Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja sam sobom trebao otići, a njega ostaviti kod kuće!... E, ali ja hoću da gospodujem! Ima čovek mašice — što da prlji ruke?!... Eto ti sad!... Sad beči oči!... Kiša otpoče. Krupne kapi padoše i orosiše mu sedu kosu...
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Iz avlije se diže gust dim i liže plamen od zapaljene slame u visinu. To se prlji zaklano svinče, i greju zadovoljni ukućani oko vatre.
To se prlji zaklano svinče, i greju zadovoljni ukućani oko vatre. Bukti slama posuta po svinčetu koje se prlji po svima pravilima, a domaćin ga struže kresačkom kojom se leti kreše trava po baštenskim stazama, a u isto vreme
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Tako je to bilo po danu, dok prlji sunce i jesenji vjetar, a uveče, kad starci odoše u djedov sobičak, potrpan mrakom i tišinom, tu poteče druga priča
Nemoj baš u živa insana, grihota je. Marko prebaci krompir iz ruke u ruku kao da mu prlji dlanove, prepolovi ga i pruži pola borcu do sebe. — Vala, majko, da još imaš malo soli, ne bi loše bilo.
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
“ A kada leti sunčana žega sa sviju strana legne vrh grana, prlji ga svega, hrastova sena na zemlju sleti, na trn se svije, po njemu leže, čuva ga, krije, dok sunce žeže, do
Ćosić, Dobrica - KORENI
Tupa lupnjava u uskom košu rebara, stegnutom gunjem i kožuhom, a kesa s dukatima prlji kožu i žulji rebra. Krckanje asure i škripa kola nepodnošljivo tutnje u bubnim opnama, naraslim, velikim kao naduvene
Petrović, Rastko - PESME
pokloni mi Njega, Sunce, i s Njime zavist i stid Godina toliko već je da spremam divlju sič mu: Pokloni Sunce, čija prlji me vrela sačma Zalud me mleko tvoje blaži i vraća moć Osećam da se budi ono što tako davno začma U krvi našoj, majko,