Jakšić, Đura - PROZA
Marko je razumeo njegovu bolju; on namače šešir dublje na oči, pa onda tiho priđe doktoru i dohvati ga za rame (ko ne poznaje Banat i Bačku, rekao bi da mu je nežno prislonio ruku na rame), pa mu
Kad nas je video, on se izdiže malo i pruži ruku da je celujemo, moj pobratim priđe ruci, a nevesta za njim... Kad je nju video arhimandrit, on ostavi nastranu brojanice, lice mu se zažarilo, a u očima mu
Ne prođe dugo, pa se i arhimandrit ukaza. Žena, koja je svoga muža trovala, diže se i, skoro metanišući, priđe kaluđerovoj ruci.
Siromah, nije znao kakav mu gorak napitak donosim... Ižljubimo se i pozdravimo, kao što davno neviđena braća čine... Priđe i Stana, da me, kao devera u ruku poljubi.
Zatim uze jedan omut sena i mahaše njime po vazduhu dotle, dok se nije počelo pušiti. Onda priđe streji i turi u suvu krovinu upola raspaljeno seno; posle se privuče vratima, izvadi konopče, priveza jedan kraj za
Tu malo zastadoše, a posle se začu gde pas laje. Zatim iziđe Đošina mati, otera psa i priđe da poljubi u ruku staroga Sremca i učitelja. — Hvala, snao, — reče Sremac, trgnuvši svoju suvu ruku, — hvala ti!
Simović, Ljubomir - NAJLEPŠE PESME
u vratima polako postaje žena, ta žena prilazi, Do pola kujne to je vila Ravijojla (nosi maslinu zlatnu), kad priđe stolu Gina kuvarica (spušta salatu).
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Razgovor se odmah prekide. Učitelj priđe k njima da se upita. Mehandžija pritrča uslužno te smahnu rukavom prašinu s jednog stola ukraju, naređa tri stolice,
Bili prišao da vidi izbliže, ne bi li? Gotovo ga neka sumnja hvata. Hajde pa priđe. Kad tamo, a ono — gazda Raka čuči u trnjaku, pa stenje i ćuti, a roga mu strči za vratom!
I to rekavši, Sima priđe Raki, izvadi mu iz džepa u gunjcu četiri dukata u zlatu i dva u sitnini, pa zaveza u peškir i strpa u nedra.
Hej, brale stani!« i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita kriveći usta na
— E pa dajde, Đuko — reći će jedan od onih što su maločas s njim već uredili posao. Đuko priđe kolima i izvuče torbu, pa kao zaklanjajući je za se da ne ugleda kapetan, donese je među njih.
— Nek ti je alal, brate! — reče Đuko predajući glavu kmetu. Zatim priđe kapetanu i upita: — Hoćemo li, gospodine? — Spremi i okreni kola!
Ustade i kapetan, zahvali im na dočeku, izgovori nekoliko veoma poučnih reči, pa pođe. Dok mu priđe kmet i za njim dva opštinara s glavom šećera.
Utom priđe Vidak od onog stola, držeći važno u ruci onaj tabak hartije. — Evo, Milune i Srejo, da vam pročitiam. — Dela čitaj!
— Eto kako! sega sam u Romanija. — A što se ti oružaš? — Ne me pitaj, more! — pa ustade, priđe Tiosavu i sasvim šapćući reče mu: — Znaješ li, more, da ima 'ajduci? — Gde? — upita Tiosav, tokorse iznenađen.
— Ćir-Trpko! — zovnu ga Tiosav — odide malo vamo. — Što ćete, more? — odazva se on i priđe im nestrpljivo. — Bi li ti uzeo još vrljika da ti doteramo? — 'Oću, 'oću! Mi treba za livada, ona dole u reci.
Kad stadoše pred mehanu, priđe Tiosav i kucnu Trpku na prozor. — Ko je? — viknu Trpko. — Ja sam! — Koj si ti? — Ta ja, mi. — Vi, ko, more vi?
— Gosti se opet uzeli smejati. Siromah Mojsilo da u zemlju potone od bruke. Dok priđe advokat: — Aha, gazda Mojo, otkud vi? — Mojsilu čisto svanu kad vide advokata. — A kad ste vi iz Požege?
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Vezali ga, jer se zbesio. Popa reče da ga odreše. — Ne smemo, popo! - rekošte ludi. On priđe bolesniku, pogleda mu u oči, pomilova ga po glavi, na ga odreši. Onda stade čitati „Strašnu molitvu”.
Popa ga povede do svoje postelje, pa mu reče da legne. On je spavao prilično, a kad se probudi, on sasvim mirno priđe popinoj ruci i reče: — Hvala neka je bogu pa tebi!... I ode s ljudima kyći, miran kao jagnje. Nego i knjige su mu bile!
— Bog ti pomogao, čestiti efendija! Marinkov mu glas zazvoni prijatno. On zastade i pogleda ga, a ovaj priđe te mu celiva skut i ruku, pa, držeći ruke na prsima, pože glavu... Da kažem ko je Marinko. On je — seljak.
— Sjedi, Mašo, sjedi!... Evo ti duhana. Ti pušiš, čini mi se? Marinko diže glavu i ispravi se tek upola; priđe minderluku i spusti na i samo jedan malen delić svoga tela. I zagleda se Turčinu u lice.
On se odazva. — Akobogda? — U šumu! — Da ti kažem nešto! Lazar stade. On mu priđe bliže i, posle običnog pozdrava, reče: — Mnogo sam premišljao da li da ti kažem, pa najposle velim ako njemu neću, ja
Kako ga muke behu obuzele, on ga nije čestito ni video a toli poznao. Čovek taj beše Marinko. On priđe bliže. — Lazo, rode, — reče smeškajući se — šta radiš?
Lazar se namršti. Poćuta malo dvoumeći, pa reče: — Dobro!... Da mu odskočim!... I priđe meti, mahnu dvatriput rukama i preskoči belegu. — A!... Pepo!... — zagraja momčadija. — Ded jako!...
— Manj ti? — povika momčadija. Lazaru pisnuše oba uva. — Da vidimo! — viknuše devojke. Stanko priđe i stade na metu. Mahnu dvaput rukama, pa, kao na krilima, podiže se i odskoči stopu više. — Aih! — začu se uzvik.
– Skloni se! — viknu on. — Aha!... Ček’ sad Lazara! — viknu mladež sklanjajući se. Lazar priđe meti. Sve stalo, ne diše. Lazar skoči na belegu. — To vredi!... Ded’ sad, Stanko!...
— reče Lazar. — Braćo!... ne dajte mi lagati!... Skačem još stopu! — viknu Stanko. — E, čekaj! — reče Lazar. Pa priđe belezi. Odmeri jednu stopu, izvadi nož iz cagrija, položi mu tiluće na zemlju, a oštricu okrete gore. — Skači!
Momčdija se umeša. — Nećemo tako! — povikaše sa sviju strana. — Hoću! — reče Stanko sigurnim glasom i priđe meti. – Pazite, jesam li na meti? Sve živo zastade. Jelica, kao da je prozrela Lazarevu nameru, preblede kao smrt...
Zatvori oči da ništa ne bi video... I učini mu se kako priđe neko i nadenese se nada nj; neka ledena ruka uhvati ga za vrat i steže...
Dučić, Jovan - PESME
No senka što mrači Mramorno joj čelo, niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači. Kô duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bônu.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
A sve skupa strašno, nejasno i ukočeno. I na mome drugu Joci video se jedan težak utisak. On priđe s puno ozbiljnosti i ljubavi bolesniku i pruži mu ruku: — Kako si, brat-Đoko?
Više nje stoji moj otac. Upro pogled u nju i ne miče se. Malo posle priđe našem krevetu. Gleda nas sve, gleda moju sestru. dođe opet nasred sobe, opet pogleda uokrug, pa prošaputa: — Spavaju!
Trže se kad ugleda Arsena na panju, kraj bureta, s mosurom u ruci. Plašljivo priđe k njemu i dotakne mu se ramena: — Zlatane! Arsen otvori zakrvavljene oči. — Ti si pijan, veselniče!
Đeda, kad Arsen uđe kod njega, seđaše sam u sobi. Kako ništa drugo ne može raditi — on komi grah. Arsen skide kapu i priđe ruci. Đeda se nešto namrštio. Ne diže glave, ne dade mu ruke, samo suhoparno promrmlja: — Ži' bio!
” Arsenu se razvedri pred očima. Priđe i sam bunaru, raskorači se, naže se napred, a ruke podmetnu: — Dede! Ona poče polivati. Arsen na devetom nebu!
Dugo gleda mirnu i bezbrižnu savjest kako spava. Stade pod ikonu i pomoli se bogu, pa odvažno priđe krevetu. Metnu djetetu ruku na čelo: — Maro sine, ustani! Dijete protrlja oči i otvori ih.
Gledamo mi ko će to biti. Gospodin čovjek nespretno skoči s kola, pa tromo i kao da je bogzna kako umoran priđe stolu gdje je i pop sjedio. Ne nazva boga, samo malo klimnu glavom: — Je li ovdje kmet?
— Šta je? — Pobježe učitelj! — Bestraga mu glava! Šta dižeš viku? — reče bunovan Matija. Pavao mu priđe i šanu još nešto. Matija opali i sam iz pištolja: — Upomoć, braćo, povede se roblje!
Ali iz Marina kreveta niko se ne odazva. Pop priđe krevetu i pipaše po njemu da probudi Maru, ali krevet bješe prazan. On istrča napolje.
Mi mu pokazasmo. — Metnite mi ovdje! — On pokaza rukom na prsi, i mi mu položismo ikonu. Vladika priđe na prstima, a oči mu pune suza: — Kako si, oče? Pop se trže i obrte oči na onu stranu gdje vladika stajaše.
— Šta te boli? — reče vladika. Pop s mukom podvuče ruku pod ikonu i metnu je na srce: — Ovdje! Doktor priđe, obrtaše ga, jadnika, i ovamo i onamo. Uze ga bosti čiodom po nogama i sve do pojasa, a sve pita: — Boli li te?
On mrdnu jednim prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu. — Još bliže! — šapnu pop. Ona na koljenima priđe još bliže, ali ne dizaše glave ni ruku s očiju. Pop joj metnu ruku na glavu i nešto šaputaše.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
I stari učitelj diže naočari na čelo pa pogleda bolje prekoputa, a stari Léksa leceder ostavi sto pa priđe bliže pevnici, da bolje čuje i izbliže vidi toga »slatkoglasnoga«, kako sam reče.
Pa i sam pop Spira u oltaru (jer je njegova čreda bila) začudi se kad ču neki nov nepoznat mu glas, pa priđe severnim vratima na oltaru i proviri kroz njih da vidi ko je to.
se pa u rukama jednako drži jedno lepo žuto gušče, jer mu ostala njegova braća nikako nisu dala, kao najstidljivijem, da priđe čanku punom kaše; — naprotiv, ako ko, onda mi treba da se izvinimo što u ovakom vašaru dočekujemo goste.
