Radičević, Branko - PESME
Što preteče, strugnu bez obzira, Ode pričat vitešku nevolju, Jedan veli: hiljada ih ima, Drugi veli: nije već stotina, Al' sva, kardaš, muka zaman ti je, Kad
'“ 52. „Pa za ruku mene lati, Ode pričat reč nesretnu, Kako njemu otac, mati Oće drugu da nametnu; A on reče da bez mene Nigde njemu nema žene.“ 53.
zamače, Mama osta kod momčeta, Reč nastavi, pitat zače, De je bio, kuda šeta, Te pridade štošta drugo, Al' sve pričat bilo b' dugo. 70.
Al' zaš pričat, šta je gore bilo, Kad se sasta i drago i milo, Što ću pričat, kad to svako znade Ko god, ko god, zlato tu imade?
Al' zaš pričat, šta je gore bilo, Kad se sasta i drago i milo, Što ću pričat, kad to svako znade Ko god, ko god, zlato tu imade? Gluvo doba — svud je veće tavno — Dogoreli ognji već odavno.
sa tri silna paše Po polju se bojnome poklaše: Dim i para kâ nebom oblaci, Zveka, cika padaju junaci, — Ali neću pričat ko tu pade, Ko mu ranu samrtnu zadade.
To govori, a s dušom se bori, To izusti, laku dušu pusti. A Mileta?... Oh, mani me sade... Ko će pričat te goleme jade? Ali evo šta je posle bilo — No se meni grlo osušilo...
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Mandušiću, što si neveseo? Što ne pričaš što si noćas snio? Vuk MANDUŠIĆ Ni što snio ni pričat umijem, no sam svu noć kao zaklan spavâ. KNEZ ROGAN Ja ću pričat, kad svi ostaviste: viđeh na san Draška Popovića!
Vuk MANDUŠIĆ Ni što snio ni pričat umijem, no sam svu noć kao zaklan spavâ. KNEZ ROGAN Ja ću pričat, kad svi ostaviste: viđeh na san Draška Popovića! A meni se kâ u zarok stjeca, i rekâ bih, eto ga niz polje.
Te mi opet sjutradan na igru, kad u kuću nigđe niko nema, no je pusta kuća zatvorena. I jošt ću vi jednu sprdnju pričat (a znam čisto vjerovat nećete): vidio sam ljude u Mletkama đe na konop skaču i igraju.
Pjesna dobra spava u slijepca, pogled smeta misli i jeziku. Mož obisti kad što hoćeš pričat: kad pričanju tvome pokaže se stvar sasvijem protivna pred oči, slast i silu izgubi pričanje, um se smuti, a jezik
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Bl.“) Ljubavne tajne tvoje Nek’ čuje samo cveće. Cveće je dobro, pa te Ismejati bar neće. Ljudima nemoj pričat’ O moru tvojih tuga: Mesecu reci blagom — On ne zna da se ruga.