Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— A da bi moja šala što slađa bila, zato si ti, Klempo, u družini. — Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš! — reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Osmejkivao se ljuto. „Ako krećeš u Rosiju, dugonjo, imena našeg radi i obraza, šta pričaš onda o talirima? Ako je tako, ja ću s tobom, gde god čujem za tebeka.
Teodosije - ŽITIJA
A oni, ni u čemu ne uspevši, odlažahu: I opet dođoše, i tresući pešteru i vičući na svetoga govorahu: „Zašto ti pričaš da se bojiš Boga, a sestru svoju zverima za jelo u pustinji ostavio jesi?!
! I pričaš da ćeš se spasti, a toliko vremena nisi ni pokušao da je potražiš! Zar se ne plašiš suda, jer će od tebe dušu njenu Bog
Ćopić, Branko - Doživljaji mačka Toše
Kad već ne spavaš, red je da piješ ili da bar pričaš nešto smiješno. A mjesec se na to samo smješka, oblijeva srebrom čiča-Trišinu sijedu kosu i krčmarevu ćelu, ogleda se
Simović, Ljubomir - HASANAGINICA
MAJKA PINTOROVIĆA: Nije, ako urediš da vidi dete. BEG PINTOROVIĆ: Pa opet aga da seiri! MAJKA PINTOROVIĆA: Džaba pričaš, to do nje više ne dopire! Poslušaj je, kao da ti se radi o glavi!
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
crveni i bledi i, kao, stidi se, a zna da je o njoj reč, ali neće da prizna, nego samo kaže: — Baš si našao da sad pričaš pred detetom o tome! Koji je to šmeker! Moja mamin, mislim.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Načini Žderko u dobru mom Kosovo pravo, pokor i lom!“ I najzad, bruka da bude veća, tu je cedulja mala: „Odlično pričaš, majstore Tošo, svaka ti, brate, hvala. Ja sam te slušo sa pažnjom pravom Kumašin Žderko, s vrećom i glavom.
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
Možete, ako hoćete, sad doći meni na parastos. VIDA: Eto ti, Agatone, što ti nama pričaš kako je pokojnik bio dobar i plemenit čovek. AGATON: Pa ono sam govorio kad sam se nadao, kao i vi.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Eto, i oni jedu! — E, oca ti mangupskog, nećeš valjda da mi pričaš kako si to za konje nosio! — naljuti se potporučnik i dohvati ga za uvo. — Odsad da mi se javljaš svakog sata.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
MILUN: Šta misliš da mu doturim? Možda turpiju? GINA: Kakvu turpiju, šta pričaš! Nešto toplo, otišo je lako odeven! Da mi se noću, dok ne izađe, ne smrzava! I nešto, da može da pojede!
Blagoje je zbunjen i postiđen.) SOFIJA (Vasiliju): Je li to taj naš narod, o kome pričaš? JELISAVETA (Blagoju): Da l se i sada osećaš kao soba? BLAGOJE: Ko šta?
SOFIJA: To mora da je lepo! DROBAC: Ponekad tako sija po pešes tikava! SOFIJA: Lepo pričaš. Satima bih te slušala! DROBAC: Mene? SOFIJA: A možeš li da pogodiš koja je ovo trava? DROBAC: To plavo?
Ko da me neko uzeo za ruku i odveo pravo pred onu kuću! VASILIJE: Prestani da pričaš samo o tome! JELISAVETA: Ništa mi od svega toga ne ide u glavu! Da Filip, onako zanet, onako smeten, dođe!
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Izvoze samo svinje. Pomislim da ribar zbija šalu sa mnom, te planem: — Ta šta ti meni koješta pričaš, valjda misliš da sam lud?! — Plati mi da te prevezem tamo na drugu obalu, pa idi vidi čega tamo ima.
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
— »Ama je l’ mu Marko ime?« — »Jeste!« veli ćir Đorđe. »E, pa šta ti tu nama onda pričaš?! Pa to je naš Kraljević Marko!« — vele seljaci.
A seljaci i opet ne veruju, nego se samo gurkaju, a neki će čak i reći: »More, gazda-Đorđe, šta ti tu nama pričaš! Da je bilo još crne varbe, bili bi mu još veći brkovi«.
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
Prijatelju, mnogo pričaš! Daj-de, Za pojas zadeni šuplje gajde, I ne zamišljaj da si zublja Savremenoga čovekoljublja!” „Eh, oslonu svakog
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ ROGAN Mandušiću, što si neveseo? Što ne pričaš što si noćas snio? Vuk MANDUŠIĆ Ni što snio ni pričat umijem, no sam svu noć kao zaklan spavâ.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
— Ma znam ja to sve, ženska glavo, što soliš more! Bog s tobom, drugo, ta jesam li ja mati Stanina! Što da ti meni pričaš što napamet umijem... — Eto, eto, opet se jediš — reče ona, pa raširi ruke kao da me zagrli. Ja joj se izmakoh.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
A decu društvu na teret! IKONIJA: Otkud mu deca kad je neoženjen, šta pričaš! MILE: Govorim u globalu! IKONIJA: Sa sodom? MILE: Besode.
PROSJAK: Tvoj, kafedžinkin, ove devojke, ovog što čita novine, čiji bilo! VILOTIJEVIĆ: Šta ti to pričaš? PROSJAK: Slušaj... Evo ovako... (Njihov dalji razgovor se ne čuje) IKONIJA: Što li on toliko oko Vilotijevića?
