Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Ja ću te srušiti... smožditi!... I, ne znajući šta radi, on skide kapu pa opuči koračati. Toplo ilinsko sunce probijaše kroz gusto lišće, a njegovi svetli zraci padahu ovde-onde po zemlji. On je goreo i bez sunčeve toplote.
Milićević, Vuk - Bespuće
A u Ireni se nešto prolomi i ona tiho zajeca i pokri lice rukama. Dan probijaše, a u daljini se magla utapala u Uni. Tek kasno ujutru, kad otvori oči, Gavre Đaković osjeti pustoš i mrtvilo oko sebe
Stanković, Borisav - IZ STAROG JEVANĐELJA I STARI DANI
Hladovine istina beše dosta u sobi ali ipak beše i žege koja probijaše kroz zavese u polutamu... Raskomoćen, u onoj polutami, čitajući, čini mi se Mopasana, razdražen, uzavreo i stiskajući