Kad se svršilo sve i zapevalo »Budi imja« i stala deliti navora, priđe i novi učitelj i uze tri komada: za gđu domaćicu gde će biti na ručku, za frajla-Julu i za sebe.
Kopa i misli. Učini joj se k’o da su zalupila baštinska vrata. Sluša. Nema ništa. Ostavi motičicu i priđe plotu, pa viri kroz plot. Nema nikoga, učinilo joj se samo.
— Pa zato ga i negujem i timarim k’o gospođa perzekutorovica ono njeno matoro lice, — reče Nića, i priđe lojanoj sveći, i stade mazati nos vrućim lojem od sveće koja je gorela. — Ta kako da ne osetim!
« — Eto, zbog toga me i mrzi da držim kola i konje, — veli pop Spira i priđe k prozoru, pa se zagleda u jednu staklenu téglu i gledaše je dugo. Nastade počivka.
Ignjatović, Jakov - PRIPOVETKE
Kad je došao kući svom ocu na vakaciju, priđe mu da ga poljubi, a otac opet njega zagrli; no, to parče platna tako je bilo jako uškrobljeno da je u poljupcu s njim oca
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Jurišić. zastade pa preleti očima niz uramljenih posmrtnih plakata u crnim okvirima na potamnelom zidu, onda priđe ormanu pa stade vaditi jedno po jedno parče svoje sure oficirske uniforme.
A kad u visokim čizmama, uskim čakširama, bluzi sa crnim okovratnikom i sa visokom, tvrdom šapkom na glavi priđe ogledalu, on, ugledavši se, instinktivno podiže ruku do štitića, pozdravi samog sebe pa se nasmeši.
Onda neki oficir, beo i lep, u kicoškim lakovanim čizmama i korbačem u levoj ruci, iskoči brzo na zemlju, priđe komandantu divizije, prinese sa svim labavo ruku do štitića pa prosto pokaza rukom duž belog druma, kojim je sura i
Neki vojnik priđe sa svim blizu, naježi se i zinu, ali ne izgovori što je počeo. Posle se počeša po kosi, pribra i reče: — Gle, ovo naš
Na prvoj raskrsnici sukobi se s gomilom ljudi, koji se, veselo i pijano uzvikujući, taman spremahu da raziđu. On im priđe, pa dostojanstveno i važno napravi široki pokret rukom i viknu — Gospodo moja!
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Priviđenje mu se učini tako jasno, da je poželeo da joj priđe, pa se diže, podnadulim nogama, zaraslim u čizme. Dabogme, kad je učinio dva‑tri koraka, omama očiju i ljudskih misli
Mislile su da je mučen u zatvoru. Prva mu priđe, sa suzama u očima, Đurđeva žena, Ana, koja mu se obisnu o vrat i poljubi ga, kao što sestre ljube.
Sud je posle toga napustio dvoranu. Profoz zatvora, koji je pre neki dan okivao i terao u zatvor Pavla Isakoviča, priđe tada kirasiru, uze mu, sa kolena, oficirsku ešarpu, pa mu podviknu.
Te noći, ruka mlade žene ostade viseći, iz taljiga, u zagrljaju. A pas, kad vide, i poznade, tu ruku, priđe joj i nasloni na nju svoju njušku.
Jedan od tih trgovaca, koji su se vrteli oko svojih tezgi, na toj pijaci, ugleda usamljenog oficira, u kolima, pa mu priđe. Ponudio mu je na prodaju svoju abu. Nigde takve abe nema, kaže. Molio je kapetana da siđe iz kola i vidi njegovu robu.
Božič je, međutim, vikao, da i kapetan ima da igra. U igri nema izuzetaka. Gospoža Božič, i sama, priđe kapetanu, i uze ga za ruku. Ne bi bilo lepo, kaže, da kapetan igru pokvari.
Zbunjen, gadeći se Božiča, Isakovič se onda, brže‑bolje, poče praštati od domaćina i domaćice, a zatim priđe, da joj poljubi, ceremonijalno ruku Domaćica mu je rekla da ga je Franciska, koju svi u kući zovu Francl, zaljubljeno
Pavle se zatim ote, od ćerki domaćina, i Božiča, koje ga behu opkolile, kao čavke gavrana, pa priđe Božički i poče da je uverava da žali, jako, ako je, možda, pri toj ludoj igri sa loptom, nedostojnoj odraslih, bio
onda ožive i reče, za talere, da su novci u najlepšem redu, pa tek posle, kao da se prisetio, siđe sa tronošca i priđe Pavlu, koga je zagrlio i koga upita, gde je u Vijeni odseo, i zašto je došao.
vide da je ulaz u kuću, dole, kao u bunaru, ispod njega, i da, otuda, ne bi mogla, ni čitava rota vojnika, da mu priđe, dok je u njega pištolja. Isto se tako uverio da mu je nemoguće prići, i sa doksata. Bila je vrtoglava visina, strma.
Ali kad mu mati reče: Idi! Vidiš li, daće ti para! On priđe. Zatim otrča materi i dade pare njoj: Na, Pepo! Čuvaj mi ovo! Da vidi deda Gavrilo, šta sam dobio!
A mati mu uze pare, pa mu reče, tiše: Idi sad dedi! Poljubi ga u ruku! A i deda ga zivka, da mu priđe, te se on oslobodi, pa mu priđe opet, a deda ga nuđaše iskrcanim orasima.
Teodosije - ŽITIJA
Kada je pala noć, sam ostade u crkvi sa raslabljenim, i nikome ne dopusti da priđe k njima nego se sam trudio da posluži bolnome.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
- Ako ti damo pedeset dinara, hoćeš li prestati da nas pratiš? - rekoh izvadivši pedeseticu iz cepa, a dečak priđe nekoliko koračaja bliže. Hoćeš li ili nećeš? Hteo je. - Ostavi tamo, a onda produžite!
- pokazao je kamenu ogradu Isaijine kuće, očigledno računajući na još jedan šamar ako priđe odviše blizu. Negde pri dnu sebe kolebao sam se između pedesetice i šamara, a onda je Rašidina primedba da je
Ignjatović, Jakov - VEČITI MLADOŽENJA
Tu su i konji, pod vedrim nebom. Jedan iziđe, ali više se ne vrati. Jedan opet među njima ustane i priđe k njima i ište lulu duvana, baš od gospodara Sofre. Mađarski govore.
Pa onda jedan priđe k njima, a papiri mu u ruci. Stupi bliže Čamči. — Molim, jeste li putnici? — Jesmo. — Otkuda? — Iz varoši U.
— Ne zovete li se Isail Čamčić?? — Tako se zovem. Sve to zabeleži. Krečar se već okamenio, vilice mu se tresu. Sad priđe gospodaru Sofri. — Molim vas na jednu reč. Gospodar Sofra ustane.
” — Vi se zovete Sofronije Kirić, trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sad priđe Krečaru. — Vi se zovete Jovan Krečar? Trgovac iz U.? — Na službi. Zabeleži. Sva trojica se čude šta to znači.
Sad Pera ide za tezgu i otvori čekmedže. U čekmedžetu samo nekoliko krajcara. Baci fijoku o zemlju ljutito. Sad priđe ocu, stane pred njega i meri ga. Izvadi iz džepa štrangu. — Vidite l’ ovu štrangu? Otac ćuti ne miče se.
Svi su oko nje, i sam doktor; dugo neće trajati. Već je pred noć. Svi plaču. Ona gleda ukočeno na brata. Brat priđe k njoj, počne joj maramom zrak rediti, da joj je lakše disati. — Kad umrem, obucite me u venčane haljine.
Jedan neće od Pauline da se otkine. Bogat, fini mladić. Opet igraju „damenvalcer”. Šamiku da pokidaju. Priđe k njemu gospođa Lujza.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Neki, zaostali, uplakani, praštahu se, krsteći se. Jedan mu priđe sa malim detetom u šubari, tražeći vatru u kući, da skloni dete, već pomodrelo.
Pošto mu se činilo da je neprijatelja dovoljno zbunio, Berenklau dočeka najposle jednu malo tamniju noć i priđe sa njima Rajni, nedaleko od Majnca. Dogovoriv se, pred zoru, sa Isakovičem o prepadu, on se udalji da nađe čamce.
Konj, inače miran, opuštene njuške do zemlje, frkćući u plevu, trže se kad mu priđe. Dok je sluge pritezahu, životinja se poče vrteti u krug, gledajući ga uznemireno svojim velikim, crnim očima.
je bio obešen o jednu krušku, na kojoj beše još dosta zrelih plodova i, mada mu konj ne htede ni koraka bliže da priđe, Isakovič ga, užasnut, vide sasvim jasno.
Mrak je padao u mutljag pred njim, i, pošto je kiša sipila sa celog vidika, on jedva dočeka da može da ustane i priđe bliže vodi što je tekla pred starim balvanima, na kojima je sedeo.
Sve mu je trčalo u susret, očekujući ga da priđe bliže, kao lađa. Sluge koje su jahale pred njim, i sluge koje su sedele na intovu iskrivljene, pokušavajući da sede
Koračajući nesigurno, po daskama položenim po zemlji, priđe jednoj uzidanoj klupi i sede, videvši kako ga zbunjeno posmatraju, mesto da ga odvedu patrijarhu.
Čovek jedan, sav povijen i zagrnut, diže se tad u mraku, i priđe mu ćopajući. Bio je to Ananija, Aranđelov sluga. Imao je da mu javi da Aranđel nije mogao doći da ga dočeka, da neće
Zaprepašćen zbog toga, već razgolićen, priđe vratima i otrgnu ih, čuvši da đeram zaškripa. Kiša je padala, u tišini, pred kućom, u mraku, na utrini, pod dudovima,
A kad ona opet priđe, saginjući se, obilazeći oko postelje, svojim okruglim bedrima i grudima, on se muklo nakašlja i prenerazi.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Ponekad se dogodi da u prepunoj gradskoj kafani sedi sam sa svojom devojkom, a da niko ne sme da mu priđe. Ceo grad stao je na stranu njegove žene.
Kad stavi na glavu crvenu kapu, niko nije smeo da mu priđe. Još se seća onih letnjih večeri, posle crnačkog rada na vršalici, kako su prali noge u lavoru po kome je plivala
Nek se naviknu... Mladić je svukao rukavice i otkopčao žuto smučarsko odelo. Vukući teške cipele »specijalke«, on priđe šanku: —Samo da sredim račun — reče. — Odmah se vraćam. —Može — reče Čile. —Koliko ovde košta dan? — zaustavi ga Pop.
Prvih dana niko od meštana, sem kelnera koji ga je usrdno služio u bašti mesnog hotela »Evropa«, nije smeo ni da mu priđe. Sedeo je potpuno sam, okružen neprobojnim oreolom svoga mita. Po varoši se pričalo da pije samo hladnu lozovaču.
