Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Šta je, Klempo? — odazva se Zavrzan Latkoviću. U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj! — zagrajaše sa sviju strana. — Ne znam šta ću! — Ih!...
U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj! — zagrajaše sa sviju strana. — Ne znam šta ću! — Ih!... Ti ne znaš!... Pričaj, bolan!
U Latkovića su bile velike i klopave uši. — Dela, bolan, pričaj što! — Šta ću? — Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj! — zagrajaše sa sviju strana. — Ne znam šta ću! — Ih!... Ti ne znaš!... Pričaj, bolan!
— Šta znaš! — Pričaj, Zavrzane, pričaj! — zagrajaše sa sviju strana. — Ne znam šta ću! — Ih!... Ti ne znaš!... Pričaj, bolan! — Ne može da mi padne ništa na pamet!... Evo Surepa, neka priča! — reče on.
— zapita Latković. — Ništa. — Kako ništa? — Da je bilo veće dete, bila bi i veća pripovetka! — reče on kratko. — Pričaj nam, bolan! — okupiše ga opet. — Ne može da mi padne ništa lepo na pamet, a ovako... — A ti otpevaj jednu!
— Surepe! — Čujem, harambašo. — Zađi ovud po selima pa pričaj kako je na Drenovoj Gredi danik hajdučki. — Dobro. — Jovane!... Jovica!... — Evo nas, harambašo!
Ja ne ležem bez velike nužde; a kad me nužda snađe, ja slažem, pa onda spavam mirno, ne grize me ništa... — Pa pričaj nam... kako? — Lepo. Ili stanem za grm pa vidim, ili prislonim uvo pa čujem. Lepih sam se stvari naslušao!...
Sad znaš sve. Volja ti je kome pričati — pričaj! Ja ti se neću ni u što plesti — već ako mi htedneš odvući koga Crnobarca pod Kruškine skute. To ti ne dam!... A sad...
Nisam zapevao od onoga dana kad vam u družinu dođoh do danas, a danas sam pevao svesrdno!... — Pričaj nam kako si ga ubio! — povikaše sa sviju strana. — Hoću!... To će mi biti najmilija priča što je do danas ispričah!...
Zasedoše oko ognjišta. Petra upiljila u njegovo muško lice, nije mogla da ga se nagleda. — Pričaj nam kako je bilo tamo! — reče Aleksa. — Čekaj da ga se prvo sita nagledam! — reče Petra okorno. — Eh, sita!
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Ona se smešila mešajući kompot od jabuka, a onda me, isprživši jaja sa šunkom, posadila za sto i rekla: - Sad pričaj!
Pisao sam samo ja njoj. Pisao sam joj kao da joj piše Markota, to je sve! - A, ne! Ne, sve! To ne može da bude sve! Pričaj!
Matavulj, Simo - USKOK
— Zlô, vaistinu! — potvrdi njeguški knez. — No mi pričaj, moj bane, kako je gorje kod vas? Je li što bolje? Je li se grdni narod orazumio?
Je li se grdni narod orazumio? — Vaistinu, vidim, čuo si za bruku i grdilo i istragu našu? — Čuh. No mi pričaj, molim ti se! — Zlo mi pričanje, Marko! Čim se vratismo iz Boke, nasta poklaće među nama i trajaše evo dvije godine!
Kad ono nedonošče onako trči, a da kakvo bi bilo poslije!?“... Svi udariše u smijeh. — A za oko pričaj! — rekoše. — Na putu u Primorje nađe Ćeklić zrno grožđa. Bješe krupno, čvrsto, plavo.
Sremac, Stevan - PROZA
Moji su stari iz Arnautluka, a ded mi je petnaest godina vojevao s knjaz-Miloša u Miloševoj buni... — ’Ajde, ne pričaj tu, — prekide ga domaćica — nego sedi već jednom! — Slušala sam već sto puta te tvoje istorije.
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Ajme, ćeri, jadna ti sam i žalosna, to ti od čuda ne mogu ni kazati, pomislićeš da je baka sišla s pameti. — Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja.
