Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
On je tu prozu hteo da štampa u luksuznom izdanju, sa crtežima. Takva izdanja priređivao je, tada, u DHK, prof. Šnajder. On je već imao bakroreze ilustracija (čini mi se slikara Trepše). Ta knjiga nikad nije izišla.
Veli, neka neko drugi čita. Branila me je samo jedna grupa devojaka. Predvodile su je Ruža Živkovićeva (docnije žena prof. Čajkanovića) i pesnik Desanka Maksimović. One su tvrdile da u mom izgovoru slova „r“, ima šarma.
Prvi sukob sa profesorima imao sam na času prof. Vulića. On je, pored antičke istorije, često govorio i o antičnim pesnicima, i jednom je pomenuo da je Evripid prvi
Načelnik Ministarstva prof. Vidanović onda pita: „A je li mladi gospodin bio na Solunskom frontu?“ A Đurica ga onda pita: „A je li njegov ministar
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
). Pretežan oblik govornih izraza je rečenica o čijem značaju za jezik uopšte prof. Belić veli: „Rečenica — to je život jezika, njegova dinamika, njegova ne samo pokretna nego i radna snaga.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Pionirski posao je u tom pogledu obavio prof. Dragiša Živković u svojim višetomnim Evropskim okvirima srpske književnosti.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
1883, u zbirci prof. Gavrila Vitkovića, koji ga je bio i izložio, na posebnoj izložbi u Beogradu, zajedno sa drugim dokumentima i
marta 1954, ljubazno mi je saopštio sledeće podatke koje je dobio od prof. Pavela Kalana. Tekst gornje slovenačke verzije objavljen je u novinama Slovenija, od 4. avgusta 1848, na str.
I najzad, mnogo su mi pomogli prof. Ivanka Veselinov, a naročito Lazar Čurčić, bibliotekari Matice srpske, koji su mi bez roptanja a sa usrdnošću i
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Za četiri pet godina, ne više za osam nego za četiri pet, sve će biti svršeno, ja ću postati neki prof-Triša, stići ću ih, njih, po izgledu i po navikama, što mi se činilo da ne može biti nikada...
sukob s profesorom matematičarem kojega je obožavao, i odjedared je zajecao, usred razreda, tako tužno i očajno da se prof-Ćira skoro na kolena bacio pred njim.
Ta je poza profesora Ćire posle ovekovečena u stihovima i u crtežu, i zvala se, sasvim u gimnaziskom stilu: Prof-Ćira pod iracionalnim korenom. Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću.
Milan je objašnjavao svoj ispad: Kad volim, svejedno, devojka ili prof-Ćira, poginuću. Branko se približuje, Milan ga ne opaža.
Da je od Boga došlo, ja bih se paštio za ono dalje. A ovako, ne mogu... „Promenio” sam se, kako mi danas reče tvoj prof-Ćira matematičar, koga sam evo, stigao pre nego što sam mislio. — Branko, sve je od Boga!... nemoj huliti...
— Pavlu drhću usta, ne može da govori. Ali Branko je uporno gorak. — Prof-Ćiri nisam mogao stihove odgovoriti, a tebi mogu.