Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
I što je više mislio, sve mu se činilo verovatnije ovo pričanje Nogićevo... — Ama otkud ti to znaš? — upita pop, prišavši mu sasvim blizu. — Da to nije pričao sam Stanko, koji je kako čujem, s tobom u družini? — Nije. Nije ni sam znao.
Po glasu Stankovom slutila je da mu nije pravo... A njoj beše žao što se naljutio. — Šta ti je?... — upita prišavši mu. A Stanku dođe da se zaplače... — Ti se ljutiš... A nemaš prava! Ja ti nisam htela ništa nažao učiniti!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
(Volkov je rekao: Nein, du nicht hoffnungslos! Grübeln nicht gut!“) Volkov je bio sad nasmejan, i, prišavši Pavlu, činilo se da će da ga zagrli. Njegove oči su se sad smejale veselo.
Pa ponovi opet: „No, kapetan! Ne grustjite po prošlomu!“ A kad vide kako se lice u Isakoviča mrači, prišavši mu, zaista ga zagrli. Veli, neka kapetan dođe sutra, preksutra. On se nada da će kapetana ambasadoru da predstavi.
Pri odlasku iz Mirgoroda, kad se rastao sa Petrom, video je, pri ispraćaju Kostjurina, samo Trifuna. Prišavši mu, Trifun je mogao da mu kaže samo nekoliko reči. Opet o svojoj deci.
Teodosije - ŽITIJA
Jer znam, što moliš u Boga daće ti se. Ovaj prišavši sa suzama obisnu se o vrat njegov, i reče: — Pre se ja, tebi pripadajući, molim, gospodine oče, da kao što sam se za
Ko da se ne divi tvome velikom milosrđu? Slava tebi, Bože, slava tebi!“ Prišavši svetome grobu svoga prepodobnog oca, i grleći ga celivaše, i mnoge svoje suze sa mirom njegovim rastvaraše, prinoseći
“ Prišavši ka časnome grobu svoga prepodobnog oca, u noći nasamo reče mu: — Evo svi mi, narod tvoj i deca tvoja koju ti je dao Bo
A kada je izlazio, izgledao je sav ognjen. I prišavši ka svetome i mirotočivome grobu prepodobnoga svoga oca, i ovaj, koji je blagouhao mirom, pomaza blagouhanim aromatima,
A poslani ava Ilarije jeromonah, došavši do srpske zemlje i prišavši ka blagočastivome Stefanu, dade mu pismo od svetoga, a ispriča mu da nosi i poslanicu prepodobnome Simeonu, ali mu je,
sveštenstva iziđe iz svetinje nad svetinjama, držeći u rukama kadionicu aromatnu od, mirisa i poslanicu svetoga, i prišavši časnome grobu svetoga i prepodobnog oca Simeona, izgovori prigodne pesme u njegovu počast.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Umoran od jahanja i žurbe, sad je pogleda drugim očima i, prišavši joj, poče da je ljubi, kroz svoje razbarušene brke. Užurban, on joj još jednom, dahćući pod njenim poljupcima, ponovi,
je sasvim do kraja, kako se događa zalazak Sunca, a isto tako i sve pojave svitanja, koje je primetila, kao kroz san, prišavši svom prozoru, katkad, odmah posle ponoći, mučena nesanicom, uplašivši sluškinje koje nisu više smele da je noću
Zatim, prišavši mu bliže i zagledavši mu se, prvi put, duboko, u oči, ona ga upita da li će doći u Temišvar, gde je mnogo udobnije i
Dok je on potavneo, neispavan, preneraženo ustao, ona mu naredi da otvori prozor, sa jednim bezobzirnim osmehom. Prišavši mu sasvim blizu, ona se naže, kao i dan pre, nad bedeme i vodu, gledajući mu pri tom pravo u oči, koje behu mutne i
Nije znao da ona više i ne gleda, da nije ni njega poznala i da izdiše baš u trenutku kad je on, prišavši, uzima u ruke. Zagrlivši je zajedno sa jastukom, on je podiže i prigrli, ljuljajući se nad njom, plačući.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Čobančad, videvši putnika u varoškom odelu, pođoše k njemu, ali prišavši blizu, stadoše. I oni se začudiše neobičnu izgledu njegovu.
jedva me pusti da ručam. Vazdan mi izbrblja koječega... Je li ovo doista od kamdžije? zapita on? prišavši bliže Gojku, razgledajuću dugu, crvenu masnicu. Glas mu zadrhta od uzbuđenja. Gojko mahnu rukom...
Sumrak se već uhvatio, te mu se ne raspoznaje lice. — Dobro vi veče! reče on, prišavši Ljubici. Ona odmah poznade Bogosava, i sledi se, jer on nikad ne dolazi uzalud, a retko kad da dođe s dobrom vešću i
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
“ rekoše drugovi iza njega, jer oni ne bjehu čuli one riječi. „Pomamili smo se svi!“ viknu konte, okrenuv se živo i prišavši k svojima. „Ta gdje nam je pamet, nije li im danas Badnji dan!?
Ćipiko, Ivo - Pauci
— Što je? — upade u riječ gospodar dosjetivši se o čemu se radi. —Ništa! — veli Vaso. — Biće čovjek zaboravan, i, prišavši k njemu, izvadi mu iza pripašaja topljeni bakalar.