Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Ele, Sreja svira, a kolo se zavilo veliko i zapleteno. Priđoše i ozgo od sopre neki da glede izbliže. Međ njima je gazda Milun, jedan bogataš iz sela N.
Taman zora malko zarudela, a Vitomir i Tiosav doteraše i peti put vrljike. Stovariše na gomilu, pa onda priđoše prozoru i kucnuše. Ćir Trpko odškrinu malo prozor, pa upita plašljivo: — Jeste sve doterali?
— Pa hajde de, ja ću... kad nije druga! — reče čiča Mirko, i svi priđoše bliže pred babu. Mirko se nakašlja, pa viknu: — Mirjana! Baba ćuti. — Ne čuje ona! reče Srećko i osmehnu se.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Onda se okrete. — Na zdravlje vam molitva! — reče blago i veselo kao da nije maločas vikao. Mlađi priđoše ruci i ocu i materi, i onda zasedoše za večeru. Za večerom se vodio običan, domaći razgovor.
Nije mnogo prošlo, a dvojica oružanih ludi pojaviše se iza grma... — Vodite ovoga harambaši! — reče stražar. Oni priđoše i stadoše Stanku jedan s desne, drugi s leve strane. — Polazi! — reče stražar. Pođoše... Stanko je bio iznenađen.
Pa se okrete družini: — Jovane! Jovica! Pripazite na njega dok ne svane. Iz prisenka se digoše dve prilike i priđoše Stanku. — Razjaglite vatru i sedite. A ti, ako hoćeš, možeš i spavati — reče on Stanku. Onda nasta tajac.
Ako nisi znao da se i puškom može zaklati, a ti hodi!... Dođite da vidite! I harambaša i hajduci priđoše. Turčin beše udaren baš u samu jabučicu pa, kako ju je zrno raznelo, izgledaše kao da je zaklan. — Valja!
Ibro!... Panduri se pojaviše na vratima. — Odvucite ovog matorog psa u podrum. Aleksa beše miran, kad mu oni priđoše, i samo reče: — Nemojte me vući. Sam ja idem. I baci jedan oštar pogled na sve... Taj pogled je mnogo govorio.
Htede zamoliti da ga uklone odavde, ali mu se reč uze. — Dede, Zavrzane!... Dede, pobratime!... Na posao! I ovi priđoše bliže. — Nemoj tako!... Prvo ćemo Marinka obesiti, pa ću onda ja s Turčinom svršiti račun.
Ako ima među vama koji ljuti osvetnik, neka pođe sa mnom. Ja bijem dok ne zatrem. Jovan i Jovica priđoše mu. — Šta, zar vas dvojica? — upitaše hajduci. — Jest. Zavrzan se počeša iza vrata pa priđe i on Stanku.
Zakletva mi je na duši pa gori!... A i pusto srce traži osvete!... Hajduci se odvojiše od ustanika i priđoše Stanku. — Mi s tobom hoćemo!... — povikaše oni. — Dobro! ... Katiću!... Povedi ovu braću...
— O, gnezdo moje!... O, radosti moja! Babo! Najo! Braćo!... Svi!... I ti, Jelice, i vi deco!... Ovamo! I kad svi priđoše, on se diže, pogleda ih i reče: — Čuli ste jednu moju zakletvu. I ja sam je izvršno, junački izvršio! Sad čujte drugu!
Potraja nekoliko tre nutaka, i on se diže: — Ni šibljika se ne miče, možemo slobodno poći. Priđoše drešiti šajke. Voda je huktala kao besna. Kad joj glavu prineseš bliže, kao da čuješ zvona u daljini.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
Pa kad je rupa i za poslednje oruđe bila iskopana, onda komandir a za njim dva vodna oficira, priđoše i celivaše izlizane cevi. Za njima redom, jedan za drugim, poljubiše onu cev i vojnici.
Afrika
Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji. Kad nam sasvim priđoše, oni tu ispred kolibe dodirnuše čelom po nekoliko puta zemlju pred nama.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Obema ime beše Anđa. Tada dođe i deda, a obe mu priđoše ruci. A kad deda vide njega, na ujninoj ruci, povika: Šta ti je, Anđo? Što nosiš matorog čobanina?