MILE: Meni u sedam počinje sastanak ogranka! Moram da stignem, biće prozivanje! IKONIJA: Meni pričaš! Ti i sastanak ogranka! Stavi taj lonac u tu šerpu! Daj mi to vamo! Pomozi mi ovu veš-korpu da ponesem!
Stanković, Borisav - JOVČA
da se spusti kraj sofre, ispod njenih nogu, pošto opet sedne i zavali se): I eto, kusaj, pij (naliva mu čašu), pa da mi pričaš to: kako to? otkad to? Sve, sve, sve! (Raskalašno se zacenjuje.) Brzo, odmah, brzo! ... Ne mogu da čekam više.
Ćosić, Dobrica - KORENI
” — „Biću” , rekao je ozbiljno Vukašin. „Kad si na zboru, pusti reč da se vala po glavama, a ti je slušaj i gledaj. Ti pričaš kao da šamaraš lude. Naš narod voli tešku i sporu reč.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Zar me nisi video prošle i pretprolše noći? Ja sam vodio kolo! — Svašta pričaš! — uzviknu starac i zamisli se. I prošle, i pretprošle noći pod orahom je, zaista, igralo kolo.
Nežan je bio dodir njegovih ruku i usana, i stena samo što ne reče »da« kad gordost u njoj skoči. — Koješta pričaš! — osmehnu se prezrivo. — Biću onoga ko me pokori. Zapamti to i ostavi me na miru!
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristoteles se nasmeja i, kako beše gladan i žedan, posluži se ribama i iskapi svoje bokalče. „Ti mi, stari, ne pričaš ništa o Platonu, a on je najpoznatiji od sviju“. „Njega sam ostavio da njime zasladim ovaj naš doručak.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Rekao bi čovek: sve se bojiš da ne dođe kraj ovom ratu. I ti mi nešto pričaš, ti mi kažeš da misliš. Idi, molim te. A ko te je kadgod video da se zabrineš, da se snuždiš, da si ozbiljan kao što
— Četrnaesta je bila vesela i slavna godina. Pričaj, Stevane, štogod iz četrnaeste. — Pa jeste, sve nam pričaš tužne stvari. — Lepo, iz četrnaeste imam pun tefter.
s vinom da se prikupim za novu priču, kad me ona svom snagom lupi po ruci: „Propalico, veli, zar te nije stid da to pričaš? Alkoholičaru, veli, pa ti ništa drugo u Francuskoj i nisi radio nego žderao to vino i dan i noć.
— Da govorimo — kaže jedan seljak. — Pa da nam posle pričaš i o stranskoj politici. Da nam kažeš šta radi Lojda Džordža. Živ li je, zdrav li je?
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Jadne su nam danas i gore i gorski carevi... Nema više ni 'nake gore ni 'nakoga Jevđovića, kâ što ti pričaš... — Ko, zar Jevđović?...
— Pa, uze li? — Uzeh, ja što ću! — A ti, đavole, ne pričaš kako je onomad s tobom ašikovao? — obrte se jedna Jelici Pleskonjićevoj.
— Tako, sokole, to je pametno — uzviknu Vujo radosno. — Daj da se ja i ti pogodimo, a šta mi pričaš za onu gladnu fukaru, kojoj nikad ništa nije dosta.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Čujem, bio si u Solunu, kao bolestan. Ako možeš, dođi danas malo do mene, da mi pričaš... Naišao je komandant pešačkog puka, pukovnik. Bio je bez epoleta, a u ruci je držao štap. — Odakle ćete osmatrati?
— E, ti hoćeš da nas rasplačeš, a mi jedva čekali da jednom stigneš na Krf! — veli Luka. — I da nam pričaš... Ti već znaš šta nas najviše interesuje — dodaje Vojin i cupka nogom. — A, nije Krf više ono što je nekad bio...
Luka se odmah diže. Pri polasku obrati se Dragiši: — Nemoj da pričaš dok se ne vratim. — Gde ode? — zapita Dragiša. — Ode da izvesti telefonom haubičku bateriju da otvori paljbu — reče
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ŽIKA: Kad jutros? MILISAV: Pa kad smo napali Evropu. ŽIKA: E? A kako je bilo, boga ti? I ne pričaš mi. MILISAV: Kako?
Stanković, Borisav - TAŠANA
podsmevajući mu se): I kao da sam ja ovde od juče i sve to ne znam, pa zato moraš ti svaki dan, svako jutro, da o tome pričaš! JOVAN (uvređeno): Ne mogu više, a krivo mi.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Ho, dijete, pa ti i ode, i srpski zaboravi! A pitaj, bogati, tu tvoju mamu, da li ona razume to što pričaš? — Sad je frau Roza morala lično da odgovara.
— A da li ima i ženskih u zatvoru? — Jana trepti: — Nemoj o tome da pričaš, Mijo... Ja se bojim. — Kad se bojiš, nemoj slušati! — preseca Soka.
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Zvezdane staze neba nisu ih zanimale. Nisu mogli ni da zamisle jabuku meseca okačenu o najviši jablan. — Koješta pričaš! — govorili su i saginjali glave čim bi sunce uskočilo u reku. — Car sunce moćniji je i lepši od svih!
— Ah, kako sam lepa! Najlepša na svetu! — protegli se mazno ruža, a Kapljica gnevno uzviknu: — Koješta pričaš! Postoji jedan pustinjski Cvet i najlepši je na svetu!