Jakšić, Đura - PROZA
A sad u grobu tražite milosti, čeznete za jednom iskricom ljubavi!... Čudno! Ja nisam bogoslov, ali da sam profesor u bogosloviji, ja bih mojim učenicima vašim primerom dokazao da drugog pakla i nema, da su ti vaši boli večiti oganj
Obradović, Dositej - BASNE
” —nek im bude, „o n i u z r j a t!” U ovoj stotini godina Volf, Germanije prosvetitelj, profesor hadski, primi oštru kraljevsku zapoved: u dvadeset i četiri sata da se ne nađe u Hâli ni u pruskim deržavam, ako hoće
Nenadović, Mateja Prota - MEMOARI
Kroz to svi čuju ko smo i kuda idemo. Posle podne dođu nam opet Stojković i Filipović i sa njima jedan trbušat profesor Francuz; žestoko se razgovara i reče: „A kuda ste vi jadni pošli? U Petroburg, je li?
Francuz skoči sa stolice i rekne: „Da moja nacija tako strada, pa da mene sebi na žertvu zove, ja ne samo da sam profesor u Harkovu, no da sam imperator u Petroburgu, ja bi̓ prestol carski ostavio, a mojoj naciji otišao, pa ili joj što
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
— Ja? Je l̓ te? — Jes̓, ti, šta si? — Ja sam, znate, profesor. — Tako! Ti si provesor što učiš one starije đake? — Da, da — odgovori profesor. — E da si pošten, brate!
— Ja sam, znate, profesor. — Tako! Ti si provesor što učiš one starije đake? — Da, da — odgovori profesor. — E da si pošten, brate!
I ošinuv volove, pođe i reče: — U zdravlju, gospodinu provesore! — Servus! — reče profesor. — Da si koristan dabogda! — udari Radan već da se sprda. — Sluga sam!
— Servus! — reče profesor. — Da si koristan dabogda! — udari Radan već da se sprda. — Sluga sam! — reče opet profesor klanjajući se i držeći ono svrdo. — Hajd̓ tako pravo — na kamen stao! — reče Radan i zacenu se od smeha.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
To je obrazovana devojka. Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i engleski. Njen je otac profesor na univerzitetu i nije žalio ni truda ni novaca da vaspita svoje dete. Ana je vrlo malo jela za večerom.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Šacu je isterao katiheta, a Timu profesor latinskog jezika kad ga je ovaj (Tima) jednom u vrlo učtivoj formi zapitao kako se latinski kaže »šalaj!
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
— Stid me, veli jedan, da mi taj profesor predaje krivično pravo — Pa koji ti je bolji, svi su ti jednaki! — I za politiku je glup užasno.
Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
M. Pupin, koji je poreklom iz Banata, profesor fizike na Kolumbija universitetu u Njujorku, jedan je od najodličnijih srpskih rodoljuba.
Vrlo su marljivi, trezveni i izdržljivi u radu. Imaju darovitih ljudi. V. Jagić, bivši profesor Universiteta u Beču i do smrti najbolji slovenski lingvista svoga vremena, jedan je od najznamenitijih.
Nušić, Branislav - POKOJNIK
Šta ko stigne! SPASOJE (ujede se za usne): Pa... ipak, ima neke razlike. Na osnovu takve otimačine ti si postao profesor univerziteta; na osnovu toga što si profesor univerziteta ja sam ti dao kćer i ogroman miraz...
ipak, ima neke razlike. Na osnovu takve otimačine ti si postao profesor univerziteta; na osnovu toga što si profesor univerziteta ja sam ti dao kćer i ogroman miraz... LjUBOMIR: Sve je to isto, nema nikakve razlike.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Bile su sveže uprkos tome što je kuhinja bila topla, a ona radila sve domaće poslove sama. - Profesor Hadži-Nikolov, i tvoj očuh, i mnogi drugi, nisu tako loši kao što ti se čini.
- Nemam. Otac mi ne daje novac za kupovine, knjige, sveske, niti bilo šta! - rekao sam i to je bilo tačno. Profesor Galac bi se skoro redovno onesvešćivao kada bismo mu, ranije Vlada, a sada Vesna i ja, tražili novac za udžbenike.
- Ne verujem da je Melanija puna para, Atamane - pridigao sam se. - Moj otac je profesor kao i ona, a profesori nikada ni kinte nemaju posle desetog. - Opet se izvlačiš.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
kurve se traže što su nekada sedele u plišanom »Mažestiku« i pile kapuciner u šest po podne, pričajući da ih je zaveo profesor matematike kad su mu odnosile pismene zadatke kući na ispravku.