Pre nego što je ušao kod Petra, Pavlu priđoše i Ana i Đurđe, a vide, iznenada, i Varvaru, koja je bila uplakana. Ona priđe Pavlu plačući, pa ga je zagrlila i nežno
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Ostavivši svoje nanule kod vrata, one joj priđoše, ne govoreći ništa o sebi. Tako se onda i ona načini, kao da i ona odnekud ulazi, ne pričajući o sebi, krijući čak i
Matavulj, Simo - USKOK
Ona primi to i poljubi ga u ruku, pa htjede i gosta, ali on ne dade. Udovica i Šuto takođe priđoše mu ruci. Knez reče Krstinji: — Evo ni, babo, jednoga gosta iz svijeta!
Tek kad naiđe četvrti, kad konjanici priđoše pred cijevi Markiše Stevova i Pera Purova, viknu vođ: — Oganj! Jedanak zagrmje osam pušaka, a za praskom diže se
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Šuškao je tamo nešto sa ženama, pa onda svi siđoše s kola i s legitimacijama u rukama priđoše rampi. Prednjačio je kum kočijaš. — Evo, kad nije druge, tu su legitimacije. Pantelija izbeči oči.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Jer mi je u amanet ostavila. I onda se svi oslobodiše. Priđoše mi i rukovaše se. Pa onda otpočeše — da bi me utešili — pričati kako je poslednje dane provela.
Glas joj beše snažan, plač zdrav, a naricanje tužno, od srca. Svi udariše u plač. Sve žene tada priđoše oko mrtvog i osvetljenog Mite.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Verovatno pod mučnim utiscima, ljudi se kolebali nekoliko trenutaka, a kada se pribraše, žurno priđoše oruđima i počeše skidati kožne navlake sa pojedinih delova. Stajali su nepomično pored topova.
Komandiri primaju poslednja naređenja i posle toga priđoše streljačkom stroju. Vojnici se uzvrdaše. Neki sedaju da pritegnu obuću, druge žulji torba pa je skidaju, a većina trči u
Mnogi su od naših rukavom brisali suze. Onda meštani s druge strane priđoše i odneše mrtve na kola. Trpali su ih jedne iznad drugih.
Sigurno podnosi izveštaj. A ona dvojica još stoje. Iz grupe se izdvojiše trojica i priđoše onoj dvojici... Kreću se sada na odstojanju. — Hoćete li da gađate? — zapita nestrpljivo Aleksandar.
Iz jednoga šipraga istrčaše naša četiri pešaka i priđoše onom prvome. Sva se četvorica nagnula i posmatraju... nešto vuku, sigurno ga izvlače ispod konja. Jedan mu zadiže nogu.
— Stoj! — dreknu stražar. — Stali smo! — Ko ide? — Devetaci. — Vođa napred! Svi priđoše. Ta znaju se oni odavno: iz istog su kraja, a ratuju već toliko godina. Viđaju se svaki dan, razgovaraju o kući.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
A Gojko, ozbiljan i namršten, sa nekim prutićem u ruci, razgledaše decu po dvorištu. Nekoliko njegovih đaka priđoše k njemu. — Jesu li svi došli ? zapita decu. — Došli su. Samo nisu oni što ne dolaze nikako, odgovoriše đaci.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Kad se i taj deo zvaničnog dočeka svrši, onda ministri, sa ljubaznim osmehom na licu, s poniznošću priđoše strancu, rukovaše se redom, pa se ostali izmakoše i stadoše gologlavi s priklonjenim glavama, a ministar predsednik uze
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Bješe je izgubio a donio mu je Ozrinić o Đurđevu dne“, reče Stana. Obje se digoše i priđoše k njemu. Janko, smijući se, izvadi iz njedara sličicu. „Njesam ja ovo naslikao, ne bih umio ovako“, reče pokazujući je.
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Amen! Đakon ga ponovo poljubi u ruku, pa to isto učini svakome, ponavljajući istu čestitku. Za njim priđoše đačići: Mačak, Bujas, Lis i Bakonja. Svaki primi po pletu od gvardijana. Za njima Balegan, i on primi dukat.
