Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
Ali ni sa pet hiljada riba ne bi nahranio dva oslobodioca! Jesi li tu priču završio? Ako jesi, Mogu li sada i ja nešto da kažem?
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Proderani bubanj istrulio je za plotom u avliji kod sreske kuće. Milunova i Srejina pogodba i parnica ušla je već u priču po okolnim selima. I sad, kad ljudi hoće da kažu kakav krajnji kaišarluk — reći će: »Najmio Milun svirača!
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Turčin je slušao zadovoljno. Pošto Marinko svrši priču, upita on: — Pa, šta misliš sad? — Ja dobro mislim, čestiti efendija. Sad treba da se ti zauzmeš za Lazara...
— Bolje bi bilo da nam štogod pričaš nego što koješta drobiš! — reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana. On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos...
— reče Latković. — Pa ne branim. Baš sam oran za priču. Skoliše ga sa sviju strana. On sede na zemlju i poče pričati priču o jednoj pametnoj devojci, što je imala kriv nos... Dok je on pričao, Zeka je jednako posmatrao Stanka.
Hajduci su slušali s najvećom pažnjom... Ovda-onda prekidali su priču uzvicima. — Oho-ho! A kad svrši priču, Zavrzan reče; — Alal ti vera!... Vidi ti se i po rukama, krvave su.
Hajduci su slušali s najvećom pažnjom... Ovda-onda prekidali su priču uzvicima. — Oho-ho! A kad svrši priču, Zavrzan reče; — Alal ti vera!... Vidi ti se i po rukama, krvave su. — Dajte vode da operem ruke, pa da ručamo!
I sama Drina valovita zažubori veselije... Njeni talasi žuborahu priču: da se diglo roblje na tirane, ali da se diglo onako kao što trava u proleće iz zemlje niče.
Eto, pa ga gledaj, a on neka priča!... I Stanko razveze nadugačko i naširoko priču o boju mišarskom. Taman se on raspričao u najveći jek, a dođe popa s Jovom Jurišićem. Nazvaše boga i pozdraviše se.
— potvrđuje Stanko. I morade ponovo prisesti i popu opričati od početka do kraja. Oni slušahu njegovu živu priču s najvećom pažnjom. — Pa šta je bilo s Lukom? — upita pop Miloje. — Zar pogibe? — Ko?... Vojvoda Luka?...
Sve beše zinulo slušajući Devinu priču. Ranjenicima sevahu oči od zadovoljstva. Više nisu osećali rana, kao da ih i ne beše na telu njihovom...
Pričao je slatko, lepo, kao čovek koji je sve očima gledao... Oni su gutali njegovu priču nedahnimice... I prođe dan kao da ga neko ukrade...
To ćemo učiniti sad, odmah! Pa ustade i viknu: — Vojko! Vojko se zaneo, slušajući priču Zavrzanovu; prenu čim ču Zekin glas. — Čujem, buljubašo! — Odaberi družine koliko ti treba, pa otidi na Drenovu Gredu.
Dučić, Jovan - PESME
Angel ispriča priču sjajnu Šta su nebeski vrti, A duša cele zemlje tajnu: Magiju ljubavi i smrti. I osmehnu se angel potom Na carstvo
Gospođica Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom dama, pripoveda Jednu plavu priču iz Dekamerona.
I silazeći hučna sa crne planine, Spirala znoj sa čela i krv na sečivu; Šumila pesmu carstva i priču davnine; Hladila kosovsku ranu još nezalečivu. Ti ljubičicu pojiš u šumi skrovitu.
Afrika
Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum. Pričam Vuijeu priču o Sari Bernar, koja stigavši u Rio de Žaneiro, čim se umila u hotelu, sišla je, uzela kočije i naredila: „Prašuma“.
Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi. Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Dva puta je, uz tu priču, imala suzu u oku. Isakovič je sve to slušao i ništa nije razumeo. Osetio bi samo, kad bi je iz kola skidao, kako mu
Kad treba poći u pakao?“ Pop se i na to setno smeškao. Tu priču o užasima pakla, kaže, izmislili su papežnici! Nema toga u našem svetom i slatkom pravoslavlju!
A tu priču, o škopici, i njegovom bludu, izmislili su njegovi sunarodnici, nevaljalci, da bi ga, za račun Nenadoviča, dotukli!
Nakazno. Gospoža Valdenzer, kroz suze, pričala je opet svoju priču, kako nisu hteli za Andreasa da je dadu, i kako je njen otac, jedne noći, kad ih je bio iznenadio, strovalio
Vojnici iz stražare dolazili su mu i nudili, na prodaju, divljač, koju su, po okolini, lovili. Od njih je Pavle čuo priču, o tom, kako su njegovi bratenci prolazili. Đurđa je, kažu, oficir, propustio, posle nekoliko reči.
razgovarao, sa protom Buličem, u Mirgorodu, prota mu je rekao: Priča o tebi, sinko, ovde, u Rosiji, pretvoriće se u priču o mnogima.
Zato što su bile na brdu još su više sećale na priču. A sve je to gorelo u žutom, uvelom, pocrvenelom, lišću. I ostrvo u Dnjepru, kud su prelazili na pucnjavu, na sredini
Levo od mesta, gde je stajao, bio je zid, sa bršljanom, neko žbunje duž zida, i kapidžik. Kao oni kroz koje se, u priču, ulazi.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Saslušah, zatim, priču o tome kako su Sava i Dunav iz aviona izgledali kao srebrne trake vezane u mašnu, a „Albanija” i soliteri na Novom
- On misli! - rekla je Stanika - Pitaj ga gde je bio noćas? - okrenula se ocu, ali se ovaj napravio lud i počeo priču o tome šta je on radio kad je bio u mojim godinama. Naravno, bio je bos i gô. Svi su u to vreme bili bosi i goli.
Čekao sam još da počne priču o svojim svedočanstvima punim petica, ali je ovaj put nije počeo. Nastavio je da govori o ratu na način kojim je juče
Po načinu na koji je ćutao shvatio sam da očekuje priču o Rašidi, ali ja nisam imao šta da pričam. - Ludirali smo se ovih dana - rekao sam. - Samo to?
Tako je igra počela da postaje fantastična. „Pa ta te baba voli!” - laskao sam samome sebi rešavajući da napišem priču o usedelici kojoj je budući pisac svaki dan slao po jedno pismo. Priča bi se završavala urnebesno!