— Pričaj, bako, pričaj. — Jagodo moja, nećeš mi vjerovati, traže mi potvrdu da sam živa i da sam ovo ja. Kuku meni, na šta sam udarila pod
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
Ti si sad sebi nasilje učinio! BEG PINTOROVIĆ: Prvo: nemo ti meni da uzimaš meru! A drugo: misli ti i pričaj kako god oćeš, ali ćeš činiti kako ti se kaže! Dosta mi je svega!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Dobro, a šta sad? Priberi se, Sinko, pokušaj s nekim drugim grifom! Pričaj mi, na primer, kako si imao nesrećno detenjstvo i kako te je maćeha tukla po glavi francuskim ključem (sistem
“ Tres. — Halo? — Draga Ana, toliko sam usamljen … — Ma zar je dotle došlo? — Pričaj mi nešto, hoćeš li? — U redu. Pričaću ti bajku o telefonu... — Sačekaj, samo da dovatim cigare!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Pa istom prenu i Žuću pita: „Šta to kraj reke šuška?“ „To vetar šapće! — Žuća mu viče — Ne boj se ništa, već pričaj priče.“ Zaljubljen Žuća u bajke stare, jednu za drugom ište, a Toša stane: „Prolazi neko našim kukuruzištem!
“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen. Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.
“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen. Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.
“ Žubori potok srebrnih priča, a Žuća, sav zanesen, u sebi šapće: „Pričaj mi, Tošo, pričaj čitavu jesen. Pričaj po danu, vezi po noći, ne boj se, neće jazavac doći.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Pa šta je to noćas bilo pričaj od vremena duga jahao je i lišće je padalo puno poštovanja za rodnu zemlju ko i oni konji što je uzvišeno gaze po kralju
vlada bilo bi lakše s Ocem starim krvnikom nego sa sinom kog ne žeže ni greh ni pohlepa ni drugarske veze Orloviću pričaj gde mi vojno pade gde su dveri Samodreže crkve ustaj uzmi vode večne i traži one kosturnice tebi će se odazvati u
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Svi troje se nasmejaše i ućutaše. — Pa gde si, bolan, dosad, ded’ pričaj: gde si bio, šta si radio? obrte se Velja Gojku. — More... šta ja!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— E, dede pričaj. Građanin se malo nakašlja, promrda ramenima, pa uze pričati takvim tonom da više izgleda da kukuriče, isto onako kao
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Slušajte šta priča: — Živko, brate, Živko taj do tebe, niko drugi! — Ama pričaj nam, slave ti! — 'Oću, brate, kako ne bih; da vi'š samo, da pocrkate od smeja.
— Ene de, zar vi tako znate, zavarali mene te vi pričam a vi posrkaste vareniku. Vamo der, Pajo, s tom čašom! — Ama pričaj, more, ostavićemo ti punu Anđinu čašu. — Neka, neka, da popijem, pa ću produžiti.
— Šta, šta je to? povikaše mnogi ne znajući u čemu je stvar. — Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi.
— Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem!
— Čuješ, Jovice, ne pričaj! — 'Oćeš dati nadnicu? — Ne dam! — E, ja ću da pričam. — De, ako smeš! — Pričaj, pričaj slobodno, viču svi. — Što da ne smem!
Dim od cigara koluta se, stomak usrdno vari i izaziva drem, od koga se teško braniti... — Pero, pričaj štogod, da ne zaspimo. Za tvoga duga učiteljevanja, valj’da si doživeo štogod zanimljivo... neobično... — The...
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— Pa kako mu se sve to duzdisalo, — gospodin-učitelju? ’Ajde, zdravlja ti, pričaj? — zapita jedan posle jedne male pauze.
— Pa dela, pričaj, slave ti, Mićo! — navali radoznala gomila. — More, to je bio jedan inaet, — poče Mića, — jedan zulumćar da ga pod
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
VUK MIĆUNOVIĆ Kakvu ženu, rugaš li se zbilja? Danu pričaj što se dogodilo, a ne boj se, svak će te slušati; takve posle svako rado sluša.
