Jakšić, Đura - PROZA
— Kneže Radovane, nemojte ga mučiti, — primeti učitelj, — gle kako ga znoj probija!... Siroto dete!... Eno pade!... Milisav je posrnuo, i da ga nije Laza birov prihvatio, bi pao onesvešćen na zemlju; i
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
Milo popu što Boško nije oraskida, i dogovori se s njim da ujutru upitaju devojku. Vuja sluša taj razgovor, a probija ga znoj krupan kao graške. Utom se pomoli domaćica na vrata kućna i reče da je večera postavljena.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
— Neće! — Hoće! — Neće!... Pašće „pokoške” (oba zajedno) — reče Popović. Stanko se smeška, a Lazara znoj probija. – Oboriće Stanko — Lazar malaksava! — reče Ivanković. Kad to ču Lazar, on navali svom snagom na Stanka...
— Ti hoćeš da me zapališ?! — To sam već učinio!... Gledaj!... Vidiš kako plamen probija kroz šindru!... Ivan pođe da mu kolena obgrli, ali ga Stanko pogledom zadrža.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Sipi sitna kiša, pa probija i sirotinjski doroc i gazdinsku kabanicu; pada jednako i pravi po putu blato preko članaka. Upadaju kola do glavčina i
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
žurno i naročito važno, zasuzila od nekog zadovoljstva što drži u rukama poslednju novost, gura se laktovima, očepljuje i probija, nervozna i promukla jedna mršava novinarska maska, pijanih očiju, pa mlatara rukama, utišava da bi se čula i ponavlja
Afrika
Kuće iza keja su drveni bengaloi: na dva sprata, sa čardacima, sa širokim prozorima i rešetkama, sa svetlošću koja probija iz njih na sve strane kroz tanke zidove. Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge.
sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa i sunca, što probija kroz slamni krov, koji skoro dodiruje tlo.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Donja Morava ili Izmornik je od Prilepnice do Končuljske klisure, gde se Morava probija između ogranaka Crne gore i Karpine i kod Bujanovca izbija u moravsko-vardarsku dolinu, kojom prolazi železnička pruga.
Na jugu, iznad župskog sela Župa Selce, srastaju ogranci Stogova i Jablanice i Drim se probija kroz dugačku klisuru, Drimsko grlo, i na jugu zagrađuje debarsku župu.
Izlazeći iz Izmornika u veliku moravsko-vardarsku kotlinu kod Bujanovca, Morava se probija kroz Končuljsku klisuru, koja je dugačka oko 10 km a usečena u kristalastim škriljcima.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Bila je potpuna tišina. Osećao je kako mu vlaga probija do prstiju, u teškim čizmama za jahanje. Jednim pokretom pleća, umornim, ali vrlo prijatnim, zbaci ogrtač, koji mu
Činilo mu se da čuje, kako probija sloj zemlje, pokrov i mrtvaca. Žene, međutim, koje su čučale kraj jednog žbuna, uplašivši se od njegovog iznenadnog
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Doručak je na stolu. Na uobičajenom mestu leže rastvorene novine. Seda kosa uveliko probija kroz tamnu boju. Opet se ugojio i nosi svoja stara odela. Niko ne spominje onu devojku koja je otišla ko zna kud?
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
Uzvišeno i spiritualno probija se iz svakidašnjeg i običnog i duše slede neki samo njima znan put. IV Bogatstvo slika Ćopićeve seoske priče daje
Milićević, Vuk - Bespuće
On osjeti svu strahotu te, tako kazane riječi; on je u njoj čuo i kratak, ubilački pucanj sa zrnom koje probija čelo; čuo pad, vidio krv, trzanje, mučenje i kratku agoniju u lokvi krvi koja otječe finim, skerletnim mlazovima.
vatre Jana Husa i Žiške, uvjeravao se da onaj zna još stotinu stvari o kojima može da priča po nekoliko sati i da mu probija glavu kako su Česi prvi slovenski narod. I ne smjede da ode. Međutim, poznanstvo je bilo obično i slučajno.
Kroz jedan klanac probija se Una. Inžinjer nešto priča o svome poslu i budućim radovima u ovoj okolini; Gavre Đaković pogleda ga od vremena na
Radičević, Branko - PESME
Oho, sele, vita stasa, Drž' se braci oko pasa, Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija, Al' u tvoji nedri tuce Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bi se mlađan grudô !
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
BOMBAŠI PRED MUZEJOM Nad gradom koji se trese u tutnju bitke, kroz perjanice dima već se probija rumenilo predvečerja. Čađavo sunce, premoreno i ravnodušno, čuči na mrkom rubu planine.