Pitam se kako im samo ne dosadi toliki vek? ZMIJA Pričaju da je taj profesor bio pametan i učen čovek, i da svoje studente nije vodio u velike evropske gradove u kojima su stvari prijatne za oko
gradu i isposluje im neku crkavicu od penzije, tek toliko da inokosne i samohrane prežive bez igde ikog svog, a profesor ih je sve slušao pušeći pod kakvom murvom ili u hladu nekog zida poluizgorele kuće.
Niko nije video kako se to dogodilo: čuli su samo da je profesor kao uzdahnuo — pogledaše tad njegovu ruku i videše odmah iznad nadlaktice dve crvene tačke — tragove zmijskih zuba.
Nisu više znali idu li pravo ili se, zavedeni kamenim lavirintom, vrte u krugu. A onda, kažu, profesor više nije mogao dalje; najpre mu se ukoči ruka, pa onda cela leva strana tela, a zatim mu se oduzeše i noge; bio je
praveći od njih nekakvu kuglicu, a što je najzanimljivije, kažu, sve te travke brao je baš oko mesta na kome je profesor ležao bez svesti, i kad je kuglica bila kao orah, starac rastvori prstima ukočene profesorove vilice i natera ga da
to sasvim druge trave, dobre za pse, a loše po čoveka, kazao je, jedno je važno, i to moraju zapamtiti i oni i njihov profesor.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
Kada se taj zavod 1806. pretvorio u višu pravnu školu, on je dobio katedru enciklopedije prava. 1811. postao je profesor univerziteta u Harkovu. I inače slabog zdravlja, podlegao je usled napornog školskog i naučnog rada.
Školovao se u Novom Sadu, Temišvaru, Segedinu i Kežmarku. Bio je prvo domaći učitelj, potom profesor u srpskoj gimnaziji u Novom Sadu. 1824.
Jednu godinu bogoslovije učio je u Karlovcima. 1813. postao je profesor u karlovačkoj bogosloviji, a 1817. u Novom Sadu. Na tom mestu umro je 6. januara 1831.
Od 1828. do 1829. učio je prava u Kežmarku. Zatim se vratio u Vršac, i tu, u jednoj privatnoj srednjoj školi, postao profesor latinskog jezika. 1835. postao je advokat. Kada se osnovao Licej u Kragujevcu, on bude pozvan za profesora.
bude otpušten i do 1847. živeo je u Zemunu. 1848. postane profesor Liceja, a 1859. direktor gimnazije u Beogradu, i na tom mestu ostao je do 1878, kada je stavljen u penziju. Od 1856.
Kao dugogodišnji »profesor srbske slovesnosti«, on je štampao Teopію poezіє (Beograd, 1854, 1868) i Ritoriku (Beograd, 1855—1856), koje su ostale
Oko 1848. obilazio je Novi Sad, Zagreb, Zadar, Dubrovnik, Cetinje. 1850. postao je profesor francuskoga jezika na Liceju u Beogradu. Prilikom dinastičke promene, 1858, izgubio je državnu službu. 1861.
Po povratku, 1848, postao je profesor beogradskog Liceja. 1851, zbog lista Šumadinke koji je pokrenuo, dođe u sukob sa vlašću, i, dobivši odsustvo, ode u
1859. ta zabrana se diže, sem za školske knjige i službena izdanja. Đuro Daničić, profesor na Liceju, docnije Velikoj školi, od 1859. do 1865, vaspita novi naraštaj u Karadžićevim i svojim idejama.
i svršio je 1848. Do 1854. bio je kapelan u Peroju, u Istri, i po severnoj Dalmaciji. Od 1854. do 1863. bio je profesor bogoslovije u Zadru.
1848. borio se među srbijanskim dobrovoljcima, protivu Mađara. Posle bune služio je kao profesor u Šapcu, Negotinu i Beogradu. 1858.
1862. krenuo je list Srbska narodnost, koji je bio kratka veka (1862. do 1863). Od 1864—1870. služio je kao profesor u gimnaziji u Kragujevcu. Od 1870. bio je stalno u Beogradu. 1877. bio je u srpsko-turskom ratu. 1888.