Ćosić, Dobrica - KORENI
— sikće Nikola bez pokreta i drži kolac u sneg zariven. Vojnici ga zbunjeno gledaju, pa, psujući mu žensku decu, priđoše mrtvom vojniku. Pucnjava se proredi. Jauke ranjenika ugušuje kuknjava žena po selu. ...Moja buna je drukčija bila.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Hiponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede, Ona u bolu pade. U hramu tišina vlada... Četiri Sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo mrtvačko lice sa togom pokriše tada.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ja pogledah besvesno u sve, koji besmo tu. Ona gomila vojnika i oficira poče da se zbija; komordžije priđoše svojim kolima; tobdžije sedoše na svoja mesta, kao da je neko komandovao; oficiri oborili glave i pokunjeno ćute.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Kad planuše nekoliko sveća i hram se osvetli, hajduci priđoše k stolu na sredini hrama, gde stajaše starac pod epitrahiljem i prevrtaše žurno neku veliku knjigu. — Dajte mladence!
— reče Mitar, videvši neku crnošarenu masu pod vrljikama. — Ona je, ubijena!... — povikaše drugi. Kapetan i Mitar priđoše vrljikama.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
— i, ugledavši neimara, veli življe: ispričamo, videćeš, biće nam lakše! Oba, onako podražena i uzbuđena, priđoše k njemu. Mlađi uze riječ i ukratko sve ispripovjeda.
Jedan od njih duva u sviralu. Pred njima pas potrkuje, a kad spazi stranca, stade i zalaja. Dečaci priđoše k vodi. Milivoj pomisli: „Čija su to deca? Biće da su braća!” Pa upita Arnauta da li on ima dece. —Imao sam...
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ja sam dotle sa uzbuđenjem merio koliko je razmak između svirača i nas sve manji. Kad nam sasvim priđoše, oni tu ispred kolibe dodirnuše čelom po nekoliko puta zemlju pred nama.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Tanasije. Pred ostacima rovova zastali su, zverajući na sve strane. Nekolicina priđoše obazrivo... Za njima su išli ostali... Preskočiše rovove neprijateljske... Vraćali se i nešto zagledali...
Ćipiko, Ivo - Pauci
Cvijeta već je sustala, zamorila se, pa u dobar čas i Radivoj se smiri. Obgrli je. A toga časa priđoše k njemu dva druga i staviše ih u srijedu i, držeći se čvrsto, uputiše se niz čaršiju.
— i nikako da sa Rade oka skine. Kad priđoše kraju, Rade se diže sa brane; suveznik se zabavi oko volova. —Maša priđe Radi. —Gdje si mi ti? — veli mu.
— Svi ovdje njemački govore, — opazi u razgovoru Ivo. Takav je običaj, odgovori prijatelj mu Piero. Uto k njima priđoše trojica đaka. Razgovarali su talijanski. Piero ga pristavi. Bijahu i to Dalmatinci.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Iponik poznade Helu. Kraj kipa Izide blede Ona u bolu pade... U hramu tišina vlada, Četiri sarmata snažna priđoše trupini njenoj, I bledo, mrtvačko lice sa togom pokriše tada.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Moja komanda je odmakla daleko, te se digoh. Vojnici priđoše da se pozdravimo. Zapitah za Tanasija, jer ga ne vidim među živima. — Ne znamo šta je s njim — veli mi.
Ovde ćemo prenoćiti. Baterije nailaze. Jedan vojnik iz šeste baterije povede se i pade. Priđoše neki da vide šta mu bi... Malo posle rekoše: umro je... Pop Momčilo izvuče iz bisaga epitrahilj.
Odmah nam priđoše dve... „Kapele“... „Groblje!“ „Kalisperos“ — reče jedna. „Tipota“ — veli onaj moj drug, pešak. — Avrio!
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
Zona uze za ruku Genu, priđoše i uhvatiše se među igrače. Cigani sviraju, a igrači igraju i pevaju. Nane, kaži tajku da me mladu dava za Rade
Kola Stavre Jareta uđoše u hadži-Zamfirovu ulicu malo dublje, pa stadoše. Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola. Zatim priđoše kapiji.
Iz mraka priđoše još dve prilike i razgovarahu nešto tiho s Manom, koji je sišao bio s kola. Zatim priđoše kapiji. Ne prođe nekoliko trenutaka i ču se tresak kapije i zvek zvekira, a zatim svi skočiše u kola i poteraše...