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Vlaga potoka još više me dirnu. Meka, sočna trava nabujala, a više moje glave sklopilo se granje i lišće. Kroz granje probija mesec te osvetljuje tamnozelenu vodu koja polako žubori, promiče, belaska se i mileći preliva se preko glatkih
Kandilo puckara. Mirišu opajani ćilimi u sobi i slama iz asurâ. Sa ulice se razabiru već glasovi. Probija modrina kroz prozore i lomi se sa svetlošću sveće u čiraku. Oblačiš me. Ali sve je odelo na meni veliko.
Još izdaleka zamiriše tamjan. Iznad crkve se leluja krug svetlosti od sveća i probija se krstovima kroz tamni krov. Čuje se tiha pesma.
Pavlović, Miodrag - Srbija do kraja veka
Koje je to pleme? Rogoz se probija kroz sneg, stojim na mestu gde će doleteti ptice i počinjem da razumevam Slovene. SOLUNSKA BRAĆA Kao dva
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
A on sada misli verovatno na svoju ženu i dete. Sunce se mučno probija kroz oblake, kao da žmiri. U daljini se zamračuje od tamnih oblaka koji se lagano prikradaju.
A pogled nikako da se odvoji od obezglavljenog trupa, odakle krv lagano otiče, ljudska krv, a potočić se probija kroz prašinu i sitno kamenje kao crvena traka, koju ljudi kidaju svojim nogama.
“ Putevi su iskvareni i zakrčeni, pa svaki čas zastajemo. Čelna baterija se sa mukom probija i taman ona prođe, a narod kao bujica naleti na put i onda se nanovo guramo... Zvezdana i mračna noć.
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Znoj me probija pri pomisli da ću se, po navici, pred strojem, proderati nemački, viknuti austrijsku komandu. U Mostaru se naseljavam u
Ne znam zašto, meni pruža ruku, ljubazno. Znoj me probija pri pomisli da sablju i kapu držim, po austrijskom običaju, nepropisno. Valjda nije video, ili je zažmurio.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
Stoje svi. — Pa šta je sad opet? — viču oni pozadi. — Da se probija trnjak! — viknuše opet oni uz vođa. Evo puta iza trnjaka! Evo puta iza trnjaka! — viču deca, pa i mnogi ludi iz pozadine.
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Jedini kao da se tome dosećao svekar Marko, jer ga je videla kako se on sve više i jače probija izmeđ svatova i izdiže se na prste, da bi ga ona videla i time je kao ohrabrio.
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
— Gladnog ne teši, već nahrani. — Žedan konj vodu ne probira. — Sirotinjska suza jemlješ (raonik) probija. — Uboštvo ubija čoveštvo. — Gde nema tu ni đavo ne uzima. — Gde je tanko tu se i kida.
— Ide para na paru. — Dinar je milionu basamak. — Gde zlato govori, usta ćute. — Novac planine probija. — Para vrti gde burgija neće. — Gvozdena vrata zlatna ruka razbija. — Novcu se svugde klanja.
Raičković, Stevan - KAMENA USPAVANKA
Već krijemo i oči, kao da sakrivamo ljagu. Iz vazduha, iz tame bačen, evo ga kako niče I probija krik i iz nas. To čuj: pred hladnim nečim Nebo i zemlja živinski kriče, kriče.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Čvrste, krupne i tople dojke. Moje, uvek bi pomislio. Sada se ničemu više ne raduje. Izdaleka, mučno se probija i kljuca — ničemu, a vilica zaigra kao pred plač.
Ništa. Samo se od ušne školjke sipkaju zrnca suvog kreča. Kroz zid u njegov mozak probija se muklo stenjanje. Isto tako i krava, pa se trže od grešne pomisli i brzo zakorači u jabučar; u očima mu krvav klobuk,
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Pored njegovih nogu, taj razlomljen krčag; sa česme, voda otiče u tajac. Sima zna šta mu je činiti, probija se kroz obruč, strpljivo, daje znak i žandarmi, brzo, vezuju nizame. Sima se naginje nad dečaka a na licu mu je tuga.
Reč je o uglu sa kojeg se, zatrpana arhaičnim mrakovima, Ulica Zmaja od Noćaja probija ka Kalemegdanu. U staroj kući na roglju, sada je frizer; u prastaroj, poslastičarnica.
Popović, Bogdan - ANTOLOGIJA NOVIJE SRPSKE LIRIKE
Oho, sele vita stasa, Drž' se braci oko pasa! Kolovođa kolom vija, Kolo leti, znoj probija Al' u tvoji' nedri tude Okle snega do dve grude? Čudo, sele, divno čudo, Ala bih se mlađan grud'o!“...