Biću slavan onako kako pisci to mogu da budu. To nije nešto naročito, verujte mi! Ipak: jutros sam napisao priču o čoveku koga su smrzavanjem konzervisali za budućnost.
Sada sam znao da imam kožu i mogao da shvatim Stanikinu priču o želucu. Ja svoj želudac, ili bubrege, ili bilo šta, nisam osećao i bilo mi je smešno kad bih čuo da neko govori o
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Slušaoci sa izuzetnom pažnjom, napetošću, uzbuđenjem i uvažavanjem, u svečanoj tišini, prate pesmu ili priču. („Ko zna lijepo pričati, na sijelima je uvek istaknut, probran i poštovan.
Maksimović, Desanka - TRAŽIM POMILOVANJE
Preskače deset zapovesti, a čita o Adamu i o Evi, priču o Ruti, o Mariji Magdaleni, o Sodomi i Gomori, sve dok se manastirski ne jave petli, dok sunce ne ogreje gnezdo ševi.
one koji nikad ne bi mogli drugome presude da izriču, kojima se sve sudije čine stroge, za svaku milosrdnu lažnu priču i slične njima slabosti mnoge.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
I ne znajući, učinili su da nas mnogo gori prestigoše. Svih tih dugih noći, dok smo po ko zna koji put raspredali priču o Evropi, Vera je samo ćutala i pušila.
Helen, Lu ili Megi kažu da treba svakako poslati neku priču. Ne mogu ništa da obećaju dok ne vide o čemu se radi. Pošalji svakako! Njen tata pripada najvišim... Svakako si čuo?
Daleko je zemlja u kojoj su uspeli! Dug je put do nje. I, evo, ispunjavam obećanje. Pišem priču o uspelim momcima i lepim na nju gomilu maraka, pa je šaljem tamo gde su mi rekli; možda će Helen, možda će Lu, možda će
) prevesti moju priču žednu preko vode, možda ću se proslaviti tamo, iza crte, možda će i meni jednoga dana krasti brisače s auta koji ima
Samo ako uspeli momci prevedu sa ovog malog jezika moju priču na neki ogroman jezik. Samo ako Helen, Lu i Megi budu htele da je saslušaju...
Zar sam morao da putujem četiri stotine kilometara po blatnjavom dnu jednog bivšeg mora da bi mi ovaj par pozirao za priču koja se ponovila toliko puta, u svakom gradu ista? Kako si me samo rasejeno pogledala, Žuži!
Videla si usput jednog pohabanog stranca iznad kafe koja se hladi. I ne sanjaš, Žuži, da mi ulaziš u priču koju nikada nećeš pročitati, jer ja pišem male priče na jednom malom jeziku, isto tako malom kao što je tvoj, koji ne
Sva ljubav bila je već potrošena. U tom pogledu nije ostalo ništa za slučajnog stranca, kome si baš ušla u jednu malu priču.
I ko bi vam to, sem kelnera, doneo čašu vode? I ko bi to, sem mene, samo za vas pisao ovu priču o đubretu i moru? TERASA Popeo se na Terasu sa svežnjem novina pod mišicom. — O, koga to vidim!
Stajali su tako izigravajući nehajnost, a klavirista je uporno započinjao priču sa bubnjarom koji se igrao palicama. Zatim su podešavali instrumente tražeći nekakav zvuk — prokleti idioti koji šetaju
Ami počinjao je da izvodi složene figure bugi-vugija, koji je te zime sa zakašnjenjem osvajao grad, ne prekidajući svoju priču, vešt i elegantan, brz i uspešan, zavodljiv i učtiv — sasvim drugačiji od onog koji se svakog jutra penjao uz klizave
Nisam smeo da se prepuštam nostalgiji! Uleteh u klopku! Ko li je samo napisao onu priču »domovino, ti si kao zdravlje«? Baš bih voleo da mu kažem reč-dve! —Svuci vindjaku! — naređuje carinik.
Matavulj, Simo - USKOK
Ispriča im priču iz Svetoga pisma o Kajinu i Avelju, kako Gospod zapita Kajina: „Gdje ti je brat Avelj?“ A kad ubilac odgovori: „Ne
prispjela za udaju i što, eto, na oči vene, i drugo, Milije bi joj bilo da to prođe mirno i u veselju, no krvavo i za priču! — Tako je, brajo! Ali šta ćeš kad Drago ne dâ o tome ni zboriti! Eto, ne dade je za dobra čovjeka iz Čeva! A eto sad.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Samouk, nepismen do svoje petnaeste godine, i Andersen (H. K. Andersen , 1805—1875) se nadovezao na narodnu priču. Kod nas se za rodonačelnika dečje književnosti uzima Jovan Jovanović Zmaj (1833—1904), veoma plodan pesnik i urednik
Ova poezija zadržava osnovne elemente pevanja jasno određen povod, maštu, igru, priču — u prvobitnom obliku i stanju. Moglo bi se reći da je dečji pesnik neuspeli, nedovršeni pesnik.
„pristojnom“ mišljenju; u dečjoj pesmi ona je, takoreći nešto što se samo od sebe uključuje u tobože logičnu priču.
Slovenačka spisateljica Branka Jurca ponudila nam je, u Dečjoj Politici od 8. januara 1987, priču Zečiđ Dugouško. U društvu sa Repićem, Glodačem i Skakačem, Dugouško guli koru mlade jabuke.
Austrijski pisac Feliks Miterer (F. Mitterer, 1948), ima priču o devojčici koja je volela zeca nacrtanog na čaši. Devojčica pokuša da za svog miljenika zainteresuje oca, mrzovoljnog
Svake večeri, pred spavanje, tata ispriča svom mezimcu po jednu kratku priču o zečjem repu. Sinčić, zadovoljan, uvek zaspi pre nego što otac dovrši pričanje...
(Naši gone jazavce) Sećanje na draga lica i čežnja za nepovratnim plamen je koji zagreva Ćopićevu lirsku priču. Sve može biti povod da se to sećanje izazove — svi predmeti, bića i reči su, posredno ili neposredno, ozračeni
Popović priča o svemu, i ni o čemu: zaplet mu je puki izgovor za priču radi priče, zanemarljivo opravdanje igre i stvaralačkog čina.