Matavulj, Simo - USKOK
Pojte! — vikalo se u dvorištu naizmjence, između pucnjave i pjevanke. Gost, ostavši u kući, stojaše kao ukipljen. Priđe mu Milica i pruži mu malu pušku.
— A ti, Janko, šta na to kažeš? — zapita ga knez. Janko, blijed od uzrujanosti, ustade, priđe Mrgudu, uze njegovu tvrdu, razgrapljenu ruku i poljubi je. Knez ustade vičući: — Neka nam je srećan novi brat!
Ne svetite me i ne žalite mnogo, jer sam se zamijenio! Takav mi je usud, pa hvala bogu! Na to prvi mu priđe knez i poljubi se s njim, pa svi redom, i svi redom otidoše jedan za drugim, kao pokajnici.
Starac briznu u plač, priđe mu i pruži ruku na cjeliv, stavi je na njegovu glavu i ostade za njekoliko u molitvi, pa pobježe u manastir.
Tako se zadugo vrzao kao u njekom zanosu, kao mjesečar, dokle joj se najposlije ne primače. Ona se odvoji i priđe mu blijeda, oborenijeh očiju. On joj šapnu: — Milice, dušo moja! Milice, srećo moja!...
— A je li tako? — Jest! Uznemirio sam stoku navlaš, da vidim ko ste! Evo me na vjeru, sama! I on priđe pred naperene cijevi, dodav: — Ja sam Marko Jokašev Njeguš.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Da bi se osetila težina društvenih prilika, zagušljivost jedne atmosfere, valjalo je da se građi priđe olako i skoro neobavezno. Mučna problematika ponekad se najlakše prenosi nagoveštajima, uzgrednim dodirima.
Radović posebno oseća naopaku draž gotovih ideja i opštih mesta govora. Priđe li se tim idejama i takvim mestima neobazrivo, podlegne li se njihovoj inerciji, one će, sigurno, razblažiti i
Milićević, Vuk - Bespuće
On joj lagano priđe i uhvati je blago za podlakticu. — Ne plačite, — reče, i osjetivši da mu glas dršće i biva slabiji, trudio se da ga
Sremac, Stevan - PROZA
Kad je jednoga dana seo već za sto i uzeo pero i oprobao ga na noktu levog palca spremajući se da nešto prepisuje, priđe mu šef i kaza mu da je otpušten. — A što — čudi se Jova — zar bez saslušanja?
Radičević, Branko - PESME
Sunce granu, on ustade, Pa s' oblačit brzo stade, Ma ga spazi brižna draga, Priđe bliže, pogleda ga: „Kud ćeš, zlato, kud ćeš tako! Ta slab si mi jošte jako!“ „Moram ići!“ — Ona: „Kuda?
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
— Jeste, zelen je! — neočekivano se uzjogunih ja kao pravi unuk čestitog djeda Rade. Učiteljica mi priđe sasvim blizu, ljutito uzriki u moje lice i povuče me za uvo. — Kaži ti svome mudrom djedu da to nije istina.
Zar i sam nije vezan uz tešku crnu zemljicu? — A onda, kad veče priđe, moj Rade, kad se javi prvi dašak vjetra, ja ti se za tren oka premondurim u drugo čeljade.
Intendant se ćutke zgleda s dvojicom svojih pratilaca, pa priđe seljaku, rukova se s njim i onda poče, negdje od sredine, kao da je prvi dio razgovora već obavljen: — Pa šta ćemo sad,
Stiže tako i za svoj šank, ali ga i tu stiže i zatvori tišina. Niko mu ne priđe, ne upita nešto, ne pokaza se radoznao. — Šta je ovo, ljudi?
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
— ’Bro jutro, ’adžike! Radite li? I pošto njoj poljubi ruku, priđe k meni. — A kako si mi ti? — upita me rukujući se. I zatim, idući natraške, sede, kleknu uz zid po svom običaju i uze
U tom poče ona da se previja i grči. Usta joj se izgubiše u grlu, vrat uvuče... Svi skočismo oko nje. Jedna baba mi priđe i blago reče: — Iziđi sine, da ne gledaš. — A što? — Pa ne valja se. Mlad si. Iziđoh. Ona izdahnu.
Tako i sada. Ma da ga je ta kolija dobro, gotovo sveg pokrivala po leđima, ipak mu ona priđe i poče da mu je navlači. Mita je blago zadrža: — Neka, nano; bolje mi je ovako.
— I čineći se da strahuje da nije čime ugošćen, udvoren i time naljućen, kao moleći ga za oproštaj, izvinjenje, priđe mu, da ga poljubi u ruku.
Kostić, Laza - PESME
Zefiri i lepiri celivaše je svi, i zraci i oblaci al' ona mirno spi. Još priđe jedan zefir, još jedan božji zrak, još jedan loman lepir i isplakan oblak.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
postavila zlatnu jabuku, koji najprije do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.
“ Zato priđe pećini i vidi pustinjika koji, bolan i žedan, ječi. Onda carev sin brzo otrči na potok i zahvati vode u šake pa pođe uz
Izdrpan je, jadan je, nema na njemu četiri pare haljina. Kad prosjak ugleda vrelo, priđe bliže i sjede da se malo odmori i da se umije.
! Idem ja da viđu šta rade u podrumu — ...Čuvši ovo, vojnik otpaše sa sebe kaiš i priđe bliže vratima; kad eto ti arambaše. Vojnik ga brže bolje sputi kaišem, pa zavika na staru da mu donese zublju.
— Nemaj brige! — odgovori vojnik. Mačka iziđe napolje, a vojnik, prije nego što je poč'o ložiti, brže-bolje priđe kotlu pod kojim bijaše najmanje žeravi i otklopi ga govoreći: — Zar da budem toliko lud da ne vidim šta se u njima vari!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
PUTNIK (Isajlu i Manojlu): Sad ga pustite. MANOJLO: Bogami, ja ne smem. PUTNIK: Pustite, kad vam kažem! (Priđe i rastavi i, koji se strašljivo jedan u jedan, a drugi u drugi ugal sobe uklone).
— U, vraga, eto je već! z. NEŠA, STANIJA, PREĐAŠNjA NEŠA: Evo majka! Ovde ja sedim. STANIJA (priđe k portretu, pa se prekrsti): Pomozi bože, daj svako dobro i sreću! LjUBA: Hi, hi, hi!
Popović, Jovan Sterija - ZLA ŽENA
Kako ti je nameštena postelja? Kako ti stoji ogledalo, a? A znaš da se dereš za plaću. PERSIDA (priđe krevetu da namešta). SULTANA: Tako, donesi pra još i s tavana, da mi sasvim prsi izeš.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
Ma nismo još čestito ni seli, priđe nam jedan kelnerski genije, korakom čuvara svetih tajni, odmeri nas i procedi: „Ovde se samo večera!
u parku i čita knjigu, na primer, ili bilo šta, nije važno; ali, kada je vidim kako lepo sedi i čita, pa kad toj curi priđe neki zadrigli manijak sa masnom kosom i u kariranim pantalonama i počne da je napada, ja mu automatski opaljujem svoj
Tešić, Milosav - U TESNOM SKLOPU
Zlato mi je sjaj u slami, a u pređi žubor-niti, svračje pismo, dijagrami. Hoćeš li mi uraniti pre nego mi senka priđe, Ljuboviđo Ljuboviđe? Ne gasi se, lanen-cvete, jer je lampa prema kraju.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Bakica priđe za korak bliže i desnu ruku do zvijezda diže: „Kunem se bakom, Suncem i mamom i s kraja na kraj Kumovom Slamom, da
“ U maloj bari krokodil drema, oklopnik stari, naravi grube. Kad ujka priđe, on mu se žali: „Nešto me boli, pipni mi zube!“ Vodeni konj se povazdan gnjura, nikad ga nećeš videti tužna.
Petrović, Rastko - LJUDI GOVORE
Žena je imala suknje mokre skoro do kolena. Mehaničar im priđe: — Vraćate se u selo? Ovde je jedan mladi gospodin koji bi tamo takođe. Možete li ga uzeti? — Zašto ne? Nek dođe!
— Sigurno, sigurno... Ali ja sam uvek... Evo oca! Pričekasmo nekoliko trenutaka dok nam stari ne priđe. — O, dobro došli, gospodine. Kako vam se dopalo na Ostrvu? — Izvrsno. — Otkuda ti ovuda, oče?
Ilić, Vojislav J. - DEČJA ZBIRKA PESAMA
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu. Kad Samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime..
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
GINA: Teško mi je! (Prekrsti se, služi se.) Bog neka ga prosti! MIĆA (kad mu priđe Danica, on ustaje na noge ushićeno): Ko bi to rekao, u kući punoj tuge i žalosti jedan tako vedar i očaravajući pogled!
AGATON: Evo, slušaj, Simka. SIMKA (priđe bliže Sarki da čuje). SARKA (da bi zagušila glas budilnika, peva): Traj, la, la, la! Traj, la, la!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Potporučnik Aleksandar mi priđe i priča kako nigde nije video lepšeg naroda nego ovde. —... A jedra da prsne, sva je nabubrela.
Vidik se gubio kada smo krenuli uzbrdo. Ali konji su malaksali i ne mogu dalje. Po nečijem naređenju priđe nam četa pešadije, te se i ljudi upregoše.
Je li? — pa napući usne Aleksandar, šmiknu kroz nos i priđe bliže Tasi, gledajući ga pravo u oči. Ovakve susrete doživljavao je Tasa često, zato ustuknu jedan korak i zabaci
Približili smo se tako komandantima, među kojima je bio i naš komandir. Kad nas vide, priđe nam i onda nas povede iza jednog šipraga da nam pokaže gde su Austrijanci. Pred nama se spuštala blaga padina.
— Okretoh se i videh kako vojnici četvrte baterije izvlače topove na vrh brega. Priđe nam komandir i reče da je naša baterija određena da ih prati i da ćemo uskoro poći za pešadijom.
— viknu usplahireno komandir diviziona, — Eno ga! — uzviknu vodnik četvrte baterije, i priđe komandiru da i njemu pokaže.
Za to vreme priđe nam jedan starac, obrastao u bradu i poguren, kao da je uklet. — Pomaže bog! — i starac se zaustavi da predahne.
To je jedina njegova dužnost. Narednik Milutin, inače učitelj, priđe starcu i dodirnu ga po ramenu: — Čiko, sve će ti se platiti. Idi kod one gospode gore n neka ti oni dadu napismeno.
Čudimo se ko li nas je to vodio noćas i kako se taj snašao po ovoj mračnoj noći. Naiđe komandant diviziona i priđe komandiru. — Naredite da se vojnici prikupe. Neka kod konja ostane samo po jedan vozar. — Baterija mirno!...
