Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Šta, gazda, puški da donosim? — Puški, puški, bre, donesi! — prodera se ćir Trpko. Otrča momče i iznese nekake dve cevare i jednu arnautku kao pritku.
Kako te kopanje snašlo noćas uoči praznika!? — 'Oćeš ti ćutati jednom — il' da ti dođem tamo?! — prodera se Simica još oštrije. Julka tek učini: »O, bog s nama — luda čoveka!« pa pritvori vrata i nešto još progunđa...
on kao besan, zbaci sa sebe ponjavu, te joj smaknu konđu i raščuperi je svu — koliko je lupi onom ponjavčinom, pa se prodera: — Jesi li ti poludela jutros?! Ona, smejući se veselo, odgovori: — Ta šta ti je, bolan, što ne ustaješ?
Jedno jutro, baš kad beše zajmila ovce da istera na popas, a Živan izlete iz kuće, pa se prodera: — Čuješ ti, more, Radojka! — Čujem, tajo! — odgovori ona polako, a nešto pretrnu.
Utom izbi Živan s ljudima na brdo, pa podviknu: — Amode, lopovi, da vidite ko je Živan! — Odmiči, more! — prodera se Ćebo iza bukve. — Sad će krv leći! — A ti li si, Ćebo! — podviknu Živan, pa poteže iz puške na onaj glas.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Kad ugledaše jasan plamen, Kruška se prodera: — Niko da se nije makao! Predajte se! Gora odjeknu i vrati mu reči njegove. Pritrčaše vatri — nigde nikog!... — Ih!
— Nijedno da se nije maklo! — prodera se on. Koje od čeljadi beše počelo kakav posao, ono se zakamenilo na njemu... Aleksa je sedio oborene glave, gologlav
Zar da ti oprostim čak i ono Kruškino podrumče!... Okaj se ćorava posla! — Ali... — Ćuti! — prodera se Stanko. — Nego, evo, ja neću biti kao ti. Na, gledaj! Pa se okrete ukućanima. — Kupite decu, pa napolje!
— Gde je glava? — prodera se on. I pogledav oko sebe, vide glavu u Stankovim rukama. — Ponesi, ponesi!... Požuri, Surepe!...
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
Zatim se, koliko ga glas donosi, na nemačkom, prodera: „Na moju komandu, sve, u stav mirno!“ Za trenut, zaista, sve se bilo umirilo i stajalo kao ukopano.
Zatim opet prisloni glavu na direk, kao da traži meko uzglavlje. Međutim, Đurđe se osvrnu snahi i prodera se: „Ama, Šokice, dokle ćeš ti nama šoketati i svima nam pamet soliti? Ta ono mi je brat ko mi je dobru rad!
Ušeprtljivši, premeštajući se s noge na nogu, Isakovič se onda prodera da ne treba slušati Božiča. Božič neće da kaže da je jedini život, koji je uvek lep, život konjanika.
sa nojevim perom na šeširima, u kasarni princa Aleksandra, u Belgradu, kroz koju je ušao u vojsku, Pavle se, ljutito, prodera: Rodio sam se na Mikoljdan godine 1715.
Bila je bosa. On se onda u snu prodera na nju: da kaže šta bi. A njegovi voktmajsteri počeše da viču: Kazuj nadležestemu, gde je, šta učini, Peja?
Trunuću, ali će trunuti i taj Garčula! Ne slušajući tu ženu, koja je bila tako topla, Pavle se prodera kao da je na egzerciru, setivši se nečeg sasvim drugog: A otkud u njih pušaka i praha i olova? Otkud štuc u Zekoviča?
Gledajući ga pravo u oči, sekretar mu reče da mu kaže, ukratko, kad se rešio u Rosiju poći? Pavle se onda prodera i reče: Onda, kad su njih sirmijske husare iz konjice u pehotu premestili. Kad je rat prošao! Neće oni u pehotu!
„A kad ja pođoh, natraške“, pričao je Pavle, „učtivo, on se, iznenada, prodera, veselo: A šta rade – pitao je – one lepe žene naše? Hoće li i one u Rosiju?
“ Pavle onda upita: misli li na Varvaru? A starac se prodera: „Ja! Ja! Ja!“ A zatim ga, kaže, upita: „A ona crnka, sa sraslim obrvicama, što može da izdrži svaki pogled, a da ne
Ona mu je, kaže, uplašena, otvorila vrata, a on se onda prodera kao magarčina. Zna li ona ko je on? A nije trebalo da viče. Ona mu, mirno, reče da zna. Htela je da ga poljubi u ruku.
