Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Nutode jako! Pa nema ga! — uzviknu kmet zavirivši unutra. — Bog i duša, pobegao! — povikaše neki što behu takođe prišli. — Šta, šta? Nema ga! — upita ćata i stade zavirivati po apsani. — Hm, hm! odista ga nema! — Pa šta ćemo sad?
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Sava je ostario, pa su ljudi, kao ljudi, prišli Vasiliju. Tako je uvek bilo i tako će uvek biti. Vasilije jeste sad u najboljim godinama, u najboljoj muškoj snazi.
Ostali su, kraj svih muka, i opasnosti, bili glasan i veseo mlad svet. Isakoviču su prilazili nerado, pa i kad bi mu prišli, prišli bi mu, kako rekosmo, samo da zapitaju: Ima li nade da i oni ugledaju jednom Rosiju?
Isakoviču su prilazili nerado, pa i kad bi mu prišli, prišli bi mu, kako rekosmo, samo da zapitaju: Ima li nade da i oni ugledaju jednom Rosiju?
A što se konja tiče, kaže, Isakoviči su, zdje, v Kijev, prišli, jer, kaže, hoštemo ime i rod svoj proslaviti, a ne da nacion sramotimo, kao nekakije Ševiči, profijantoficeri!
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Bugarska je imala uspeha samo u nekim varošima, u kojima su mnogi Srbi prišli bugarskoj stranci. Posle 1913. godine stanovništvo se počelo brzo otresati svega onoga što mu je nametnula bugarska
Veliki broj dobrovoljaca, krdžalija, iz ovog kraja prišli su za vreme šumadijskog ustanka Karađorđu. Osim Ničpura sva sela imaju srpska imena.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Prođoše park do osvetljenih stepenica dvorca, kao sablasti, pošto su, jedan za drugim, bili prišli biskupovoj ruci. Kraj svečane dvorane, u kojoj beše razastrta trpeza, u jednoj sobi sa balkonom, svoj postavljenoj
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Našao se, ipak, veći broj pronicljivih ispitivača koji su bez predrasuda prišli ovoj pojavi, koji su umeli da osete i opišu njenu suštinu. Neke od njihovih zaključaka možemo usvojiti, druge odbaciti.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ Svi viknuše: „Dolje slazi, prema svijetlu naprijed gazi!“ Prišli svijetlu, gledaj čara, tu koliba stoji stara, kroz prozor im pogled ide, imali su
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A komandir se odmače lagano, pa se onda okrete. — Baterija voljno!... Vodnici, napred! U galopu smo prišli i pozdravili. Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori.
Do posluge artiljerijske nema krivice. — Tada se obrati komandiru: — Naredite da ljudi budu voljno. Kad smo prišli obali, ugledasmo široku sremsku ravnicu.
Naši su odgovorili da im dopuštaju, ali pod uslovom da dovedu sveštenika, koji će opojati mrtve. Vojnici prišli takođe uz nasip i kroz izraslu travu posmatraju. Kolona se lagano primiče.
Iz one šume izišla je još jedna veća grupa konjanika i kreće drumom. Ona dvojica su već prišli na tri kilometra. Ali sad idu obazrivije. Svaki čas staju i osmatraju. — Eno je i njihova pešadija! — reče komandir.
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Da nisu hitno prišli u pomoć drugi gnjurci koji su stajali spremni na brodu, ispala bi za koji trenutak podmorska tragedija; zaronjeni gnjurac
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Mornari prišli bi na suho i obdan teško hodali po školju, sve dok bi vrijeme za odlazak ugodilo. Stoga se curica lako obikla na novom
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
— i dohvatih je za ruku. Nije se opirala, ali me nije ni gledala. Povukao sam je za ruku i vodeći je tako prišli smo vratima. — Otvorite! — zapovedih.
Vrat joj mlečne beline, a prsti tanki i dugački. I Poleta je isto tako lepa, ali više plavuša. Kad smo prišli stolu, one su progovorile među sobom na nekom čudnom jeziku. Pomislio sam da je francuski argo.
A grebeni planinski, obasjani zracima, izgledali su kao nasmejani... Kao da se prolomi vazduh. Prišli smo durbinima. Stotinama surih loptica okitilo je vrhove Dobrog Polja. Pristizale su nove.
Ćipiko, Ivo - Pauci
A sada, vidićeš ga, pravi gospodin; zovu ga šjor, a i pravo je kad jema! Govoru da je učinija prišli' dvadeset hiljada fiorini ... — Biće ovaj što ide, — reče Ivo, obrnuvši se k ocu i ostade na vratima.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Ali nema više potrebe za kontrolom. Vojnici jedne baterije šale se, vičući: „Janjiću, džukelo, teraj levaka!“ Prišli smo uz breg i sada tek vidimo zašto tako često zastajemo.
Sunce zalazi, a talasi šumore, kao da nas mame. Prišli smo uz obalu. Nagađamo na koju li će lađu nas odneti, pošto su pešake raznosili na dve lađe.
— Camarade, pour bon voyage. Zahvalio sam se i srdačno se pozdravismo. Prišli su još neki naši oficiri na konjima i zvali momka da im prinese pivo.
Ranjen vodnik!... Razornom granatom!... Borba se razvija i njena žestina se povećava, iz časa u čas, jer su ljudi prišli na domet. I onda što brže, što žešće.
— Nadam se da će ovde i njima biti grob! — odgovara komandant. Od onomad uveče nismo gotovo ništa jeli. Prišli su nam posilni i doneli neko pečenje, s kojim su juče ceo dan, na onoj vrućini, jurili po polju, tražeći nas.
Njihova lica bila su tamna kao zemlja. Sva trojica su imali pripasane sablje, što je bilo neobično videti za vreme rata. Prišli su komandantu odlučnim korakom, u isti mah zauzeli stav „mirno“, i pozdravili.