Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
Kod onoga drveta zadrhtah — zavukoh glavu među ramena i potrčah što brže mogu. I tada se setih probušenoga kazana. Vetar je šištao oko mojih ušiju, meni se činilo kao da prašte puške, ali ja sam još živ, živ jer trčim, još