kad je ona bila devojka, pa je pevali po šoru tamo s nekim koji

mladim godinama za kojima će bojtar do groba uzdisati i o »tâlu« (koji da mu je sad kad ima ovu pamet i ovo iskustvo), priča i ponekad pogleda setno kradom na Tinkucu, svoju buduću rođaku, i uzdiše.

Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI

— I, samo da bi ga kao zainteresovala za sebe, kao pred njime se uzdigla, počela bi da mu priča kako su joj, čim je zatražila, odmah dali.

i to onom brzom, dokazivajući, kao kad se čovek pobije ili prisustvuje nekoj pogibiji pa odlazeći od nje, prestrašen, priča o tome, dokazuje... Takav, zanesen u tome govoru, svagda se viđao. Nestane ga, i to cele zime.

— Izedoše me, braćo, izedoše!... — Ko, Menko, ko? — Asan-paša... — I zaprepašćeno počne da se dere i priča: — Ne li Begler-beg dođe po desetak!...

I onda bi nastala ona njegova zbrkana, ubezeknuta priča: o tom begu, o kupljenju njegova desetka u selu. A to bi nagnalo čaršilije da se sete njegove nesreće od koje je Menko

Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE

I sve tako sa najvećim uživanjem i slatko priča Xpistić za dugo posle večere kako će biti odlikovan ordenom sa mačevima i kako je sa svim drugo ovaj današnji evropski

odlikovan ordenom sa mačevima i kako je sa svim drugo ovaj današnji evropski rat, a drugo onaj o kome ponekad voli da priča (a bolje bi bilo da ne priča i da se ne bruka) njegov otac kad su zauzeli Giljane od Turaka i kad se na prste moglo

i kako je sa svim drugo ovaj današnji evropski rat, a drugo onaj o kome ponekad voli da priča (a bolje bi bilo da ne priča i da se ne bruka) njegov otac kad su zauzeli Giljane od Turaka i kad se na prste moglo izbrojati koliko je u celom ratu

bio potpuno ubeđen: da se baš tačno tako stvar desila, a to, u ostalom niko nije video i tako će to uvek ostati da se priča. Srušena crkva u B.

i larmaju, a on pobija čiode prema tome kako se front gtovija (a on se sve povij a u nazad) i ovako obično počinje da priča: „Kad sam ja pošao sa fronta situacija je bila ova: Ja sam držao ovu tačku“, (i ubode čiodu) ili: „ja sam obasipao

A kad nikoga nema i kad je raspoložen on pozove ženu da sedne tu kod njega, uz sam krevet, uzme je za ruku i priča joj šta znači to samo jedan jedini dan na frontu, pa se čudi kako nije do sad sav osedio kao ovca kad pomisli koliko

Bila je tamo da traži svoju odbeglu sestru gimnaziskinju, pa sve uzalud. (Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.

(Ona priča, a uvek gleda kroz prozor kao da će onu svoju sestru ugledati negde na livadi pored pruge.) Priča ona i gleda kroz prozor, a Juršiću se sve čini da njega gleda, i užasno mu neprijatno.

Koji su tačno? Eto, je li taj ded moj otac? Gledam ja njega sad, kao da stoji tu predamnom, smeška se i priča. kako je njemu rat bio brat. „Budalama, veli on je rat, a meni je uvek bio brat.

— Pa i politika je glupa, zacelo. Ja znam jer sam u partiji i idem na sednice Glavnog Odbora. I tu ti se vazdan priča o nekim kmetovima, o izborima, o našim ljudima; o tome kako ćemo imati uspeha, kako se neko kompromitovao (dostavili ga

Afrika

Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na njoj i šta je značio.

Za ova plemena Žorž Digerlen priča kako je jedan čovek napijen i odvučen od prijatelja daleko od sela usred planine gde se nalaze kolibe derana koji se

Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Setio sam se svih priča Sjeroševskovih o naročitim selima gubavaca u Rusiji, gde im se hrana donosi na čitav kilometar, gde se pale vatre na

Rusiji, gde im se hrana donosi na čitav kilometar, gde se pale vatre na zemlji koju su oni dotakli svojim nogama; svih priča o gubavcima koji u Kini žive samo na grobljima.

Crnjanski, Miloš - Seobe 2

Rascijani nisu priznavali, nad sobom, nikakvog zakona, sem austrijskog ćesara, ali u vreme kad ova priča počinje, u proleće 1752. godine, oni su se bunili i protiv ćesara. Hteli su da se iz Austrije odsele, u Rusiju.

putničkim kolima, iz Beča, osvanuo, u Temišvaru, pred vratima Engelshofena, oberkrigskomisar Garsuli, i tu je ova priča počela. Bila su to mala, brza, crna, putnička kola, tako reći samo jedan sanduk, postavljen crnim, svilenim velurom.

Uostalom, što se tiče mrtvaca, čovek kad umre, umre kao i životinja. Sve te priče o zagrobnom životu samo su priča, da se plaše deca. To je da se babe lakše isplaču. Ljudi se množe kao i miševi, i golubovi, kojih uvek ima.

“ Garsuli, ljut što feldmaršal‑lajtnant govori tako, da ga i grof Palavičini sluša, koji, posle, po Beču, može da priča, prekide, ljutito, starca: „To je zato što taj narod ništa ne razume, sem batina i vešala.

Oni su držali, kod „Zlatnog jelena“, jednu od najraskošnijih soba, a tog jutra, kad se ova priča o Isakovičima nastavlja, prvi su se budili.

Ova kokoš se rakoljila, dok je snela jaja, ali sad ćuti. Rakolji se samo svojim pilićima, koje hrani. Šta ima da priča da ćemo se seliti? U poslednje vreme niti jede, niti pije.

Sedeo je na svojoj čatrnji, snužden, ne znajući kuda će. Život mu je bio postao mrzak. Eto tu se ova priča nastavlja. Trifunova deca bila su razbuđena rano, umivena – ali nisu plakala.

Međutim, to jutro – kad se ova priča nastavila – na toj čatrnji bio je ostavljen samo jedan stočić, crn, od ebanosa, sa belim ukrasom, od sedefa, i dva

Pratio ih je i dolazio im je u posetu, da im priča o svom životu i svojim jadima. Dolazio im je u Rumu, dolazio u Varadin, pa je bio počeo da im dolazi i u Temišvar.

Gospoža Kumrija bila je rođena godine 1720, a te godine, kad se ova priča nastavlja, bila je tek uzela svoju trideset i drugu. Bila je deset godina u braku.

O tome, kako je pobegao, sa Begeja, od Tercinija, Pavle nije hteo da priča, ni u Budimu, ni u Beču, ni u Temišvaru. Tek posle u svojoj kući, u Bahmutskoj provinciji, u Rosiji, Pavle je, jedno

Pavle je, i inače, bio sujetan i ohol čovek, a još ćutljiviji posle tog svog bekstva. Imao je običaj da kaže: Čemu priča? Svaka je priča za vremena, pa i najžalosnija. Ako im kaže, kako je pobegao sa Begeja, neće mu verovati, ni braća.

Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA

U svakoj prilici se na njih navraća: opeva ih i priča u kući, uveče pored vatre a posle svakodnevnog rada, u crkvama i manastirima, izlazeći iz crkve, prilikom svakog skupa

O svim tim prirodnim i istorijskim predmetima ima dinarski čovek pored starih, tajanstvenih, kadšto mračnih priča, još češće jasne priče iz narodne ili iz oblasne prošlosti. One se duboko urežu u dušu upečatljivijih i darovitijih.

Ipak je bilo stupnjeva u manifestacijama ove veselosti. U svojim Memoarima prota Mateja Nenadović priča o susretu seljaka, koje je vodio u borbu, sa seljacima Karađorđevim.

Kod Era ima priča u kojima su spojeni naivnost u snalaženju i duhovitost detalja. One katkad liče na basne Nastradin-Hodže.

On priča, da su bosanski Srbi dočekivali ovo hrišćansko izaslanstvo sa osobitom ljubaznošću. Srbi starci, koji bejahu živeli u sl

Stručnih ispitivanja o tim uticajima nema. U ovom se pogledu može samo utvrditi veliki uspeh novih humorističkih priča turskog pisca Nazredin-efendije ne samo na dinarske muhamedance nego preko njih i na ostalo dinarsko stanovništvo.

Treba se samo setiti besednika i pričala iz Ljubišinih pripovedaka i iz priča njegova Vuka Dojčevića. I jezik su, pričanjem i domišljanjem da stvari lepo iskažu, tako usavršili da je obilat rečima,

Imaju mnogo istesanih, gotovih fraza i floskula, priča i poslovica, koje služe kao norma ili kalupi za mnoge pojave u životu, i prema njima se, izgleda, upravljaju.

Naročito ima priča — pesme su ređe — o Kosovskom boju, o vremenu Nemanjića i osobito o „caru Lazaru“, o „silen Dušan“ i o „Kral Marko“.

Druga pesma priča kako „krale Stepanine“ zida Dečane, „edna večna kuća“ „među Ipek i međ̕ Đakovica i zida je „neimare Petre“.

u Jelošniku) nego u Podgoru i u Vardariji. Ima dalje tajanstvenih priča o Kraljeviću Marku i vilama (Samovilsko Navijalište i dr.).

Sasvim su im nepoznati hrvatska istorijska predanja. Znaju samo nekoliko šturih priča o Kraljeviću Marku (npr. kako je Kraljević Marko mogao da pojede 50 kg mesa, kako ga je jedan grof otrovao, itd.).

Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV

Bilo je blago i odsutno, pomalo nalik na mamino kad priča kako sam kad sam bio mali, uvek pogrešno oblačio cipele. Hteo sam da kažem mami da sam ga video.

One su bliznake i imaju trinaest godina a Karanovo priča da će biti lepe. U tome ima, možda, i nečeg tačnog: one imaju mamine zlatne kose i oči, mamin hod zbog koga vam se

- Nema mnogo toga da se priča, mama. Bacio sam knjigu. Profa me izbacio i to je sve. - A posle? Šta je bilo posle. Vesna je javila da se nisi vratio

Bilo je u njemu priča o karanovskim noćima kad ti se čini da nebo, zvezde, mesec i sve postoji samo zato što ti postojiš; o strepnji da ćemo

Bilo je nešto oko devet kad sam se konačno izvukao iz dvorišta posle svih onih priča da će za nekih deset dana kraj školske godine, itd., itd.

Ti mu nisi ništa! po golim listovima nogu i ramenima videle su joj se modrice, ali ona nije htela da priča šta se desilo kad se vratila kući. - To su porodične stvari! - rekla je kratko. - Ti nemaš ništa s tim!

Bila je to, u stvari, stara priča o lisici i grožđu. Neda je kao i uvek bila najlepša i za svaku igru rasprodata. Frajeri su kao moskiti kružili oko

- Ti na to, jednostavno, nemaš pravo. Neda je jedna stara priča. - Ma nemoj! Kao da ne znam da postoje i priče u nastavcima, i kao da i ti to ne znaš.

- laskao sam samome sebi rešavajući da napišem priču o usedelici kojoj je budući pisac svaki dan slao po jedno pismo. Priča bi se završavala urnebesno! — Šta sada misliš, idiote?

Onda smo malo pričali o zečevima, malo o Stojanu iz IIIb. Pustio sam prvo nju da priča, jer to je najbolji način da saznate šta je ono o čemu neko želi da govori.

Ja nisam želeo, pa sam rekao da sam ispričao što je imalo da se priča. - Markota ti je naredio da napišeš ta pisma? - rekla je jedna od onih dveju, mislim ona čija je ofarbana kosa

Crnjanski, Miloš - Seobe 1

Pa kako je Dimče Diamanti uz prvu, venčanu, ženu doveo i drugu, pa kako sad svi, utroje, žive. Zatim, kako se priča da je njen muž, oberkapetan Vuk Isakovič, odveden iz Pečuja, vezan, u Temišvarsku tvrđavu.

Ta žena je znala da gleda u karte, a volela je i da priča, čupajući pri tom, zamišljeno, uvek istu svoju bradavicu. No i to beše uzalud.

samo trgovac, nije manje zaslužan od svoga brata Vuka, iako se onaj pročuo po saborima, tim pre što onaj samo bulazni i priča i obećava a on vaistinu trguje, prodaje i kupuje, a što kupi, to ume i da sačuva.

U selu se sve izbezumi od njegovih priča. Plakalo je i staro i mlado i lelekalo od jutra do mraka. Ananija se prvi smilova na njega i, na zaprepašćenje svih

Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI

U đevđelijskoj kazi priča se da je ono ćutljivo (a ćutanje se u magijskom mišljenju povezuje sa svetom mrtvih u kojem se ne govori) i da često menja

Ovu košuljicu treba detetu ušiti u haljinice i valja da je stalno nosi i kad odraste. (Priča se da su u „staro doba“ takvu košuljicu ušivali detetu u desnu mišicu.

U narodnim pesmama često se spominju ljudi, obično veliki junaci, koje je zadojila ovca, a dobro je poznata priča o Kravariću Marku koga je zadojila krava.

Kažu da postoje veštice, „konjooborke“ koje pogledom mogu čoveka oboriti s konja. Za Srđu Zlopogleđu priča se da je mogao po svojoj volji upravljati snagom očiju. Karakteristično je verovanje kako nastaju zloočnici.

“ Zato se i kaže u narodu za onoga ko brzo priča: „Govori kao čekalo.“ Momčilo Tešić takođe piše da ako dete neće da progovori, onda ga „hrane kolačem koji je zamešen

Doba dana najpogodnije za slušanje priča i pesama jeste večernje vreme, kada je čitava porodica na okupu. Nimalo slučajno, junačke pesme o herojskoj nacionalnoj

Usvajanjem poslovica, pesama i priča dete razvija i logičko, verbalno pamćenje. Ove jezičke tvorevine uče dete osnovnim logičkim operacijama (poređenju,

⁵⁶ Naša usmena književnost, počev od najmanjih govornih tvorevina (izraza, izreka, zdravica, poslovica, pa do priča i epskih pesama), odlikuje se neobično bogatim, sočnim i lepim jezikom.

socijalizacijska briga za podsticanje javljanja i razvoja govora deteta (jezičke igre u ranom detinjstvu, kazivanje priča, pesama, poslovica itd.

iz kazivanja jednog Stojana iz sela Gojmanovaca: „Prošao sam svet, video sve i svašta, nema ništa od toga što narod priča; niti verujem, niti se plašim. Noću obrnem kapu sa tri roga, stavim krs’ u pojas i idem gde ’oću, ja u to ne verujem!

Deca se uglavnom vaspitavaju ugledanjem (učenje po modelu), identifikacijom sa roditeljima, podučavanjem, slušanjem priča, pesama, poslovica. Nagrada je veoma retka u našoj tracicijskoj kulturi.

Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE

Zašto Čehov nije napisao još stotinak svojih divnih priča? Zašto se Hemingvej ubio pre nego što je napisao, možda, najvažniju knjigu, o tome šta mu se dogodilo da najzad potraži

Mnogi junaci veoma liče na nas same. Ali, posle čitanja, na vrhu jezika ipak ostane neizgovorena najvažnija od svih priča – naša sopstvena!

Biće sami. Zaboravljeni. Istina, Pariz je lep, a i Helen je dobra, ali navikla je nekako da nedeljom priča s njima, da ih obiđe, da se isplače.

da pomisli kako se ista stvar može i njemu dogoditi jednoga dana; nije ni sanjao da će ga možda jednog jutra mrzeti da priča i da neće imati čemu da se raduje, da će isto tako sedeti potpuno miran i utučen i gledati nekuda ispred sebe u prazno.

Nabavlja lekove. Jedanput vodi đačku ekskurziju iz svog sela. Učiteljica se najlepše zahvaljuje. Priča im koliko Skupština ima veća, pokazuje topove u Vojnom muzeju, a neprestano gleda jednog riđeg dečaka; isti on, isti

Onda si zapalila cigaretu i dok si čekala da se skuva krompir za pire, slušala si kako neka pevačica priča voditelju Studija B na čemu sada radi. Onda su faširane šnicle, prethodno uvaljane u brašno, bile ispržene.

Matavulj, Simo - USKOK

Pa onda što je taj Krcun znao napamet pjesama, priča, poslovica, zagonetaka, to je bilo čudo jedno; uz to, u večernjim posijelima kod vladike, bješe prikupio dosta znanja i

Krcun, vidjev da je sve to Janku zagonetno, dodade: — Dugačka je to priča, te nije lasno sve razabrati, a imaćeš kad!...

? Je li, đetiću (obrte se Janku), zar ne bi ljepše bilo da se nakon mene priča, što ni za koga: „Vojevao je sto godina, pa poginuo!?“ Svi se nasmijaše. Sin mu Rako reče: — Prećera, tajko!

Još mu očevidno bješe, da to Stevo ne priča prvi put, da je i onaj mali Šuto više puta to slušao, pa ipak svi slušaju s napregnutom pažnjom!

— Kako će smiriti toliku kavgu? Kako će presuditi za tolike mrtve glave!? — S pomoću božjom, kao i do sada! — priča treći. — Zanago, bez samahne božje pomoći, tu ne pomaže ljudska pamet! — veli četvrti... — Pa eto biće jedno čudo više.

— Šta ćemo s Krcunom? — zapita Markiša. — Da ga ne ostavljamo u planini, ako smo momci! Neka se i to priča! — Usred srca pogodi ga! — reče Labud, koji dotle pregleda Krcuna.

U domu brastva Iličkovića medištvo prelazi s koljena na koljeno. Priča se da je njeki Iličković u davno doba služio u čuvenoj kući Medikovića, u Paštrovićima.

Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA

Po čemu se dobra dečja pesma, valjan dečji roman ili uspela priča, kao najčistiji oblici dečje književnosti, razlikuju od odgovarajućih rodova ozbiljne, opšte književnosti?

Ali i u tom okviru dečja pesma, dečji roman i dečja priča privlačili bi naročitu pažnju, izdvajali bi se izvesnom lakoćom gradnje i naivnošću što se, toliko i tako otvoreno, u

zeca — simpozijum o divljači (1975), Uzgajanje zečeva (1966), Moj prijatelj zec (1977), Bolesti kunića i zeca (1976), Priča o zecu iz Crne Afrike (1975), Nyél, fogoly, fásán (1957), Afrički zec (0dd lono, Oslo, 1960), Poema o zecu od Simona

te čisto dečjom književnošću, Ćopić se, retko ali snažno , vraćao svojoj zlatnoj žici , obogativši prvobitni krug priča nekolikim draguljima izvorne lirske proze.

Najveći deo tih, kasnijih priča, skupljen je u prvoj polovini Bašte sljezove boje, a ima ih i u nekim drugim zbirkama. Ne može se, dakle, govoriti o

Bursaću i Gluvom barutu — naći odeljci ozračeni blagošću detinjstva, ali su samo pedesetak predratnih i posleratnih priča o detinjstvu i zavičaju u celini obasjane svetlošću pod kojom svaka reč zvuči čudesno, u dosluhu sa neizmernom tajnom.

odnese onoga moga deda, koji je svake subote uveče s fenjerom odlazio u mlin noseći sa sobom svu jezu strašnih večernjih priča, dobrog starca, koji je sa seoskih zborova donosio pune džepove poklona od kojih u srcu postaje toplo i vedro i čitave

Tu je bar zaboravljao sve sitne zlobe, koje truju radost i mute vedro lice života. (Priča o velikom čobaninu) Ćopićev tip dobrog čoveka mora zadovoljiti e, što će reći poetske kriterijume lepog i dobrog, i

Sve je znao čestiti starac, i sve na svijetu bilo je onako kako je duši dobro. (Priča o velikom čobaninu) Ko zadovolji istinu duše, i dečju potrebu za čudesnim, prozreo je ustrojstvo sveta.

(Priča o vaškom čobaninu) Samo je detinjstvo moglo da usni i da za ceo život sačuva takve čudesnike, da ih uveća po meri svoje

(Priča o dobroj kuji) Nema te situacije seljačkog života, tog posla, tog trenutka svakidašnjice, o kojima naš pesnik ne bi znao

zimske noći ispunjene su pripovedanjem o čudima i nedosežnim lepotama: Tako se iz noći u noć ispreda paučina stričevih priča, pada po njima prah zimskih mjesečina i tajanstveno se iskri zrnje smrznuta sniježnog prostranstva.

Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI

Pavle Solarić priča kako je jednu takvu knjigu, kada mu je došla do ruku, bacio u peć »kao anatemisanu«. I u takvom stanju stvari pojamno je

Započeta u Beču a dovršena u Hebu, njegova istorija je veliko delo u pet knjiga i na preko 2000 strana. On priča događaje od stvaranja sveta do 1705. godine, da istorijski podupre svoje molbe i žalbe koje je na sve strane slao.

On ukratko i brzo priča istorije srpskih vladalaca, počev od župana pa do grofa Đorđa Brankovića, na kome se naročito zadržao.

Uopšte uzev, on je dobar pisac. On priča živo, živopisno i zanimljivo, i njegovo živopisno pisanje podseća na intimne razgovore koje vode stari i dobri prijatelji.

G. Cimermana, sa opširnim predgovorom u kome Solarić priča o svom životu; Mudrolюbacъ indiйski (Mleci, 1809), prevod čuvenog etičkog dela lorda Česterfilda koje je prevođeno na

»U vreme kada sam ja bio đak u gimnaziji, priča Ljubomir Nenadović, mitologija beše glavni predmet učenja. Hrišćanski katihizis beše tri, a mnogoboška mitologija

Oduševljen romanima Milovana Vidakovića, on je, kako sam priča, dobio »glad k čitanju«, čitao i danju i noću sve što mu je do ruku došlo i sam počeo pisati »neka poetična pokušenija«.

On je pribrao sve što živa narodna tradicija priča o ovom zanimljivom pustolovu i 1847. u mletačkom arhivu našao je arhivske podatke o njemu.

duhu uređivao Šumadinku, pisao poučne spise kao Sveštenstvo i ratarstvo, i u starosti napisao ceo jedan niz poučnih priča za narod (kao Prvi lonac, Zle oči, Neka je sreća ma i luda bila).

osetljivosti koji kazuje svoje utiske i daje književne opise — no srdačan i prirodan čovek koji dobrodušno i duhovito priča šta je video i kako je kroza svet prolazio.

On ne udara u neku visoku filozofiju, no nasmejano priča šta mu se na putu dešavalo, onako kao što prijatelj piše prijatelju u intimnom pismu.

Karadžić sam priča kako je Kopitar u njemu poznao »čovjeka od naroda«, »drukčijeg od sviju Srba koje je on donde viđao i poznavao«.

Milićević, Vuk - Bespuće

Čitav dan se drmao kolima, slušao pričanja razgovornog kočijaša, koji je više volio da priča nego da ošine male i mršave konje koji su sporo odmicali, braneći se dugačkim repovima od muva.

džepa; bojao se kao žive vatre Jana Husa i Žiške, uvjeravao se da onaj zna još stotinu stvari o kojima može da priča po nekoliko sati i da mu probija glavu kako su Česi prvi slovenski narod. I ne smjede da ode.

Kroz jedan klanac probija se Una. Inžinjer nešto priča o svome poslu i budućim radovima u ovoj okolini; Gavre Đaković pogleda ga od vremena na vreme i klimne glavom, ali ga

Gavre Đaković puštaše starog da mu priča, ne slušajući šta mu ovaj govori. Stari ode radnicima i ostavi ih same, i Gavre Đaković ne usuđivaše se da je pogleda

On se nemirno pitaše: „Zašto to ona meni priča?“ ali nije propustio ni jednu riječ, u jednom trenutku dirnu ga njezino pričanje, no on se svlada i ostade ravnodušan.

Sremac, Stevan - PROZA

A evo kako je to bilo. Znam da će vas interesovati priča, zato ću malo poizdalje početi i neću prećutati ni pojedine sitnice, samo da bi vam slika što plastičnija ispala.

«, a ovaj nastavlja započeto, ili počinje drugo nešto, opet tako važno, da im priča. Eto tako je provodio vreme Jova pre podne, to jest do osam časova, a to je kad počinje kancelarijsko vreme po svima

Pravi komedije, a ja ne gledala, a on kradila — priča Švaba smejući se od srca. A Jova se polako na prstima vrati od vrata, pa stane iza Kristijana, koji ga ne vidi, pa se

Što ćemo da se proveselimo, za priču! Prasetinu stegao žestok mraz, ćuran masan, a vino ka’ grom! — priča Jova zadovoljan. Sto je već bio postavljen i jelo se donosilo na sto, i oni posedaše. — Stoj! — viknu Jova.

Udarilo bogme vince u lice, pa Jova neće da stane, nego tera dalje, iako je ženi dosadno. Jova priča svoje podvige u kasarni i van nje dok je još »jegerom« bio, a domaćica pravi kuglice od hleba, pa tek ponekad baci i

pada sve više u vatru, naliva i sebi i polaženiku, ispija i svoju i polaženikovu čašu; hrabri ga osmeh polaženikov, pa priča dalje. — Ja sam ti, priko, taj, — nastavlja Jova —: za dobro sam dobar ka’ ovaj zalogaj!

ali sad, sad sve česno i pošteno! — brani se Jova, a milo mu što ga Kaja sumnjiči. I sad opet poče da priča kako su se on i ista Kaja upoznali, zavoleli i uzeli. »Čim se videsmo, zavolesmo se.

Bila je baš lekcija o caru Dušanu. I on poče o njemu da priča, naravno, malo objektivnije, u svetlosti današnje nauke, onako kritički, — kad se ujedared pomoli kroz vrata čupava

Radičević, Branko - PESME

Već je davno kada ovo bješe. Od onijeh što taj bojak biše Danas valjda ni kostiju nema, Pa opet se priča i spominje Kako, brate, da juče bijaše. Bezdan nosi ime ponosito: „Grob hajdukov“, tako njega zovu.

Posedaše za stolove; „Naša braća jošte love, Njima sreća, mi veselo, Al' i vredi tako delo!“ Pa se priča, klikće, poje A čaše se i ne broje, Te s' odoše posmevati, Vezanoga zajedati, I najgrđi koji biše, Rugau se

Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje

gluvo doba razgovara se samo s duhovima i uspomenama, a ja, evo, razmišljam o zlatnoj paučini i srebrnoj magli tvojih priča, i o strašnom kraju koji te je zadesio u logoru Jasenovac.

Dok djed priča, on ti ga istom začuđeno prekine: — Otkud lisica crvena kad je žuta! — Hm, žuta? — beči se djed. — Žut je tvoj nos.

Išli smo zajedno i u pravi mlin, i tamo noćivali. Brujanje i klepet, beskrajna priča drveta i kamena, naseljavali su se čvrsto u moj uznemiren dječji san.

Tako je to išlo sve dok se kod nas nije unajmio u službu Veliki Jovo. Onda je počela da se ispreda velika priča oko našeg poredovničkog mlina, koja je doprla čak i do djedovih ušiju i pogasila sjaj oko njegovog omiljenog pribježišta.

Nema oko njega ni bezobraznih ženetina, ni Gnjatija, ni Velikog Jove. Jedini mlin pošteđen od đavola i ružnih priča. S dokrajčenim danom pogasio se i otplovio u tamu i taj posljednji kutak negdašnjeg djedovog svijeta, odnijele ga

— Gle, on još mene i kori — gunđa djed i prelazi na svoju muku. Priča brat-Savi o svome Nidži i njegovoj pjesmi. — Marijana, Marijana? — preslišava se Sava.

Skromno se ponamjesti Sava gdjegod u ćošku, malo priča, pomno sluša, ali zato čašu ne promeće. Našla se u slikara neka crkavica, ispovratio i samardžija zaostalu paru,

Hajde, hajde, nikad je bolji ljudi ni popiti neće. — Vala ćemo je pošljokati, pa nek se i to čudo priča — diže ruke djed predajući se ponovo razgalamljenom neuništivom životu, koji je tako bučno i bezobzirno jurišao čak i

strašnim sjenkama iza krajnje granice svijeta, tamo negdje za svjetlucavim srebrnim Cazinom, gradom iz Samardžijinih priča.

— izduši Dane i potom splasnu i zaćuta. Više nije nalazio riječi za ovo čudno razigrano stvorenje o kome ide i raste priča kao o curi hajduku, barabar s Lazom Škundrom i Lukom Labusom, a kad tamo pred kuću — nema tu ni cure ni hajduka, nego

dok prlji sunce i jesenji vjetar, a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča nevesela tamna ponornica čiji se žubor samo noću čuje. — A ona, moj Rade, naša Draginja, udade se — za koga?

kako se uče jahati na mirnom krupnom konju, prolaznik se odmah dosjećao da će to biti onaj slijepi Ćopića konj koga su, priča se, dovodili čak i na slavu, među goste.

Simović, Ljubomir - HASANAGINICA

I tu ga je oštetio znatno! SULjO: Šta mu je bilo — ja niti znam, nit pitam. Njegova stvar. Kad je on tražio — a, priča se, i po tri-četri za noć — mene nije pitao. Njegov alat, njegova i rabota!

Šta može s pohotom samrtnik? AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!

Šta može s pohotom samrtnik? AHMED: Zato se aga i ljuti što se plaši da ništa ne može! JUSUF: Svet priča što priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!

Hasanago, šta je večeras? Koji je bog večeras? Što ne pogledaš malo i posledice? HASANAGA: Posledice su druga priča, i druga briga. JUSUF: A dete? Pa još je na sisi... HASANAGA: Bila i na to misliti. JUSUF: Ko i ti sad?

Sjajan čovek! On ne mora, ko neki, da viče da bi ga slušali! Neko satima priča, dokazuje, a kadiji dosta da samo pogleda. Sedi kao da senka čempresa sedi međ nama na divanahani.

Kako Hasanaga ćuti, beg nastavlja.) Na žalost, ovih dana udajem sestru. Valjda si čuo. HASANAGA: Načuo sam ponešto, priča se. Nisam se raspitivao. BEG PINTOROVIĆ: Ne bi ja žurio s tim, al viša sila.

I po lepoti, i po ugledu, a bogme i po godinama. HASANAGINICA: Sve to izgleda lepo kad se priča. Ali tu ima nešto mutno... Dosad sam osećala samo bol. I zato što gubim dete, i zato što se sa mnom tako postupa.

Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI

— Ej, ej! — Kliče on, i sav radostan istrči na ulicu, pa svakome koga nađe priča: šta će mu Toda kupiti, kad se uda. — — — I to bi! Zaprosi je učitelj sa sela.

I onda, zanese se, pa otpočne da priča svoj život, mesta i gradove gde su bili, kad su išli na hadžiluk s dedom... Onda nabraja, kazuje do sitnica o svima

sadašnjim gazdama „skorotečnicima“: šta su pre oni bili, kod kog služili, iz kog su sela došli, kako su se obogatili... Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i

Priča ona, a tvoja majka sluša je željno, klima joj u povlad, a na licu joj se vidi zadovoljstvo što moja mati to njoj priča i govori. Posle se ti probudiš i onda večeramo.

Poznaje se čija je krv! — rekao on. I tada, smešeći se, tarući zadovoljno svoje suve ruke, otpočinje da priča, već toliko puta kazivan, svoj život. Da izvodi poreklo naše porodice, opisuje život i navike naših predaka.

Setih se tebe i uplaših. Mati otpoče da mi priča i kazuje sve promene koje se desile za vreme moga osustva: ko je umro, propao, prodao njive; ko se oženio i udao.

— Poskoči č’a Jovan od zadovoljstva, sam mu pogodio baš tu, njegovu pesmu. — De sad! To da svirite... — I počne da im priča o nama, našoj kući, ocu, s kojim je on jeo so i hleb, i tolike godine ortak bio: kako se kod nas nekad po tri dana

Ali se videlo kako bi on voleo da Ariton, i protiv njegove molbe, i dalje produži, da priča valjda kako je u tim kolima bila ona, baštovanova kći, i sa svojim drugaricama išla na sabor, pa su, tobož ne znajući

Kostić, Laza - PESME

»Ne daj se od vile smesti, »veštica je, zle je svesti, »Bog bi znao, kuda. jezdi!!« Kao smeli moreplovac drevnih priča i vremena, što je, vezan za katarku, u bezumlju slatku, žarku, sluš'o pesme od Sirena, divnih, mamnih morskih žena:

Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA

Naime, Vuk je vrlo brzo uvideo da se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom beleženja pesama.

Naime, Vuk je vrlo brzo uvideo da se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom beleženja pesama.

se narodna priča ne dâ beležiti uz usta, onako kako je pripovedač priča, i kako se to činilo prilikom beleženja pesama. Priča se morala saslušati u celini, i više puta čuti, pa ju onda sam, u tišini, zapisati.

S.“ Od nejasne predstave o vrednosti narodnih priča u početku rada, preko dobro primenjenih saveta Kopitarevih i Grimovih tokom skupljanja, Vuk je veoma brzo u potpunosti

— Bolje tebe našao, zete. — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš, boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu,

Poslije večere pita car šuru svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. A car ga stane sjetovati.

15. Luka Grđić-Bjelokosić: Stotina šaljivih priča iz srpskog narodnog života u Herceg-Bosni, Mostar 1902. 16. Svetozar Ml.

Karadžić u svom cetinjskom izdanju narodnih poslovica, 1836, tumačeći takvu uzrečicu. — Ova priča, kao i mnoge druge, nalaze se i u Vuka Vrčevića. ali je znatno slabija. 79.

94. SNAŠINA PESMA: Objavio u šaljivom listu „Kići“ Petar Čavić, delovođa iz Dublja (Mačva), pa je potom priča ušla u zbornik „Kićinih priča“ sveska 1 (god. 1923?). 97. HODžA SE BOJI ZA KRČAG: Zabeležio Stevan Sremac, književnik.

Objavio u šaljivom listu „Kići“ Petar Čavić, delovođa iz Dublja (Mačva), pa je potom priča ušla u zbornik „Kićinih priča“ sveska 1 (god. 1923?). 97. HODžA SE BOJI ZA KRČAG: Zabeležio Stevan Sremac, književnik. S.

108. TRI TEPAVE: Zabeležio Luka Grđić i objavio u Bosanskoj vili za 1889, str. 12. Ova priča zabeležena je i od drugih skupljača, u različitim varijantama, ali nam se ova učinila najlepša. 109.

Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE

To priznajem. Najviše je volela da priča plivajući. Sećam se, u avgustu 1969. spuštali smo se nizvodno od Makiša do ušća Save u Dunav i ona nije prestajala da

“ Izgleda da im se priča nije baš preterano svidela, pa smo prešli na pevanje masovnih pesama. Najpre „Amerika i Engleska biće zemlja

To je, ukratko, priča o tome kakav je čovek bio deda Gavrilo. Ali, vratimo se našoj staroj kući, koju je na jedvite jade podigao još posle

— Hoćeš li o Samari? — upita on. — O čemu? — To je jedina priča koju znam napamet ... — reče Mišelino. Što jes, jes, bio je veoma delikatan.