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
učinilo: kao da se jedno lice sa nečim podozrivim u ponašanju, u sivim čakširama i zelenim uvijačima oko nogu, podmuklo probija za njim kroz onu gomilu sveta, da ga prati u stopu, pa se trudi da ga ni za momenat ne izgubi iz vida.
Guta Mitar kao ni on ne zna koliko dugo ovu strašnu i neobičnu kašu, od koje zamalo što se ne udavi i znoj ga svega probija, kad ga neko rukom dodirnu po samome ramenu.
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
Najzad se kroz ovu ne samo psihičku i ne samo telesnu, nego kroz celovitu psihosomatsku muku probija nova vremenska ravan iz dubine junakinjinog pamćenja: „A seća se svega. Bilo je na tri dana pred Uskrs. A ona tada [ .
- lako bi se dalo pokazati kako se s kraja na kraj Dnevnika o Čarnojeviću kroz neposredno datu ravan pripovedanja probija - negde jasnije, negde prigušenije - još jedna ravan.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
iz neke dubine, tutnjiv i pronicljiv, glas svetiteljski, onaj koji vas iznenadno nagna da ga slušate, jer je neposredan i probija vas kroz dušu kao grmljavina. — Zdravo–živo ste, sinko? Nikad ništa toplije i svojskije ne čuh dotle.
Petrović, Rastko - AFRIKA
Kuće iza keja su drveni bengaloi: na dva sprata, sa čardacima, sa širokim prozorima i rešetkama, sa svetlošću koja probija iz njih na sve strane kroz tanke zidove. Gomila crnaca koja vuče pus-pus, opkoljava nas i nameće svoje usluge.
sasvim primitivne mehove, potpuno nagi, nasmejani, džinovski mladići, obasjani su od ognja, usijanog gvožđa i sunca, što probija kroz slamni krov, koji skoro dodiruje tlo.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
I, najzad, zar je baš potrebno? Dah starinske frazeologije i zaostataka starinskog rečnika probija se energično sve do Brankova takmaca Pavla Popovića Šapčanina, sve do Branka samog, u nekim njegovim nedovršenim i tek
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
Samo se gdje-gdje kroz razmaknuto granje probija sunce, prosipljući zažarenu svjetlost u snopljastim mlazevima po divljačnoj, mlječikastoj travi.
Nušić, Branislav - SUMNJIVO LICE
Žikinim previja u koleno i polazi levo, te probija zid nad vratima praktikantske kancelarije. Desno od zadnjih vrata, kraj zida, stara drvena klupa i na njoj masa akata,
Jakšić, Đura - PESME
ječi, stenje, I u muci teškoj proždire kamenje; Na nju, grešnu, sunce nikada ne sija, Samo grom je, mraznu, sa hukom probija, Plamenita munja opali joj lica, Da većma potavni, sramna prokletnica!
Nastasijević, Momčilo - PESME
Otrgnuću te od zemlje. Pojav’ se. Pojavi. Vatra me gori, o vatra iznutra. Ulazi u me, probija me Do srži, o mračna vatro. Agni, Agni, kao crveno gvožđe. Izlazi, izlazi, pojavi se. Ah!
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
„Može biti i glogovo, šta s tim kakvo je, važno je da je trnje i da probija ljudsku kožu, da izaziva bol.“ Pomislio sam u tom trenutku kako je taj čovek zapravo lud.
Gospode, probdeo da načinim nešto svojom rukom što bi bilo dostojno tvoga imena, a evo sada mi, uz mesečinu koja se probija kroz krošnje staroga hrasta, tvoja krastača balavi svojom groznom sluzavom trbušinom lik tvoga raspetog sina.
po dugačkom uskom gustišu iz koga su šibljačile uvis tanke mladice leske i klena i spazim kako se s mukom kroz njih probija neki čovek vodeći sitno, mršavo kljuse. Izašli su na čistinu. Mlad čovek. Dvadeset i neku godinu.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Cilj ovom bugarskom nastupanju je svakako železnička pruga, koja se probija između dva jezera: Ostrovskog i Peterskog. Pruga vodi pravo u našu duboku pozadinu i glavnu bazu snabdevanja, selo
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
VI Rano jutarnje sunce tek što je počelo ovdje-ondje da se probija kroz guste bukove krošnje i da pali po šumi vesela okca, kad se Lazar Mačak oprezno ušunja u Prokin gaj.