Najpre se upoznajemo sa pričom, sa sadržajem, i, kroz priču, sa jednim delom njenog značenja, njenog smisla. Savladavši tu, najlakšu prepreku, mi potom otkrivamo nove i nove
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
cele strane uzimane su iz Florijana, ali je Popović u svom posrbljavanju upotrebio istoriju Jovana Rajića, uneo kosovsku priču iz letopisa XVIII veka i koristio se isto tako i narodnom tradicijom.
U Dva cvancika je obradio jednu šaljivu narodnu priču, lako i zabavno, sa prijatnim, nešto površnim, slikanjem seoskoga života.
Sremac, Stevan - PROZA
Šta je dalje s njim bilo, doznaće čitatelj ako bude dobar i strpljiv pa pročita do kraja ovu priču. S ponosom je prolazio naš Jova pored komšija, koji, kako se njemu činjaše, pucahu od zavisti, jer su već juče znali da
Sad će ručak, tek što nije! Ama, priko, što će biti uživancije i krkancije! Što ćemo da se proveselimo, za priču! Prasetinu stegao žestok mraz, ćuran masan, a vino ka’ grom! — priča Jova zadovoljan.
Hoću i ja pomalo narodski da se izražavam; ako mi ne pohvale priču, a ono bar jezik u njoj da me spase. Neka bar kažu da je jezik čist kao suza, pa niko srećniji od mene!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Toga oskudnog i nikakvog proljeća, djedov rođak, „brat Sava“, pronese po selu onu neslanu priču kako je brat Rade fantazirao, pa se kod mlina, sve nasjedećke, pribogu kao Turčin, povazdan moli bogu i metaniše.
glava ko krupska marvena pijaca u ponedjeljak iza ponoći, sve po njoj samo neke trice, slama i još ponešto što nije za priču. Šta da mu radiš? — Da tu ne bude kakva besposlica s nekim okobližnjim ženskim čeljadetom, toga se ja bojim?
Javnuo se čak i „brat Sava“, inače nikakav eglendžija, i započeo priču o nekakvoj kumi Staki Sakradžijinoj, kako je, u svoje vrijeme, potjerala krmaču na pazar pa u putu, dragi moj ...
Na svu tu priču kamarat se rogušio kao durnovito paripče, a onda bi se odjednom razgalio i zagrohotao: — Ama, Radoje, ko te stvori
dječurlija opčarano su zijala u izmahnutu toljagu i zalepršane gaće, pa su kroz sva okolna sela i zaseoke proširila priču o žandarmskom stradaniju. Te večeri Drmogaća se kasno vratio našoj kući.
Tamo me dočekaše radoznalo i s poštovanjem, kao nekog slavljenika. Svi su već znali priču o drmogaćinom megdanu sa žandarmima i sjaj njegova podviga treperio je i po meni kao od nekog skrivenog nevidljivog
DANI CRVENOG SLjEZA DJEČAK S TAVANA Prolaze godine, kažu (nikako da se uživim u tu neprijatnu priču!), sipi toplo mlivo dana i noći ispod dosadnog vječitog žrvnja, a u meni nikako da iščili i ostari sjećanje na jedan
onda će on, okružen društvom, početi priču, svoju veliku životnu priču kako je ulovio i predao Jazbeca. Spustio se sa sprata u mračan hodnik, otvorio sporedna
onda će on, okružen društvom, početi priču, svoju veliku životnu priču kako je ulovio i predao Jazbeca. Spustio se sa sprata u mračan hodnik, otvorio sporedna vrata birtije, i kratko zastao
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Teškoće su otpočele još od oca. Sam Vuk Karadžić u početku svog rada na narodnom jeziku, na narodnu priču ne obraća nikakvu pažnju.
Karadžić pod rečju „kornjača“ u prvom izdanju svog Srpskog rječnika, 1818. Istu je priču Vuk kasnije uneo u svoju rukopisnu knjigu Život i običaji naroda srpskoga, dodajući pri kraju još jednom reč „i čanak“
Ovoj izvrsnoj i tako karakterističnoj priči malo „dotjerivanja“ mnogo bi činilo, ali doterivanja Vukovog. — Istu priču objavio je i Vrčević 1868, ali nam se kod Karadžića učinila živopisnija. 81.
ERO S ONOGA SVIJETA: Zapisao Vuk St. Karadžić i objavio u prvoj svojoj knjizi narodnih pripovedaka, 1821. I ovu je priču Vuk prethodno štampao u Dodatku Srpskih novina: čislo 91, 15 novembra 1821 god. 105.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Pošto su mi nabacili komplekse da smo strašno mala, mada simpatična zemljica, ispričah im priču o zecu: — Dakle, taj zec — počeh — maznuo je nešto više ružica nego što može podneti, presisao, kako se to kod nas
Prvi štapić je glatko prošao, ali sa drugim sam imala problema. Usput sam u svoj notes zabeležila divnu priču o mister Džijevom restoranu „China Garden“.
„O, zar se i to može! Da nisam slučajno čula priču o jednom običnom srpskom biku, na časnu reč, potpuno bih izgubila poverenje u ljubav. Dotle je došlo!
— ufuravaju mi u kuću, iako se nisu najavili telefonom, kao, naši smo, srdačni, gostoljubivi i sve, i odmah započinju priču protiv Šveđana, kao, hladni su, kao, nigde, more nema ove ladovine i ovog provoda kao kod nas!
da si noćas, pred Novu godinu, sam, dragi moj čitaoče i draga moja čitalice, poklanjam ti jednu istinitu novogodišnju priču i stavljam ti je pod jelku, dok ti u kuhinji sečeš praseće pečenje.
Priča o tome kako je Anin matori dočekao srećnu novu 1951. godinu —Isti slučaj — počne on priču — čekam ja Novu godinu: dvanaest sati — nema je! Dvanaest i pet — ona ne dolazi. Pola dva — još ništa.
Svako u svom separeu! Separatisti jedni! — I kako je samo pokojni Lulence, odapeo! — počinje on po ko zna koji put priču o svom velikom učitelju, ubacujući jedan „štrc“ sode u ružicu.
Čitalac ovog poglavlja, kao nagradu za svoj trud, sasvim besplatno dobija priču o čuvarima Zokijevog stana. — Tako ti je to, moja Anči — govorio je gosn Sule — za mene nacija, vera, boja kože i
Sve će da bude kako treba! reče, zatim iščeze u onom hramu prosvete i kulture. Čitavu priču izmontirala sam naknadno makazama i lepkom na osnovu najrazličitijih svedočenja onih što nisu propustili priliku da mi
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Ko ne haje Sklanja glavu sa promaje. Sedlaj konja! Noć na bregu, bije tonja. U Čajniču znaju žreci inu priču: ko u Stocu zaleprša o zlom kocu, taj osvane u Blagoja i Dostane. KROZ GORAŽDE Kosiš li to ili žanješ belo žito?