— Ju, grdan, ko ti to reče! — i devojke se zakikotaše. — Je li, boga ti — priđe mi jedna starica — znaš li gde je Drinska?... Eh, jadna deco.
Dvojica dohvatiše lafet!... Okreću top! Da li je moguće... Kosa nam se diže na glavi. Jedan priđe sedištu nišadžije. Ostali se odmakoše.
Jedini uspravan čovek. Izgledao nam je kao Herkul. Priđe obali, saže se, zavuče čuturicu... Dah nam je zastajao. On se obazre levo i desno, pa najednom, u najvećem trku, naže
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
— Živ bio, reče on đaku, koji mu priđe ruci. — Je li ovo Orlovica? — Jeste, gospodine. — Da li je škola daleko odavde?
Srećom naiđe na njega neko momče, koje rastera pse i priđe mu s onim običnim izrazom lica, s kojim dočekujemo svakog nepoznatog namernika. — Ško... škola gde je?
Njemu zaklecaše noge, stade da baca poglede u stranu i, ni sam ne zna kako, priđe lepoj mladoj devojci, skide šešir i ne gledeći je promrmlja vrlo brzo: — Gojko Savić, učitelj. — A...
Ona mu priđe slobodno, kao da su stari poznanici, i smešeći se pozdravi ga: — Dobro jutro! Kako u novom stanu? — Dobro jutro
Tek po neki slobodniji odvojio se uz stare đake i sluša šta oni govore o novom učitelju. Ljubica priđe k stolu i naže se Gojku: — Ja iziđoh malo među decu, a vi gledajte tu: ako naiđe kakvo kretenasto, nemojte ga
Pa što je ovde ovako ?« Priđe joj Gojko, pa prvo liznu prst jezikom i prevuče njim preko table, potom se nasmeši i gle dajući opet u tablu, zapita
I Gojko pusti svoje đake, pa joj priđe, smešeći se: — Šta... ne ide vam sve kao podmazano? — Man’te se... Kad bih znala da će ovako ići cele godine, bacila
Zar ja ne bih mogla tako ?...« po dečjim pogledima oseti da ona stoji iza njega, pa odjednom prekide rad i priđe joj, gledajući preda se zbunjeno, ali mu još u očima igraše ona vesela vatra, koja ga grejaše u poslu. — Vi, odmor...
Ljubica podiže glavu i pogleda pisara pravo u oči, ali se ovaj ni malo ne zbuni od tog pogleda, već joj priđe slobodno i onim policijsko porodičnim tonom reče joj, prilazeći : — He-he... jesmo li se namestili ?...
To je bez sumnje i Ljubica uvidela, pa mu priđe. — Zar i vi puštate, reče mu ona otvoreno, onako kako su i jutros razgovarali.
Sede i stade razgledati decu. Ljubica priđe bliže deci, reče im da gledaju samo na nju, pa poče rad. Osećaše kako joj se obrazi čas zažare čas ohlade.
Posle pola časa pusti decu i, brišući maramom oznojeno i zažareno lice, priđe k pisaru, koji već beše ustao i vrlo učtivo prihvati njen pozdrav. Iziđoše oboje napolje i sedoše u hlad.
Simović, Ljubomir - PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
(Ulazi u kuću. Sa verande se povlače i Sofija i Jelisaveta.) SIMKA (sama): Ne znam šta mi je sve ovo trebalo! (Priđe stolu) Traže mačeve, a oni na astalu! (Hoće da vikne glumce, ali iz kuće desno izlazi Gina.
I nemo da Drobac s vama zakiti vješala... Stefane! (Izađe sa scene. Gina, ne bez izvesne nelagodnosti, priđe koritu, i počne mehanički da pere. Blagoje je zbunjen i postiđen.
Sofija oseti njegov pogled, okrene se prema njemu, primeti ga, i krikne. Drobac joj polako priđe.) SOFIJA: Što ste me prepali! DROBAC: Plivaš i po noći? SOFIJA: Ko ste vi? DROBAC: Nije te stra?
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
Najzad joj stražar priđe bliže... Opomene je da se diže I otera je suznu, bledu... Al odjednom na putu Dokle još beše na doglédu, Kad su na
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Pa nagledali ste se, valjda, već jednom; pustite sad malo i nas da vidimo. Ko god priđe meni, odmah žurno stupa u razgovor da ga ne bi ko potiskao.
— Jest, došao! — Gde je, kamo ga! — žubori masa i nastade guranje, tiskanje, propinjanje, zveranje, svađa; svaki hoće da priđe bliže. Zaista primetim jednog stranca koji je molio i zapomagao da ga puste jer ima žurna posla.
Gledahu rođenim očima svojim rođenu propast. Onaj govornik priđe vođi i poče govoriti iznemoglim, ustreptalim glasom, punim bola, očajanja i gorčine: — Kuda ćemo? Vođa ćuti.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Ljudi se zgledaše zaprepašćeno. Đokić taman htede nešto da kaže u potvrdu toga mišljenja ali u tom priđe kmet, koji je čuo poslednju reč, pase obrte onome što priča o činima: — Jes' čuo, ti, Živojine.
Onaj napred beše kapetan. Ljudi poskakaše, ali on mahnu rukom, te odmah svi posedaše. Čim priđe rastu, zovnu kmeta na stranu. Progovoriše nekoliko reči, pa eto ih posle pod rast.
Odlučnim, mladićskim korakom, priđe on katedri i pobožno skrsti ruke. Đak izgovori molitvu. — Sedite! — reče on, raširi ispitni spisak, pa i sâm sede.
Kako siđe s kola, Jovo priđe k nama i zdravi se sa svima, jer gotovo svi imađasmo s njim po malko računa. Čim se pozdravi s kapetanom, on će tek
— Ne znam ja za to... njiva je moja i ne dam nikom da priđe tu. Izlazi, čiča! Viknu Spasoje, a košulja na njemu zadrhta k’o list na jasici.
— Ja... čekam ja... Živko se zagleda u onoga, što mu se približavaše. — A, ti si, Milane... čekam ženu i decu. Priđe mu poručnik Milan i pozdravi ga. — Zdravo, zdravo! Eto vi’š... odvela decu kod majke da božićkuje tamo.
Kao kad poviču čoveku da mu je za vratom sablja... On priđe mahinalno slobodnom konopcu, dohvati ga i stade... Kako ćemo sad? Do sad ga je Stanko zaljuljivao.
— Šta je to s tobom? Poleteše mnoga pitanja bolesniku, a on se osmehnu tužno i mahnu rukom jednom gostu. Ovaj priđe i saže se ka bolesniku... — Kakvo je ovo društvo?... Otkud naši ovde... i ti? – prošapta on. — Ženi se Stojković...
Iz gomile se izdvoji jedan razvijen, zdrav, otresit kapetan, sa velikim zašiljenim brcima, pa priđe bolesniku, i pruži mu ruku. — Zdravo! – zagrmi on krupnim, jasnim glasom. – Kako da me se ne seća...
Šta je ovo ?!... Kosa pođe tetki, pa tek zastade... Priđe malom stočiću, na kome je malo pre ponameštala ovoje male igračke. Obrte glavu tetici i gurnu sto...
U tom priđe iz drugih kola i Miloš Đukin, koji prestavi mladom paru našu Julu i Kaju, koje stajahu nepomične, blede kao krpa i
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
« Došavši kući, zateče Maksima gde se naslonio na sto pa hrče kao da struže čuture. Priđe mu Sreta i probudi ga, pa ga zapita je l’ večerao? — Ne ja, bogme, nego tebe čekajući i zadremah evo.
« pa bi tad kao srknuo ustima i digao obrve. Zato i sada, čim se Sreten poslužio slatkim i počeo da srče kafu, priđe mu ćir Đorđe stolu, rukuje se s njim, pa sede za sto da se razgovara, motreći, naravno, u isto vreme svojim živim
Kaaaži! S-s-sss! i tu lupi Mića nogom u zemlju, lubom o lub a rukom o grudi, pa stade. Sreta mu priđe i čestita, a tako i Đorđe. — Od danas da smo pobratimi! — reče Sreta. — I s men’! — dodade ćir Đorđe.
okretao s Ljubicom, igrajući ono što su im Cigani znali da odsviraju, utezao se i doterivao Mića, a kad svrši toaletu, priđe Đorđu pa reče: — E, pobratime, nije vajde.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Kad se priđe toj oblasti, svaki se trag gubi, jer se jegulja odatle gubi u okeanskim dubinama, spuštajući se postepeno u ove i upućuj
Pri dizanju vrške brod ili čamac priđe plovcu, prihvati ga i počne izvlačiti za njega vezani kabl, dižući time i vršku.
Petrović, Petar Njegoš - GORSKI VIJENAC
KNEZ RADE (brat vladičin) Što se mrči kada kovat nećeš? Što zbor kupiš kad zborit ne smiješ? Priđe si im s koca utekao,¹ dabogda im skapâ na čengele!
Ili imam mladoga viteza, ugrabiš ga u prvoj mladosti; ili imah čojka za čovjestvo, svakoga mi uze priđe roka; ili imah kitnoga vijenca koji kruni čelo nevjestama, požnješ mi ga u cv'jetu mladosti.
Junacima Bog će učiniti spomen duši a prekadu grobu! Tri hiljade momka jednakoga na Šenđera udriše vezira priđe zore na polje krstačko. Pregaocu Bog daje mahove! Raskrhaše silu Šenđerovu.
Tvrd je orah voćka čudnovata, ne slomi ga, al zube polomi! Nije vino pošto priđe bješe, nije svijet ono što mišljaste. Barjaktaru darivat Evropu — grehota je o tom i misliti!
Ne daš nigda pleća oglodati, no ih grabiš iz ustah ljudima; meni si ih stotinu uzeo da đavola priđe u njih vidiš. U to ti je prošlo po vijeka!
SVAT TURČIN Gergeleze, krilo od sokola, te na hata u raju pȍleće, samovoljno, bez nikakva zora, pred Proroka da priđe izađeš; hurije te divne zarobiše te si nama tako zakasnio. Izlaz k nama, časa ne počasi, na tvojega krilata halata!
Što će biti, ko će ugoditi? Srb i Turčin ne slaže se nigda, no će priđe more oslačati. SVAT TURČIN Drž, Alija, kurvino kopile, Kotarke se mlade razbježaše!
SERDAR JANKO Ti sve, kneže, na šalu okrećeš. Danu, oče, ono kâ umiješ, ispriča' ni štogod, amanati, priđe no smo legli i zaspali. Ko te nije čuo đe govoriš, onaj ne zna što u tebe spava.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Njegova dosta iznošena duga mantija klimata se oko njega. Magda mu priđe ruci. Celiva ga i čestita praznik. On je poče dugo, trepćući, gledati, ne mogući da je se seti, tako da Magda
od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi. — Nano!
Samo vide kako se on podiže, sa nekim suvim podsmehom, onako u čarapama, priđe joj i svečano poče: — Sofke, sinko! Lepota i mladost za vreme je.