— Samara ti je grad udaljen jedan dan jahanja od Buhare, koja je takođe grad. Ali, priča se nije dogodila u Samari, nego u Buhari! Shvataš? — Shvatam. — Bilo je to, dakle, u Buhari ... reče Mišelino.

“ — Sjajna priča za laku noć, nema šta! — Koliko ti je godina? — upita Mišelino. — Osamnaest, samo ne znam šta se to događa sa mnom?

Za jedno dva meseca, u najboljem slučaju! I šta posle? Dečko kreće po varoši i priča naokolo da je stara Anči frigos! Bez veze!

Tako, na primer, kada neko u društvu spomene Lava Tolstoja, on se neće istrčati i početi da priča bez veze o njemu pre nego što sve pažljivo ne ispita. Najpre lepo potraži Lava u „Bremu“, a tek onda uzme reč.

Šta mogu? To je bilo jače od mene, baš kao u onoj priči o zaćorenoj veverici. Priča o zaćorenoj veverici Ta veverica, dakle, pratila je neprestano jednu devojčicu.

O Ani, našu glavnu junakinju pokušavaju da izleče od ljubavi prema Mišelinu odvajajući od usta i šaljući je u beli svet. Priča o brisanju preko crte, O Drndi i babi, dami s kučencetom, i o tome kako je strašno kad vam niko ne veruje.

Uvek sam mogla da ga pronađem u varoši po parkiranim kolima. Nije siromah mogao ni da mrdne! — Zar ne znaš da je to priča za krsnu slavu i da dolazi uvek posle onog masiranja o biranju mis 1912. godine u klubu „Sumaren?“ — E pa, drago dete ..

Provališka! Suletva priča o jačanju nožnih mišića Pričamo tako na Adi Ciganliji o bežanju preko crte kad se gosn Sule seti nekog finog tipa koji

Ćopić, Branko - Čarobna šuma

VRABAC 40 BAJKA O DOBROM ĆOSI 50 KUĆA POD PEČURKOM 63 RIBAR I MAČAK 72 ŠUMSKE BAJKE 82 JEŽEVA KUĆA 83 rođeni dom. PRIČA DUGA O ČETIRI DRUGA 113 HRAST I TRN 126 U PRVOM SNIJEGU 136 PUT NA KILIMANDžARO 141 DEDA TRŠIN MLIN 145 KOD STAROG

ODLAZAK 205 VIDRAN VIDRIĆ 211 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 221 ZVEZDANI KOVAČ 222 MAŠINOVOĐA 227 ČUVAR ZVERINjAKA 229 PRIČA PIJANOG VODENIČARA 236 ČUDAN VOZAČ 238 BAKA, ON, ĐAK I SLON 242 NOĆ UOČI PROLEĆA 253 MAJKA 254 KUDA ĆEŠ, MESEČE?

PUTUJE AVIONOM 261 VAŠAR U STRMOGLAVCU 267 BOSANSKI TRKAČI 272 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 274 MUDRE PORUKE ZA ŠTENE 279 PRIČA O KUPUSU 281 STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA 284 NADRILEKAR JOCA 287 STRADANjE MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI

TRKAČI 272 PRIČE ISPOD KRNjEG MESECA 274 MUDRE PORUKE ZA ŠTENE 279 PRIČA O KUPUSU 281 STRAŠNA NOVINARSKA PRIČA 284 NADRILEKAR JOCA 287 STRADANjE MLADOG PISCA 292 KAKVA JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD

JE JESEN 296 KOSMIČKI SAN 301 NAJBOLjI DEČAK 305 SVI POD KREVET, GASI LAMPE (BOJ SE BIJE PREKO ŠTAMPE) 310 PRIČA O PALOM DEČAKU 314 TRI PISMA 317 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 323 MALA MOJA IZ BOSANSKE KRUPE 324 DRUGAR VJERNI 326 NA

junaka vino sam pio, išao doljom i uzbrdicom, s čarobnom kapom nevidljivicom, s lukavim Ćosom vodio borbu, donio priča prepunu torbu. PIJETAO I MAČAK Pri kraju šume, u doba davno, Mačak i Pijevac živjeli slavno.

Kuća im bila od jednog sprata — priča je o njoj kružila gorom — prozorčić jedan i dvoja vrata, a krov pokriven bukovom korom.

Zimi, dok moćna mećava vije i obnoć bura po šumi viče, Pijetao leži, pećice grije, a Mačak priča lovačke priče. U Mačka lula veća od glave, šalvare turske od svile blijede, odbija muški dimove plave i čudne

Sloboda cvjeta, široka, prava, zatvora nije i nema brava u zemlji Vrapca Crvenog. II A sada priča počinje duga kako su pošla četiri druga da traže Vrapca i njegov dom: magarac Sivko i mačak Marko, psetište Žuća i

! Eh, kad bi našli čarobni kraj, Crvenog Vrapca zavičaj!“ Jednoga dana, priča nam kaže, drugovi pošli da Vrapca traže.

Svladali tako nevolju mnogu uz pomoć glave i brzih nogu. Putuje priča i svakom kaže kako se vole neizmjerno i kako Vrapca Crvenog traže mališan Žarko i pseto vjerno.

Žarku se čini kao da sniva: kakve li tajne ljepote skriva predio ovaj, iz priča znan?! . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE

“ Primećujem da mi zidar koji ravnomerno vesla nešto govori. To je uvek priča iz vremena kad je jezero bilo smrznuto („četrdeset ili četrdeset i dva dana, rekli su mi, mislim dalje u sebi; u

Njegovo srce je bilo čisto kao ova voda. Pipo nije slušao šta govori njegov otac. Priča je možda bila i suviše poznata, ili prosto nije odgovarala stvarnosti.

I koliko može da popije! Je li vam pričao o Englezu? — Govorio mi je o nekom Englezu. — Pazite kada vam ponova priča, kako će se Englez ubiti. Čas skače sa zvonare, čas revolverom, čas se otruje; čak seče i žile.

Da li još lovi ribu? — Slabo. On sad samo sedi uz čašu i priča čuda. Celo selo se zabavlja njegovim pričama. Ćutali smo jedan trenutak.

Ona se nije osvrtala. Da se osvrnula samo jedanput potrčao bih, i posle bih sve zaboravio; cela njena priča bila bi kao predigra. Ovako sam mislio: „dok sam živ, ostaće mi urezano do najmanjih sitnica ovo njeno silaženje!

Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA

To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.

Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka

se da je mnogo pohote u kricima našim i u perju čije su boje gušće od bića zbijenih na dnu jaja, sa zavišću se priča kako duboko u ložnice zalazimo, no gledajte: mi samo pratimo gospe u zlatnim odorama kad s večeri siđu međ zelene

Jereticima se ide naruku i to mrtvim, a za mene ostaju spletke dvorske i teške grdnje s neba! KOSOVO Sad je to priča u gradu budala, a tad su poginula cara dva! Za večeru sedoše junaci bez glava, a neman se hranila s morskog dna.

Sad je to priča u gradu budala, tada su poginula cara dva! Na večeru s caricom sela je trava, a put tvoj i tvoga polja, ko zna?

Večera tajna Na stolu hleb i mamac jedan tamno crven otpi ovu čašu dok se o krvništvu priča Hleb je upreden u konac što prolazi kroz tela Bićeš prošiven svetlošću što ide za tobom od počela Da bi te

do Kremana zatrpava tragove zalutalog voza u brezama strast se penje odozdo iz kolena strast nedevojačka i čoban priča svoju bajku o svetlosti koja utrobu ima izlivenu od sirovog stakla utrobu koja rađa čim prenoći i otvori se

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1

Onda mi priča kako je određen da sa vojnicima donese slamu za prostirku i da se ja ne brinem, on će urediti naš šator.

Neoženjeni bi gutali reči i zažagrenim očima posmatrali obično Jankulja. Priča on, da su ga roditelji oženili još u petnaestoj godini, u osamnaestoj ostao je već udovac.

Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —... A jedra da prsne, sva je nabubrela.

— A Petar otkačio lafet, pa mi kaže, spremi da tempiraš na karteč! — priča Stanko tempirač. Uglavnom, svaki je mislio na svoj posao. Svi su pošteno priznavali da im nije bilo prijatno.

A Jankulj priča kako je jutros video dva zeca da su pretrčali ispred diviziona, i on je u tome odmah predvideo predznake nesreće.

Ispred nas reka... No niko ne sme glavu da pomoli. Toplota osvaja, u zemunicama usparina, i Trailo priča kako sa jednog izvora do njegove kuće šiklja mlaz vode iz lule, debeo kao ruka.

Rajko otvori oči, a iz usta mu se ote uzvik blaženstva. I nama kao da laknu. A Stanoje tempirač priča: — Ne mogadoh više. Pa kud puklo da puklo, pomislih i pođoh. Bio sam pribran i miran, išao sam čvrsto do vode...

Nema više sumnje... idemo opet na Čevrntiju. Tamo su naše teške i neprijatne uspomene. Priča se kako nije dobro da pogreb ide istim putem.

A ovde nam je bilo tako ugodno... Kad se vratio od komandira, priča nam Aleksandar da ćemo noćas svakako krenuti. Bila je ponoć kada smo se digli.

— Pa koliko dao bog — raskopča se i iz nedara izvadi ulepljenu kesu punu nekih izlomljenih cigareta i sitnog duvana. Priča Tanasije kako je od strane baterije bio određen kao održač veze sa pešadijom.

Ali neprekidno sam se češao i kao u nekom bunilu prevrtao. U neko doba se vratio i Tanasije i čujem gde priča da je išao čitav kilometar i jedva našao prekid. Pred zoru prestade sasvim paljba i začu se žagor ljudi.

— Eto, vidiš — priča nam ljutito Radojko — kada oni iz pozadine narede „da se neprijatelj uznemirava“, pa padnu tri mrtva i nekoliko ranjenih,

Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA

Ona sa čuđenjem posmatraše kako onaj spleteni Gojko stoji pred decom, kako im živo i veselo, priča, sa usta mu nikako osmeh ne silazi. A dečje oči, upravljene na njega, gore, gore, kao žeravice...

Ote mu se baš iz ruku! Gojko uđe u sobu, sede i reče Stojanu da priča šta je video... Prođe podne, Ljubica još leži na stolu; počeše deca dolaziti u školu, ona još leži, i vidi se samo

Mati, kao i svaka žena, rada je saznati uzrok toga neprijateljstva, a Ljubica, da bi je zadovoljila, priča joj ponešto o pisaru, izbegavajući mnoge stvari a ponešto izmišljajući, — kako to već umeju vešto mlade devojke.

— A novosti... već onako... Priča svet svašta, ne može se svemu verovati : te ne znam onaj otpušten depešom, te ovaj će biti pensionovan ...

— Ho, brate... Ovaj mi švrća veli: oženio se naš Gojko i priča vazdan tamo... Daj, velju, da vidim našu »mlâdu« kako izgleda kao muž, govori Vlajko, zdraveći se sa Gojkom i gledajući

Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ

I što mi možda nije ni do života! I ja možda majoru nisam umela da kuvam onako kako je voleo — znam ja šta se sve priča po komšiluku! — ali ako neko i može nešto da mi prebaci, to sigurno nije neko iz belog sveta!

— ali ako neko i može nešto da mi prebaci, to sigurno nije neko iz belog sveta! JELISAVETA: To što on priča, ne odnosi se na vas! SIMKA: Čuli ste šta mi je rekao! S kakvim pravom? SOFIJA: Nije on to rekao vama, nego Simoni!

) SIMKA: Znate li šta se to jutros stvarno desilo? MILUN: Niste čuli? SIMKA: Čuli smo, ali svak priča drukčije. MILUN: Okružni načelnik klao june, izàkuće!

Načelnik ama ni a! Samo ti klonu u onu juneću krv! BLAGOJE: A pričaju da je ubijen u krevetu! MILUN: Ko priča? SIMKA: A šta je bilo sa Anđom? MILUN: Karamarković? Nju su, čuješ ti, ubili posle!

I ti si pred njega izašla ošišana! Pa i samo to iznošenje leševa, kao u predstavi!... Končić po končić... ta priča o Orestu isplela se oko njega kao mreža! JELISAVETA: Njega je, znači, ubilo pozorište?

Crnjanski, Miloš - Lirika Itake

KRKOM 66 NA ULICI 67 SMIRAJ 69 PESMICA 71 NARODNI VEZ 72 LjUBAVNICI 74 MOLITVA 76 ODA VEŠALIMA 78 PRIČA 81 MRAMOR U VRTU 82 VOJNIČKA PESMA 84 VEČNI SLUGA 86 MIZERA 88 JUGOSLAVIJI 91 MOJA PESMA 93 ZAMORENOJ

Što ste crna kao krst? I masna ko mesarska vrata? Ta senka vam liči na mač čvrst, a skuplja ste od zlata. PRIČA Sećam se samo da je bila nevina i tanka i da joj je kosa bila topla, kao crna svila u nedrima golim.

Kad sam kod njega stanovao, okupljao je svoju decu, uveče, da nam priča. Da nam predstavlja. Bio je to veliki poznavalac svetskih romana, a velikog, glumačkog, talenta.

Iako nije trpeo Srbe, Vranicani je mene trpeo. Valjda zato što sam voleo da mi priča o Hrvatskoj i Zagorju, o Novom i Senju.

A u Segedinu, noću, uhapšena je, kao „špijunka“. Sa njom sam uhapšen i ja. Otkud tu i ja, to bi bila duga priča i ne tiče se nikoga. Davno je mrtav taj čuveni muzičar u Novom Sadu, i taj čuveni oficir, a mrtva je i ona.

Oko ponoći, onda, počeo bi da nam priča. O onima koji su osuđeni na vešala. Sve do proleća 1916, ja sam tako prolazio Bečom, kao senka, i ko zna dokle bih bio

Pitaju me ko sam. San Vito ima malo, vrlo staro pozorište. Jedna mlada Talijanka vodi me da mi ga pokaže. Priča da su najveći glumci gostovali u njemu.

Pitam treba li da se odjavim komandantu. Vele, nije potrebno. Vraćam se, istim kolima, u San Vito, a moj Poljak mi priča na putu da napolju, na položaju, draguni očekuju, sutra, krvavu bitku.

Njihov se smeh ori. Posle, u noći, dok napolju urliču psi, mi sedimo sa svećom na stolu i mati mi priča kako su je mučili snovi. Sav novac koji je mogla da nabavi slala je meni.

Sa mnom ručava i jedan stari profesor crtanja, koji mi priča da je, nekad davno, bio austrijski oficir i da je prebegao u Srbiju.

Pokušavaju da naprave dunavsku federaciju. Poneki viši oficir, koji se parfimiše, priča i ovde da spavamo sa svinjama. Šta to mari? Dajem vam reč da je Pančevo čistije nego Brest, Kamper, Morle.

Kad piše o Sezanu, oduševljava se za Sezana, kad piše o Renoaru, oduševljava se za Renoara. I šta sve ne priča, sve pod naslovom „ce qu’il m’a dit“.

Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU

Jakšić HRISTOS NA PUTU Sadržaj BELE I CRVENE RUŽE 2 ANĐEO SMRTI 5 RAZBIJEN KRČAG 7 HRISTOS U KRČMI 10 MUŠICE 12 PRIČA O ĐAVOLU 15 KUKAVICA 17 SIROTINjSKA KRV 19 MUDRI SLUGA 23 NOĆ U PUSTINjI 25 JOVAN PUSTINjAK 27 HRISTOS NA

Jedno je samo starac molio mušicu: da njemu ne ulazi u Nos. Mušica mu obeća to i ode od njega. PRIČA O ĐAVOLU Isterao u proleće seljak kravu na pašu.

Domanović, Radoje - MRTVO MORE

) laže sve što je pričao; ali, za divno čuDo, ja lično verujem u tu njegovu laž kao u najveću istinu. Evo kako on dalje priča.

— Mora biti neka vrlo lepa priča?! — Vrlo lepa; u njoj se iznosi kako propada Ljubica zbog ljubavi, a Mica se udala za velikog bogataša i uvek se

„Ko štedi, tome i bog pomaže”, završuje se priča. — To će imati neobično dobra uticaja na narod! — rekoh oduševljeno.

— upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh.

— A narod? — pitam. — Koji? — Pa narod u toj zemlji o kojoj govori ta zanimljiva priča? — Ništa! — reče ministar. — Baš ništa? — Šta bi!... Narod kao narod! — To je divno čudo! — rekoh.

bez smisla i pameti, pa kud bih ja onda mogao i pomišljati samo da u ovoj zemlji, gde je sve bez smisla, jedino ova moja priča ima, k'o bajagi, nekog smisla. The, kad nam je takva divna sudbina, onda — nek ide kako ide. — Huuuuu!

— Čemu nas uči ta priča? — Ta nas priča uči kako ne treba šetati. — Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je nevaljalo i opako

— Čemu nas uči ta priča? — Ta nas priča uči kako ne treba šetati. — Tako je. — A kakvo je to dete što je šetalo? — Ono je nevaljalo i opako dete.

” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca?

” — Kakvo je ono dete što je sedelo u sobi blizu prozora? — Ono je nevaljalo i opako dete! — Čemu nas uči priča? — Priča nas uči da ne treba sedeti, jer to rade samo zla i nevaljala deca. — A šta čine dobra deca?

— Vrlo dobro! — reče načelnik. — Ja znam, molim, gospodine, čemu nas uči ova priča! — reći će drugi građanin. — Dobro. Kaži!

Mnogi od opozicionara ispričaše po jednu mudru, poučnu pričicu i objasniše čemu nas ta priča uči. Zatim opozicionari pređoše na svoja ubeđenja i principe.

Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE

ISPRAVKA 61 U XXI VEKU 72 BOGOMOLjAC 80 PRVA TUGA 88 UOČI NOVE GODINE 92 STRAH 94 UČITELjEVA PRIČA 98 ZVONAR 102 PRIJATELjI 108 ŽIVOT I SMRT 112 LjUDSKA NESTALNOST 116 KAPETANICA 124 PRIPOVETKE JESENjE

liže plamen, sevaju varnice, pucaju učvrsli purenjaci, što su ih oko vatre poređali, a među pušničarima zavela se priča i pesma, svirka i šala.... Pušničar vadi lese, a družina se skupila oko njih pa »mezeti« i »odbira«.

Zaslužio je, pa treba makar da ga spomenemo; bez njega ne može ništa biti, pa, valjd', ni — priča... — Gle samo kako se, zbog njega, Jovica Stepanović rastorokao.

— Gle samo kako se, zbog njega, Jovica Stepanović rastorokao. Slušajte šta priča: — Živko, brate, Živko taj do tebe, niko drugi! — Ama pričaj nam, slave ti!

osu se smej celog društva. — Koji Dule? — Pa tvoj, iz G. — Kako je to on pobeđivao? — Eto, nek ti priča Delija. — Koji Delija? — Pa taj moj, Blagoje. — A, dede, Blažo, vjere ti!

— Neka, neka, da popijem, pa ću produžiti. — Ta naspite mu punu ćasu, kad nema čaše, pa nek srče i nek' priča. — E, tako se možemo pogoditi.

taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča o činima: — Jes' čuo, ti, Živojine.

Ugledaše ga i prozvaše. Poče ispitivanje. Ženska govori kao »očenaš«. Priča o propasti rimske carevine. Čiča se oduševio, pa svaki čas stavlja svoje napomene. — Tako, ćerice!...

More šta ti mu nisu kazali!... A baš htedosmo svi da prsnemo u smej, kad onaj u novinama priča kako je došla ova hartija u kapetanovu pismu.

Raspitivali smo ga često šta radi tako dugo u manastirima, ali on nam po ceo dan priča o manastirima kako su podignuti, koje su dobre i zle starešine u njima bile, kakve su im sadašnje starešine, ali šta

Ah, kako je bilo lepo od pre... dok ne dođe ona teta! ... Otac dođe veseo, uzme ga na ruke pa mu peva i priča puno lepih stvari... Posle ga stanu celivati i otac i mati, stanu se oboje veselo smejati i otimati o njegov zagrljaj...

— reče mi starac — zaslužio si mnogo; daću ti štogod zatražiš. Ne znam zašto, ali tog trenutka pade mi na pamet ona priča o jednom ludom i dvojici pametne braće, pa i ne misleći odgovorih starcu: — Da mi je štogod onako...

Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK

Tu dođe i poštar koji je već čitao novine, tu dođe i telegrafista koji priča da na desno uvo ume da čuje internacionalne telegrame, kad prolaze kroz žicu, pa tu pisar iz načelstva koji zna šta je

Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU

vaditi opet neke silne brošure, zatim i druge školske i pedagoške knjige, tu: Rajhov Sistem higijene, sve sveske, Šta priča ne znam koji broj u Sibiriji, Nova nauka o javnoj nastavi ili Omladinski i narodni dobrotvor, Još jedan prilog za

Među njima beše, naravno na prvom mestu, Narodni učitelj. Jer kao što se za Aleksandra Velikog priča u istoriji da je vazda sa sobom Omira nosio i pod glavu (jastuk) ga metao i jednako čitao, tako je i Sreta s Pelagićem

— Ama zar ja?! Ja sam bog u kajgani! — reče ponositim glasom Makso famulus. — Stari kapetan i sad, đe god sjedne, priča da niđe slađe nije pojeo. — E, dobro. A ti spremi. Ali ne zaboravi pustiti dovoljno sveža vazduha!

Jer to pravo dobijaju i uživaju i Užičani i Cincari u Srbiji od prve reči ili molbe njihove. Bar tako se priča: da je jedan ministar vnutrenih dela (sada već pokojni) rekao svome načelniku, u očajanju kad ga saleteše neki Užičani

ga je«, kako se Sreten obično izražavaše, i famulus mu je bio sasvim odan, verujući u autoritet Sretin, kao ono što se priča za Pitagorine učenike da su verovali u autoritet svoga učitelja. »On je kazao!

Sreta im priča sve potanko kako je to bilo, a Mića »Oficir« im dopunjava i objašnjava ponešto iz Sretina pričanja kao i uvek što je

Takav je ponos mogao osećati u sebi valjada samo onaj starinski car Justinijan kad je, kako priča istorija, stao zadovoljan pred svoju zadužbinu, crkvu Sv. Sofiju, pa rekao: »Solomune, ja sam te nadmašio!

A on je bog zna kako rad bio da se sve to manifestuje s mnogo više larme i galame, pa da se čuje i priča s kraja na kraj.

Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME

iz nizine i sa visine, Zakleti pobornici ćutanja i discipline, I uputiše mu prekore ljutite, oštre: „O čemu taj priča, i šta je sloboda uopšte?” „Naš general je malo skrenuo, ili je pao s kruške ...

I priča: dan je tako beo, Topao, svetao ko riblje peraje; Dođite, deco, odred ceo! Berite, jedite, — ko vam daje! Ta danas,

On nešto davno broji: Pa zar to nije divota? Kraj plota — vek prestaja. Kad priča — sve ošljari. Sam samcat nasred beskaraja Života životari.

Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC

DOĐOŠE MARTINOVIĆI. VUK MIĆUNOVIĆ Evo i vi, već se načekasmo! A evo se, ljudi, okupljamo kâ svatovi pjani što se priča. To je vama doista sramota, jer je vama ponajbliže doći. TOMAŠ MARTINOVIĆ Nemoj, Vuče, i ostala braćo!

Kuku njojzi ako ne vjerova! KNEZ BAJKO Sad mi pade na um ona priča kad onoga iz jame vadiše: pô mu lica crno, pô bijelo. OBRAD Uleće mi jedna muha u nos, šteta će me nečesova naći.

PITAJU OD ČIJEGA JE BRAVA, I KAŽU IM DA JE OD BRAVA SKENDER-AGE MEDOVIĆA. KNEZ JANKO (gleda jedno pleće i priča iz njega) Ima ovaj dvadeset govedi, guvno mu je kod kuće lijepo, na kuću mu šljeme dosta jako, jaki su mu i lijepi

VUKOTA MRVALjEVIĆ (priča iz pleća) Čudna negđe pustoga plijena, no je krvav, da ga Bog ubije: Kosovo je oko njega leglo!

Idu da spavaju. DIŽU SE PRED ZORU I IDU U CRKVU. SVRŠILA SE LETURĐIJA, IZLAZE. ĐAČE PRIČA IGUMNU STEFANU PRED CRKVOM. ĐAČE Slušaj, đedo, da ti nešto kažem.

Šćaše doći serdar s glavarima da ti priča sve kako je bilo, no nemaše kada ostaviti: razuraju grada Obodnika i sve turske kule i džamiju, da naš pazar ne smrdi

VUK MANDUŠIĆ (mrko priča) Na Šćepandan dođe mi odiva, iz Štitarah ljetos povedena, i kaza mi: „Evo haračlije u Štitare da kupe harače!

Stanković, Borisav - NEČISTA KRV

znalo da kod njih mora biti najlepše, te da se gosti, kad dođu, moraju zaprepašćivati, i da se posle po čitave mesece priča i jednako održava: prvo, onaj uzvik međ ženskim svetom: „ao, što kod hadži-Trifunovih beše na slavi!

A međutim toliko je imalo da se čuje, vidi i priča! Naročito u poslednje vreme, od kada je počela deoba, od kada je svaki brat, stric Sofkin, hteo da ima svoju kuću i sve

ona pruga oko vilica i čela, koja je pokazivala dokle je voda doprla pri njegovu jutrošnjem umivanju, poče oštro da priča. Retko je u mater gledao, već jednako u svoje jake žilave noge s debelim i dugim čarapama od kostreti.

Ali, kao da se seti da nije u redu, naročito sada, da o sebi priča, prekide i poče da pita o njemu, efendi-Miti, koga je on krstio, docnije sa Todorom venčao, i sa čijim je ocem,

Pa da bi izbegla da potanko Sofki o svemu priča, kada je otišao i kako, i da ne bi Sofka po glasu joj doznala više nego što treba, zato joj onako kratko, suvo i

I onda ono u šta Sofka do tada nije mogla da veruje, ona priča o njihovom čuvenom čivčiji deda-Velji, za koga se pričalo da je sa svima snajama živeo.

Pandurović, Sima - PESME

A kaldrma ova, pocrnela, tvrda, Priča o davnom gospodstvu, o stazi Kojom je prošlo, kao iza brda Što sunce ovo, polagano, slazi.

Matavulj, Simo - USKOK JANKO

I dalje šćaše konte da priča da ga drugovi htješe slušati, no oni naelak krenuše doma. Velika je vreva u gradu bila; trgovci, osobito bakalini ne

Pa ima i još nešto rašta izostaše“, reče Đorđije, namignuvši. „A kako se ti nakani?“ Iguman stade da priča koliko je konaka hodio — i druge sve zgode i nezgode njegova „putešestvija“.

“ „A što, vjere ti, Krcune?“ „Nemoj pobratime te sitnice iznositi!“ upade Janko. „Ma što! nije tu nikakva zla. Priča u snu, kao što vam rekoh, pa ajde da mirno leži no se miče i razmahiva...

Vidanje, u kući njegovoj, predavalo se sa oca na sina, kroz mnogo naraštaja. Priča se da je neki Iličković u davno doba služio u Medikovića u Paštrovićima. Ti Medikovići bjehu također narodni vidari.

„Ne smetaj... ti tu nijesi bio, a i bez tvojijeh razloga Gospodar će doznati istinu!“ „Tako je tako, neka priča dalje đetić!“ rekoše brastvenici. „A što ću dalje pričati? Nemam šta! Ostadoh tunak kao prikovan.

Janku je bio red da se s momčađu sastaje, jer ga svi pažahu, i milo im bješe da im priča o svijetu. On je davao volju za nevolju, koliko je mogao, pokazivao se veseo, e inače se bojao da ne oda što mu je na

A o Đurđevu dne, kad se sastanete, ako me ne zatečete u životu!...“ „Ostavi se priča, no kazuj rašta si nas tražila! Je li kakva poruka od kakva dobra čojka?

Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA

); iz dečjeg govora (šarena laža, priča o crvenom vrapcu itd.); iz pisane književnosti (Kir-Janja, Ivkova slava itd.); iz hazardnih igara (biti u buli, poslednji

Među manjim pak govornim tvorevinama one zauzimaju najuglednije i najvrednije mesto, i to odmah posle narodnih pesama i priča, sa kojima stoje u prisnoj tvoračkoj povezanosti.

doživeo je širu i detaljniju motivsku obradu u brojnim narodnim anegdotama, kao i u izvesnom broju pravih narodnih priča. Ono što je u pitalicama ponajjače i najvrednije, jesu duhovita uočavanja ljudskih slabosti i mana.

Vala, sveti Klementije, klimaćeš ti oko moje kuće, a ja ću odsad slaviti svetog Nikolu! — Priča se kako je svečar koji slavi sv. Klimentija, prelazeći reku, zapao u maticu i hteo da se udavi.

BLAVOR Blavorom se naziva jedna neotrovna zmija, za koju se u narodu priča da je prijatelj čoveka i da ga brani od otrovnih zmija, s kojima se bije i pobeđuje ih.

U Starom Vlahu čobani poste ovaj post, da im vuci ne bi klali ovce, jer su vuci hrtovi svetoga Save. Onamo čak ima i priča kako je sveti Sana jednom u planini šiljao vukove u razne torove da večeraju.

Crljeno jezero (zato što je oko njega crveno kamenje); više ovoga na bregu poznaju se nekakve zidine, za koje se ovde priča da su ostaci od Gavanovih dvorova, pod kojima se zemlja provalila i ono jezero postalo.

2 Priča se da su nekad bile dve sestre: Vida i Koviljka. Njihov otac nije imao nikog drugog do njih dve, a bio je vrlo bogat.

(Srp) 328 — Koji pet’o nema kreste? (Onaj na pušci — pištolju) 329 — Ko kazuje mnogo priča, a nema ni grla ni jezika? (Knjiga) 330 — Kome je pamet u repu?

JUNAŠTVO (Na jednom zimskom sijelu sastala se momčad iz nekoliko sela, pa jedan će reći): — Daj koji od nas da što priča; ako nećete vi, ano ću ja. (Drugi veseljak odmah ovoga upita): — Iz kojega si sela ti?

Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE

Pripovijetka u narodu našemu, osobito po južnijem krajevima, najviše se zove priča, kao što se govori i pričati mjesto pripovijedati, a gdješto i gatka.

“ „Bolje tebe našao, zete!“ „Gdje si?“ „Evo me.“ Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: „Ta kud ideš, Boga ti, prekojuče Baš-Čelik prođe i pronese tvoju ženu, ja

Poslije večere pita car šuru | svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori, da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. Ali car ga stane sjetovati: „Nemoj“ veli „dalje da ideš, ja ću ti za Baš-Čelika kazati: onog istog dana kad je tvoju

Sveti Sava - SABRANA DELA

korisnih za dušu, treba govoriti, ili ćutati, jer „zaustavljajući usne, razuman si i mudar“, (Priče 10, 19) reče pisac Priča. A i kada ste na putu, pa od toga bolujete, lečite se na isti način.

Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU

) MILE: Sjajan govor! Ama sve teza za tezom! Čujete kako čovek govori? CMILjA: Priča dvásata, a ne kaže šta oće! IKONIJA: Je l on to misli na divlju izgradnju?

CMILjA (prilazi vratima): Masa se sasvim razišla! GOSPAVA: Nigde nikoga, a on priča! STAVRA (i on je već prišao vratima): Otišli i oni koji su ga popeli gore!

TANASKO: Ja bi je slatko utefteriso! Stalno, nesrećnica, priča o udaji! Nije ni čudo, muškinje u ratu, opustela nam Srbija, moj gospodine!

IKONIJA: A što kažeš da dižeš ruke? SKITNICA: Od Vukosave? A i to ti je posebna priča! MILE: Oće li skoro ta rakija, majku mu? IKONIJA: Vidiš da pričam sa čovekom!

STAVRA: Lepa priča! MILE (prilazi Anđelku): Tis ovde novi? ANĐELKO: Pa šta ako sam novi? MILE: Ako ti treba neki poslić, mogo bi

Mislim, te puške... stvarno su rariteti! Kako kažete, kokinka? Zaista nisam čuo! IKONIJA: S kim to ovaj priča? STAVRA: Sa vojnicima. IKONIJA: Ama s kojim vojnicima? STAVRA: S onima s kojima sedi.

IKONIJA: Ma kakav manijak, budalo! Kaži mi ko ti je otac! JAGODA: A i to ti je posebna priča! Mami umro muž u zarobljeništvu... IKONIJA: U Nemačkoj? JAGODA: A mama kuvala na nekoj ekonomiji.

Stanković, Borisav - JOVČA

ako ga ko od nas, čivčija, čuje ili opazi, da pomisli kako on dolazi ozdo, iz Arnautluka, gde se, kako nam posle priča, puškarao s njima... STARIJI SIN De, znamo to i mi. I mi smo ga pratili. Ali to nikom drugom da nisi!...

Obradović, Dositej - ŽIVOT I PRIKLJUČENIJA

junoša — mladić junošestvo — mladost kabala — svađa, spletka, razdor kavaler — vitez kadija — sudija kazanije — priča kalabaluk — množina, navala, zbrka kalavrtski — kalabrijski Kaligula — rimski car iz V stoleća kalpagdžija —

plotski — telesni povedati — ispričati, kazivati povedenije — zapovest poveleti — zapovediti povest — istorija, priča pogibel — pogibao, opasnost poglavit — naročit podvižan — vredan, pokretan podlinik — original, model podoban —

Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE

Prvo i prvo, ne samo u Zvrljevu, nego i po okolini, kad se što priča iz starine, obično se dodaje: „To je bilo u vrime fraMartina Brzokusa, ili fra-Bortula Zubaca, ili fra-Vice Krkote“

Vidiš kako sad plače uz mater, kako se pripodobija! Siroma! A džigerice bi ti izvadija za krajcaru. Eto, mati mu priča kako je mudar, kako se privukâ da sluša šta Ličani govore, a neće da kaže da im je ukra iz kolâ dva pršuta i da su i’

— ponoviše svi u čudu. — Ma virujte, da i’ nije ni napunija! — pak sjednuvši obrnu talijanski da im nješto priča. Fra-Vice (gvardijan), fra-Dume, fra-Brne, fra-Lovre, fraŠimun, fra-Jakov, fra-Bare i fra-Antun zapodjenuše razgovor,

ponašanje Bujasovo, te mu prijateljski stište ruku i ćutke otidoše u kujinu gdje zatekoše preplašenoga Butru kako priča Baleganu strašni događaj. — Muči ti, mali! — reče mu Bakonja. — Ajde u skulu!... Daj mi, Grgo, kafu za strica!

Mi smo drugovali toliko godina zajedno kad je bio paroh u K!“ I pop Ilija (tako se zvao) poče da priča o njihovu drugovanju. Hvalio je fra-Brna kao duševna čovjeka, koji je lijepu uspomenu ostavio i među pravoslavnima.