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za ovu priču, vedru i bajnu, svraki sam paru obećo sjajnu, obećah tvrdo, zakleh se brkom, a ranom zorom — pobjegoh trkom.
sa runom sjajnim po šumi gustoj, stazama tajnim i mirno sluša divljine huk, a stari zeka, u sjeni breze, prastaru priču unuku veze: „Živjeli nekad lija i vuk ...
O dobroj ribi što čuda tvori slušao mačak, oko mu gori. Protiče veče i vatra plamti, a mačak priču starčevu pamti.
Istoga trena čiča se prenu, oči mu stare lukavo sjaje. „Jeste li, deco, svršili priču, spavati valja, dosta je graje.
“ A Žuća nato: „To vetar njiše zeleno perje i — ništa više.“ O caru glupom kazuje Toša, pa tek što priču svrši, upita Žuću: „Čuješ li, druže, kukuruz neko krši?“ „Kakav kukuruz, ćuti budalo, to cvrčku puče tanko gudalo!
A juče, kume, šta li se desi, da zineš odistinski! Babe će priču o tome mleti brže nego žrvanj mlinski. Juče je bila — ne pitaj više — pijanka slavna mlinara Triše.
ČUVAR ZVERINjAKA Ujaka imam, zlatnoga čiču, o njemu hoću da pričam priču. Čudan je ujak, prati ga slava, jer vazdan radi uz riku lava!!!
A ja, ipak, predati se neću, iskitiću, kao bajku staru, sjetnu priču o curici plavoj i o njenom voljenom drugaru. U toj priči biću vjeran, mio. Obraduj me, divna lagarijo!
Zbogom žrvnji ispod krova siva, pjesmo znana iz djetinjstva moga, produžite do tišina zimskih zlatnu priču ljeta nestaloga. Pomenite momčića seljačkog, zarobljena usred doma đačkog.
Ima, ipak, u svakoga đaka tajna sveska, to ti je za priču, odrpana, zgužvana i kusa: a od mila — svaštarom je viču.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
jedva se odlepiše. Sav je srećan. Večerasmo i, onda, nema smisla da ostanem više, te dođoh — završi Aleksandar priču.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— More, znaš li onoga onomlanjskog, Svetislava. Uze od mene velike krompire (a behu mi rodili i raskrupnjali se za priču) pa naređa na štap ko vrapce... dao sam mu pun džak... More dovije se čovek u nuždi, još kako!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
ostavio porodicu kad je otišao u internaciju, i kako je hrvatski književnik Ogrizović uspeo da ga nagovori da dâ neku priču za list koji je, de factoo, pripadao okupatoru (Belgrader Zeitung.
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Nego čuj sinko — nastavi starac — ja ću ti kazati jednu priču pa je dobro upamti i razmišljaj o njoj. Jedan čovek imao je njivu koju je nemarno i rđavo radio.
A on im ispriča doživljaj svoj, kazujući im i objašnjavajući priču koju je čuo od onog starca u pustinji. HRISTOS U KRČMI U krčmi je puno dima od jeftina duvana, puno sramotnih reči i
— Evo ti — reče — nagrade što si mi s vašara doneo priču o magarcu s paunovim repom. I bogato obdari slugu. NOĆ U PUSTINjI „Tada Irod...
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
MORE 72 DANGA 96 MRTVO MORE STRADIJA U jednoj staroj knjizi čitao sam čudnu priču; a vrag bi ga znao otkud meni ta knjiga iz nekog smešnog vremena u kome je bilo mnogo slobodoumnih zakona, a nimalo
Vi, možda, znate onu staru, prastaru priču kako je u jednoj zemlji vlast objavila nezadovoljnom narodu da će se u zemlji pojaviti veliki Genij, uprav Mesija, koji
Niste nikad, zar, slušali tu staru priču? — Nisam, ali je vrlo zanimljiva. Molim vas šta je dale bilo? — Nastupila, kao što vam kažem, radost i vesele u celoj
— upitam. — Ne. — Nikako? — Valjda nikako! — reče ministar ravnodušno i izgledaše kao da bez volje priča tu priču. — Zašto? — Ko to zna! — Pa ništa se čak ni važno nije dogodilo? — Ništa. — Čudnovato! — rekoh.
dok se, tek, jedan prope na prste i diže ruku, pa procvile slabačkim glasom: — Ja znam, molim gospodine, jednu priču o opozicionaru. — E, dede pričaj.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Odberu se osušene šljive, pa se lese opet metu u pušnicu, a društvo se opet poređa oko vuruna i produži započetu priču....
« Ali što je delovodnik i glavnu knjigu vodio čisto — to je za priču. Svako pismo mora biti tako jednačito, tako ravno, kao pod lenjirom.
Ko ti nije dobio od njega kakav pametan savet, ili retko seme, ili čuo zanimljivu priču iz njegova putovanja, ili doznao da ima mesta gde ne oru ralicom i ne kopaju motikom, nego rade boljim i veštijim
Bog da ga prosti, sad je već umro — završi učitelj priču. ZVONAR Spušta se tiho veče. Po celom nebu rasklopio se široki beličasto-sivi zastor od lakih oblaka, pa zaklonio
»Pop-Kosta... i on ode! misli u sebi, sedajući opet na debeo zid pred oknom. Onako pun čovek. I veseljak, za priču! ... Stoji za časnom trpezom i čeka dok pevači dovrše slavoslovije. Mrdne li prstom, a ja već znam šta je i prilazim...
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
” Opet graknuše oficiri: „Generale, sramota! Ti svoju priču mnogo zamuti i zamota!” „Izdajniče, naseo si tuđinskoj propagandi, Pa zamišljaš da si Lav Tolstoj ili Gandi!
” „E zeče, moj ludi zeče”, Kornjača mu na to reče, „Za tu priču, po Ezopu, Ja sam trkač nepodesan! Srećan ti put u Evropu, Dobro mi je i tu gde sam!