Svekru kao da više ništa nije trebalo. Priđe joj. Poljubi je u čelo, oseti joj miris kose. Ona ga popovo poljubi u ruku. — Neka si mi blagoslovena!
Da te nije žao, što si postala baba? I efendi Mita joj priđe, poljubi se sa njom. — Kako si, prijateljice? Jesi rada prijateljima? Ona je samo mucala: — Kako da ne, kako da ne!
Čočeci skidoše čampare, pa i oni pristojno stadoše. Aščika brzo tada priđe Todori, pokloni joj se. — Srećno, babo! I predade joj sito, puno šećera, leblebija i ostalih šećerlema, koje će ona
I Marko, ne mogući više izdržati, a ne znajući šta će od radosti i sreće, skoči i, sa rukama pozadi, priđe Alilu: — Alile, bre, zemlja da igra, tako da sviraš!
Ispred crkve od prosjaka, dece i zaludna sveta ne može da se priđe. Crkva, onako široka na stubovima, sa tremom oko sebe, starim krovom, starim direcima, nagorelim od mnogih sveća,
Sofka, cvokoćući i skupljajući odelo oko sebe, ma da je bila dobro obučena, diže se i pođe. | — Zbogom, tato! — priđe i poljubi ga u ruku. Oseti kako su mu ruke, prsti, sasvim hladni i teški.
— Kako si, tato? — pozdravi ga Sofka i priđe mu ruci. | On je poljubi. Dodirnu joj čelo, i to vrh od čela, onaj razdeljak od naviše začešljane kose. — Dobro, čedo!
Pandurović, Sima - PESME
Ja razumem tvoju suzu toga trêna, K’o i brigu dobrog oca što iziđe, Kao tužne oči vernog psa što priđe, Kao dušu tuge i jecanja njena.
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Dijete, i ono briznu plakati pa se samo diže sa tetkina krila, priđe ka djedu, te mu se obesi oko vrata. Obiklo je, valjda, bilo da tako čini, u takvim prilikama.
U čas muževni gorštak preruši se u smjerna kaluđera: „oblečetsja v novago čelovjeka.“ Zatijem priđe k vratima što bjehu u duvaru, te hrbatom od srednjega prsta zakuca na njima. „Ivo!“ zovnu starac. „Čujem Gospodaru!
Vidjelo se očito da im je glavno što će sad vidar reći, a ovo ostalo uzgredno. Najzad vrač ostavi ranjenika pa priđe k ognjištu. Svi umukoše i počeše se razmicati da mu mjesta načine u pročelju, kraj Peja.
“ Ljudi se lagano primakoše. Vladika ustade, pa priđe do pod vijenac od gumna. Đakon stade malo iza njega. „Došli ste da vas prokunem!“ reče starac.
“ zapitaće Joke. „Ovo mi je sestra!“ „Zbilja?“ One se bolje zagledaše. Stana kad ču tu riječ, ostavi vez, pa priđe i ona da gleda. Pošto se site nagledaše, sjedoše opet. Razumije se da ih je to povelo da govore o njegovoj sestri.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Pripovijeda se kako je komarac sio volu na rog, pak mu zaprijetio: „Valaj ti se s roga ne dižem, priđe nego me moliš!“ A vô mu odgovorio: „Valaj, niti sam čuo kad si došao, niti ću čuti kad pođeš!“ Medveđa usluga.
Tu jedan stari vuk priđe i rekne da je star i nemoćan, te da ne može nikud u tor da ide. Sveti Sava pogleda oko sebe, vidi jednog čobanina koji
Iz reda dece izađe krajnje dete i priđe ulacima. Red dece peva istim glasom: Id’te, id’te, dva ulaka, Dva ulaka, dva junaka, Odvedite lepu Micu I uz Micu
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
da ti nije mene bilo, umio bi kazati šta bi ti se dogodilo; nego kad ustaneš, prekrsti se kao što Bog zapovijeda; priđe no koju mu drago rabotu započneš, vazda valja da se najpriđe prekrstiš.
punanu cvijeća, pa se prekrsti, uzme svoju kljuku i motiku te opet na ono isto mjesto pođe đe mu je bilo rečeno, i priđe nego počne rabotati prekrsti se prema suncu, koje u oni trem izlažaše, u tri puta govoreći: „Sunce na istok a jaki Bog
postavila zlatnu jabuku, koji najpriđe do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.
Oni se čoek zabavi u razgovoru s ostalom kutnjom čeljadi, a đečica okolo onoga pečenja skupe se i priđe nego se dobro i ispeklo, dva đetića — onako gladni — izjedu jedan glavu a drugi srce, pa pobjegnu.
zazove muža cara, i suze roneći, na četiri oka reče mu: „Evo se približila pošljednja ura moje čaše, i ja ću umrijeti priđe no treći kokoti zapoju, i ja znam da se ti ne možeš proći da se ne ženiš, i bila ti sreća!
padne s konja i vrisne od muke i žalosti da se do neba mogaše čuti, i zaviče: „Moli Boga, čoeče, te si ti mene viđeo priđe nego ja tebe.
jedno jutro kridimice od oca, te po kazivanju očinu nabasa na jezero, ali ne dođe šumke nego sa zapetom strijelom, ali priđe nego dođe do jezera upazi izvan jezera jednu ženu sredoviječnu đe raspletenijeh kosa plače i njega gleda, te on na
“ Priđe nego mu se žena porodi, dođe nekaka preša ovome carevu sinu da ide na vojsku, pa bojeći se ženi i đeci dozove svoju opa
miša, te živa zatvori u jednoj škatuljici, i reče im: „Evo vam pamet ovđe, nego odmah bježite doma, i ne otvorajte, priđe no doma dođete.
koliku će prema grijehu pokoru izmjeriti, pa pošto viđe da ne može na kraj izići po pokori koju je vladika malo priđe kazao, reče grješniku: „Još dva put jeđi mesa, to jest sjutra i prekosjutra, pa očitaj tri očenaša i četiri bogorodice
Stanković, Borisav - JOVČA
Sad će valjda i on ozdo. (Stojni): Šta se tu trzaš?... STOJNA De, tako, zamislih se. Nego... (priđe i šapće mu, dižući prst na pretnju da o tome ćuti, i sve ispuni što treba.) STOJMEN Ko? Mlade gazde?! Gde su?
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Bakonja priđe k ocu sa voštanicom, te obojica otidoše ka bačvama, koje bjehu iza razboja. Svijeća se ugasi, te Kušmelj reče: — Zapali
Bakonji se učini čudnovato da redovnik vrši take poslove; pričeka dokle onaj položi lonac, pa priđe i cmoknu ga iznenada u masnu ruku. Đakone i đake poduši smijeh. Kuvar se snebi, pa zapita dječka: — Koji si ti?
U predsobi bješe mnogo seljaka u pisarnici takođe. Advokat, videći fratra, ostavi sve, pa im priđe. Bone mu prikaza Bakonju i predade pismo Brnino.
Dakle, dijete? Bakonja skoči s konja, pa priđe popu te se izljubiše. — Dajem vam časnu riječ, da će prva moja pooda kad se zaredim, kad budem svoj, biti vama —
Ćosić, Dobrica - KORENI
Gleda joj u usta, gleda je u „muški“, čini mu se da je i sada davi ta reč i ne može da joj priđe bliže proboden njenim nesavitljivim pogledom, ne može ni rukama da zamahne, a mora nešto da kaže, pa promuca; — Rakije!
Ima tako mršave dece, prođe Đorđu. Glava im je uvek čudno velika. Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše. Mijat mu priđe sa svećom, bojeći se da ih ne razbije.
Dugo i izgubljeno gleda u gusle. Priđe, malo ih pomeri i pusti. One muklo lupiše. Mijat mu priđe sa svećom, bojeći se da ih ne razbije. Đorđe dunu u sveću i napipa vrat.
Već sviće. Simka s Mokrim licem još uvek stoji oslonjena uz naćve. Đorđe joj priđe, zagleda se u lice, umorom izduženo, pa u vrat i grudi.
furunom i tare dlan o dlan: oni tanko šušte kao da su od suve jelovine, Aćimu su suviše veseli i bezbrižni, pa priđe prozoru i poče noktima da grebe ledeno žbunje sa stakla, da bolje vidi vratnice i put pored jasenova.
— Kako prođe na putu? — dočeka ga. Nije ga to zanimalo. Đorđe nešto promrmlja, priđe furuni i odu okrenu leđa da skrije lice. — Jesi li mi doneo novine?
Onda se polako vrati sebi. Skide rukavice i kresnu šibicu da pripali cigaretu. Obešena iznad kreveta, priđe mu fotografija iz Pariza, iz vremena kad je odbranio doktorsku disertaciju. Gde to beše?...
Ne rađam ja tebi sluge. Pet sinova imam. Ej, pet! Jednoga ti ne dam za celo imanje. Spusti maramu na glave bliznaka i priđe drugoj postelji na podu, na kojoj spavaju tri starija sina. Pokri gole cevanice desetogodišnjem prvencu.
— Sneg! Izgore kuća! Zvono, deca! Jedan od bliznaka zaplaka i svirala umuče. Tola priđe koritu. Plače „desni“. „Levi“ kao da ne diše. On mu stav i prst pod grlo. Mlak... — Bolestan, nesrećnik!
Sve lepo da spremiš i... brzo vozi! Pozovi mi Đorđa. — Kad mu ovaj priđe, Aćim, ne gledajući ga, reče: — Isplati mu onoliko koliko sam sinoć rekao.
— Rekao sam ti da neću da brojim. Jesu li spremne sanke? — viknu, saže se da uzme kesu, spusti je na krevet i priđe prozoru da skloni oči od brata. — Spremne su. Samo mi ti prvo potpiši ono što sam ti sinoć rekao.
Uzeše mi buđelar! — viče čovek sa opančarskom keceljom obešenom oko vrata i lupa dlanovima po džepovima. Priđe Đorđevom stolu i zacereka se: — Ja sam car-carić, uhvatiš me za repić! Ja sam dvorski sat! Cik-cak!
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
— Šta čekaš? — cvrčak prekorno mahnu glavom, a devojčica, napokon, shvati da to on govori, priđe i izvuče ga iz pukotine, zaprepašćena kako to da ona razume jezik ptica i buba. — Kako da i ne razumeš?
To ne može biti Tataga! Devojčica zaviri još jednom. Iza okna joj neko prijateljski klimnu glavom. Devojčica priđe drugom prozoru. »Sanjam li ja to?« pomisli. »Tataga nema nikog! Otkuda ova deca?
— Je li to princ ili priviđenje? — Zlatokosa ga je gledala ne verujući sopstvenim očima. — Da ti pomogneš? — priđe mu bliže. — Kako hoćeš!