KNEZ JANKO Kneže Bajko, ti si nešto sjetan? Što će biti, to ne može proći, nego pričaj, da i nije milo. KNEZ BAJKO Hoću, kneže, sve mi jedno biva. Ja sam noćas grdan san vidio: sve oružje svoje u komate.
DOĐE DRAŠKO VOJVODA PA SE SA SVIJEMA GRLI I CELIVA, PA SJEDE MEĐU NjIMA. KNEZ ROGAN Pričaj štogod, Draško, od Mletakah! Kakav narod bješe na te strane? VOJVODA DRAŠKO Kakav narod, pitaš li, Rogane?
KNEZ JANKO Čudna popa, jadi ga ne bili, u svijet ga ovakvoga nema! SVE U SMIJEH I U GRAJU. SERDAR VUKOTA Danu pričaj koji što ste došli, da idemo, da ne zamrčemo. JEDAN CUCA Pričaćemo, a imamo dosta!
POSLE TRIDEST ČETRDEST DRUGAH PRIČAJ SVOJE SNOVE; SVAKI KAZA SAN JEDNAK, DA JE OBILIĆA VIDIO KAO I VOJVODA BATRIĆ. VESELI IDU U CRKVU DA SE ZAKUNU SVI
VLADIKA DANILO Pričaj, sinko, što najbrže možeš. MOMČE Kako čusmo za boj na Cetinju, da na glavu pogiboše Turci, serdar Janko odmaha
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
„A šta si to snio majčiću? Lijepa glavo, ela nam to pričaj!“ njemu će Krcun. „Rad bi ti, Krceta, da je zborim a da ti jedeš, jer nijesi zlopitan iako si lakosan.
“ prekide ga Spasoje. „A, moj brate, ćaše ovako zimus u mlađupnici. Mi, perjanici, poliježi a on sjedi među nama pa pričaj, e nikad nam ne dosadi slušati ga.
Pa odmah nastavi obrnuvši se momku: „Da-nu, momče, pričaj dalje kad si već počeo!“ „Bogme hoću, striko! Stana je vjerena još u kolijevci.
otkuda!“ „E, iz bijela svijeta“, prihvati Ozrinić, „ali vjere mi, dobar čojak, kao da je među nama rastao!“ „Pričaj serdaru, vjere ti, šta je to!“ reče Petar. „To je lako ispričati!“ odgovori Pejo.
Ali zaludu bješe serdar odvrnuo juriš sa Cuce. Medik, paprika ljuta, ustrijemi se prvo da mu se sveti. „Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče! Pričaj kad si počeo.
Medik, paprika ljuta, ustrijemi se prvo da mu se sveti. „Danu, pričaj još što o Crmničanima, čoče! Pričaj kad si počeo.
Ali meni se to dogodilo, baš to na što on gađa u Cucama!“ „Pričaj vjere ti!“ rekoše svi. „Začamah tamo — radi krvi bjeh pošao — začamah tamo njekolika dana.
“ Svi u smijeh udariše. „A za oko pričaj!“ „Našao Ćeklić na putu zrno grožđa. Ne zna šta je. Nikad vidio. Okusi, te videći da je slatko: ovo je ja mnim (Bože
Ele, čitahu slavu kao što je u srbuljama, staru srpsku slavu. A kad to obredi, zasjedi pop, pa se pričaj s ljudima podugo, inače bi se domaćin uvrijedio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
“ pa se onda prevalio na drugu stranu. Pričaj ti to mojoj ponjavi. — Gonio nekakav Turčin Srbina, pa mu spala s ramena ponjava.
Kad Turčin vidi da ga ne može stići, stane ga zvati da mu samo nešto kaže. „Pričaj ti to mojoj ponjavi, eto je tamo va putu, a ja nemam kad“, odgovori mu ovaj. Prosih i prosih, pa jedva sebi.
2 ČUDO BEZ ČUDA (Upitalo je društvo na sijelu jednoga veseljaka): — Ti si danas bio u čaršiji, pričaj nam šta je novoga!