Rakić, Milan - PESME
Ali sad! Još jednom! Duša mi je rada dobre moje zemlje i njezinih draži, Gde prvi put slušah (i verovah tada) Priču o životu, o Šarenoj Laži. Možda nikad više! Zbogom.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Po tome su one više vezane za pravu narodnu priču, i to u prvom redu za anegdotu. Za razliku od narodne anegdote, kod pitalica je pričanje svedeno na najneophodniju
U vezi sa njima on je stvorio svoje kultove i verovanja, obrede i običaje, radove i igre, zabavu i pouku, pesmu i priču.
Simović, Ljubomir - ČUDO U ŠARGANU
CMILjA: Mnogo znači kada je čovek školovan! JAGODA: Al još vi ne znate celu priču! Samo da vidim imam li vremena; imam. Kupio mi i ovaj ručni sat, Helvetija.
Važno je da znaš da nije sve u tome što ti sediš u zatvoru! Razumeš? IKONIJA: Pričam ti priču! CMILjA: Ćude! IKONIJA: Šta sad tu „ćude”? CMILjA: Napolju ko da neko jauče! IKONIJA: Pričinilo ti se.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Ti si u mome oku dok još gasne Videla prva novog smeha klicu. A kad se vratim domu ure kasne Znala svu priču samo po mom licu. Sedim za stolom i ne znam svog lika. Pred ogledalo zalud mi je stati: U tvome oku bila mi je slika.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Nešto otegnuto ostade u meni. A prerovski lovci na divlje guske rasuše priču oko ognjišta sa širokim i čađavim jednjakom.
Gazdu mu, Vasilija, ubili Turci. Četrdeset prve večeri Luka se preseli u njegovu postelju. Đorđe je dobro znao priču koja još traje u Prerovu u razgovorima najstarijih.
Obojica misle na istu, uvek živu prerovsku priču. Tu, pod ovim bagremom, gde su oštrili noževe pred polazak, delili bi, kad se vrate, ono što bi našli u turskim
ćute i, žureći, nastavljaju večeru, da posle u gomili urone u mrak, i tek kad se raspu prerovskim sokacima da počnu priču o njenom smehu, kojim neće moći sebi da objasne dane kada je Simka ponovo postala ona stara gazdarica sa surovom i
Zariče se da će paziti kako mu zamku konopca namiču oko vrata. Slušao je priču kako su popa Miloja vešali posle Timočke bune, i bradu su mu konopcem bili obuhvatili, pop je mrtav visio kao da ga
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Sama od sebe niče priča kako njihova svirka uspravlja oduzete, gluvima vraća sluh, slepima vid. Oni za tu priču nisu znali, ali veselilo ih je da se vraćaju na znana mesta.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Ali sva cpeća da se umešala sreća i spasla i Miloša, i goste, i njega. Kad je Miloš čuo priču, opomenuo ga je da ni u odanosti ne valja preterivati. Da li i sad isti Miloš misli tako?
Mirku je bilo nešto preko dvadeset godina i još ce ni po čemu kije videlo da će mu život početi da liči na starinsku priču. A priča je već bila počela.
i klipovima kukuruza, po razvaljenim tarabama i gustom blatu, po opštoj zebnji, šćućurenoj pod pragovima, Dobrača slušao priču o tome kako u sremskom manastiru Feneku izbegli Vožd plače, pred kaluđerima, dok u izrovanom Beogradu nema više ki
iz reči koje je izgovarao ovaj Grk, neka je crna iskra zaplamtela među njima i knez je, omađijan, slušao Riginu priču o tome kako je, sada, pravi čas da on, Riga od Fere, započne borbu za tu svoju neverovatnu zemlju, Grčku.
Da mu je tu priču pričao bilo ko drugi, knez Mavrogeni bi se podsmehnuo i bezazlena bi se pričica raspala u komadiće.
Tako je, dok još nije ni kročio u Beograd, mladi Anastasijević čuo priču o Pirinčani. I nekada prva na oku putnicima koji su lađama pristizali u dunavsko pristanište, sva raskošna od dobro
U času kad mladi Anastasijević, još ne Kapetan Miša, od svojih saputnika sluša priču o Pirinčani, niko ni ne sluti ono što će, o Pirinčani, u drugoj polovini HH veka, otkriti istoričari.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto Sučući brke, stari susjed vješto Poč'o bi priču iz dalekog doba.
Ana de Doce, već seda, Čuvena sa strogih vrlina i tona, Okružena jatom damâ, pripoveda Jednu gromku priču iz „Dekamerona.“ J.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
“ Posle kratkog zastoja nastavi Pitagora svoju priču. „Tada sam uvideo šta bih sve mogao da naučim i saznam, kad bih i ja pošao onamo gde je Tales svoja znanja prikupio,
Neće biti izlišno da mom prikazu Aristarha dodam još dvoje: odakle sam crpao materijal za svoju priču o njemu i šta je bila dalja sudbina njegovog heliocentričnog sistema.
Svetina je plakala od radosti“. Gerardo slušaše pažljivo šta mu pričah. „A mene“, nastavih svoju priču, „obuze osećaj divljenja pred veličanstvenom pojavom carevom“. „Takvog neće više svet videti“.
Kopernikove oči zasijaše pri ovim rečima, a opat nastavi svoju priču. „Grci ulažahu i izlažahu iz Vatikana, a kad se kogod od naših onde pojavi, mišljaše da je došao u dvor grčkog
Imajući ovu činjenicu u vidu, otpočeću svoju priču sa 25 decembrom 1665. godine julijanskog kalendara, kojega dana je naš junak baš bio navršio svoju dvadesetitreću
„Bio je manji od veverice bez repa“, dodade šaljivo sveštenik. Deca prsnuše u smeh, a njihova majka nastavi svoju priču.
Deca slušahu ovu priču razrogačenih očiju, gutajući svaku reč. Majka im morade tačno kazati kako je Hektor izgledao i šta je sve umeo.
„Pri tim mojim opitima“, nastavi Lavoazije svoju priču, „pokazalo se da je toplota što je naše telo proizvodi veća no što bi to sledovalo iz kvantuma sagorevanog uglja u telu.