Zato trči. Za život trčiš! Tek na kraju staze su Zlatna vrata, a pred njima Majka vetrova. Svakoga ko joj priđe u led pretvara, a ukleta je da ima ledeno srce sve dok je neko onako rugobnu ne poljubi. Nemoj se uplašiti!
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
No senka što mrači Mramorno joj čelo - niko neće znati Otkuda je pala i šta ona znači. K'o duša jeseni, kad nam priđe tada, Ispuniće strepnjom nekog mirnog jada Nas, i hladne vrte, i prirodu bonu; I kad stari klavir dirne rukom
To Samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe, i mirno stade nad njime. Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno ime..
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Otvorenim očima i naćuljenim ušima Euristenovim ne umače ni ovaj neznatni događaj. Čim naču ime mladog čoveka, on mu priđe, pokloni se ceremonijalno pred njim i reče: „Vrlo sam srećan, učeni Arhimede, što te ovde zatekoh!
Njutn priđe svom rukotvoru da ga pregleda. „Ova drvena prečaga“, reče on, „malko se izvitoperila. Zameniću je kad opet ovamo dođem
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
visok, namršten, u teškim ratnim čizmama i dugačkom postavljenom šinjelu, pa zamišljeno siđe niz kamene stepenice i priđe uzbuđenim ljudima, koji se ukočiše po žustroj komandi, kao smrznuti.
Komandant, miran, zamišljen, priđe drugom vojniku, kome se strogo zagleda u oči: — Gospodine pukovniče, mi smo oduzeli konja jednom bugarašu... — Vi?
Jedno predveče sprema se komandant za varoš i čekaju ga žuta zaplenjena kola na putu, kad mu priđe jedna postarija seljanka. — Dobar veče, gospodine. — Bog ti pomog'o. Koje dobro, snaja? — Nikako dobro, gospodine.
— ...Molimo gospoju, vašim... slepim a... a... a... ratnicima. Ona priđe slepom. — Kad si ranjen, junače? — On je kontuzovan, gospoja. — Na Mačkovom... k... k... k... — Koga imaš?
da nešto pitam, da kažem, da osudim, ali naglim, ljutitim pokretom jedna druga prilika, krivih nogu, pogrbljenih leđa priđe nam, pa zbaci sa sebe šinjel, pa koporan, pa crnu kratku košulju, koju baci među regrute. — Čkonjo!
— Petronije Svilaru, razmisli se dobro; svi su, eto, tvoji drugovi priznali. i debeli, obrijani civilni policajac priđe mu bliže. — Po podacima koje mi držimo ti najviše imaš olakšica; ti nisi rđav čovek, nego nagovoren tako...
Kad se postepeno savladao, a umirila ga tek neumoljiva odluka da umre zajedno s njom, on lagano, na prstima, priđe vratima da oslušne.
— Zaista, gospođo, nemam običaj... — Ali prvi ste kome sam dopustila da mi priđe. — Sreća, koju ne znam kako, ali... — Odskora sam u velikoj varoši i, priznajem, sve me interesuje.
I tako, savladan silinom svoje tuge, gospodin Leđenski ustade naglo iza pisaćeg stola i priđe velikom ogledalu do prozora.
Ali samo što sam ih namestio i naumio da sednem pa da krenemo, kad se odnekud pojavi pa nam priđe jedan čovek skoro trčeći. Oko njegovog dugog mršavog vrata lepršala je kravata sasvim crvene boje.
Dakle kažem ja troisième i energično probam ključ — Bože sačuvaj, ni da priđe. Stegnem stomak, siđem ponova i kad dođem opet na treći ja zalupam iz sve snage. „Ko je?
Tu stadosmo. Pukovnik Nedić sjaha, i spazivši potpukovnika Vasića, priđe k njemu i viknu: — Šta je, Dušane, ako boga znaš?
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
(Ha, sad će početi „dušobrižništvo” — zastrepim u sebi.) Stari kao da se skanjivao tražeći odakle da mi priđe a da me ne povrijedi. Najzad progovori, ali promijenjenim, sasvim ozbiljnim glasom.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Odbornici pogledaše začuđeno, knez se namršti, pa priđe popu i šanu mu: — Zar iz 'nake kuće?!... — Znam — odgovori mu popa. — I baš radi toga i velim...
Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno! — povikaše odbornici, i Sreten, veseo i zadovoljan, priđe ruci popovoj. — Srećno da Bog da! — reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak.
— reče pop, pa ga zatim uputi da uzme crkveni barjak. Đurica iđaše očima za Sretenom, dok ovaj ne priđe barjaku, pa onda obori glavu i poluglasno, kao za sebe, reče: — He, da je moj tata odbornik, bilo bi drugo...
Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru, te uze od nega veliku medenicu, koja je, dok nije crkva nabavila zvono, sazivala
Pisar skoči s konja i priđe k otvorenim vratima, na kojima stajaše preneražen Đurica. — Dobro jutro, momče! — pozdravi ga pisar.
Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu. Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sakriti i ona obična radoznalost,
Vuja priđe k prozoru, odmače dugačku klupu sa naslonom, koja zaklanjaše polovinu prozora, pa izvadi ceo ram sa hartijom.
— Ovaj će ti biti pobratim i drug na svakom koraku, a dobro se znate obojica. Đurica priđe Pantovcu i rukova se sa njim. — Je li ti se dosadilo, pobro, čekajući? — zapita ga ovaj.
čekni samo do sutra, pa da vidiš okršaja!... I ja ti se, vala, poboljeh, ne radeći ništa. Đurica priđe onome drugome, te se rukova i sa njim. — Hoćeš i ti, Kojo, sa nama? — Pa... moram...
— Pravite ko puši — reče on, pruživši duvanjaru. Birov mu priđe bojažljivo, uze duvanjaru i predade je kmetu. Kmet savi debelu cigaru, a za njim se obrediše i drugi.
Najzad se pribra, pa priđe Đurici i pruži mu ruku. — Ene de, otkud ti, bre ?... Zdravo mirno! — Dalje, dalje — odgovori Đurica mahnuvši puškom,
Ne govoreći ni reči, ne razmišljajući ni trenutka, Stanka preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on držaše uza se, pa sa nekim zluradim osmehom progovori: — Izmakni se malko natrag.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Divovi ščepaju grdnu kamenčinu i bacaju je kao jaje. A kad ponudiše starca, on pogleda kamen i priđe njemu. Onda zagrnu rukave, pa počne gledati preko planine.
— Ništa, šta bi bilo? — odgovori on. Oštar Dan priđe k stolu, te podigne pokrovac; ali dijete leži zaklato. Tad ga Oštar Dan prihvati rukom, a dijete se makne jedanput, a
Ne gleda on kudan i šta kosi kad nema očiju, već di zavati. Priđe njemu vilištanjac, pa i on po njemu odvali, al̓ onako di zavati, a slipac: — Joj! — Aha dakle, i ti si pravda!
koliku će prema grijehu pokoru izmjeriti, pa pošto viđe da ne može na kraj izići po pokori koju je vladika malo priđe kazao, reče grješniku: — Još dvaput jeđi mesa, to jest sjutra i prekosjutra, pa očitaj tri „Očenaša“ i četiri
Petković, Vladislav Dis - PESME
Ne marim da pijem. Al' kad priđe tako Svet mojih radosti, umoran, i moli Za mir, za spasenje, za smrt ili pak'o Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
Bojim se da će lica izraz ceo Odati lik joj svetu, kad mi priđe, I ime koje ne rekoh nikada. NAJVEĆI JAD Ja znam jednu pesmu kao zima 'ladnu, Koju mirno slušam na pragu jeseni, Pri
PRIČA U noći tako kad nikoga nema, I kada ljude, zajedno sa zlobom, Zaborav uzme, misao se sprema, Da priđe tebi i govori s tobom.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
Jedne večeri sedeo sam usamljen u zajedničkoj trpezariji blizu tople peći, a ona priđe i oslovi me sa ”dobro veče!” Odgovorio sam joj istim pozdravom, ali rđavim engleskim izgovorom.
Sava. Prema železničkoj stanici išao sam zamišljen i bez žurbe, kad mi priđe jedan student i mi zapodenusmo razgovor. Bio je malo stariji od mene.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
U sviknuće našli su se pred gospodarevim dvorištem. Župan prikupljao je težake da s njima pođe u polje. Cveta priđe k njemu: —Uzmi i nas dvoje! —Ne treba! Ima nas dosta. —Nismo, valaj, na odmet. Dede, primi nas! —Što tražite?
Marko se nije digao, nego ostade ležeći na vlažnoj slami. Ujutru u dvorištu desio se župan. Cveta mu priđe: —Sina mi noćas zabolilo, — javi umilno. —Pa šta ću mu ja? — odvrati župan. —Ništa! — vrcne ona malo razgovorom.
—Dajte mi biljet; znate, uz popust! — zapita činovnik. —Takođe i meni uz popust, priđe i trgovački putnik. —Odmah gospodo! — odobrovoljivši se udvaraše se uslužno agent. I treći put zvižnu.
Još nekoliko čeljadi uzastopce ukrcaju se. I Cveta s Markom odluči unići, pa dogodilo se što mu drago. Lepo priđe s njim preko daske, htede zgodno da zakrene među svet, ali je najednom ugleda onaj mornar i upita za biljet.
Deca i ne opaziše majku, dok se ne javi komšinica Jurka: —Cvijeto, sestro! Kad stiže? Bićeš se umorila? Sjedni! — i priđe njoj. Cveta se tek s nekoliko reči zdravi s družinom i odmah pristupi svojoj deci, te jedno za drugim izgrli.
Kad su domalo u službenoj dužnosti naljegli žandari, neimar priđe k njima i ispripovjedi im potanko ono što su braća iskazala. Vođa žandarski do kraja ga sasluša, pa se i zamisli.
Lazo, sredivši se, priđe k njoj. Oboje priđu k prozorčiću otkud izvanka dolazi tračak jutarnje sive svjetlosti. — Malo sam spavala, — tuži mu se.
— i tare veselo ruke. —A što je tebi? — reče Cvijeti i sjede do nje. —Ne znam ni sam, javi se mjesto nje Spasoje i priđe k njima. — Nešto joj krivo... Ali ne smeta, naći ćemo joj posla... —E, da, — veli Lazo, — biće ona tvoja desna ruka!
Djevojka ga upitljivo pogleda, a on, opazivši da ga u buci oluje nije razumjela, priđe bliže k njoj i jače ponovi iste riječi. —A hoćeš li isto po moru ploviti?... —Xoćy... —I amo ćeš svratiti?
Marko priđe k Božici i rukom joj pokaza polje gde će oni na zavet. Veli joj: — Ne vidi se crkva, ali pazi onde gde su čempresi,
U toj nevolji on se setio majčinih preporuka i sav podao molitvi. Tražio je zaštitu od Prečiste device. . Sutradan priđe oltaru njoj posvećenom i, klečeći, toplo moljaše pred čudotvornom majkom za zaštitu.