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
) IV SLIKA Kafana, prazna. Ulaze Cmilja i Anđelko.) CMILjA: Da znaš, maco, da si mi bio drugi! ANĐELKO: Ajde ne pričaj. Vama je svaki posle prvoga drugi. CMILjA: Misliš da ja lažem? ANĐELKO: Ma mene i ne zanima!
Ćosić, Dobrica - KORENI
— Pričaj zašto si došao — zavija debelu cigaru da se smiri i da ne gleda u Vukašina dok govori. Po dugom ćutanju kaplje rastopljen
Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim. — Ja se ženim — posumnja da su čuli, čega se stidim? pa ponovi glasnije: — Ženim se! — Samo to?
Aćim unese bes u kancelariju, u kojoj ga, sedeći, čeka sreski kapetan. — Sigurno znaš što sam te zvao. Pričaj. — Sa mnom se, mundirdžijo, ne razgovara sedeći. Pljujem ja na tvojih sedam dugmeta. — Beše tvoje, gazda-Aćime.
Bog ne pita na nebu: Šta si ti na zemlji bio, koliko dukata, kuća i zemlje si imao, kakva si zvanja i činove nosio? Pričaj ti meni, čoveče, šta si zgrešio na zemlji. Samo to hoću da znam, i na pitanje kratko odgovaraj.
Pa sam posle uobrazio. Ja sam kriv — zamuče, jer ona sklopi oči. Sad joj celo lice ima istu, modrikastu boju. — Pričaj — šapnu ona. — Samo zato što sam ja uobrazio one noći kad sam te probudio i pitao da li si čula. I posle zbog toga.
— Imam samo Adama. Pre njega sam bila sluškinja. — Pogleda ga i sklopi oči. Opet je vređam. Đorđe zastade — Pričaj. — Mogla si celo imanje da potrošiš, sve si mogla da potrošiš.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Kad se rasprsne, progutaj njegovu košticu, ali ga pre toga ne dotiči i nikom ništa ne pričaj! — naglo, kao što je i došao, vrabac odlete, a devojčica podiže semenku s prozora, i zaprepasti se: bila je teža od
— Ko ste vi? — devojčica raširi oči, a lutka se nasmeja. — Mi? Zar ne vidiš? Pa, mi smo Tatagina deca, ali nikom ne pričaj! Godinama ona u drvetu urezuje naše ruke i noge, i, pošto voli sve vas u ulici, daje nam vaša lica.
— A za lepinju ti hvala! Poješće je Tataga kad se probudi, a ti nikome ništa ne pričaj ako želiš još jednom da nas vidiš!
Bela žaba uzdahnu i zamoli zvezde da pomognu, obrativši se najsjajnijoj, ali ova odseče: — Ne pričaj gluposti, Bela žabo! Koja bi zvezda pristala da bude lokvin cvet? Nađi neku drugu budalu!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Naša nada - sen praznoga sena! Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. - Ona moli: - „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć' kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Petrović, Petar Njegoš - LUČA MIKROKOZMA
Što je jarost besmrtnoga tvorca na zlo tvoje toliko ražeglo? Pričaj meni tužnu tvoju sudbu! Ah, strašnoga tvoga padenija! Ah, užasa što smrtne postiže!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Jedan od njegovih učenika, Glaukos po imenu, a najmlađi od svih, primače se kao kakva mačka njemu „Pričaj nam, učitelju, o Egiptu!“ „Ta pričao sam već!“ „Ali ne nama najmlađima!“ „A i mi stariji slušaćemo još kako rado!
„U lavri našeg benediktinskog monaškog reda“. „U Monte Kasinu! - Pričaj mi oče, o tom slavnom manastiru!“ Opat pričaše.
„Zar pape?“ „Da, sinko moj, to ti mogu ovde kazati u poverenju i ispričati kako se to dogodilo“. „Pričaj mi, oče!“ „E, onda slušaj!“ „Slušam“.
Mališan obrisa suze, pa reče: „Majčice pričaj dalje!“ Ona ne znade gde da nastavi, ali joj deca dođoše u pomoć pitanjem: „Kako je Isak došao u Nort-Uitem kad ne beše
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja se sećam dobro da sam ovako otpočeo razgovor. „A sad, dragi pobratime, pričaj mi kako se reši da se oženiš i sve drugo što imaš da mi poveriš, ali pravo mi kaži, pre svega, koja ti je to ljubav po
— Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.