„Kada se“, nastavlja gospođa Lavoazije svoju priču, „Lagranž preselio ovamo iz Berlina gde ga je Fridrih II bio postavio, kao naslednika Ojlera, za upravnika
Faradej koji je pažljivo slušao moju priču, poče da se smeje. „Isto tako bilo je sa mnom i sa mojom matematikom, samo sa tom razlikom što sam se u vode te nauke
„U Limi“, nastavi Darvin svoju priču, „ostavili smo amerikanski kontinenat da bi smo dovršili svoj put oko Zemlje. On nas odvede do ostrvlja Galapagos,
Pa ipak ostalo bi i za mene još dosta korisna posla“. On se posluži opet burmutom, pa nastavi svoju priču. „Još jedno važno, presudno pitanje čekalo je svoje rešenje.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ti ćeš ležati duže i trebaće ti mnogo knjiga. Doneću ih puno i jedan časopis u kome ti skrećem pažnju na priču s naslovom: Ispovest jednog posleratnog smetenjaka. Neuređena je, razdrobljena, smušena i banalna ali vrlo iskrena.
) Čekam ja efekat i taman prineo čašu s vinom da se prikupim za novu priču, kad me ona svom snagom lupi po ruci: „Propalico, veli, zar te nije stid da to pričaš?
7 Glava, od koje čitaoci, pošto im je objašnjen naslov, mogu mirnije nastaviti da prate ovu priču Kad se Ilija Vasić, ne izvršivši onako sramnim odustankom povereni mu zadatak tajnog odseka Narodne odbrane, povratio
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Zacijelo je i on čuo priču o tragediji virtuoza koji je nesretnim slučajem, ili nesmotrenošću, na veselom izletu kad se najmanje tome mogao
Smrt je tačno našeg stasa i uzrasta: što je veći čovjek, veća je i smrt u njemu. Kad sam u djetinjstvu čitao priču o zadrijemalom kitu na morskoj površini na čijem su hrptu brodolomci naložili vatru da se ogriju, zamišljao sam se o
Pa što onda ako Mama-jumba „objektivno ne postoji”? XXII Zamislite, na primjer, ovakvu priču: Zabrinuo se siromah čovjek za svoje zdravlje, ozbiljno se zabrinuo. Mrcvario se, nevoljnik, nedjeljama i mjesecima.
Taj podatak, ta informacija, nadodaje se priči eto tek onako, kao neki postscriptum. Kao nešto što za samu priču nije ni od kakve važnosti.
I mislim da je to bilo ono što me u početku najviše k njemu privuklo. Sjećam se da ni onda nisam mnogo vjerovao u tu priču.
Često onu manje bitnu polovinu. Tek bitno i nebitno zajedno daju čitavu istinu. Pokušat ćy da priču ispričam nanovo, ovaj put nešto opširnije.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Vujo mu pruži vode u vrgu, te se napi, pa onda sede da sluša dugu i strašnu priču... Posle pola noći, neko lupnu na prozor, pod kojim Vujo spavaše.
koje behu gotove, odvojiše se sa njom podalje od perila, u jednu gustu hladovinu u šiblju, pa se dadoše na razgovor i priču. — More, devojke, ako sad bane pred nas Đurica! — reći će jedna posle dužega razgovora.
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
Za sve to vreme moja težina se nije promenila ni za funtu. U vezi sa tim mogu da ispričam jednu smešnu priču. Jedne zimske večeri 1885. godine gospodin Edison (Thomas Edison), Edvard Džonson (Edvard N.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.
Poznat joj je bio i život svetaca. Njen omiljeni svetac bio je sveti Sava. Ona mi je prva objasnila životnu priču ovog izuzetnog Srbina. To je za mene bilo otkriće.
Mnogo mi je pomogao moj slovenački učitelj Kos, koji mi je prvi ispričao priču o Franklinu i njegovom zmaju. On me je lako uverio da je zvuk u stvari treperenje tela.
crkava sa portalima načičkanim divnim likovima svetaca; javne istorijske građevine od kojih je svaka pričala svoju priču o staroj slavi češke kraljevine; stari kameni most preko reke Moldave sa kipovima hrišćanskih svetitelja; kraljevska
nikog poznatog u Americi i da nikog u ovoj zemlji ne poznajem izuzev Franklina, Linkolna i Heriet Bičer Stouv, čiju sam priču “Čiča Tomina koliba” čitao u prevodu.
se njenih napomena o duhovnoj ulozi američkih žena na mladu generaciju, vatreno sam opisivao svoju majku, a završio sam priču njenim rečima da ne očekuje daja postanem američki farmer, već da želi da učim u Americi ono što nisam mogao naučiti u
godine. Vintropov nećak, moj dobri prijatelj bujne mašte, smislio je novu priču u vezi sa predhodnim događajima i dao joj je naslov: “Srpski seljak protiv američkog aristokrate.
godine ukinuto staro ime “Kraljevski koledž?” Skoro sam završio priču o mojoj karijeri studenta koledža, ali sam zaboravio da još nisam pomenuo jednu stvar koja mi je ležala na srcu, a to
Ove večeri jako su me podsećale na komšijska posela u Idvoru. Svaki član družine morao je i da ispriča jednu istinitu priču iz svog života.
je “Hit”, ali sam njen uspeh sasvim upropastio kada sam, ponet skromnošću, izjavio da bi mlade devojke verovatno svaku priču u kojoj se priča o razočaranjima u ljubavi primile isto tako ozbiljno i sa puno saosećanja.
”Tate Neptuna” održan je tobožnji sud koji meje osudio, a kao kaznu mi naložio da odmah ispričam još jednu originalnu priču. Opisao sam i svoj prvi govor održan na dan sv.
trinaest godina i držanje mojih nestašnih drugova u Idvoru i uporedio te događaje sa ovima sada kada sam im ispričao priču o Franciskusu.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
drugi kalendar: on beleži događaje u životu likova, i to one događaje koji su značajni za radnju u noveli, za njenu priču. Kad započne priča, uključuje se njen sopstveni časovnik; kad se ona završi, taj se časovnik zaustavlja.
izlazi iz ovoga uslovnog vremena i dospeva u jednu drugu vremensku „perspektivu“, iz koje, tako reći, spolja gleda na priču. Ali o tome ćemo kasnije nešto reći.
Ali o tome ćemo kasnije nešto reći. Sad bi trebalo bliže razmotriti onu radnju ili priču u Andrićevoj noveli koja se, u školi, obično prepričava kao sadržaj.
same priče, kao okviri na slikarskome platnu, pa zato možemo sasvim lepo pratiti kako likovi u „Mostu na Žepi“ ulaze u priču i izlaze iz nje. U priču ulaze da bi obavili neki zadatak, a iz nje izlaze kad su taj zadatak obavili.