Sremac, Stevan - PROZA
Znajući svoga sina, njegovo je načelo bilo da je sin njegov uvek kriv, i, prema tome, da profesor vazda mora imati pravo. A sin mu je i bio nestaško i okačenik, tako da se zabrinuti otac često zapitao: »Na koga se
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
), a u tome im pomažu saradnici okupatora u ogromnim količinama. Čitav taj provod smislio je naš profesor predvojničke obuke, strašan neki tip, toliko strašan, mislim, da su ga isfurali iz regularne vojske zbog urođene
Keve mi! A mesečari, koji su do tada smatrali da su neranjivi, počeše da viču: „Pa, mi smo partizani! Profesor je kazao da se povlačite, prijavićemo vas, na časnu reč!“ Krenuše onda još jedanput i ponovo ispadoše čabar!
Gospodine ambasadore, dame i gospodo, drugovi i drugarice, gospođo profesor, dragi gosti i ostala poštena inteligencijo!
Ćopić, Branko - Čarobna šuma
Za ovo moli profesor dobri, Popović Ruška, pošta Beograd, Četvrta muška. PRODAJA U tihom kutu, Berek-sokaku,
Nušić, Branislav - OŽALOŠĆENA PORODICA
VIDA: Pa jest! SARKA: Eto znam, kad sam bila udovica sa prvim mužem, pa tako, vrtio se oko mene neki mlad profesor, a ja još u crnini; pa mi on kaže: „Imao bih, gospa-Sarka, nešto da vam kažem, al' ne mogu, jer poštujem vašu tugu!
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
To mora da je teško. Materinsku ljubav nije niko izmislio, ona je tu, kao zvezda na nebu. Sa mnom ručava i jedan stari profesor crtanja, koji mi priča da je, nekad davno, bio austrijski oficir i da je prebegao u Srbiju.
Morao sam pristati na tu knjižarsku cenzuru, koju je i jedan profesor Univerziteta podupirao. Međutim, nije se ni na tome svršilo.
Međutim, saznao sam, posle – iz verodostojnog izvora – da je jedan profesor Univerziteta (Pavle Popović) u domu planinarskog društva, na Avali, kad se o tome pričalo, rekao, smejući se: „Pa nije
UZ POEMU „STRAŽILOVO“ Uoči leta godine 1921, dok pokušava da polaže ispite na Sorboni (profesor joj daje prevod jednog opisa, na francuski, sa srpskog, tkačke radionice), ona koja mi je danas žena kaže mi: Ako
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Probudio se i otišao na ispit... Stoji on pred stolom za kojim sede profesori i čeka da mu se stavi pitanje. Profesor istorije nekako se đavolasto smeši i pogleda ga ispod obrva. »Kažite nam Vi, — veli on, — Vi, Jovanoviću...
— »Ts... čitao sam sve,... nisam baš najbolje Vizantiju prešao, ali tek... mogu...« — »Hm! možete, a?« veli profesor i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli
i opet ga onako đavolasto pogleda: »pa ded baš da vidimo u kojoj su Vas meri interesovali zeleni i plavi«, veli profesor i smeši se zadovoljno.
Pera čisto poskoči od radosti, pa poče da proslavlja Justinijana, a profesor se zacenio od smeha, i što se više smeje i glava mu postaje nekako drukčija...
— Obične priče. A on je u stanju rešiti takav matematički zadatak, da onaj, večito namršteni, profesor matematike samo pocupkuje uz tablu i smeši se od zadovoljstva, gledajući ga kako pršti kreda pri njegovu brzom i
« A jedan mu s katedre odgovara: »U tvojim godinama on je (podrazumeva se profesor istorije) bio na Liceju, a ti ponavljaš šesti razred...
Đak izgovori molitvu. — Sedite! — reče on, raširi ispitni spisak, pa i sâm sede. Profesor istorije sede za sto, protrlja čelo, pa, nemajući šta drugo da radi, uze da gladi kosu na glavi, i ako je bila dobro
Počeću ovako: Posle Arkadija«... — Koji je najznatniji vladalac iz Luksemburške dinastije? — progovori profesor i upravi oči na njega. Pera se beše toliko zadubio u Vizantiju, da mu ovo pitanje, i ako ga je čuo, ne osta u svesti.
ta, ko će to znati, i šta me se to tiče... Glavno je: posle Arkadija«... — Dakle? — zapita profesor očekujući odgovor. Pera ga pogleda začuđeno, pa posle toga čuđenje pređe u zabunu i neku nejasnu zebnju...