Kad se cela ta gomila prodera: „Da zdravstvujet njegovo visokoblagorodije, visokoprevashoditelni, visokorodni gospodin general-lajtnant, kavaljer i
Tek, on se, iznenada, prodera Đurđu, da pritera konja, bliže. A kad je Đurđe prišao bliže, doviknu mu da dobro otvori oči i da se osvrne i pogleda,
Sremac, Stevan - PROZA
— Zaboga, Jovo — moli ga domaćica — ti, kako si počeo, još ćeš nam i gosta oterati. — Ka - - jô! Levo krug marš! — prodera se Jova. — Sto si puta već to pričao kako si »jeger« bio; sve to te to! Ostav’ se, boga ti!
Radičević, Branko - PESME
Ujedanput — nuto posla kleta! Prodera se ona vreća sveta, Ispadoše brda svekolika, Načini se jedina gomila, Načini se ona srpska dika, Dika srpska,
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Odmah zatvori vrata i ode. Još kralj nije došao do gradskijeh vrata, a Grbo konja za dizgine. Konj se još više prodera, a kralj se opet vrati da vidi šta mu je. Kad dođe do konja viđe da nema ništa, pa reče: — Što se dereš i mučiš me?
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— Sutra ću izgubiti, ako je tako, i ovo drugo oko!... — progunđa ljutito ona žena. — A jaoj noga! — prodera se čiča, oslobođen tom primedbom ženinom.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
(Ivkoviću.) Pa dabome, kad si i ti umešao tvoju farbu!... (Prodera se na Mladena.) Idi, pa reci šta hoćeš! (Mladen ode.) SVI (smeju se i čestitaju među sobom).
Sremac, Stevan - LIMUNACIJA U SELU
Znam joj samo početak. Ćata stade nasred mehane, pa se prodera iznenada tako silno da je Zac ispustio i razbio čašu i izvukao šamar. — »Smir’te se!
! — došao sam sâm. — Molim vas, braćo i građani, veli Sreta, da prethodno rešimo nešto. — Da se reši! — prodera se Mića. — Da se reši! — prihvatiše svi. — Dakle: ili ja ili Provir iz kafane. Jer ovo je skup jednomišljenika.
Trgovačke kuće i privatne drže se u rezervi. Svi su poslovi stali.« — Divota! Žestoko! Bravo Brazilijanci. Živeli! — prodera se Sreten tako silno da Zac ispusti džezvu i pogasi vatru. — Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«.
Živeli! — prodera se Sreten tako silno da Zac ispusti džezvu i pogasi vatru. — Vičite: Živeli! — Živeli! — prodera se Mića »Oficir«. — Na život i na zdravlje! — pusti kroz zube ćir Đorđe. Živeli! Zito! — Tako! Tako valja!
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
— Jednu od Vojislava Mlađeg, Mikobere, molim te. — To ne dopuštam — prodera se Nikola. Sit sam ga. Ni većeg zabušanta, ni dosadnijeg patriote.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Još kralj nije došao do gradskijeh vrata, a Grbo konja za dizgine. Konj se još više prodera, a kralj se opet vrati da vidi šta mu je. Kad dođe do konja, viđe da nema ništa, pa reče: — Što se dereš i mučiš me?
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
“ Al’ carica prodera se: „Gle ugursuza! I on smede amo doći. Taki na polje!“ A gospoda poskočila na caričin mig, Guraju ga, turaju ga
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
Komarov priđe Černjajevu i poče ga uspokojavati. — Dobro — prodera se đeneral. — Skinite mu sablju, napišite komandantu drugog korpusa da ja ovo stvorenje (đeneral pokaza rukom na majora
— Ali ako ipak bude Turaka i borba se otvori, šta da radim? — Odlazite, odlazite, odlazite!... prodera se Černjajev. Ja opučih niz polje, a on za mnom praskaše: — Prokleti rezoneri; mesto da slušaju svi oni filosofiraju.
Kočić, Petar - IZABRANA DELA
— Ne čuj, vilo, ne preuzmi glasa! — E, ljudi, baš 'nako po starinsku! — čudi se kotlar. — Da šta ti misliš? — prodera se Simeun. — Kad sam stigô u Majdan, mrtvo sve kô groblje. Niđe nikog!.. Pače nije! Nijesam još bio stigô...
Ostavi ženo, Bog te ubio. Živila naša premilostiva Zemljana Vlada! Ostavi ženo, 'Ristos te ubio. Živila, prodera' se iz svega grla, naša premilostiva Zemljana Vlada u Sarajevu! Ona sva poblijedi, ruke joj obamriješe, i ja se spaso'.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
—A ja ću ostati hiljadu godina! — viknu Stric. — A ja i Žuja čekaćemo hiljadu stotina i pedeset godina! — glasno se prodera Nikolica kao da je kazao najveći broj na svijetu.
Kad se obruč konačno zatvorio, knez Valjuško gromko se prodera: — Juriiiš! Drži svaki svoga! Šarolika vojska očeva, matera, tetaka, strina, stričeva, djedova i raznih drugih
— Juriiiš! Jur... — još jednom, u trku, prodera se knez, naleti na granje nad kujinom kućom i s praskom propade u jamu. Stričev djed Aleksa, koji je trčao pored njega,