Htede da joj nešto utešna kaže, ali nikako da nađe reči, pa u zanosu priđe k njoj i utisne joj u ruku sav novac, svu svoju prištedu. Curicu obli laka rumen stida i, zahvaljujući, osmehnu se na nj.
Nušić, Branislav - GOSPOĐA MINISTARKA
Ju, ju, ju, ju... Anka, skloni mi ga ispred očiju. ANKA (priđe i uzme ga od žandarma). ŽANDARM: Ja mogu ići? ŽIVKA: Možeš, vojniče, i kaži gospodinu članu: ja ću već...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
od užasa palci na nogama grče, pa joj se taj grč, bol uz kolena penje i probada joj utrobu, polovinu joj seče kao nož, priđe materi”.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
— Kuku meni, što nas ovako ojadi! — još jedanput huknu nesretna žena, pa spusti ožeg i presečena u snazi priđe te zatvori vrata.
U neko doba Bogdana se podiže i protrlja oči. I vide da je svemu kraj. Priđe i još jednom pogleda muža. Toga trenutka joj postade jasna stara istina da se s ovaka puta teško kad ko vraća.
“ Zato se opet na brzu ruku pažljivo odenula, pristojno zabradila i tek onda pošla. Ona muški priđe i nazva Arnautima Boga. Majka.
kad privedoše kola sa podnicama, ona pri podizanju leša nikom ne dopusti Jablanovu glavu, no je sama pažljivo spusti, pa priđe Vujani n bolno je zagrli, ovlaživši je nelažnim suzama: — O, sestro, koliko bi bila srećna da moj sin leži mesto
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug! Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje.
Na grud’ma tvojim nikad Neka ne počine Veran ti drug! Priđe l’ ti srce koje, Nek priđe prazno što je, Baš ka’no i tvoje. Jedina pesma moja Potomstvu neka priča Lepote tvoje strašnu, Ledenu čar.
„To zar đavo! — viknuše gospoda, — Te divote ni anđeo nema...“ A kralj siđe, umetniku priđe, Potapša ga rukama obema.
Tapajuć’ po toj tmini, kolebi jednoj priđe, Otvori trošna vrata, uniđe uzdrhtan: Ovde je malen žižak tinjao jedva, jedva, — Anđelku se činjaše kâ da je svanô
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Poznavao sam se s Iljom, te priteram konja da se upitamo za zdravlje. U tome priđe Ilji jedno mlado Bugarče s puškom u ruci i reče mu: — Baja Iljo, šte li se tepamo dneska s Turcite?
Skoči i Vladan, beše mu pala na um »velika« i »spasonosna« misao. On priđe đeneralu i poče ga nagovarati da je već krajnje vreme, da on — đeneral — ide iz šanca. (Naravno, dr.
Prokleti rezoneri! proklet čas kad sam stupio na ovu zemlju, ja ću c yma sići, ja ću se ubiti... Komarov priđe Černjajevu i poče ga uspokojavati. — Dobro — prodera se đeneral.
Černjajev.« Dok sam ja tražio hartiju da napišem ovu kobnu naredbu, đeneralu Černjajevu dođoše druge lutke. On priđe majoru Velimiroviću, reče da mu se povrati sablja, pa mu ce onda okrete: — Ja vam opraštam.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— pita onaj u čudu. Mene tada savlada san. I u snu sanjam zmiju, baš čini mi se naočarku, kako hitro priđe i ujede me za nogu. Trgnuo sam se. — Šta vam bi? — pita me ordonans. Pogledao sam svoju nogu i počeh da se pipam.
probudi me — i zaspa. — L’іnfіrmіer — viknu Vlajko. — Mettez moі l’oreіller ѕouѕ mon doѕ.1 Francuz bolničar priđe i stavi mu jastuk ispod leđa. Zatim ga obuhvati ispod mišice i lagano povuče. — O, jo, jo, jo... Polako! Doucement!
Ali sa ovoga mesta mi ne smemo da se odajemo. Dozvao sam kaplara, i rekao mu da na kolenima priđe i saopšti svakom na uvo da niko, za živu glavu, ne sme otvoriti vatru bez moga naređenja.
Molim, gospodo, tišina, Branko izaziva temperaturu. — Onda mu priđe i savetuje da pojede glavicu presnog kupusa i popije litar vode.
Pera se sa teškom mukom pridiže. Kosa mu je pala na čelo, a lice mu se opustilo. Povodeći se priđe Fjodoru. — Milo mi je... Sava Savić. — Ovoga moramo da vežemo — jedva prevali preko jezika kapetan „Fikus“.
Pera ga dohvati oko pojasa i povali na sto. „Fikus“ mu prevede kako Brana hoće i njega da preskoči. „Kica“ priđe Fjodoru i prekrsti ga. Ovom prilikom Brana preskoči i sto i Fjodora. — Bravo, bravo!
Mračan i ozbiljan, dostojanstven i nem, prilazio je lagano, kao da se prikrada, oficir iz Komande mesta. Kada priđe na pet koraka on stade, pogleda sve redom i zapita strogim glasom: — Ko je ovde najstariji među vama?
Uozbiljio se najednom. Kao da nešto ne veruje, odmače se i protrlja oči. Potom opet priđe i prstima poče da pokreće mikrometar za precizno posmatranje. Onda se odmače i pogleda na nas.
Na njegovom licu ogledalo se neko iznenađenje... zaprepašćenje... — Šta je ono, ljudi?!... Brže da vidite! Priđe Vojin. — Pazi, bogati. Oni se rukuju!... A-uh! Došao je red i na mene.
Među vojnicima ugledah i poručnika Kostu „Turčina“. — Željo živa! — uzviknu kad me ugleda i priđe da se pozdravimo. — Otkud ti zaluta ovamo? A ja čuo da si ti umro. — A ja sam čuo da si ti poginuo... — Aj, do vraga!
Gađamo isti cilj na položaju, pa možemo i u Solunu... Uostalom, barone, duvani me. Posilni, šta čekaš? Vojnik priđe žurno i pripali mu cigaretu. — Ah, stani, grofe!.. Sad se setih.
— Jeste li spremni? — Jesmo! — odgovori jedan za sve. — Pričekaćemo još malo — reče suvo komandir i priđe otvoru nakrenute glave. — Nešto su se mnogo uzmuvali — veli jedan od vojnika.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Samo šjutra! — Trže se Lujo kao iza sna, zbaci sa sebe haljinicu, a oči mu sijevnuše od uzbuđenja. Ustade, priđe baku, pa ga stade milovati, maziti i tepati mu: — Dobro se ti, Jabo, narucaj. Rucaj, bate, koliko ti dusa podnosi...
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
ĐOKA: Ali, gospodine kapetane! KAPETAN: Držite ga, kad vam kažem! (Tek kad ga uhvate, kapetan se oslobodi i priđe mu.) Držite ga čvrsto, taj preti! Zapiši, gospodine Milisave, da je hteo nasrnuti na mene!
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
Baba Stana siđe i priđe kući. Za njom je nosio sluga bošču. Pred nju iziđe čak i sama gledarica. Omanja, suva, u suroj, prostoj odeći seljanke.
Zateče je povezane glave, uplakanu, svu mokru od suza, plača. Priđe joj i naže se. Nikad dotle nije se osetila tolika ljutnja u glasu mu. Čisto se tresao nad njom: — Šta plačeš?
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Ako čoveka noću progoni kakav nečist demon, neka se, ako može, skloni u p., i demon mu neće moći ni da priđe (ZNŽOJS, 6, 149). U narodnoj medicini tej od p.
U Gruži »kod bresta u Krušiku, u Guncatima, viđa se noću crveni plamen, ali kad se njemu priđe, odmah ga nestane« (SEZ, 58, 1948, 348). U Sretečkoj Župi b.
Ćipiko, Ivo - Pauci
dirnut, od srca zahvaljuje gospodaru i poskoči da mu poljubi ruku, veseo što će sobom kući povesti svoja dva vola. Priđe banku, puni torbu kupljenom dućanskom robom i prti se.
bane u dućan Rade Smiljanić, sin Ilijin, naočito ustrojno momče iz okrajnih kuća pod planinom; ne gledajući na momke, priđe ravno gospodaru i ruči se s njime. — Što ti dođe? — veli mu. Nije tebi nevolja na ovaj dan silaziti. —Sišao...
— veli Vojkan. —Neka vas! Boga mi, u potrebi valjali ste svakome... A što bi sada od blaga, da nije vas? Ilija priđe gospodaru, rukuje se s njime.
Župnik priđe bolesniku i pruža mu posljednju utjehu pred smrt. Uto stoka vraća se sa paše, ovce bleje, i pogdjekoja koza veči: i
—Da ti kažem cijenu, — navlaš rasteže besjedom gazda, — a nijesam voljan prodati.. . I diže se, priđe k prozoru i gleda na ulicu.
A s ulice čuje se ljudski žagor, kao žagor ždralova za mutna vremena ... Iznebuha priđe k njemu neki sveštenik, okošćast, mutnih, nabuhlih očiju, sa naočarima kao i pop—Vrane.
Čeljad u kući prihvati pozdrav; neko od ljudi poodmakne se da došljak k vatri priđe, a jedno žensko doda mu stolicu. —Rade Ilijin! — reče jedan od ljudi najbliži vatri.
— i nikako da sa Rade oka skine. Kad priđoše kraju, Rade se diže sa brane; suveznik se zabavi oko volova. —Maša priđe Radi. —Gdje si mi ti? — veli mu. —Zabavio se u poslu, — odgovori Rade i, uzevši grudu zemlje, mrvljaše je u ruci.
Jedno čobanče dugih ruku, spuštenih benevreka, neiščešljane zagasite kose, jarkih očiju, priđe popu Vrani i, drhteći od uzbuđenja, veli mu: —I ja bi se, pope, bacio! —De, ti, ali junački; odbaci kaluđeru!
Ali kao sjeti se i uzmakne. — Da, brate, trebam pare! Rade ne odgovori, već priđe k stolu, položi na nj torbu, i iz nje vadi odjelito uvezani novac: — Evo, — veli dobrojivši, — a za ostalo ćeš
Rade, kad ga spazi kod vatre, čisto se naljuti. Žena podmjetne sjedalicu da priđe k vatri. Sjede, gleda u vatru, i ćuti.
Rade dalje premišljaše ... I tek što nazrije sivu, zimnju jutarnju svjetlost kroz pukotine vrata, diže se i priđe vatri. Posjedavši neko vrijeme, odluči da pođe po selu da pazari žito i ostale noćas smišljene stvari.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Osećam da je i on tu negde u blizini, možda odmah iza mene, čujem mu disanje, ali se ne osvrćem, radije čekam da mi priđe. Želela bih da mi stavi dlanove na kukove i da me privuče, snažno, uništavajuće. Osećam već njegov dah na svom vratu.
sobi, muve su mi zujale oko oznojenog lica, hvatao me je panični strah da svaki čas mogu tu izdahnuti a da mi niko ne priđe ni utešni pogled da mi uputi.