Bakonja ne bješe čuo za taj događaj, te zamoli da mu ispriča. Priča je bila kratka. Obilo vrata, odnijelo sve zlato i srebro, ockvrnilo ikone. Lupežima se nije našlo traga!

I Srdar je to pripovijedao Bakonji koliko je znao, ali ovaj đavolski pop znao je sve do ižica. Priča je toliko razgolicala radoznalost Bakonjinu da je jedva čekao da pozna krčmaricu, koja je, kako ga uvjeravaše saputnik,

Ljudi odniješe mišljenje da je pametan, žene da je skroman i milostiv prema djeci. Još se izniti čitava priča kako kuću drži čisto i gospodski, ali da se hrani sasvim prosto, pošto mu jedan njegov rođak gotovi.

Ćosić, Dobrica - KORENI

Čovek o kome se u Prerovu priča da ima pesnicu kao mal, leđima je polomio plot .i od stida se dva dana nije pojavljivao na poslu.

A neće. Imam ja još jednog sina. — A Đorđe i Simka? — Zamukni!... — Šapuće: Po celoj Srbiji da se priča kako Aćim Katić sede glave ljubi skut pijanom popu Metodiju...

Zaslužio je da se raduje makar do večere. I onaj stari. Simka unese žar i naručje drva. Loži peć i priča: mnogo mu se obradovala, i lepo je to od njega što je baš za Božić došao kući, i ovih nekoliko godina kako ne dolazi

Jeste, ne kaje se što je nagovorio Tolu da priča o Vukašinu i Aćimu po selu. — Beži! Baš me briga za vojsku! Neka sve zapali!

Sećao se, znao je iz priča kako to oni rade, a šta je ovo s njim? Prislonio se uza zid. On ne može da hoda, i nije bilo kao što Tola i drugi

Ujutru ni njoj ne može izići na oči, a kamoli ocu, Vukašinu; ako otac i ne vidi, videće Vukašin i reći ocu; on njemu priča sve što vidi. Gde bi mogao da se sakrije dok ne ubije strinu?

“ „Sram te bilo. Tolu si nagovorio da širi po selu svakojake blesavluke o Vukašinu, pa ih posle meni priča“, zloba mu je bila na licu. „Nisam“, rekao je. „Zakuni mi se u dedu da nisi. U decu! Zakuni se!

i debeljuškasto, s belim žirom među nožicama presavijenim u kolenima, maše ručicama, miče ustašcima kao da joj nešto priča, i ona ga ljubi po crnoj kosici što je prekrila čelo, ljubi ga po grudima, stomačiću i tabanima, ljubi ga svuda, svoje

već se pije zagrljeno. Je li tako, ljudi?“ „Vaše su stvari!“ rekao je neko u tišini iščekivanja. „Ceo će srez da priča.“ „Što si neveseo? Sin ti se ženi našom devojkom. Iko, kuvaj dva bakrača vruće.

Nisam, ima pravo, sve bih dao kad ne bi bilo istina.. Kako to ne znaš, slepice? — ...A pijan čovek izgubi pamet, pa priča onako. Svašta. — Ništa nisam čula. Rekla bih Ti. Sad bar mogu sve da ti kažem. — Sve možeš, je li? — podiže glas.

A Tola tiho priča o smrti „levog“ bliznaka. Ne, to Tola priča kako mu se najstariji sin rađao. Iz njene sobe ništa se ne čuje.

A Tola tiho priča o smrti „levog“ bliznaka. Ne, to Tola priča kako mu se najstariji sin rađao. Iz njene sobe ništa se ne čuje. — Tole, preži konje i galopom u Palanku po doktora!

Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE

S neba pala? Pljuštala su pitanja radoznalaca, ali odgovora nije bilo. Je li čudo što sama od sebe poteče priča da je devojčica Vilinski izrod, izgnana i prerušena princeza, đavolje seme, ukleta zvezda, veštičja kći?

I nehotice, starica se zabrinu. »Možda su seljanke bile u pravu?« pomisli. »Možda dete nije od ovoga sveta?« seti se priča o ukletoj zvezdi, vilinskom rodu, đavoljem semenu, i zadrhta. »Šta će biti s devojčicom kad ja umrem?

— Gle vraga! — jeknu Đavolak. — Gde mu nestade rep? Priča o čarobnoj ruži brzinom vetra obigra grad. Jedan za drugim, u nisku, trošnu kuću ulazili su repati i rogati, a

Tataga! — pružala su deca ruke ka starici, a ova im se smešila i odlazila u šumu, sve dok jednoga dana ne niče priča da je Tataga čarobnica. Ko je Tataga i šta radi u šumi? Radoznalci su se za njom sve češće osvrtali.

— Dečak je čudotvorac! — pođe priča niz reku, pa i dalje. Ču je čuvar pruge, kome je pobegla žena, pa zaustavi malog čistača.

Srebrna ruža nije običan cvet. Od nje se postaje Zlatousti, car priča i iscelitelj, ali i kao patuljak svetom luta. Bole se vrati u svoju ulicu!

— Vrati se među lude! Srebrne ruže nestade, a mali čistač se osmehnu. Ali od toga časa pođe po svetu priča o dečaku od čijih reči procveta kamen, nestanu bolest i tuga.

Bežite! — blistavih očiju gledao je kako u prozirnoj plavoj vodi nestaju mali zarobljenici. Priča o dečaku koji pomaže ribama i rakovima ubrzo obigra sva tri mora.

»Šta li će s malim biti?« — pitali su se, a dečak je nastavljao da priča o čudesnim događajima kakvih ni u snu nema. Kazivao ih je drugovima u školi, rakovima na obali i cvetovima na livadi,

Kad bi ga dečaci zaokupili da priča, samo bi zbunjeno slegao ramenima. A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam

Kad bi ga dečaci zaokupili da priča, samo bi zbunjeno slegao ramenima. A ako bi i počeo da priča, već nakon prvih reči imao je želju da kaže: video sam Zlatnu krabu... S lažima je bilo još gore.

Možda zbog toga, a možda tek onako, među galebovima poče kružiti priča da je nekadašnji kržljavko Mesečev brat. Srebrni galeb se toj priči samo smejao i leteo svakoga dana sve više.

Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL

) U naredbi kojom se knjiga zabranjuje bilo je objašnjeno da se to čini zato što knjiga i „lažne vesti sadrži“, i „loše priča o izvesnim licima“ i „oštro se izražava o ruskoj vladi“.

Prava i bez senke, ulica vodi na Kalemegdan, sav od senki. U doba kada je Jovan postao Gospodar to je bila druga priča: ovuda su, svuda unaokolo, bila zelenila, tamna i na suncu i na mesečini, a Kalemegdan, taj Fićir-Bajir, Breg za

To je, dabome, uvek ista priča koju samo Karađorđe nikad nije zaboravljao (kao da je od detinjstva čitao Tacita). Koliko puta ga je Vasa Čarapić,

A priča je već bila počela. Obeležili su ga i lepota i visina pa ga njegov gazda, beogradski terzija Mehmed, prozove Uzun Mirko,

Tako je počelo. (OVO JE PRIČA ZA TEBE, TI IZ ORANA, U ALŽIRU.) Ubrzo se uverio da mu nije teško da odigra i nekoliko drugih, različitih uloga.

i Jovanove i uvek izgaze senku u kojoj leži, na nekadašnjem izvorištu Čukur-česme, bronzani dečak, nekako sleđen. Priča o dečaku došla je mnogo posle priče o Dobrači, ali je ipak Dobrača taj koji svakoga dana obilazi dečaka.

Počeo je da veruje da će, kad ispeva svoje pesme i kad ih taj mladi čovek pobeleži, moći prestati da peva a početi da priča. Vuk je, više od Karađorđa, bio onaj koji bi mogao da čuje; možda jedini koji bi to mogao.

Početkom tridesetih godina XIX veka, pred njegovu smrt, nastala je, u selu Grku, gde je živeo, ova priča: govorilo se kako Filip Višnjić, slepi guclar, starac, jednom godišnje, u avgustu, kad se zvezde otvaraju, sam istera

Kad je doznao da Višnjić nema novih pesama, bio je zadovoljan i postao rasejan; ali kad je Višnjić počeo da mu priča o prvoj od tri opomene koje su ga stigle, prekinuo ga je: to je već bilo čisto trabunjanje.

Onda je počela ta priča, vrlo stara i vrlo nova. Oko podne, prvo su se uznemirile pčele, zatim ptice pa se nad Rudnikom, sa dna vedrog neba,

) Iako docnije nikako nije mogao da razume zašto ga je baš tad, kad je prvi put dolazio u Beograd, ta priča o Pirinč—hanu tako uhvatila (prvi deo priče, jer celu nikad nije čuo), Kapetan Miša pamti da mu se, dok je prolazio

deo priče, jer celu nikad nije čuo), Kapetan Miša pamti da mu se, dok je prolazio dorćolskim sokačićima, učinilo da ta priča oslobađa saznanje koje je odavno bilo u njemu, ali sputano: da je svaki vid moći luckasta laža koje se valja kloniti kao

Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE

OTADžBINA I ovaj kamen zemlje Srbije, Što preteć' suncu dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.

Oko svakog svetlog groba - Baš ka' gore oko zvezda Povesnica priča ovo: Hvatalo se neko kolo, Kolo mlado, kolo novo, Nove klice stara nada, Novo cveće stabla stara; Duše čiste, srca

To se komšija Panta sigurno iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje... ...A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.

Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA

“ Jošt Bog nek zna što mi angel priča, no ja pogled put neba ispravih i zanešen ne čujah angela, već trepetom sv'jet svjetovah gledah, i slatka me nemoć

Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA

O tome šta je Hefestos na štit urezao, Homer nam priča u svojoj „Ilijadi“ ovo: „Najprije načini Zemlju, nebesa načini, more, i Sunce neumorno i Mesec načini puni, Zatim

On sede opet na kamen, a učenici se zbiše još jače oko njega da bi ga što bolje čuli. Pitagora poče da priča. „Moje rodno ostrvo Samos nalazi se pred maloazijskom obalom nedaleko od onog mesta gde leži lepi grad Milet, sa

Zato sam se usudio da ga u tom krugu pretstavim u njegovom naučničkom pozivu. Moja priča trebalo je da počne sa sednicom učenog kolegijuma aleksandrijskog Muzeja u kojoj bi Aristarh održao predavanje o svom

Svestan toga, on je, kako se priča, rekao: „Dajte mi čvrstu tačku u prostoru da podignem celu Zemlju u vis!“ Arhimedes je imao prilike da sve te svoje

„Takvog neće više svet videti“. Kad to reče, Gerardo se zamisli, utonu u svoje uspomene i poče da mi priča. „Videh cara prvi put u životu kad učini svoj prvi pohod u Italiju; ubrzo iza toga postadoh njegov lični lekar i

“ „A to?“ „Da me podrobnije obavestite o svome nučnom radu i o svojim delima“. „To je duga priča“. „Razumem. Mi to tamo u Lombardiji znamo samo otprilike šta ste uradili, pa i to je vrlo mnogo, no hteli bismo sve

Vreme nam brzo prolazi. Zapitah mladoga Gerikea šta ga je opredelilo da dođe na studije u Beč. On mi priča: „Kad dorastoh za velike škole, behu prilike u mojoj otadžbini očajne, varoši opustošene, a škole prazne.

Podigoh čašu: „U zdravlje mladih bečkinja!“ Kucnumo se, a on poče da mi priča o svojim ljubavnim doživljajima; slušah ga pažljivo.

Počesmo sa inženjerskim pozivom. On mi priča o svojim prvim koracima u život, kako je prvo studirao prava u Lajpcigu, Helmstetu i Jeni, kako je iza toga otišao u

Ta živa ispunjavala je i donji prostor zvona. „U ovu retortu“, priča mi Lavoazije, „stavio sam četiri unce najčistije žive pa onda, pomoću nategače, iscrpeo jedan deo vazduha sadržanog

Kod njega se gospođa Lavoazije učila crtanju. Neusiljeno se razgovaramo dok ne stignu ostali posetioci. Ona mi priča o naučničkom radu svoga muža i svojoj pomoći pri tom njegovom poslu.

Znači da ste već oženjeni!“ „Ah“, milostiva gospođo, „nemojte me o tome ispitivati; to je žalosna priča“. Ona jedva obuzdava svoje ljubopitsvo, no ne ispituje dalje.

Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE

I DRUGE PRIČE 108 VITLO 109 OSVETA 115 PONOR 120 ŽENA 125 VASKRSENjE 131 ISPOVEST JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE

JEDNOG SMETENjAKA 140 SUMNjIVA PRIČA 154 NAPAST 157 PAD SA GRAĐEVINE 166 PAD SA GRAĐEVINE 167 PRIČA O LAZARU PARDONU, ČOVEKU KOJI NIJE GOSPODIN 171 POGIBIJA JAĆIMA MEDENICE 176 OSLOBOĐENjE 186 IVAN — ILIJA

257 BAKUĆ ULIJA 260 KO JE ON? 292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle rata 1 Gospodo, užasno sam bio

292 NEZNANI 294 SVETLANA 297 PRIČA O SRBIMA 309 SABRANE PRIPOVETKE UTULjENA KANDILA U GOSTIMA Čovek priča posle rata 1 Gospodo, užasno sam bio nervozan.

“ Ili da se moram smešiti dok moj komandant priča: kako uvek, pre nego ode svojoj ženi u Solun, svraća u trgovinu da joj kupi dugačke svilene čarape, jer je to za njega

Posle, za večerom, priča vojnicima kako je ceo puk on lično sahranio, a oni se uklanjaju od njega da ih ne zarazi. Tada, kao dragovoljni grobar,

To je najsrećnije doba njegovog života, o kome često priča na marševima, pored vatre ili noću na predstraži... Natovari pune kante paprika, kupusa, luka ili sena, i krene noću

Pa kapetan polazi na vrata i mrmlja: — Cepidlako iz pozadine, mizantrope! Posle se vraća, otpočinje da priča sa afektacijom i pretensijama na duhovitost, i ceo paviljon se pretvara u uvo: — Evo šta mi se desilo, gospodo, samo,

Oni su povučeni, mirni i disciplinovani. Kad neko priča oni se naginju, prave grčevite pokrete glavom kao da im je nešto tesno oko vrata, miču ramenima, mršte se, trepću,

— Pa kako, snajo, prođoste od Austrijanaca? — Ne pitaj. Kinjiše nas dušmani, prokleti da su; to ima da se priča, nije nam lako bilo. Nego, fala Bogu kad dođoste. — šta ćeš, dođosmo, Božja volja. — vi jadnici, vaše muke nigde? — .

Onda kapetan Fikus objavljuje da je gotova večera i priča šta je sve video u trećem paviljonu za operacije: — Studentu Đuri, dobrovoljcu iz Zadra, odsekli desnu nogu ispod

Neuređena je, razdrobljena, smušena i banalna ali vrlo iskrena. Zanimaće te, znam. Servus!“ SUMNjIVA PRIČA Pa šta, baš sve da priznam!

Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba

Poznata priča! Takva djevojka donese u prćiju tankoćutnost, slabu otpornost za život, eventualno i hemofiliju, ili sklonost samoubist

ponavljaju kako umjetnik tobože uvijek „daje sebe”, ništa nego sebe, kako on, o ma čemu pričao, u stvari uvijek i samo priča o sebi, „ispoljava svoju unutrašnjost“ , „ostvaruje svoju ličnost”.

Iznenađenje i kuriozum na svakoj stranici. Čudni su ti primitivni ljudi o kojima nam ona priča: ni jedna jedincata pomisao, ni jedna jedincata reakcija nije onakva kakvu bi prosječni čitalac ovog izlinjalog

Čavrljamo o koječemu, priča mi novosti iz mjesta. To je već postao ustaljeni mali običaj. Zastane podno mog kreveta, rukom na bijeloj prečki, i

To je već postao ustaljeni mali običaj. Zastane podno mog kreveta, rukom na bijeloj prečki, i priča. Razgovor se nadovezuje sve u sitnim krpicama, i to mu daje izvjesnu draž izmičućeg.

I njena ruka opet sjeda na prečku mog kreveta. Priča mi, s nekim ljupkim svojeljubljem, o katedrali, glavnoj znamenitosti mjesta (nazivlje je „naša katedrala”), objašnjava mi

Bez sumnje, tu je napravljen kvalitetni skok, i priča o podsvijesti danas je jučerašnja novost. I kao što je nekad svijest držala zasužnjena u svome podrumu okovanog

Izmijenile su se uloge, ali borba, izgleda, nije završena. Partija teče dalje. Obična priča o smjeni na vlasti, s neminovnim konspiracijama i insurekcijama svrgnutih! (No eto sam opet zastranio.

Poznata priča. Samo se malko prenategne žica i sve odjednom preraste u nepopravljivo. A na drugoj strani, opasna privlačnost bespovrat

Porazgovorit ćemo se ako se susretnemo za jedno dvije godine! Govorim iz iskustva. I mogu ti tačno predskazati kako priča dalje teče. Poslije duljeg ili kraćeg vremena ošamućenosti, mladić kreće naprijed.

Sad se ne prepoznaješ u meni, dakako. Znam, to ti ne laska, možda mi i ne vjeruješ. „Što priča! To su riječi starog probisvjeta, emeritnog ženskara!” Ali uvjerit ćeš se.

Ali kad sam čuo da u svojoj ćeliji čuva u kovčegu kao uspomenu svoju oficirsku sablju i kapu, ta još manje vjerovatna priča djelovala je tako da je osnažila onu prvu.

Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR

Dosada je važila među devojkama kao stari ratnik, o kome se priča da ga kuršum ne bije. Ali, što se može dogoditi svakom ratniku, dogodi se i njoj : od tolikih strela, koje dosad srećno

— skupljahu se, četvrtkom ili subotom, devojke i žene seoske, te ispirahu luženo rublje, pa se tu obično zametne šala i priča, koja se produži do pozna doba.

— Aa... — oteže Đurica i lice mu se razvedri. — A ja se, bolan, začudih; rekoh: šta mi to sad ovaj priča!... — Ha-ha-ha... kâ veliš : obrnuo ga Vujo zimus! ... Neće više, ne boj se.

Dohvatiše se pečena jagnjeta, pa ga stadoše zalivati starom rumenikom... Đurica jednako maše rukama, priča i smeje se. — Hoćeš li da se pobratimo? — reče Đurica odjednom. — Hoću, bane, s takijem sokolom, zašto ne bih!

On mu odaje sve svoje jatake, priča o celoj organizaciji velikoga zlikovačkoga društva... i kapetan zadovoljno seda za sto, piše raport ministru...

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA

— Bolje tebe našao, zete! — Gdje si? — Evo me. Pa mu priča od kraja do konca. Onda mu car reče zmajski: — Ta kud ideš boga ti!

Poslije večere pita car šuru svoga kud je pošao, a ovaj mu odgovori da traži Baš-Čelika, i sve mu redom priča. A car ga stane sjetovati: — Nemoj — veli — dalje da ideš, ja ćy ti za BašČelika kazati: onog istog dana had je tvoju

Odatle krenu dalje i dođu u pećinu. Tu nađe sve osam divova i pozna se s njima. Div im priča sve što je u stvari i oni se svi složiše da im starac bude starješina, a oni svi da ga slušaju kô starijega.

Petković, Vladislav Dis - PESME

53 BOL I STID 54 PRVI ZAGRLjAJ 55 SEĆANjE 58 PLAVE MISLI 64 POD PROZOROM 70 POD DUDOM 72 UTEHA 74 PRIČA 76 NA KALEMEGDANU 78 TIŠINE 80 ORGIJE 81 SLUTNjA 83 PREDGRAĐE TIŠINE 85 JESEN 87 VOLEO SAM, VIŠE NEĆU 88 PESMA BEZ

Mrtvi ljudi i mrtve radosti Gledaju me snom što se ne menja: Mrtva snaga velike mladosti Sad mi priča o duhu kamenja. O životu iz sedih daljina, Nepoznatom k'o dubine sinje, Bez svog groba i bez ma'ovina, Gde ne pada ni

I trag joj ostaje, i slika se stvara: Nebo plavo, vedro, kao njeno oko, Pogled koji priča, teši, razgovara, Pojima i voli i gleda duboko.

i njenu: Obe, večne, stoje na jednom osmehu, Na jednom prostoru, dalekom vremenu, Koje katkad stupa i šapće utehu. PRIČA U noći tako kad nikoga nema, I kada ljude, zajedno sa zlobom, Zaborav uzme, misao se sprema, Da priđe tebi i govori s

Eno ga na groblju mojih uspomena! Pune su mu ruke i slasti i milja — Smeje se i priča da je i on pena, Koju vetar nosi k'o lišće sa bilja... Željan sam osmejka ma i lažan bio!

Il' osećaj straha to ima da znači Mog nesrećnog roda poraz sviju snova? Il' to užas priča, razum da se mrači, Da ja stupam sada u svet bez bolova?

Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka

Neki od staraca, prisutnih na ovim skupovima, bili su u Napoleonovim ratovima i dobro su se sećali priča koje su slušali od svojih očeva o austrijskim ratovima protiv Fridriha Velikog tokom osamnaestog veka.

Dobro se sećam njegovih priča o Karađorđu, koga je lično poznavao. Zvao ga je velikim voždom, ili vođom srpskih seljaka i nikad se nije umarao

tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save. Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv.

tako da mi moji vragolasti vršnjaci nikad nisu pružili priliku da shvatim pravi smisao proslave dana svetog Save. Priča moje majke o njemu, i način na koji je ona to meni predstavila, stvorilo je u meni sliku sv.

Izgledalo je kao da se pogledima pitaju: “Kakvu nam to jeres priča ovaj drski deran?” A onda me otac strogo pogleda i upita da li sam ja zaboravio ono što mi je često govorio da

nije našla potvrdu za legendu o svetom Iliji i da je sasvim moguće da je taj Amerikanac Franklin u pravu, a da je priča o svetom Iliji pogrešna.

onda sam, na njihov izričiti zahtev, morao da im opisujem komšijska posela u Idvoru za uzvrat, oni su mi ispričali niz priča o Bendžaminu Franklinu, Linkolnu i Americi.

- I tako će - dodade on - nedostaci američke demokratije dovesti do propasti evropsku civilizaciju. Priča o Aristidu mnogo me je interesovala, ali zaključak koji je on iz nje izvukao, podseti me na Kristijana i na njegovu

O mom podučavanju ispredao je znalački sijaset smešnih priča, opisujući na veoma slikovit način kako drski mladić, koji je zalutao ovde iz jednog srpskog sela, provocira mlade

Stariji Raterford, koji je bio ujak moga prijatelja, čuo je neke od ovih šaljivih priča. Uživao je veoma u njima, a u isto vreme počeo je razmišljati kako da poboljša uspeh svoga sina.

Taj prijaško prolazi kroz koledž i njegova životna priča o studentskom životu je skoro završena, a on ništa ne govori o svojim studijama iz oblasti nauke na Kolumbija koledžu!

Svaki član družine morao je i da ispriča jednu istinitu priču iz svog života. Moja priča je nosila naslov: ”Franciskus iz Frajburga”, a odnosila se na Bilharca, ”grčkog guslara” iz Kortland ulice.

Ćipiko, Ivo - Pripovetke

pušta maha svome mladićkome životu i bezbrizi, pa, upoznavši se ubrzo s nekim od iseljenika, podalje od nje, veselo im priča.

Primače se k njoj. Gledaju se i zametnuše razgovor. Tuđa žena na italijanskome jeziku priča joj svoju nesreću. Umrlo joj dijete u putu, a ona ide dalje, da u tuđemu svijetu potraži svoga čovjeka.

Starica je razgovorljiva, pa mi priča što je znala o životu fratara ovog manastira, no ja je prekidoh; zanimalo me ono divlje magare, želio sam čuti kako ga

U suncu što prožima sede na vrućemu žalu. On im priča nevine i bogoljubne stvari iz seminarija, priča im o Prečistoj devici.

U suncu što prožima sede na vrućemu žalu. On im priča nevine i bogoljubne stvari iz seminarija, priča im o Prečistoj devici.

U čitanju knjiga saznade da ima i takovih koje mlađi ne smeju da čitaju. On se zaželi baš tih priča. Svome starijem drugu davaše svoje najbolje jelo za svaku knjigu koju bi mu krišom pozajmljivao na čitanje.

Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI

U grupi staroslovenskih priča i u poeziji. Vremenski početkom XX veka stilski paralelna pojava postoji u više slovenskih književnosti.

15 Umotvorine su ovde razmeštene po malim kolima, dakle ciklično, na smenu: brojanica, zagonetke, pesma, priča, poslovice i izreke, vradžbina i basma, brzalica, kletve i zakletve.

A ne samo u ove, nego u sve tri grupe pesama uvodi nas prva od jutarnjih – „Priča“. Od nje i treba polaziti, zato što nam se čini da je programska. „Priča“ je načinjena od istorodnih iskaza.

Od nje i treba polaziti, zato što nam se čini da je programska. „Priča“ je načinjena od istorodnih iskaza. Stihovi nisu ništa drugo nego sprezanje suprotnosti.

Kad započne priča, uključuje se njen sopstveni časovnik; kad se ona završi, taj se časovnik zaustavlja. Andrićeva novela je tako organizovan

Andrićeva novela je tako organizovana da čitalac, kad se priča završi, izlazi iz ovoga uslovnog vremena i dospeva u jednu drugu vremensku „perspektivu“, iz koje, tako reći, spolja

Njen su sastavni deo, dabome, likovi kao učesnici radnje. Priča je usredsređena na nastanak vezirove zadužbine, pa samim tim i na vezira Jusufa.

Eto se priča nije završila kad su svi ranije navedeni likovi već izašli iz nje, nego se završava opisom mosta. Štaviše, kad se ona

ona doista završi, pred nama iskrsava još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi je koji je došao na misao da mu (mostu – N. P.) ispita i sazna postanak“.

Misao i poredak – to je ona svetlost kojom je vezir Jusuf hteo „samo delimično da obasja“ svoj zavičaj. Cela priča koju „Most na Žepi“ sadrži može se, prema tome, preslikavati na stalni, večni čovekov napor da uredi, smisleno

Zato iza svih priča koje u njegovoj prozi nalazimo, možemo doslutiti drevni mit o borbi između svetlosti i tame, dobra i zla.

duša je u simfori51 dobila osobine zbiljske izbe, gde se do u kasne sate čudne priče pričaju (u pesmi je jedna takva priča i ispričana) i „jedu jegulje pržene“.

Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)

Dobar primer za to sadrži kratka priča Paraputa. Paraputa je jedno raspamećeno stvorenje iz bogate Stankovićeve galerije: bolesno pirofobičan, on gubi glavu

takvoga naličja, kao i svi oni „božji ljudi” kojima je Stanković upravo sa tim rečima u naslovu posvetio zasebnu zbirku priča.

nastavka pripovedanje se još jednom, opet pomoću Sofkinog sećanja, retrospektivno okreće u prošlost, to jest počinje priča iz najdavnijeg vremena, o hadžijskom (hodočasničkom) rodonačelniku porodice.

23 Tek pri kraju četvrtog časopisnog nastavka, gde je rimskim brojem označena druga glava, počinje priča o precima, uz mimogredno upućivanje da je to deo i Sofkinog sećanja. Objavljivanje je ovde prekinuto.

Pri tome je priča o gazda-Markovoj pčinjskoj kući, kao i o novoj, nadno varoši sagrađenoj, uklopljena u paralelni sižejni tok.

32 I dalje sve sa istom postupnošću, sve dok se ponovo ne dođe do oca i majke glavne junakinje, i ne započne priča o njenoj sudbini.

Eto stoga je, već na početku, sav taj prizor toliko smućuje da joj iz sećanja, iz „priča i pesama” koje je valjda u detinjstvu slušala, dolaze na pamet oni zli ljudi što haraju i grabe, pa su tobože i nju sada

U XXXI glavi Tomčina priča o svom odmetanju u Tursku, o prelasku reke ne preko mosta, nego poviše njega, kao i o tumaranju kroz mračnu šumu,

I bez njega ja sam znao. Znao sam još i za oca mu, i za nju, mater mu”. 178 Priča je, uostalom, tipična: o detinjstvu u senci očevoj, o unutarnjem raspolućivanju, o tajnim - jer su zabranjene - željama i

sused, ili bliži poznanik, prodavao je gazda-Mladenu njive i po nižim cenama, samo da se to krije, da „svet ne zna i ne priča”. Prodavac bi obično došao da se s babom o svemu dogovori, a sedeo bi dole, u kuhinji, međ ženama.

glas obraća čitaocu pričom iz davnih istorijskih vremena, niti čitalac igde nalazi da neko nekome doista priča, a i u tonu pripovedanja, opet, nema ni traga od mirnog, nenameštenog i time zavodljivog pričanja.

U samoj Sumatri teško da se bez pesnikovog komentara može razabrati priča koju navodi: priča o dva čoveka i o dve paralelne ljudske sudbine, sa nekim podudarnim i nekim sličnim pojedinostima,

Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE

Sto u venjaku bi brzo postavljen i navaljen zakuskama i svežom ribom. Uz vrlo staru medovinu poteče njegova priča bez nameštanja i uvijanja. Prosta, odista, kao ispovest. ... Poznat je vrlo dobro njegov tegoban život u brdima.

Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA

ĐORĐE NATOŠEVIĆ 222 ODVEST 223 LjUBA NENADOVIĆ 226 PRIČA O RIBARU I O RIBICI 228 II 236 BABA JULI-POSKURAČI 237 „SONET“ 240 JUČERAŠNjI SAM 241 ČUDNOVATO!

Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje. Jedina pesma moja Potomstvu neka priča Lepote tvoje strašnu, Ledenu čar. U mesto mirte nek’ ti Cvati, baš kâ i meni, Lavor, taj grki dar.

“ PRIČA O RIBARU I O RIBICI (Od Puškina) — SLOBODNO PREVEDENO — Živeo je ribar stari s ženom staricom Ukraj onog širnog mora,

Krakov, Stanislav - KRILA

Major ćuti, hita. Dugi beli brci mu igraju na vetru. Ađutant bi da govori, priča. Kapetan najbliže čete je do njega. Muči i njega sve ovo. Šta se to dešava gore? Da li su odbijeni naši?

Bulatović sa šakom vojnika i zastavom u ruci uzeo je prve rovove na njemu. I ađutant sam ne zna, ali ipak poverljivo priča: — Pod kontra—napadom naši se povukli: izgleda da su nam čak i naše polazne rovove uzeli...

Tako je iz pukovnikovih priča Duško saznao za sve bolničke istorije. Znao je kome lekaru treba platiti pa da se dobije bolovanje, i najzad saznao da

Pričao je ovima koji nisu planine napuštali o Solunu, bolnicama i ženama, ali mu je izgledalo da je i za njega to samo priča. Opet je grmelo gore po rovovima. Rovovi su bili beli. Greben pokriven snegom rumenio se na zimskom suncu.

Petrović, Rastko - AFRIKA

Jednodnevno proleće pretvorilo se u leto. Vuije mi priča o kamenom dobu Afrike, o njenim plemenima, jeziku, biljkama, fauni i fosilima.

Zatim je opet blag i, pošto misli da više volim anegdotu od fakta, priča mi u kakvim je okolnostima našao koju tatuažu, a ne kakav je bio motiv na njoj i šta je značio.

Za ova plemena Žorž Digerlen priča kako je jedan čovek napijen i odvučen od prijatelja daleko od sela usred planine gde se nalaze kolibe derana koji se

Šampanj mi bruji u glavi; zvezde su najlepši dijamanti na svetu. Davu priča kako je zbog gluposti koje je počinio prema nekoj Ruskinji u Parizu — „o sasvim ružne stvari!

Setio sam se svih priča Sjeroševskovih o naročitim selima gubavaca u Rusiji, gde im se hrana donosi na čitav kilometar, gde se pale vatre na

Rusiji, gde im se hrana donosi na čitav kilometar, gde se pale vatre na zemlji koju su oni dotakli svojim nogama; svih priča o gubavcima koji u Kini žive samo na grobljima.

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3

Ovaj dokazuje kako je teško dejstvovati kroz maglu. Priča o nekim nišanskim tačkama koje nišandžije ne mogu da vide. — Oko topova ne vidi se ni na jedan metar daljine...

— Solomonska presuda! — uzviknuo je poručnik Mišić. — Slažemo se. CRNA REKA Kapetan Milija, zvani „Aždaja“, priča kako se i on vukao po poljskim zavojištima.

Ostali smo nas dvojica sami. Pitao sam ga tada kako ga tako nesrećno raniše. I on poče da mi priča: — Zauzeli smo Starkov Grob.

Kažu, u borbi bio je vrlo hrabar i priseban. Ali frktanje aeroplana, ma bili i naši, nije mogao da podnese. Priča se da je jednoga dana zamerio jednome oficiru koji je palio cigaretu kada su leteli aeroplani.

Ali tada on obično legne, pritaji se i namah dobije temperaturu od 40°. O njegovoj bolesti bilo je vazdan priča. Govorili su jedni da on autosugestijom izaziva temperaturu.

Iza jednoga ugla sačekao nas je kapetan „Fikus“. Srećan je i ozaren. Priča nam kako je ovaj ruski kapetan, Sergije Nikolajevič, njegov drug iz kadetskog korpusa. Bili su odlični prijatelji.

Hiljadama ljudi, na obema stranama, mislilo je danas na velikoga čoveka, za koga se priča da se žrtvovao za čovečanstvo... Iz duga vremena prisećali smo se gde smo proveli tri ranija Uskrsa.

Predveče naišao je jedan oficir iz puka, čiji su se vojnici bratimili danas sa Bugarima. Priča nam da je odmah povedena istraga, i da će taj bataljon biti smenjen u toku noći.

— zapitao sam Luku. — Sigurno sa načelnikom štaba. Taj ne može očima da vidi nas artiljerce. Stalno priča kojegde kako je i naše mesto u rovu... — E, nije isto — čuje se glas potpukovnika Petra.

Sa strane se vide snežni jezici, sa kojih otiču potoci šumoreći. Priča mi Gruja da je jednoga ovakvoga dana išlo municiono odeljenje baš ovom stazom. Magla se najednom digla.

— Ne vidi se sad od magle, ali tu se negde nalaze pobijeni konji. Dok mi to Gruja priča, ja sam i nehotice pogledao levo i desno, gde bih se u slučaju potrebe mogao da sklonim. Naišli smo na neku paprat.

Bilo mi je naređeno da ovde sačekam komandira poljske baterije. Priča mi podnarednik o eksploziji onoga topa. Granata se rasprsla u samoj topovskoj cevi. Do vojnika nema krivice.

Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA

268 MATIJA BAN 271 MOLBA POTOKU 272 VUKAŠIN RADIŠIĆ 274 PRIČA 275 NIKOLA BOROJEVIĆ 277 SLAVENOSRPSKI JEZIK 278 TVRDICA 280 TERPSIHORI 282 ČUDNOVATI LjUDI 285 OBILNI 287 NEMARNOM

Petar Runjanin priča kako su po Sremu krajem XVIII veka i devojke pevale razne soblaznitelne pesne, i kako su ih ipak, autoritetom škole i

1839. Matija Ban VUKAŠIN RADIŠIĆ PRIČA Il’ u mojoj gradini, Il’ u tuđoj sadini, Višnjičica vićana Ljuljuška se kićana, Kora joj je tanana, Košuljica

Jer, na primer, pre 1848. pevale su se čak i pesme Mušickoga: Polit u Pokojnicima 1899, 16—7, priča kako je tada novosadski advokat Aca Kostić, koji je imao izvanredno lep glas, „osobito lepo pevao tada znamenitu pesmu

god. Božidar Kovačević uneo ju je u svoju antologiju Parnas. Zbornik lirike srpske i hrvatske, Novi Sad 1955. PRIČA (str. 201). Pesma je štampana u Golubici 1839, I, 271—2. Na str. 272.

). — Na Radišićevu pesmu Priča prvi je skrenuo pažnju Borislav Mihajlović u svojoj knjizi Ogledi, Bgd 1951, 163—4. SLAVENOSRPSKI JEZIK (str. 203).

236). Tekst je uzet iz Subotićeve Lire, Pešta 1837, 93—4. U svome Životu, Novi Sad 1901, I, 113—5, Subotić priča kako je Pesma nastala: on ju je napisao kao gimnazist, za jedan đački „majales” na Stražilovu, „uz koju će se piti

Jakšić, Đura - JELISAVETA

JELISAVETA: Dakle — da te razdire? Sad vidim Da me je nekad otac varao Izborom divnim priča lažljivih U koje mi je tebe upleo Kao junaka najjunačnijeg U ovom poludivljem plemenu. — I ti si junak, ti?...

Kočić, Petar - IZABRANA DELA

Tako on, kažu, radi svake jeseni. Sjedi se oko kotla, pomalo pije i priča da kotlar ne zadrijema. Odmah do pinte sjedi Simeun Đak.

Bojić, Milutin - PESME

To je večno ista priča iste patnje: Obučen u isti oblak iskušenja, Zvezdar traži žudno izvore spasenja, I klone i čeka dan smrti i pratnje.

Opelo držim, kakvo ne vide nebo jošte Nad ovom svetom vodom! (1917) SONETI I O, stara je priča da nosimo maske I svi da smo glumci bolji ili gori I za laž da Gospod sam nam idol stvori I arenu punu magline i

što plama Da pakosno se sladiš novom ranom, danima dušu varala bi manom, Da tobom zadnja završi se gama, Stara se priča ponovila snova: U stari grob je došla tuga nova A mislio sam mladalačkom čašom Da pevam himnu, pojen srećom našom.

Gledaćeš iz kuta, umorna i svela, Zavijena u greh i poročnu tamu, Ne oplakuj tada svoju bolnu dramu. Svakidašnja priča... Ti si tako htela.

Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE

VIĆA: I može nam još i umaći. JEROTIJE: Pa može, dabome, kad ovaj zapeo pa mi priča kako ga zavija stomak i kako ga diza noću. 'Ajde, govorite, kako ćemo?

Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti

su čuvena Knjiga o Varlaamu i Joasafu, Stefanit i Ihnilat, Fiziolog, legende o Aleksiju Božjem čoveku, o svetom Đorđu, priča o čoveku koji je svoju dušu prodao đavolu, priča o premudrom Akiru, ciklus priča o Solomonu i druge pripovetke kao i

Ihnilat, Fiziolog, legende o Aleksiju Božjem čoveku, o svetom Đorđu, priča o čoveku koji je svoju dušu prodao đavolu, priča o premudrom Akiru, ciklus priča o Solomonu i druge pripovetke kao i veoma razvijena apokrifna produkcija.

Božjem čoveku, o svetom Đorđu, priča o čoveku koji je svoju dušu prodao đavolu, priča o premudrom Akiru, ciklus priča o Solomonu i druge pripovetke kao i veoma razvijena apokrifna produkcija.

da bude ideološki tumač nedavno proteklih događaja, srpska biografija je mogla da postane maštovita romaneskna priča koja angažuje čitaočevo saosećanje. Upravo to je Život svetog Save, koji je krajem 13.

Od kraja 15. do 19. veka pojavljuju se rukoveti pesama, priča i drugih umotvorina koje u nekim svojim primerima dostižu vrhunce umetničke usavršenosti.

Šaljiva priča se pojavljuje u nizu fleksibilnih oblika, od humorističke igre rečima do inscenacije u kojoj dolazi do izražaja humor

Realistički, i svojevrstan "nadrealistični", humoristički korpus obuhvata veliki broj raznorodnih oblika priča koje se i danas stvaraju (anegdote, vicevi, priče iz života).

"). U tom smislu se Karadžić i poduhvatio stilizacije priča. Koliko je to bilo teško, požalio se još u Rječniku. KNjIŽEVNOST 18. I 19.

Vuk priča kao nepristrasni svedok a Prota kao angažovani učesnik ustaničke epopeje. On piše stilom nadahnutog usmenog pripovedača

Vremenu čuda (1965) iskušenja savremenog čoveka - s ideološkim i političkim konotacijama - unosi u podlogu novozavetnih priča, i time univerzalizuje značenje.

Jakšić, Đura - PESME

— Mlava je reka koja iznad Žagubice u okružju požarevačkom izvire i kod Kostoca u Dunav utiče. Priča se da je car Lazar hteo preko nje razgovarati se sa nekakvim svecem Grigorijem, koji je blizu Gornjaka u gori postio, pa

I ovaj kamen zemlje Srbije, Što, preteć suncu, dere kroz oblak, Sumornog čela mračnim borama O vekovečnosti priča dalekoj, Pokazujući nemom mimikom Obraza svoga brazde duboke.

Nastasijević, Momčilo - PESME

OPELO 110 ON 112 ODJECI 114 MOLITVA 115 TUGA 117 POGREB 119 SEĆANjE 121 JUTRO 123 IZ OSAME 125 PRIČA 127 IZ MEĐULUŠKOG BLAGA 130 PESMA NEZNANCA (І) 131 IMALO MALO GOLUPČE 133 NINA MI NINA, SPI, BELA!

2 I kao da se od iskoni snilo: precvetaše žurno ruže i ljiljani, sluči se ista priča kô i lani. 3 Mru, toplinom lape vali lagani. U srcu svih mrenja sve dublje otkucava bilo.

5 Ostani gde si, i teci kao reka, i kao drvo rasti, i olujom zahuji, il’ cvetaj kao cvet. PRIČA 1 Jesen po našem vrtu smetove lišća snela, te raskošna ti kosa, i nabori odela, dah veju pomrla bilja.

Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN

Dajte da se jede«, već mirno, pametno, stojeći čeka i razgovara se s babom. Priča joj i kazuje joj koliki je bio pazar, koji je od trgovaca dolazio, tražio i vršio obračun, ili od koga je on uzimao.

Tako je i tada. Jednoga dana došao i počeo da mu priča, upravo da ga moli. Mladen se nadao tome. Nadao se da će i to jednoga dana doći, da će čuti kako nju, Jovanku, udaju za

Mladen, nadajući se svemu tome, ne iznenadi se kad starac poče da mu priča, i to ponizno, u najvećoj tajnosti, kako se ovih dana javio taj i taj, iz neke čak gornje maale.

A kamo i snaški? Eto, prija mi priča: hoće da umre od gladi. Ništa joj ne šilješ, ništa ne daješ... I krišom, tobož mladoženja da šilje, mladi za sve to

Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA

D. <= Steva Dimitrijević>). Ona je omiljeni ornamenat na vezovima (SEZ, 17, 120). U Dalmaciji priča se da je jednom Bogorodica izlečila Isusu grlo bogišom (SEZ, 17, 117); to je άίτοιν <= uzrok, povod> za običaj u

Naročitu snagu ima b. t. ubrana na Ivanjdan (іbіd., 67). O postanku pega na lišću b. t. priča se, u okolini Niša, etiološka skaska.

U okolini Ćustendila nalazi se crkva Spasovica, oko koje ima mnogo božura: za taj b. priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se nekada tu sukobili (Karadžić, 1, 1899, 12). Najzad, za b.

Najzad, za b. na Dobriču (toplički okrug), koji je različite boje., priča narod da je postao posle jedne velike bitke, u kojoj su se borile različite »vere«: crni b.

Takav karakter obično imaju pojedini borovi koji su tabuirani i za koje je vezan čitav kult, a za koje se priča da su ih posadile izvesne velike ličnosti iz daleke prošlosti.

U Hercegovini priča se etiološka skaska o postanku običaja da se na Božić kiti kuća b. Kad je Irod naredio pokolj dece, onda su Jevreji,

Devojke na Cveti presađuju z. iz šume u svoje bašte (SEZ, 19, 40). U okolini Niša priča se da je z. postao od Bogorodičinog znoja, koji je kapao na zemlju kada je po brdima i vrletima bežala sa novorođenim

U narodnoj pripovetki o gonjenoj ženi duša podavljene dece privremeno se sklanja u j. (SE3, 41, № 64). U jednoj skaski priča se kako je sveti Sava u dubokoj starosti seo pod j.

O tome se priča i jedna etiološka skaska. Iz krvi koja je pala na zemlju iz Božjeg malog prsta, iznikla je loza, i zbog toga se njen rod

U drugim etiološkim skaskama k. je čas blagoslovena, čas prokleta. Kad je Bogorodica bežala sa novorođenim Hristom (priča se u okolini Niša), ponikla je, na njenu molitvu, kupina, koja je gonioce saplela i zadržala (Sofrić, 144; moć kupine

S druge strane, opet u okolini Niša, priča se kako je kupina zadržala devojku koja je bežala ispred nekog momka, i tako je devojka postala njegovom žrtvom

Žena koja pojede crva iz l. drveta ili pupa, začeće (ŽSS, 188). O postanku l. priča naš narod kako je besposlena baba molila Boga da joj da »jal̓ ušicu, jal̓ bušicu, ja oraščić, ja lešničić«, da bi se

Ćipiko, Ivo - Pauci

Junačka pjesma zanosi, i starcima sjakte oči kad se priča o hajdukovanju. Osveta je jača i slađa od samilosti, inat i nagon vlada nad razumom.

Zađoše u tjesnac, pa se veru između stijena. — Vidiš, zimi su ove kamenice pune vode, priča joj. — Pričekaj! — I, pustivši je, potraži šibica i o benevreke upali dvije najedanput. Posvijetli.

Sramota! — ljuti se gazda. —Sramota, razumije se... Potpisali smo neki dan protest u ime cijeloga naroda, — priča odvjetnik. —Poslaćemo ga svim općinama. Doći će i na vas. — Kakova sramota? — umiješa se u razgovor Ilijv odvjetnik.

— Bravo, tako je! — poviknu doktor. — Kad drugi šako misle, morate se i vi u duši smijati. Pa stade da priča kako je čuo da su se politički upravitelj i sudbeni pristav zavjerili da će strogošću urediti svoj kotar — i sve za

— Nosija je u sebi ništo teška; naoko bija je ka tromast, — proslijedi Kate, s očitom voljom da o njemu priča. — I zamišljen je bio... Držao bi me za ruku, pa bi se nikud zagleda. Ja bi mu čagod govorila, a on ka da me ne čuje...

Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ

Tako se priča ponavlja. Ponovo mi vaskrsava u sećanju onih nekoliko meseci po mom dolasku u Vratimlje. Kao i na Doroteja, Prohor je na

Kida im glave i, još tople, pohlepno ih ždere. Kad je Prohor saznao šta se o njemu priča, besno je prosiktao da zna ko je izmislio tu laž. Pokazao je prstom na mene.

Dok se ne skine sa njega čarolija, nikada neće moći imati smrtnu ženu. Jevđenijeva priča je toliko bila besmislena da se Lauš, pored svog čemera, nasmejao i odvratio kako bi bio srećan da se tako nešto

Nešto joj govori, možda je već prešao na stvar, kako li je počeo? Priča se da je Dadara odbegli sebar koji je u ranoj mladosti nekom vlastelinu iz Prevešta zaveo i obeščastio kćer.

Ko je u stvari taj Andrija Kovalić zvani Brzan? O njemu znam ponešto iz mnogih priča koje kruže u narodu i mada je to sve tako rasuto i nepovezano, nesigurno i šturo, pokušaću da u ovom kazivanju sastavim

Za priprosti svet će se već pronaći nekakva zgodna priča, recimo, o zlim demonima što su se za jedan trenutak uvukli u zidove manastira, ali koji su otud bili hitno izbačeni,

! Prisećam se svega što sam o Saborištu godinama slušao. Najviše jeze izazivala je u meni priča o Beloj pećini. Kažu da tamo unutra prebiva ogromna beslovesna zver koju nazivaju drekalom.

Ko im je otupio prirodnu surevnjivost i oprez? Zar se nije ponovila ona novozavetna priča u kojoj stoji da je krdo svinja odjednom skončalo.

Pričali su o njegovim pobedama nad Brzanom i svim drugim podvizima i junaštvima. A onda između tih ozbiljnih, ratničkih priča provlačila bi se često, kao začin, poneka od golicavih zgoda.

i nedostižnoj vlastelinki, ja sam mislio o prvoj noći s onom ludom kurvicom koja mi je ušla pod kožu za čitav život. Priča mi o tome kako mu se Jelena danas naljutila. Priča gorko, s kajanjem i bolom.

Priča mi o tome kako mu se Jelena danas naljutila. Priča gorko, s kajanjem i bolom. Meni se to nikako ne bi moglo dogoditi da sam kojim slučajem negde sreo svoju žensku.

Ilić, Vojislav J. - PESME

NOĆ 223 CAR I ABAT 225 TAMARA 233 PEĆINA NA RUDNIKU 237 LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI 242 PLAČ AFRODITE NAD ADONIDOM 247 KORINTSKA HETERA 251 (KLIČE VESELO GALEB NAD PLAVOM

To se komšija Panta, sigurno, iz gore vraća, Pa žurno ispreže stoku i čeljad po kući psuje. A deda ovako priča: „Odavna, u selu našem, Življaše uboga žena sa malim jedincem svojim. To beše nemirni Pavle.

1887. LjUBAVNA PRIČA O DONU NUNECU I DONA KLARI U Sevilji cveta ruža, Udovica dona Klara, A tu ružu žarko ljubi Don Nunec od Alkantara.

Tužni grobovi, gde vas jošte nije? I ko da priča istorije vaše? Vas, rasturene, mahovina krije Po predelima otadžbine naše.

noge i onda razgovor vode O stoci, vremenu, hrani, il' govorljiv kakav čiča Po vas dan šarene bajke o daljnim zemljama priča. I, eto, u ovoj šumi, što mirno graniči selo, I baš ovoga jutra, čudo se desilo celo. A to je ovako bilo.

Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE

To je Stari Vavilon! Herodot priča da je kroz taj zid vodilo sto bakarnih kapija, noviji asirolozi misle da ih je bilo samo osam.

Još se dugo i ugodno razgovaramo sa našim ljubaznim domaćinom, koji se raspituje kako smo putovali, priča nam o prosvećenosti i darežljivosti sadašnjega kralja Ptolemeja Filopatora, koji, kao i njegovi prethodnici, čini

“ Ovu sam crticu, kao što ste videli, upotrebio u svome putopisu, no želim da joj dodam još jednu. Plutarh priča, na istom mestu, da su stihovi iz četvrtog pevanja Odiseje „U moru šumnom veoma imade ostrvo neko Baš pred Egiptom

skoro u istom meridijanu, u gornjem Egiptu, a u varošici Sijeni, ima jedan dubok bunar, o kojem se pouzdano priča da se Sunce u njemu ogledne jedan jedini put svake godine.

Ova mala priča, slobodno komponovana iz autentičnih podataka kao što su i ostale priče mojih pisama, ima opštije značenje: ona pokazuje

Tome prevrtljivcu vere ne mora se verovati. No kad bi njegova priča i bila istinita, ni onda ne bi mi hrišćani smeli osuđivati Arabljane, jer ovi bi, u takvom slučaju, samo ono uradili

Takvim ste biserom Vi izvezli, u Vašem vezu, penu mora, a iz takve pene rodila se Afrodita, kako nam to priča poetična grčka mitologija. I ta planeta, kao i sve ostale, obilazi svoju putanju u istom pravcu kao i Merkur.

„Skoro svaki dan vozim se gore, u grad, priča nam naš domaćin. „Ovde se okuplja svakodnevno sva diplomatija i plemstvo.

Tako mi bar priča jedna „još uvek“ lepa Engleskinja koja stanuje u istom pansionu kao i ja. Ona je bila, pre no što se povukla u privatan

Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA

vek) Đanbatiste Bazilea (Priča o pričama ili zabava za decu, nazvan Pentameron, 17. vek) prevode i pripovedaju širom Evrope. Krajem 18.

i sl. Naročito su popularni izbori priča i pesama, uopšte poučnih tekstova za decu sastavljeni od prevoda (Mojsej Ignjatović izdaje Biblioteku obrazovanja dečjeg

u Novom Sadu). Popović je izdavao zbirke i antologije pesama i priča za decu. Svoje radove za decu (svoje pesme objavio je u zbirkama Venac pesama, Slike i prilike i Polaženik) često nije

Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja

zašto je sve to gola istina, a ne šarena priča? KOSTA ZEMLjOTRES Pod velikom granom čuvenog oraha na groblju vide se još ostaci groba Koste Zemljotresa.

I to naše domaće cveće je uvek nekako slatkih boja. Pita majstor Kosta gošću svoju ovo ono. Ristana priča život sirote: život pun rada i želja, mladost punu straha od starosti.