U priču ulaze da bi obavili neki zadatak, a iz nje izlaze kad su taj zadatak obavili. Drugim rečima, vezir Jusuf, neimar Italija
Štaviše, kad se ona doista završi, pred nama iskrsava još jedan, ranije skriveni lik, onaj koji nam je priču ispričao: „Onaj koji ovo priča, prvi je koji je došao na misao da mu (mostu – N. P.) ispita i sazna postanak“.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Uostalom, kad je ovu priču razvio u dramu, Stanković joj je u naslov stavio Tašanino ime i Tašanu je doveo u prednji plan, dok je Paraputu povukao
Ali je zanimljivo da baš odavde počinje priču o Mitinoj prošlosti, pa još rečima koje signalizuju da je valja dovesti u vezu s tajanstvenom bolešću i umiranjem (što i
311 Priču Čarnojeviću o tajnim vezama u svetu (sumatraizam) pripovedač Rajić dao je, razume se, u prozi, ali je zato tip rečenice
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Nikad!... Kakva Srbija, ženska glavo, u priču ti bilo!... Ja sam se poturčio, ja sam Mustafa sin Muhamedov... Sipaj mi još rakije, pa ćuti!...
„Klanjaj sad, Selime Selmanov iz Čabra, u jade velike: zlo ti tvoje turkovanje i u priču!..“ — Paša Zotin (tako mi Boga), Novice, đaurskijega mesta ne može biti na svetu! ...
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Neću dalje... grozi mi se, Zadršće mi duša živa — Kad se setim da i danas Ovde, onde tako biva. Neću dalje: znamo priču Što je Hristos ljud’ma dao; Znamo, znamo, bogataš se: Ali kasno, pokajao.
Krakov, Stanislav - KRILA
ustavljali se na usnama, koje su pile... Okolo je sve bilo plavo i hladno. Bora je slušao nerazumljivu priču vetra i zujanje elise. Dole po vrhovima planina je bilo snega, preko koga je trčalo jutarnje sunce.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Najzad ulazi u prašumu kroz koju je prsečen drum. Pričam Vuijeu priču o Sari Bernar, koja stigavši u Rio de Žaneiro, čim se umila u hotelu, sišla je, uzela kočije i naredila: „Prašuma“.
Sedam kraj njega, i gladan i žedan; počinjem odmah svoju priču o Komoi i šalupi. Moj prijatelj se sav promeni u licu; „Pa to je sve udešeno da bi vas ispšumpali!
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
— Ura, živeo đeneral, ura, ura... beše odgovor vojnika na moju priču. Na ovo »ura« Turci odgovore sa nekoliko plotuna, i, izlazeći iz šanca, ja još videh kako se bele košulje mojih jadnih
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
IX Kad sam bio na tvom grobu Zamirisa mir bosiljka, A meni se priču glasak: „Šta mi radi moja Smiljka?“ Tvoja Smiljka, sirotanka, Još ne može nogom stati, A otac je zborit’ uči —
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— Kakav trećepozivac? — zapitao sam ga. — Ne znate?... Niste li čuli za priču zašto smo oterani na Krf? Rekoh mu da znam. Ispričah mu nekoliko pojedinosti.
Ispašćeš sposoban za vrontu i utrapiće ti pušku. Nego beži dok si čitav!“ — Evo ti — završi „Aždaja“ priču... Ležao je na susednom krevetu, sav uvijen zavojima, kao dete u pelenama.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Pričaće mi mloge radosti i jade. Salomljenu veru, pokošene nade. Teško će mi biti slušat priču tu, u trenuću jednom snoseć sudbu svu. Ja sam davno putnik taj što nosi jad, Ja sam onaj koji žiću bejah rad.
Bojić, Milutin - PESME
Bez krika, bez cilja letele su vrane. Crne, istovetne, strašnu priču zbore, Kako je užasno s drugim jednak biti. Tišina: prolaznost I večnost se bore. Sve kraj mene pada u njihove niti.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U najboljoj satiri ("Vođa") ispričao je priču o kolektivnoj opsesiji vođom. Ponikao iz tradicije 19. veka, on je po svojim satiričnim vizijama uistinu pisac 20.
Nastasijević, Momčilo - PESME
6 Jeseni svih zlata, beline zima, plavetnila proleti, rumeni leta, čudnu pričamo priču. IZ MEĐULUŠKOG BLAGA PESMA NEZNANCA (І) Međulužjem zovu, a drveta nigde ni žbuna za lek.
STARCA Grdno li je neko nakazanje, Zlo skolilo na krštenu dušu, Opačina neka udarila: Ponese nam letina za priču Nu s njom eto i morije crne, Pa zacrni kud prokleta prođe, Nema koga da blaguje blago.
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Sofrić (207) zabeležio je o postanku cveta jednu priču, za koju kaže da je narodna, iz okoline Niša. Neka devojka poželela da joj momak donese nekakav lep plav cvet više
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Verovatno je narod, na osnovu onog ršuma koji je Dadara kasnije po Vratimlju činio, u priču o njemu zakačio i ovu sitnu ali živopisnu pojedinost samo da bi njegovu moć nad ženama učinio još čudnovatijom.
vlastelu i njihove postupke pa umnožava sve višestruko, izmišlja stvari, da će od toga što ona posećuje monaha ispresti priču prema svojoj pokvarenoj duši, neće je razumeti da mu ona ide da bi ga vidala, nego ko zna iz kojih razloga, reći će da
Badava ja tu izmišljam sve te poglede, ne bih li priču učinio uverljivom. Znam kraj, hoću da kažem: znam ono što je u narodnom predanju ostalo od te kobne noći.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Na tim listovima ispisaću, da bi bila sasvim u stilu, i moju priču. Poslednjih dana moga boravka u Carigradu učinio sam svoju posetu manastiru Metohionu, gde se čuva onaj slavni rukopis.
“ Sa takvim uputstvom, Amru dade spaliti aleksandrisku biblioteku. Uz ovu priču učinio bih nekoliko primedaba. Istoriski je utvrđeno da je velika biblioteka aleksandriskog muzeja izgorela za vreme
Posle njih zatrešti uvek buran aplauz. Ja bih, dakle, sa ovom sada opisanom scenom mogao da završim svoju priču. Ne želite draga moja, da to učinim. Dobro!