— Gde me uveo? — U „trojku“, čuješ li šta kažem?! — Ništa od toga ne razumem, gospodine. — E pa dobro, pričaj mi šta znaš. — Ništa, gospodine.
levo i desno, pa se opet uzdržava, ali se vidi da mu to jedva za rukom polazi, i kaže: „’Ajde,“ veli, „Đorđe, ’ajde, pričaj lepo što te pitam.
Znam, valah, da ti je teško pričati, ali pričaj radi gospodina. Stari povuče mnogo dima iz svoje cigare, pa vrteći glavom i čineći ustima kao da srče čorbu,
— Sa elektrikom? Je l’ sa onom Teslinom? — Pa jes’, sa Teslinom. — Pa dobro, pa kako su, pa pričaj zaboga miloga, Iko? — Kako, kako su?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
— Nego, ostavimo tu metafiziku, govorimo o nečem pametnijem. To jest konkretnijem. Pričaj mi o sebi. Reci mi: što radiš? Ja prečuh ovo posljednje pitanje. Šarao sam palicom po šljunku trijema.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Nemoj, bolan!... Moj tata veli... — Idi ti to pričaj Milevi — prekide ga Stanka — ona se nešto češće pogleda s tobom. — To, vala, nije... a baš ako hoćeš da ti kažem...
Đurica izvadi iz nedara smotuljak i baci mu u krila. — Broj! — reče mu Đurica. — Lako ćemo prebrojati, no dede pričaj. — More broj to, da vidimo koliko ima.
— More, okanite se... šala, kažem vi! — Pričaj, pričaj! — povikaše devojke. — More ništa... zdravlja mi!... Sreli se na putu, pa me pratio do Glavice... Pita za sve..
— More, okanite se... šala, kažem vi! — Pričaj, pričaj! — povikaše devojke. — More ništa... zdravlja mi!... Sreli se na putu, pa me pratio do Glavice... Pita za sve..
A, vala, da si video, što sam ja danas gledao, ne bi te mogla ni kola dovući. — Hajde ne drobi tu, no pričaj šta je bilo. — Kažem ti, more, šta je bilo.
— Šta vele varošani, žale li Vuja? — Ko će žaliti ’naka zlikovca! Ama de pričaj mi kako ga pogubi, i onako moramo čekati dok se dobro smrači. Đurica mu ispriča.
— Kako ! ... Ko ga ubi? — viknu kapetan i ljutito sjaha s konja. — Pričaj šta je bilo, a vi vodite tu dvojicu gore, pa me čekajte. — Pandur...
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
nas (neka bude oterana) namiriti se — biti zadovoljan na oblažaj — u pohode nafaka — izdržavanje ne kopaj trica — ne pričaj koješta nožice — makaze obenđelučiti — opiti obervrag — đavolski starešina obestrviti — uništiti upropastiti
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Oh, združeni grobe, sini zrȁkom novom Obaspi nas toplim svojim blagoslovom; Pričaj staro doba da se ojačamo, Nauči nas onom, onom — što ne znamo! »Starmali« 1885.
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Naša nada, — sen praznoga sena — Posedasmo pored odra njena. Mi i senu verujemo slepo. — Ona moli: „Pričaj mi što lepo!“ Gladeć’ kosu sa čela joj vrela, Smišljam šta bi rado čuti htela.
Ko ga gleda, ne bi rekô Kol’ko s’ u njem mrtvih snova, Kol’ko s’ u njem izgubilo Želja, nada i brodova. Oh, pričaj mi, pričaj jošte — Grud se moja od tog širi, Daklem more, silno more, Tako ume da se smiri!?
Oh, pričaj mi, pričaj jošte — Grud se moja od tog širi, Daklem more, silno more, Tako ume da se smiri!? Aoj, Bože svemogući, Molim
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kada ste tako uspostavili front, da vidimo šta je bilo šesnaestog. Dosad ste se uglavnom slagali. Pričaj sad ti Svetislave. Svetislav poče: — Osvanuo je šesnaesti steptembar. Pred nama se ukazaše bugarski rovovi.
