Jakšić, Đura - PROZA
Svako joj micanje pokazivaše kako je srećna u njegovome zagrljaju, pa, i sama ne znajući, prišapnu mu na uvo: — Oh, dragi moj Milane!... Ruka joj je drhtala, sva je strepela od razdraženosti.
U mome podrumu mnoge su tajne izišle na videlo, i njegova će!... Kad je ćata sve ispisao, onda se diže kapetan, prišapnu nešto panduru i otpusti sve ljude do vezanoga Milisava; njega zatvoriše u podrum, a kmetu Radovanu reče: — Ti, kmete,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Cuca sjede na pozidar i stade, namrđen, da puni čibuk. „Nemaš ga rašta već čekati!“ prišapnu mu đakon pri polasku. „O tome poslu nemoj mu već govoriti, no kako sa serdarom učiniš!“ „Čuo sam već, čuo, čoče!
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
Najzad im se pope skoro do pasa. Mačak neodlučno zastade. — Ja ne bih dalje. — Ništa se ti ne boj! — prišapnu mu Jovanče opčaran tajanstvom podzemne prostorije. — Polako samo. Dalje je voda postajala sve plića.