Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Stanko je bio u Parašnici. Družina mu je s dana u dan rasla... Svaki novajlija pričaše kako se ljudi dižu, ostavljaju kuće i plugove, pa se kreću ili Čupiću, ili Katiću, ili proti Smiljaniću, ili Iliji Srdanu.
I neka je blagoslovena ona njena ruka: čega se prihvati, napreduje!... I zanese se starac hvaleći Jelicu... On pričaše o njoj najlepše. A Stanku ode pamet daleko, daleko... On se sećao sviju sitnica iz drugovanja s Jelicom...
Teodosije - ŽITIJA
A ujutru sveti patrijarh dozva svetoga, i pitaše ga za njega, odakle je i o njegovom putu. A sveti opet istinito pričaše patrijarhu o sebi.
Matavulj, Simo - USKOK
Ostali s pomnjom slušahu pjesmu, koja pričaše, kao obično, o pokolju, ili megdanu kakvom. Oba duhovnika bjehu pod kamilavkama.
Poslije njega na red dođoše Piperi i Bjelopavlići i ostali dalji. I svaki pričaše o sitnicama, ponjekad i smiješnim, samo da se ljudi razvedre.
Iguman Đorđe i đakon Ivo nadmetahu se u šalama, serdar Plamenac pričaše o svome putovanju u Rusiju i u Pariz, vojvoda Bošković zapodjenu razgovor o događajima u Srbiji, o Bjelopavlovićima
To sam još kao dijete slušao! Moj stric išao je jednom onamo da sudi. Pričaše: „Odoh onamo da kmetujem. I častiše me. Prvu veče zaklaše njeku crklotinu — a i čim će da se utovi stoka u onom kršu?
Milićević, Vuk - Bespuće
GLAVA ŠESTA Jedno jesensko poslije podne, pored Une, Irena pričaše Gavri Đakoviću svoj život na odlomke: o svojoj majci kako ju je ona zapamtila: zamišljenu sa čudnim i sjajnim pogledom
Ona mu pričaše sa utopljenim očima u vodi, sve što je preživela, svu svoju tihu nesreću, sve svoje zebnje koje su joj mrzle dušu i
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
U Tom braku dobije mene, a kad mi beše jedva devet godina, on umre. On mi mnogo pričaše o svojoj postojbini, o junacima i velikim karakterima kojima kipti naša zemlja, o velikom rodoljublju i o krvavim
slobodu, o vrlinama i poštenju, o velikom požrtvovanju za spas zemlje, gde se sve, pa i život, prilaže na oltar otadžbine. Pričaše mi slavnu i vitešku prošlost našeg naroda, a na samrti ostavi mi amanet: „Sinko, meni smrt ne dade da umrem u mojoj
po tuđini, po širokom svetu, ali ne naiđoh nigde na zemlju ni nalik onoj viteškoj zemlji o kojoj mi toliko puta otac pričaše. Ali, tražeći domovinu moju, naiđem na interesantnu zemlju i lude, o čemu ću vam, evo, pričati. Dan letnji.
Priđem radoznalo bliže misleći da ću još tu pročitati imena slavnih junaka o kojima mi otac pričaše. Kad tamo, kakvo iznenađenje!
Zatim sam razgovarao sa jednim bogatim trgovcem, koji mi pričaše mnogo iz svoje prošlosti; a od svega toga sam zapamtio samo kako je pre nekoliko godina držao prvi hotel u nekoj
Nasmeja se nekako prezrivo i reče: — Pa to se kod nas smatra za počast koje se retko ko udostoji!... On mi pričaše još vazda stvari, no ja ga od uzbuđenja nisam razabrao.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Pop se pričaše sa Jokom, kad serdar sa zvancima uđe. „Ha! urani ti!“ reče svojim krupnim glasom, serdar. A onaj mu otpovrnu gotovo
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Pop Ilija čekaše ga već u krčmici, te se odmah krenuše. Nastade povjerljivi razgovor nego ono jutros. Bakonja pričaše starcu sve što mu na um padaše, samo neka je smiješno, a popo njemu isto tako od svačega nadohvat, pa onda poče dugu
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Aristoteles slušaše pažljivo što mu stric pričaše. Domaćin im donese pržene ribe, hleba, maslinki i dva bokalčeta vina. Oni ućutaše i dadoše se na posao.
Sa ovim vidljivim znacima kraljevske milosti uputih se Platonu“. Aristoteles slušaše netremice, a Nikija pričaše. „Kad izađeš iz varoši kroz njenu severnu kapiju, opazićeš pored spoljnjeg Kerameikona, groblja poginulih boraca, lep
Aristoteles zinu, Nikija pričaše dalje. „Naš veliki filozof bavi se politikom, razmišlja i poučava kako bi trebalo urediti državu da u njoj svaki
„Nemajte brige, slušaću vas sa najvećim uživanjem!“ On mi pričaše o svom životu i radu. „Rođen u građanskoj porodici, studirao sam u svojoj mladosti prvo Trivium: gramatiku,
Dok mi tako Gerardo pričaše svoju istoriju, ne odvajah očiju od njega. Sada se obazreh po njegovoj sobi. Presvođena ukrštenim svodovima koji se
„Vi ste se Gerardom poduže zabavljali?“ započe on razgovor. „Da, on me dočeka vrlo ljubazno i pričaše mi opširno o svom životu i svom književnom radu“. „Pa da li se vi interesujete za njegove knjige?“ „Nisam naučnik“.