Komandir mu priđe i pruži ruku, gledajući ga ljubopitljivo. — Zdravo, druže Raco! Dede, molim te, pričaj mi šta se desilo. — Sedite, Džamiću, skuvaj kave...
Seiz!... Daj konje! Kad su se odmakli malo, on se obrati Kosti: — Dede, molim te, pričaj mi još nešto o toj svojoj ženskoj. U prvi sumrak stigli su u trupnu komoru.
— Gde si sve bio, pričaj nam... — More, gde nisam... Solun, Krf, Rim, Nica, Tulon, Marselj, i taman sam se zaustavio u Grenoblu, bože pomozi,
— Slušaj, nemoj da se ljutiš... Te opise možemo naći u raznim putopisima... Nego pričaj onako... znaš, tvoje lične doživljaje... — Doći će red i na to. Polako... Posle pola časa bio sam u Rimu.
Vojin se obrati Luki: — Kažem ti ja da će tu nešto biti. — Da vidimo... Ali pričaj po redu. Posilni!... Donesi cigarete iz moga sanduka! — reče Luka i pridiže se. — Pričekaj malo dok se vratim.
— kao čudio sam se, a neko potajno i slatko raspoloženje me je obuzelo. — Eh! — on mahnu glavom. — Dede, molim te, pričaj mi šta je radila Arleta kad je videla da mene nema.
Jakšić, Đura - JELISAVETA
BOŠKO: Ha! ha! ha! gle Vuje ti! Međer i vuk se ume šaliti? BOGDAN: Pa kako, Vujo? De pričaj, kako još? Otkad nam svetla dođe gospođa, Valjda se dvorac sav izmenio? Sve po latinski?... Vila il’ kastel?
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Tak'i mi se rađali! — uzviknu veselo Mićan i pruži mi punu čašu bašice. — Sama prva kap! De-de, dalje pričaj. — E, ljudi moji, nit je ta'kije' nišandžijâ kad bilo, a kakav je zeman nastô teško da i' i bude, — dočeka neko iz
Ćipiko, Ivo - Pauci
— začudi se Petar. —Znam ja za nju, — nasmija se oni vremešni čovjek. — Na tvojoj sam, Pavle! —Pa kad znaš, pričaj da te slušam! —žuri Pavao. —De ti, prvi si počeo ... .
—Ih! — zaklikta jedno momče. Bila je tučna!... —Pričaj što bi! —navali njih nekoliko. —Što bi? .... Što i uvjek kad je slama kod vatre... A, boga mi, ona je bila vatra...
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pogledali se, i gospa Nola, snažna i pametna gospa Nola, ustuknula je pred pobednikom. — Sedi, Luka, i pričaj mi šta radiš.
Pravi tandler!... Sećaš se, Lazo, ti si mu, od čuda, jedared dao par starih rukavica... Pričaj. — Jeste, primio, smeši se, i kaže: „Raspikuće ste vi, i, izvinite, nemate fantazije!
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
— Nije ni to! — Nego? — Napisao sam jednu pesmu. — Pesmu? — nasmeja se kesaroš. — Pričaj ti to, prijatelju, drugome kome. — Odista ti kažem. — Čudo ne kažeš, osuđen si što si išao u crkvu na službu božju.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
A, pope, tu ćeš se zlo provesti. — More, hajd ne pričaj... — Uveravam te... Komandant je video sprovod i pitao gde je sveštenik. — Dušan namignu, ali to sveštenik ne opazi.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Svrati, junače, pričaj kako je bilo — zvali bi seljaci obradovani što vide naoružana borca. Vojnik je mrko pričao: — Malo nas je bilo, ali
— Kad je došao? Jesi li baš ti pušku vidio? — Jesam, vidio sam, i pušku i njega. — Kako, kad? Hajde pričaj. — Evo kako — povjerljivo poče Stric. — Ležim ja noćas na štali, kad li me iza sna prenu lavež.