Ali je posle takvih razgovora ostajao namršten i u sebe povučen. Sećao se priča o svome rođenju; i priča o nekadašnjem puškaru, mladom, i o onom starom koji je bio njegov otac.

Ali je posle takvih razgovora ostajao namršten i u sebe povučen. Sećao se priča o svome rođenju; i priča o nekadašnjem puškaru, mladom, i o onom starom koji je bio njegov otac. Mladi puškar je bio nadaleko čuveni delija.

” I zapeva tiho: Od jalmana do gornjeg nišana Puška mije zlatom obljevena. Seća se majstor Kosta svih tih priča. On je šesti sin toga puškara; njega mladi puškari uopšte ne smatraju bratom.

Trebao je ostati u Budimu, dva, tri dana, a ostao je nedelju dana. Ristani milo. Kad se putnik vratio, imao je šta da priča: „Mnogo Mađara! Nisam znao da ih je toliko u toj njihovoj Pešti. Naši se drže i ne dadu, a opet im nije ni lako.

Ni familija, ni smrt. Međutim, kako priča stari grobar, krezub i drevan, ali odličnog pamćenja i živa kronika palanke, u Budimu nikog više nema; i ćerka i zet i

Slaže pasians, igra domine, čita novine, ili neku „staru knjigu”, što je značilo knjigu priča ili pesama iz njenog rodnog kraja. Pa ostavi sve, zatvori oči i pevuši.

Tošu, ili kako je ona govorila, Todora, ispod ruke, i koračala za nju neprirodnim, sitnim korakom do crkve i do oltara. Priča se, pri povratku je skinula venac s glave i nosila ga u ruci; i Todor je mladu držao za rukav, jer više nije htela da

Njih dvoje razgovaraju, pametno, ozbiljno, tiho. On priča o svom školovanju na strani, o prvim planovima života. Ona govori o dedu i ocu, o tome kako su starinom s planine, i

Pred kućom se skupio svet; gospa Nola s balkona priča i šali se, sva ulica oživela. Raskalašna deca upotrebila priliku: ne dadu fenjerdžiji da raširi merdevine; ukrali su

Crta plan zemljotresa koji će srušiti sabornu crkvu u Beogradu. Otkuda odjedared Beograd! Pa onda priča šta sve Bog drži u pisaćem svom stolu, i tvrdi da tamo ima i on, Milušić, jednu svoju menicu...

Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA

Tako, na primer, kada mu je kobasičarev sin jednoga dana doneo četiri para kobasica, ta je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad.

Uskrsu i Novoj godini) odneo učitelju nešto zavijeno u maloj, beloj koverti, ja sam prešao u prvu klupu i ona je priča glasila: — Bila dva dečka, Sima i Nenad.

mene je — kao što je to za vrlo velik broj hrišćana i dan-danas — bila jedna zbirka raznih čudnovatih i neverovatnih priča i ja ne vidim da je to bio neki strahoviti greh izmešati sve te priče kao što sam to ja učinio.

A deca i religija ispleli su zajednički divnu bajku o beskrajnosti sveta, koju nije bila kadra da razbije čak ni ona priča o čoveku koji je stigao na kraj sveta, seo na ivicu, spustio noge u ništa i zadovoljno pljuckao u to ništa.

Literatura: Brak je interesantna priča, gdekad i roman, sa neobično lepim početkom koji liči na lirsku pesmu, ali često sa rđavom sadržinom i još češće sa

– Eh, cvrc! – gunđa Bora – pa ovaj se, bre, navezao na pučinu pa nam priča neke morske priče! – Molim, ne upadajte u reč! – protestuje predsednik. – Budite parlamentarni!

Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2

Tu-u-u, tu-u, svira telefon i telefonista ja vlja da je ranjen komandant prvoga diviziona. Jedan od onih sprovodnika priča da je šrapnel udario iznad samog topa i pobio svu poslugu. Pukim slučajem je samo potporučnik Vojin ranjen.

Bilo je i pijanih. Priča se da su upali u kuću jednoga narodnoga poslanika i sve razneli. — Bolje je da raznesu naši vojnici, nego da padne

Samare su ustupali višim komandama i uglednijim ličnostima. Priča se da je crnogorski general prostosrdačno uzviknuo, kada je video jednoga našeg književnika: — O, dragi prijatelju, ako

— govori više prijateljskim tonom komandant. — Gospodine potpukovniče — progovori jedan iz stroja — priča se da ćemo da uništimo oružje. — Nije da se priča, nego je tako naređeno! — reče odlučno potpukovnik Petar.

— Gospodine potpukovniče — progovori jedan iz stroja — priča se da ćemo da uništimo oružje. — Nije da se priča, nego je tako naređeno! — reče odlučno potpukovnik Petar. Onda zaćuta.

Svratismo u kafanu. Malo posle dođe i narednik Nešić. Priča da mu se konj sapleo i pao. — ... I srećom, uhvatio sam za uzengiju. On preko mene, ja preko njega i...

Idu ljudi od mesta do mesta, namamljeni pričama o hlebu i toplom suncu Jadranskog mora. Priča se već da ćemo ići ovako do mora, a onda će nas prebaciti negde, da se odmorimo. Neki vele u Francusku, drugi u Afriku.

Svaki bi hteo da pipne top svojom rukom. Naiđe kapetan Dušan, sa potporučnikom Reljićem, vodnikom one baterije. Priča nam Dušan, smejući se: — Slušam jednoga Crnogorca, svakako je bio tobdžija, kako objašnjava onima: „Ovo vi je — veli —

što mašta ljudi može da izmisli najcrnje i najgore, ja mislim sve je to još uvek malo prema onome što smo mi prepatili. Priča nam tada kako je u Peći naređeno da se svi topovi i kare puka unište, izuzev ova četiri topa i kare.

Delikates! — veli potporučnik Vojin. Govori se o nekim transportima hrane koji nikako ne stižu. Priča se o nekim komandama u kojima se priređuju gozbe.

Ja odoh po hranu. Poveo je sobom deset vojnika sa puškama. Uveče se vratio sa dva džaka kupusa. Priča nam Kosta da je lutajući naišao na jedno arnautsko selo gde je video kupus. Nije hteo da pljačka.

Svlače se za pregled na poljani, dok hladne kišne kapi rose golo telo. Priča nam posle lekar: — Njihovoj bolesti ne pomaže aspirin, ni kinin.

Petrović, Rastko - PESME

U tvoje čiste namere, u iskrenu želju da svedeš svoj život na ekonomiju; i ne bi ti je omogućio! Priča o rasipnom sinu je laž!

Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE

Kao srebrne strele letela su jata riba. Ribica nije prestajala da priča o oblacima koji plove visokim, plavim nebom, o cveću rumenijem od korala i vetru koji u šupljinama stena stvara

Je li to što je čuo bio šum talasa? Priča o životu pod morem? Dečak nežno pogladi Sedefnu ružu, sakri je pod košulju i potrča kući.

Šta je mogla da priča s njima? Ljude koje je ona volela, oni nisu znali ni po čuvenju, a kako se nekad živelo nije ih zanimalo.

Puno klasje sagiba se ka zemlji! Ovo su bili prazni klasovi: dizali su se previsoko. Priča o punim i praznim klasovima kao vetar, kao strela obiđe Carstvo.

Iz takvih snova Car je izlazio sav sleđen od užasa. Uzalud je tvrdila Carica da su snovi besmislica i bapska priča. Uzalud su mu podanici upućivali uzvike pune divljenja! Car je od straha jedva disao.

Ne odaju tajnu ni vetar, ni galebovi. A ipak, ne prestaje da među ribarima kruži priča kako u noćima punim mesečine iz mora izranja srebrna riba na čijim leđima jaše dečak duge, od sunca i talasa izbledele

Sto carevina da prođeš veštijeg nećeš naći. Je li čudo što poteče priča po drumovima da bi se i mesec, da je malo bliži, zalepio za Varaličine prste?

— Prevari? — uzviknu majka, a kroz glavu joj prođe priča o Varalici. — Obećaj da ćeš poštedeti život mog sina, i ja ću naći takvog čoveka...

Samo će dotle Smrt čekati. Nađite ga, životom vas dece kumim? Zajedno s vetrom dođe do Varalice priča o slepoj majci. — Ti si ta koja me traži?

Imao bi s kim da se poigra, s kim da popriča: dosta mu je da priča sam sa sobom, majko rođena! Okrete se dečak zidu, i od čuda protrlja oči. Otkud, najednom, ona pukotina?

I tako stalno, sve dok i bunar ne sakri šuma, tako da više niko nije znao ni gde je bio, mada jedna drevna priča kaže: postoji jedan bagrem, ispod bagrema bunar, a u bunaru ključ.

Na sva njegova pitanja borovi su i dalje prezrivo ćutali. Orah se seti priča vetrova o dolini, a i oblaci su čuda pričali! Je li to ta dolina? Od zebnje orahu zastade dah u grlu.

Stanković, Borisav - KOŠTANA

STANA Opet ti, Vaska... Ama nije! VASKA Pa, za Boga, kako da nije? Eto, sam moj otac to kaže. Sam on priča. Kad god je tamo išao da ih rastera, on uvek zaticao i njega i zato se vraćao.

Šantić, Aleksa - PESME

Puna dobrote tihe, blagodatne, Pruži mi ruku i kô sestra prava Priča mi svoje pripovjesti zlatne... Znaš li zvuk harfe kada podrhtava Od slatke čežnje?

46 Moja se ljubav svetli U tmurnoj svetlosti, setnoj, Kô tužna, sumorna priča Pričana u noći letnjoj. ''U bašti čarobnoj sámo Boravi drago dvoje; Sjaj mesečine blista, Sa grana slavuj poje.

Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA

U našim narodnim pesmama sretamo stihove ove vrste: „On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča i pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova“.

Ta srpska priča stavljena na Hartiju oko 1431. godine, i autentična koliko god može biti, zametak je i jezgro cele kosovske epopeje.

Osim toga, tako priča i vizantijski istorik Jovan Duka, koji je pisao posle 1463, a tako i dubrovčanin Crijević (Cerva, Tubero 1455—1527) po

pisac sa samog kraja XV veka, kojega su Turci pri uzeću Novoga Brda (1454) kao mladića zarobili i u janičare odveli, priča uglavnome ovako isto, samo dodaje da se na Kosovu s knezom Lazarom nisu borili svi podjednako, nego da su neki

I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov dodatak, utvrdio tu surevnjivost među Vukom Brankovićem i Milošem Obilićem.

I pošto je izdaji povod bio u surevnjivosti koju ovlašno napominje i najstarija priča Konstantina Filozofa, XVI je vek, kao nov dodatak, utvrdio tu surevnjivost među Vukom Brankovićem i Milošem Obilićem.

Ista ova osobina Markova snažno je naglašena i u pesmama drugih balkanskih naroda. Tako, u jednoj makedonskoj pesmi priča se kako je neka čudnovata devojka zabranila ženidbe i udadbe dok se sama ne uda.

O tome svedoči veliki broj pesama. U jednoj između ostalih — gde priča majci kako se prepao od strašnog Turčina otmičara — Marko sam kaže da mu je žalost za nesrećnom snahom ulila potrebnu

Za neprijatelja nisu imali milosti. Ali se dešavalo i to da su ponekom Turčinu poklanjali život — da priča kako su Turci izginuli.

On ostavi spomen rodu srpskom, da se priča n pripovijeda dok je ljudi i dok je Kosova. A što pitaš za prokletog Vuka, proklet bio i ko ga rodio!

U ruskoslovenskoj književnosti nalazi se i priča o premudrom Akiru. Maretić ovako prikazuje sadržinu te priče i njenu vezu sa našom pesmom o Marku i Musi: „Na dvoru

— I u našoj staroj književnosti nalazi se priča o premudrom Akiru... u jednom glagolskom rukopisu iz g. 1468. i u jednom ćirilovskom iz g. 1520.

Ršumović, Ljubivoje - MA ŠTA MI REČE

dremao Dok se za lov spremao Pre no što je đipio Neko mu ih zdipio Kako bruku da sakrije Ćosavo mu lice Svima priča da se brije Kod šašavog brice Pa mu kao brica Smako brke s lica OVO JE PESMA O KRALjU Ovo je pesma o kralju Koji

Velije Gde se jede jelije Gde se želi želije Gde se sedi selije Gde se voli vrelije Gde se misli čelije Gde se priča zrelije Gde se ćuti celije Gde se živi smelije Odatle su delije BILA JEDNOM JEDNA KATA Bila jednom jedna Kata

muči ista boljka Sad veselo biju vali Sedi alas na obali Sluša kako more gruva Drži školjku pored uva A školjka mu priča sjajne I opasne morske tajne KAPETAN JE PITAO MORNARA Kapetan je pitao mornara Gde želi da provede leto Na kopnu

Ćopić, Branko - Orlovi rano lete

Od njih ću ja najprije doznati ko je u školi dobio batine, šta učitelj sprema za nas bjegunce, šta se o nama priča. Samo je malo potegnem za jezik, a ona se rastoroče. — Je l' takva i tvoja Lunja? — Ih, đavo je odnio, dabogda crkla!

Po školi je kružila priča: Lazar Mačak bio ljut pa nakrivio Zemlju! Mnogi bivši đaci te škole čitavog života zamišljaše zemljinu kuglu u onome

Žuja preživljavala one prve noći svog usamljeničkog stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano na psećem jeziku, bila priča puna tihog cviljenja i čežnjivog zavijanja, priča više tužna nego strašna.

stražarenja u logoru Tepsiji, to bi, kazano na psećem jeziku, bila priča puna tihog cviljenja i čežnjivog zavijanja, priča više tužna nego strašna.

— Striče, magarče jedan, ožalostio si djevojčicu, eno je — ode bogzna kuda. — He, a što ona tu priča — nabureno otegnu Stric. — Jest, pa mi se onda svi smiju.

— A kako bi tek bilo da ja, djevojčica, i to još najmlađa u razredu, skoknem kroz prozor? Ala bi to bila priča! Lunja ponovo baci jedan brz pogled na učitelja. Sad joj se više nije činio kao planina. Kakva planina!

Zato on samo sleže ramenima i pristade: — Pa dobro, idi. Nego... a šta se ono priča o drekavcu u ovoj jaruzi? Da se on možda ne krije baš u ovoj pećini. Mačak odjednom poblijedi i ustade.

Vijala bi ga kroz pet sela. Zavijano hajdučko gnijezdo ne priča više ništa o dječacima, ne zove više nikog u svoje okrilje. Jesu li ga, možda, svi zaboravili? Ne, ne.

— Možda je to onaj njemački tenk o kome se toliko priča — umovao je starac. — Jeste ali se tenk nadaleko čuje kako rže i brekće, a ovo — ovo ćuti kao moja prazna boca,

— Lunjo, dušo, šta ti je? — Svi ste vi mene ostavili, čitava družina! — promuca Lunja. Jovanče se sjeti skorih priča o Stricu i Marici, pa reče s prekorom: — A zar sam ja svoju Lunju zaboravio? Zar sam nekog više volio nego nju?

Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA

Ete veće dve godine i poviše!... Ama se vukujem i teglim s njeg’ kako ala s beriket. Da čuješ sal“. i stade da priča. Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu

Onako, kao i za sve velike i srećne osvajače što priča istorija da za njih nema više nikakve draži ono što im je, tako reći, već pred nogama, nego da ih draži i budi u njima

bio ljubimac sviju strina, ujni i tetaka Zoninih, i bio predmet i povod neprijatnih scena između roditelja Zoninih. Priča o dobrom detetu Manulaću, koja je Priča Prava suprotnosti onoj ranijoj priči o Mitku čorbadži-Petrakijevom Manulać je

Priča o dobrom detetu Manulaću, koja je Priča Prava suprotnosti onoj ranijoj priči o Mitku čorbadži-Petrakijevom Manulać je bio sin česnih i bogobojaznih roditelja,

Kao ono što se priča za onu staru Rimljanku, plemenitu Korneliju, majku braće Graha, da je decu svoju smatrala za najlepši i najskupoceniji

Zato se brzinom munje rasprostrla priča o tom događaju. I glavno i detaljno znalo se vrlo dobro, jer Taska je svakome tačno pričala šta je ona kazala Doki, a

I po mahalama i u čaršiji se nekoliko dana samo o tome govorilo. A da je priča uglavnome porasla u obimu i detalji joj se umnožili, — nije nužno valjda ni spominjati.

u naslovu, jer Mane bi rekao: „Drugi sokak, druga devojka“, a što bi rekao, to bi i uradio, jer bi svud dočekan bio, i priča bi se, verovatno, nastavila sa drugom nekom junakinjom pripovetke.

Celoga toga dana — dok se još kod hadži-Zamfirovih nije ni slutilo šta se sve tamo po gradu priča — kružile su po čaršiji i po mnogim mahalama silne priče, najčudnovatije, i jedna se na drugu gomilala, jedna drugu

ko je proturio taj glas, a više ih je zanimalo otkuda toliki tako uporno tvrde da su sve to videli što se sad priča. Otkud gotove pripovetke kad ni trunke istine nema?! To im nikako nije išlo u glavu i bilo im je zagonetno.

javljeno bilo da Zona nije nikud bila odvedena, nego da je kod roditelja, i tako da ništa od svega onoga što se kojegde priča nije bilo.

Nema što ti danas, kad ovako pljušti ovaj božji blagoslov, ne bi’ dao — veli, pa priča raspoložen dalje. da mu, veli, neko kaže: „Šta bi voleo, Milisave, duše ti, pravo kaži: il’ da ti dam jedan milion, ili