Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
poljubio, i svojoj ženi (Poljakuši) kazuje: „Ovo su moji slatki, pravi i ljubezni zemljaci”; i ona nas ljubezno pozdravlja prišestvijem, i kaže, da se i ona vrlo raduje što je njen muž svoje zemljake vidno itd.
Uveče jošte dođe nam jedan oficir, ne znam kako mu je ime, pozdravi nas srećnim prišestvijem, sedne i on raspita tko smo i imamo li pašport, mi mu ga pokažemo, i on ga uzme sa sobom po pročitaniju, i reče: „Mi
Poklonimo mu se, i pozdravimo kako smo umeli; i on nas pozdravi srećnim prišestvijem i posadi sva četiri na stolice, a on sam sede na kanape.