Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
— Videh da je odnos naš kao nožem presečen, da više ne mogu natrag. Ja priđoh njojzi, klekoh i uzeh njezinu hladnu ruku pa je pritiskoh na usta; opet sam nešto nespretno trabunjao, čini mi se: „Bog
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
U tom pitanju bilo je toliko usamljenosti da za trenutak osetih kako gubim dah. - Ti, mala ludo! - priđoh joj i zagrlih je s leđa. Ramena su joj se tresla kad sam joj prislonio usne na obraz. - Ti, mala ludo!
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Na licu ti beše neka čudna, topla svetlost. Oči ti behu kao potamnele i prevukle se vlažnom maglicom. Priđoh ti, ali me ti silno odgurnu i kriknu. — Ne! — I pobeže. I od tada se ti preobrazi.
se kao u neku vrstu glasa: — Kolj...lj...jo! Žene se zguriše i prošaptaše: — Sirota. Čula da je došao, pa ga zove. Priđoh joj bliže. Sagoh se. Uzeh je za ,ruku suvu, crnu, hladnu, i prinesoh je ustima da je poljubim. Stresoh se.
On začinje i razgovor, pita... pa čak je i mene poljubila u obraz, kad joj priđoh... Do nje moja baba, pa druge starke, sve jedna do druge.
Kad uđosmo, niko nas ne predusrete, samo se muški pomakoše i načiniše nam mesta. I kad priđoh da mu više glave, kao i ostali, i ja sveću zapalim, majka mu samo se trže, huknu: — Mito!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
i izvršuj sve što ti se naredi... — Onda zastade, kao da se zagrcnu: Neka ti je Bog na pomoći! Ja uzeh stvari. Priđoh nanovo majci i poljubih joj ruku, ona mene u jedan pa u drugi obraz.
Uputih se u pravcu onih šatora i ugledah kako ispod jednog drveta sede za stolom neki oficiri, okruženi rezervistima. Priđoh i ja. Prijavljivali se rezervisti redom i odgovarali na pitanja šta je ko bio u kadru. Nišandžija, punilac...
Bojažljivo sam se kretao i gotovo zastrašeno priđoh stolu za kojim su sedeli poručnik i narednik. Nisam zaboravio da im prvo kažem čin. Opet me uputiše dalje...
Narednik se okrete i pođe u šator. Tada mu priđoh. — A, ti si taj... Vidim ja da mi jedan nedostaje. — Onda se obrati jednome vojniku: — Vodi podnarednika kod
vodnik, sa ešarpom o pojasu, naslonio se na sablju i propuštao redom vozare, koji su vodili konje na pojilo. Priđoh potporučniku da se javim. — Dobro... Slušaj, kada se svrši konjopoj, uredi stroj za večeru. Prva moja dužnost...
Posle podužeg vremena začu se topot konja, ja prikupih dizgine i, kada nazreh njegovog belca, priđoh: — Gospodine potpukovniče, ja sam relej. Krećite levim putem.
Napregoh vid da vidim šta se to nalazi na putu... Učini mi se kao klada, kao trup čoveka. Brzo sjašem i polako priđoh. Napipah epolete... Da nije koji od releja pao s konja?... Prodrmusam ga dobro i tek tada potporučnik Dragoslav skoči.
Tu smo na vrhu, dalje se nema kud. Sem u Dunav. Okretoh konja i u galopu priđoh komandantu: — Gospodine potpukovniče, nalazimo se na Milićevom brdu... Neprijatelja pred nama nema više.
Valjda je, među ovim grobovima, ostao neki panj. Vojnici su kopali ovde-onde. Zastadoše, dogovarajući se nešto. Priđoh. Videla se rastresita zemlja... Kao da viri iz nje neka daščica. Sagoh se. Ali snage nemam. Vojnik je izvuče.
Čisto se trgoh od te pomisli I naglo se digoh, te priđoh prozoru. — Strašan je rat — govorila je moja majka brišući suze. — Dokle će ljudi da budu tako bezumni!...
Komandant je otišao sa onoga mesta gde smo ga ostavili. Jedva ga pronađosmo. Priđoh mu i saoptptih za onu bateriju. Ali on, i ne gledajući me, kao da ga se ne tiče to što mu saopštavam, progovori: —
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Trgoh se, neko me zove po imenu i vuče za ruku. Pavle zove na večeru. Priđoh sovri, a tamo se radnici već umivaju. Umismo se i posedasmo.
Ali bi onda on trebao da mi se prestavi, a međutim njegovo ponašanje pokazuje, da je on ovde na svom mestu. Priđoh mu i upitah ga učtivo: — Smem li znati za vaše ime? — Persa Mitrović, odgovori on i pogleda me začuđeno.
Često puta se dešava, da neko doručkuje u Kragujevcu, a ruča u Knjaževcu. — Genijalna misao! — uzviknuh od čuda. Priđoh bliže da razgledam to čudo.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
vremenom ugazili šetajući se gore-dole. Zatim, kad mi se i to dosadi, priđoh oprezno prozorčetu Nikoline zemunice i ugledah ga opruženog na poljskom krevetu, pokrivenog šinjelom, sa kapom na očima.
ja naglo osetih kako se u meni krv pali, i oganj, koji se razgori, obuzima me svega, pa kao nečim uboden, podigoh se, priđoh joj. — To pletivo — rekoh ne znajući šta govorim — šta je to, kome to, bacite vi to! — Gle! Šta?
Petković, Vladislav Dis - PESME
I ja sam se kret'o laganim ,korakom Kao čuvar mrtvih kroz aleju njinu. Bojažljivo priđoh do prozora tvoga: Modra, bleda svetlost na zavese pala.
U crnoj kosi crveni cvet. Crvenog traga po licu eno! Šta to učini s tobom svet, O moje drago, o moja ženo? Brzo priđoh bliže: bez pogleda oka oba, U dva oka leže deca k'o dva groba. II Ne javlja mi se. A ima kad. A možda ne sme!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Odnekud dolete kuršum i udari moga posilnoga, koji je išao pored mene. Priđoh mu. Na njegovom čelu videla se velika rupa. Okrenuo sam se oko sebe da bih zapamtio mesto gde je pao, pa potrčah napred.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Mi prilegosmo u jarak pokraj puta. Dok nešto tresnu. Pade Petar sa zatvaračem. Mi se digosmo. Jedan dohvati zatvarač. Priđoh Petru. Ali on je izdisao... Malo dalje na drumu leži podnarednik Žika, ječi, a i konj pored njega ranjen, i već se trese...
A taman ga bili očistili k što treba. Čekaj, velim, presešće vam. Priđoh zakonito i skinem siroto da se ne muči. — I niko te nije video? — Mene da vide! — on zažmiri značajno na jedno oko.