„U lavri našeg benediktinskog monaškog reda“. „U Monte Kasinu! - Pričaj mi oče, o tom slavnom manastiru!“ Opat pričaše.
Deca se zadovoljiše ovim odgovorom, a majka pričaše dalje. „Vi ste bili onda još mali i nejaki; imala sam pune ruke posla da vas spremim, odnegujem i vaspitam.
„Koliko sam briga prepatila zbog te morije“, pričaše majka dalje, „i koliko sam bila srećna kad mi se sin, živ i zdrav, kući vratio.
“ Načinih lice kao da ne razumem smisao njegovih reči. On se nasmeši. „Da, u prošlost. Pričaću vam“. I on pričaše. „Kad dođoh u Pariz i preuzeh zbirke ovog muzeja, nađoh u njima i kosture fosilnih slonova koje je još Bifon nabavio.
„Vrlo me zanima kako se i jedno i drugo dogodilo“. „Pričaću vam“. I Darvin pričaše. „Bio sam veseli student u Edinburgu, gde sam upisao medicinu, ali je nisam slušao.
Osetih se u tihom kutku, zapećku Zemljinom, kraj koje mi stari borac pričaše svoje burne doživljaje. „U Limi“, nastavi Darvin svoju priču, „ostavili smo amerikanski kontinenat da bi smo dovršili
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad dođoše do jedne kruške pod osojem, tu ih zaustavi Jelica Pleskonjića, koja im pričaše o drekavcu. — Eto, baš na ovom mestu ga je video moj čile; to mi je sam pričao toliko puta, kad se vraćamo s kopanja.
Putom samo Jelica veselo pričaše, a Stanka se tek ponekiput osmehne, ne znajući ni ima li mesta tome smehu. Kad zađe u potok, obuze je neka jeza, i ona
Petković, Vladislav Dis - PESME
Pojava tvoja pričaše mi kako Patiš, zajedno s pogledom ti holim: Ja sam te gled'o i zanesen tako Šaptao da te k'o smrt svoju volim.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
- upitah moga prijatelja koji mi ovo pričaše. // - Pa? . . . - reče on klonulo i tužno. - Pa eto! Od te naše ljubavi nije bilo ništa.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Dok je otac pošao da spava, sa Cirilova lica nestade ozbiljnosti i pokaza se veseli smijeh. Čeljad, okupljena oko vatre, pričaše, isprvice smiješnih stvari, dok najposlije ne padne riječ na Zagorca Pavla, što je otrag tri godine služio.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Ali kada je sultan Muhamed II, Osvajač, ušao 30 Maja 1453 u Carigrad, i kada je tako mi bar pričaše uslužni čičeron u crkvi Svete Sofije taj sultan udario svojom šakom, a njegov konj kopitom, jedan mramorni stub te
Taman sam bio ostavio patrijaršiju, a pred njenom glavnom kapijom - tako mi pričaše mitropolit - ukaza se jedna čudna četa.
Milanko je ostavio iza sebe jedinca sina Nićifora, zvanog Nićeta. Njega spominju, na jednom mestu, kako mi pričaše jedan moj rođak, zapisi krštenih u daljskoj crkvi kao krštenog kuma.
Poetski završetak, lep odlazak sa scene života. Jedan stariji glumac bečkog Burgteatra i njegov režiser pričaše mi jednom koliko glumci vole i žele takve dramatske, lepe odlaske sa scene, kako ih oni, u svom jeziku, nazivaju.
Šantić, Aleksa - PESME
Što me i sama tuga cepa, I što sam mračan kô sene? Zašto si, reci, moja lepa, Ti ostavila mene? 24 Silu ti pričaše oni, Silna je optužba tekla! No moju dušu što muči Ta družba nije ti rekla.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
More, ima si čovek golemu muku sas onoga njegovoga Mitku. Pričaše mi čovek sve... Sal što ne plače kol’ko mu žal dođe i teško! — E, e!
I sag jošte je živ! — Pričaše mi neki naši trgovci što odiše tam’ po trgovine; nađoše ga, hej-hej, daleko, tam’ na-kude Solun...
Vidoste li s oči, ta da takoj možete da zborite? pitujem gi pa ja. — „Ne vidosmo, zbore si, ama druzi vidoše i pričaše ni; ta sag po ma’ala za ništo drugo sal za toj se zbori“. Pa kako gu je ugrabija? nitujem gi pa ja.
I tu joj se izjada. Iznese sve šta je i kako je bilo. Plačnim glasom pričaše joj Zona da je ona, istina, kriva, jer ga je volela i htela za njega, pa tetke pokvariše, ali da ipak nije zaslužila da
Čorbadžijski je sin, stara kuća, pa će mu, veli, to činiti čest! A sem toga, to mu je i dužnost, pričaše joj Mane, jer su se on i Manulać pobratimili i zarekli: ko se prvi oženi, da mu onaj drugi bude dever. Dakle, mora!...