Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Stu nicina, tera te mrcina. Izađi u more, u Dunav, u kamen da više tu ne budeš. OD ZLOGA (Od crnog prišta) 1 Iziđi mirni, iziđi dobri iz kosti u meso, iz mesa u kožu, iz kože u dlaku, iz dlake u nož, s noža pod nož; iziđi pa
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Gledajući njegovu jaku šiju s dubokom unakrsnom brazgotinom od crnog prišta, mislio sam: on rukotvori dobročinstvo. I brahijalnost njegovog dobrotvorenja ne daje mjesta pitanjima i sumnji. — Petre!
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
N. groznicu — tu neka i ostane!« SEZ, 14, 224. O prenošenju groznice na b. l. upor. i SEZ, 17, 542). Pri bajanju od prišta upotrebljuje se b. l., koji se mora istući na kamenu što »se ne pomerava« (ŽSS, 263).
ZNŽOJS, 11, 270; G3M, 4, 163), šarlaha (SEZ, 16, 433), zaušaka i bolesti ušiju (GZM, 4, 163; SEZ, 16, 433) zalca ili prišta (GZM, 4, 163; SEZ, 13, 1909, 374), žive rane (SEZ, 13, 358; 17, 569); micine (SEZ, 14, 237; 40, 236), vrenge ili
kore, SEZ, 13, 1909, 339; kora u rakiji, SEZ, 16, 424); jehtike (tej od v. žila, SEZ, 14, 219); prišta (GZM, 4, 165; pepeo od v. kore, s maslom, za previjanje, Karadžić, 3, 1901, 165); zubobolje (pečurka s v.
Inače je j. lek od bradavica, crnog prišta, otečenih nogu, nagluvosti (GZM, 4, 1892, 146). J. koji rodi orasima spada u tipična αδύνατα ‹= što ne može biti› u
On je u stanju da čuva od zlih očiju, I od zaraza (GZM, 4, 159). Tej s vinom upotrebljuje se kao lek od prišta i od bolesti u materici (іbіdem). PODBEL Huflattіch (tuѕѕіlago farfara [Hegі]).
Crveni patlidžan; paradajs. C. p., sa nišadorom, kao spoljnje sredstvo protiv prišta (SEZ, 13, 1909, 374). CRNI LUK Zwіebel (allіum sera).