Ilić, Vojislav J. - PESME
To samrt ledena beše. Krčmar je dremao mirno, držeći debelu knjigu, Kad samrt tiho mu priđe i mirno stade nad njime, Pa onda uzede pero s krčmarskog prljavog stola, I svojom mrtvačkom rukom zapisa sopstveno
On usta, priđe đermu i kovu zakači lenjo, I đeram sa jasnom škripom k nebu se visoko penjô, Dižući lagano kovu... Raskrečen, u tome
„I ona da greši tako!“ Toliko reći je hteo, No ta ga uplaši miso. Uzbuđen, ko sablast prava, On tiho odaji priđe gde Amor bezbrižni spava, I triput palicom kucnu. I Amor otvori oči, Poznade u tami kmeta i odmah na noge skoči.
tako, Poražen tolikim čudom ni s mesta kije se makô, No posle, kad dođe k sebi, on duge nakida vreže, I s pažnjom Amoru priđe da njime krila mu veže. S obale poduhnu vihar...
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
Još dok je bir pozabavljen tim poslom, pojavi se u dvorani carev dvorski maršal, priđe Tihu i zamoli ga da pođe Njegovom Veličanstvu.
Stanković, Borisav - TAŠANA
žiž! hoće Paraputa da izgori!« A niko ne sme da mu priđe. Niko da ga umiri, dok se ona, hadžika, gore ne probudi i ne siđe, i samo ona sme da mu priđe i da ga umiri.
« A niko ne sme da mu priđe. Niko da ga umiri, dok se ona, hadžika, gore ne probudi i ne siđe, i samo ona sme da mu priđe i da ga umiri. A i ona jedva ga umiri, jedva ga ponovo dovede, položi u postelju, pokrije, i ututka.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Pokaži mi, ali onako ljudski, gde vidiš sunce kad ga ujutro spaziš iz kujne. — Paula priđe tačno onom prozoru kojem ne treba. — Zaboga, dijete! Otuda ne izlazi sunce.
Usta začepljena, pocepan, izgreben. Julica se kroz nesvest trza i ječi. Gospa Nola joj priđe, stade je tresti i jakim glasom po imenu zvati. Dete otvori oči, i poče sad produženo da vrišti.
— Gospa Nola udari šakom o sto. — I trebalo mi je zato što je novac tu da ga ljudi potroše korisno!... Opet priđe prozoru, i zagleda se u daljinu. — Da mi je poleteti, i odleteti... odleteti u stari kraj i stare običaje...
— U tišini se čulo disanje gospa Nolino, uzrujano, a i bolesno. Mladić priđe, i sa očima punim suza poljubi ruku gospa Nolinu. — Molim vas da se ne uzrujavate.
Jedan od njih spazi u pustoj ulici sudskog pisara, i taman da mu priđe: onaj otrese obema mišicama i skoro trkom uteče.
Kad je gost otišao, Sava, sa ženom, priđe bliže stvari. — Činovnik, na Kašikari — to je čudno. Ono, naravno, činovnik ne može kupiti kuću u varoši, ali ne može
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
recimo, prilazi momku koji duva u frulu koju je sam gradio pa joj poznaje ne samo svaki usek već i samu dušu, priđe mu i veli: — Slušaj, na tvojoj svirali longitudinalan talas ne reflektuje dovoljno! — Šta veliš? — pita ga momče.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ordonansi, preturajte ova kola u reku! — naredi odsečno Kosta „Turčin“. Priđe nam jedan podnarednik iz neke komore. — Teško da ćete šta učiniti...
Malo zatim releji javiše da su čelni na izlazu. Luka dohvati motku i viknu: — Komordžije, kreći! Onda priđe onoj vatri pa poče bez milosti da ih tuče.
Preneražen postupkom jednoga poručnika, potpukovnik je stajao zgranut i bez ijedne reči. Luka priđe sledećim kolima, ali komordžija, i ne čekajući njegovu opomenu, poče da tera volove.
LIHVARI SAHRANjUJU DRŽAVU Prolazili smo kroz Prištinu, kada priđe Isajlo, posilni poručnika Luke. — Gospodine poručniče, neće trgovac da primi banku. — Zašto?
Sav crven, gledajući podmuklo, trgovac priđe terazijama i odmeri dva kilograma. Luka izvadi banknotu i baci je na tezgu, govoreći osorno: — Kusur...
Dva vojnika u iscepanim šinjelima plakali su. Potpukovnik Petar priđe detetu i pomilova ga. Ono zastrašeno okrete glavu i pritrča majci.
— Onda priđe detetu: — Kako se zoveš, mali? Dete je ćutalo i držalo majku za haljinu. Jedan od vojnika obrisa rukavom oči, pa će
Posilni, baci koje drvo na vatru! Luka priđe Momčilu i poverljivo mu reče: — Ozbiljno ti kažem, uzmi... nema smisla da ideš u šinjelu i šajkači.
Onda se obratim Gruji, da ga popne na kona. — Hajde, pobratime! — reče Gruja. — Eh, kad bih mogao... Priđe još jedan vojnik, i sa velikim naporom ga podigosmo. Predadoh dizgin Gruji, a ja produžih pešice.
— dobacuju vojnici. Išli smo baš blagom uzbrdicom, kada Dušan priđe Luki. — Pobratime, umeš li da rešavaš zagonetke? Ne vidim ni belu mačku sada, toliko me bole noge...
Uz našu lađu pristade i luksuzni motorni čamac, odakle pređoše neki marinski oficiri. Priđe i jedna lađica koja je trebalo da nas preveze na obalu.
Jedan otresit mladić, sigurno bolničar ili medicinar, priđe mi. — Vi tražite, gospodine potporučniče, nekoga? Odgovorih mu nešto, zatim ga polako zapitah, od čega boluju ovi
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Očigledno je trebalo da pređe na drugu stranu, a reka ljudi i vozila nije prestajala da teče. Lepotica joj priđe, uze je za ruku i prevede preko ulice, kao da je po uskom brvnu preko nabujale reke prevodi. — Hvala ti, kćeri!
i planina, preko glečera i pustinja prelazili da je vide, da joj se iz prikrajka dive, jer niko nije imao smelosti da priđe i zaprosi njenu ruku. Ali, ima li ružinog žbuna koji u ružu ne procveta? Ima li rose koju ne popije sunce?
Riba se polako zamarala. Kada joj Marijan s čamcem priđe, jedva je još mogla peraja da pokrene. — Ne brini, Srebrenka!
— Nije to tvoja lubenica! — odvrati Sofronije mirno. — Pogledaj! — Pa, i pogledaću! — priđe Starac Strašilu i dodirnu lubenicu, začuđen bljeskom koji je iz nje izbijao, i najednom shvati da to on, u stvari,
Tek ga u polju lubenica nađe! Vetar mu je njihao prazne rukave: bio je opet Strašilo! Ali, kad Starac priđe bliže — Strašilo mignu okom i reče: — I sam vidiš: morao sam da se vratim. Ko bi ti čuvao bostan? — A ona?
Pre nego što ostare i patuljci su deca... — Mališan priđe Radanovom uzglavlju i dodirnu mu čelo svojom laganom rukom. — Hajde, ustani. Igraćemo se!
Stanković, Borisav - KOŠTANA
Koliko se puta otac noću dizao, išao s pandurima. A tamo, kažu, sada čovek ne sme ni da priđe. Pesma, oro, puške! Pa i krv često legne. STANA (uplašeno): Jao, Vaska, jao! Zato majka cele noći sedi.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Gluvca, koji je „čekajući na megdanu da ga protivnik napadne“, „obično sedeo na konju i pušio“, i „tek kad mu protivnik priđe blizu, lagano bi istresao lulu, ostavio je mirno u čibučnicu, i tada bi se mašio konju za dizgine i za oružje“.
Ugleda ga tanana nevjesta; krotko hodi, dok do njega priđe, krotko hodi, tiho besjeđaše: „Što je tebe, dobri gospodaru, te ti roniš suze od obraza?
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Družina se tek bila iskupila u Tepsiji i počela da larma, kad Jovanče ustade, priđe staroj bukvi i stade uza samo stablo, svečan i ozbiljan. Galama odmah prestade. — Nešto se sprema — prošaputa Stric.
XIII Lunja je stigla u školu ozbiljna, stisnutih usana, a čim je učitelj ušao u razred, ona ustade sa svog mjesta i priđe katedri. — Šta je? — zlovoljno promrsi učitelj i ne gledajući je. — Hoću da dobijem batine.
Prilikom prvog uvođenja Žuje u novi dom nastade jedna nepredviđena teškoća: kuja neće, pa neće ni da priviri u jamu. Priđe samo sumračnom otvoru, nepovjerljivo pomiriše nepoznatu jazbinu i zabrinuto se ogleda na dječake kao da pita: — Kuda
U-uh kako peče, kao živa vatra. Priđe i Jovanče, uze Strica za ruku i neodlučno reče: — Kanda je živ. Još je vruć. Nekakav mrav, mileći kroz travu, bio je
— Nek samo neko priđe, odmah puštam Žuju! — grozio se on. Rukovodilac kursa, provjeravajući da li su svi slušaoci u razredu, uvijek je na
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
I kad Cigani htedoše da prestanu, dade im Mane znak da sviraju dalje istu igru, pa priđe i uhvati se s leve strane do Zone.
Sve joj beše dosadno, a najdosadniji joj se učini baš onaj Manulać — koga je malopre onoliko gledala — kad joj priđe i ponudi je šakom kokica!... Nije znala ko joj je u taj par crnji — Manulać ili ona fukara Kalina!...
— E pa, ete, kazujem ti sag: idi si, pušti me! — reče Zona i izmače korak-dva. — Ostani jošte malko! — reče i priđe jedan korak. — E, što iskaš? — zapita ga zlovoljno i nestrpljivo Zona.
Zato se silno iznenadila kad joj na Krstovdan priđe glavom sama Zona i poče o tom istom da joj se jada. Jevda izišla malo iz crkve i sela u trem koji je oko crkve, a Zona
Iskrala se od svojih, samo da se sastane s njom. Priđe joj i poljubi je u ruku, pa je odazva na stranu, u baštu crkvenu, tamo pod osmanluke. I tu joj se izjada.
„Bata-Mane, ti li si?“ Mane se zaustavi, a iz žbunja mu se približavaše jedna ženska prilika, i kad mu priđe bliže, opet ga oslovi: — Poznavaš li me, mori? — Koj si ti? — zagleda je Mane. — De, nesam kumita!...
On beše razvio onu svilenu maramu i gledaše u nju. I tek kad mu priđe Ajša s dahiretom, trže se iz sanjarija, zagrabi šaku stoparaca i baci joj na dahire. — Pogle ga! Sal tol’ko...