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Saslušao sam vašu priču do kraja, zato da bih mogao kazati moral te priče. Svi znate da bez naravoučenija priča ne može proći, i da nam je to
Redakcija je to ugledno mesto protumačila u belešci: „Priču je pisao sasvim mlad čovek, koji će ovih dana tek polagati maturu, i priča kao takva ima nedostatke svakog početničkog
njegovih studija slučaj jednog srednjevekovnog Jevrejina naučnika ako možda neka gospoda kolege još nisu razgledala priču Kalenićevu. — Uzima reč direktor, smeši se: — Raznesoste Kalenića, gospodo!
Završuje priču naš mladi autor svojom refleksijom. „Tle otaca i rođeni jezik, to je spona čoveku i između ovog i onog sveta.
Jer, po Božjoj volji, događa se često ono što čovek ne vidi, što je sakriveno u onom što čovek vodi. Znaš priču iz Talmuda: Uplašio se Adam, baš kao sada Branko, pa i ti, kad je video da zalazi sunce; veli, u tami će sve propasti.
Znala je, naravno, palanka zašto gospa-Fila ne mari Kodu koliko drugu decu. Kada god biste zahteli, čuli biste priču o tome, složenu, obrazloženu, kao za štampu.
Dok je Koda pričala poslednju priču, Soka se nekoliko puta hvatala ručicama za svoju lepu glavu. Jana, kad otplače, sluša dalje uvek oborenih očiju.
Ali Mija se navikao na društvo starijih, i tražio je takvo društvo i dalje, no sada ne uz rad, nego samo uz priču, uz dokolicu.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
Pozdravi i Ti oca! Mi, u početku, nismo razumeli te pozdrave. Jedva nešto docnije, kada smo već svi upamtili jednu priču o dobrom i rđavom detetu i kada smo zapazili da pri svakome novom pričanju učitelj menja poreklo junaku priče, prema tome
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Moja je osmatračnica bila na dvesta metara ispred baterije, u streljačkom stroju. Priču njegovu prekide podnarednik Svetozar: — Gospodine kapetane, pitaju vojnici, hoće li da čekaju?
— Gospodine poručniče, ja se ne žalim... nego velim... — Ne žalim... ne žalim, pa šta onda? Da pričamo priču. Je li... Oko tvoje kuće u selu rastu šume i zabrani, a šta će moji da rade u varoši?...
— Ako je žedan, neka zaiti vodu sam; ako mu je zima, nek tura vatru sam. Na ovu priču smeju se i ordonansi. — A zašto ideš sa granice kući baš sada?
Svi mi volimo Momčila... Ali ako tako ne misli komandant? — Kako!... Besan je bio! — razgranjava priču Luka. Uto se pojavi ađutant puka. Mi zaćutasmo. On stade ispred sveštenika. — Gospodine popo, zove vas komandant.
Petrović, Rastko - PESME
Neko s desna ulazi i ovakvu čudnu priču ispriča: ”Ima li ičeg lepšeg od tresišta pokrivenog biljem, I ptica koje se nad njim dovikuju; Ima li ičeg veselijeg od
IZ KOVNICE IZAŠAV O šumo, goro, zagrlim li te jutros breza mirisnih Bi stid me veka o kome priču usnih: Da otac je hladno pogubio svoga sina, Pa u senci ga zakopao velikog moga mlina, A da lav mladunca svoga
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Misliš li da si jedini koji je izvoru pošao? — Ne mislim! — odseče Varalica. — Skrati priču. Znam da na gozbu ne idem. Šta da radim kada ih san prevari? — Ne žuri, junače!
Čulo se samo kako vetar na rubu močvare razgovara s trskama, odnoseći u svet priču o zvonu koje je opominjalo, o dečaku i rodi, o starcu koji je znao jezik ptica.
Ali, ostali u kući želeli su da čuju priču sata s klatnom. Zar nije rekao da je dvesta godina star? A kad je neko toliko star on zasigurno mnogo pamti.
— Vidiš, sišao si. Koračaš! — patuljak se osmehnu, a u njegovom oku kao da zasvetle parče neba. Radana to podseti na priču o Princu oblaka koji luta nebesima, a kad se sunce počne spuštati ka zemlji silazi i usamljenim dečacima postaje drug u
Gde su nestale — to čak ni vetar, koji je doneo priču o cvetu moćnijem od Carice, ne zna... ZVEZDA U ČIJIM JE GRUDIMA NEŠTO KUCALO Jedne prozračne letnje noći među
Šantić, Aleksa - PESME
Sva novom srećom ograne nam soba! Na svakom licu sveto, sjajno nešto. Sučući brke, stari susjed vješto Počô bi priču iz dalekog doba.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Izlazilo bi da su svakojako neki uzroci još u XV veku uvrzli ime Brankovića kao izdajnika u tu priču. Mi smo nekada pomišljali na dinastičku borbu među Brankovićima i Lazarevićima na kraju XIV i u početku XV veka (do
svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim drugojačije nego Duka na grčkom.
Izlazilo bi da su svakojako neki uzroci još u XV veku uvrzli ime Brankovića kao izdajnika u tu priču. Mi smo nekada pomišljali na dinastičku borbu među Brankovićima i Lazarevićima na kraju XIV i u početku XV veka (do
svoj prevod, ali koji ne može biti stariji od XV veka, ne prevodi o kosovskom boju Dukinih reči, nego izlaže kosovsku priču na talijanskom sasvim drugojačije nego Duka na grčkom.
nije Homerova komparacija, koja je u stvari pesma za sebe, jedna uvek nova i potpuno dovršena slika, vešto ubačena u priču da svojim sjajem prekine monotoniju, da uspori radnju i podstakne pažnju i interesovanje.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— požuri Đoko Potrk. — Ol rajt! — složi se Nik Ćulibrk. — I meni je tata pričao jednu takvu priču. — Pa da se zakunemo — progunđa Stric i prestade da štrpka svoju kuruzu. — Hoćemo li odmah?
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Pričanje nesrećnog oca Petrakija o svom nesrećnom sinu Mitanči „Polani, reče, — otpoče bata Tasko Jevdi Petrakijevu priču — kad mu kupi’ jedne putine kod Vana kondurdžije, tag toprv zapazi’ što će imam muku s njeg poviše nego što tatko mi
— Lele, da ne dava Gospod nikomu takav sram i rezilak! — uzviknu Jevda kada Tasko završi Petrakijevu priču. — Mori, Jevdo, zar sal Petrakija što ima muku?!