ćutanje jasno kazivaše da on ne može dati nikakva odgovora na ovo pitanje, Čiča zamoli profesora da ga pita što drugo. Profesor metnu ruku na čelo, a Peri poče da svanjuje, pojavi se nada, on se sav pretvori u pažnju.
to mora da bude naposletku«... — E, pa onda nam kaži, koji se ono Plantagenet borio s duhovništvom? — zapita ga profesor. »Sad sam pao!... svršeno!«...
— Henrik, sinko, Henrik II... no? — poče starac. — Ispričaj nam zašto je on vodio borbu s Tomom Beketom — reče profesor i namršti se. »Da padnem... sad je vreme... Ali — sramota! Zar da me gledaju drugovi kako se valjam po prašini. Neću!..
Danojlić, Milovan - KAKO SPAVAJU TRAMVAJI I DRUGE PESME
I MUDRI I LUDI 3 OVAJ DEČAK ZOVE SE PEPO KRSTA 4 RAZBOLEO SE PEPO KRSTA 6 KRSTA PEPO POSLE BOLESTI 8 KAKO ŠETA STARI PROFESOR 9 GDE JE CICA 12 STARCI U LETO 16 PESMA O BABI KOJA PLIVA POSRED SAVE 17 DOGAĐAJ NA ULICI 19 U OPERI 21 U
I sve mu nekako čudno, sveže miriše, Onako... onako... kao tek sašiveno odelo. KAKO ŠETA STARI PROFESOR U nedelju popodne, kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi vetar
kad se sve smiri, Kada pod strehom zaspi kavgadžija petao, U takvu nedelju, dok nevidljivi vetar piri, jedan stari profesor na ulicu išetao.
deca nisu kriva što su živa. — Bog ubio, lopto, ko te izmislio! Korača sedi profesor kroz tišinu bez kraja, Nogu pred nogu, niz dugu ulicu, peške, Kad, gle, pored crkve: Dečaci, gužva, graja,
— Visoka ulica protiv Lješke! Usporio profesor korak, tako da niko ne vidi. Gledao bi i on utakmicu, ali se nečega stidi...
I produži stari profesor niz ulicu, Deca, kraj lopte u centru, utonuše u ćutanje, Samo je vetar pirkao u tanku frulicu, U nekom vrtu, na
Penzionisani vojni trubač ne podnosi šofere Kad poneki od njih nemuzikalno zatrubi. Profesor mrzi jedinice: zato ih često i daje. Lular ne voli fabričke muštikle, nalik na lulice.
Najzad, krajem avgusta 1953, odlučim da pobegnem u Beli Svet. Prestonica Belog Sveta bio je Beli Grad. Profesor matematike, koji je imao lepo mišljenje o mojim ogledanjima u stihu, dadne mi para za voznu kartu.
Stari profesor, baka na martovskom suncu, deda koji broji godine, voz zaspao između dve stanice, Krsto Pepa... Ustaj, i hajd ponovo
Petrović, Mihailo Alas - ROMAN JEGULJE
Često su pri tome tako grupisane, da grupa dobija jedan naročiti izgled, poznat pod imenom »kordon«. »Ponekad, piše profesor Luj Rul, veliki francuski ihtiolog, takav kordon ima dužinu od nekoliko kilometara, a širinu od jednog metra; on je
Aparat je bio jaka, otporna šuplja čelična kugla, slična onoj u kojoj se profesor Pikar uzdigao na rekordnu stratosfersku visinu, samo mnogo otpornija od ove.
U poslednje vreme objavljen je još jedan sličan projekat za rešenje pitanja. Belgiski profesor Pikar, poznati osvajač zemljine stratosfere, sada se okrenuo suprotnom polju rada.
Jednu hipotezu slične vrste postavio je i branio austriski naučnik profesor Alfred Vegener, tvorac teorije o vekovnom pomeranju kontinenata na kugli zemljinoj.
Potsetićemo na to, da je, na svojim istraživanjima koja su imala da potvrde njegovoe geofizičke teorije, profesor Vegener izgubio i svoj život.
U leto 1931. godine otišla je na Grenland jedna ekspedicija koju je vodio brat istraživačev, profesor Kurt Vegener, sa zadatkom da utvrdi istinu o sudbini njegovog brata.
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
sekretar ministarstva prosvete i crkvenijeh djela; — u Varaždinu: S. Džepić, gim. profesor; — u Vršcu: Sima Bakić, srpski učitelj; — u Vukovaru: Vasilije Marković, trgovac; — u V.
Martinović, Crnogorac; — u 3adru: Gerasim Petranović, arhimandrit i član konsistorije; — u 3agrebu: V. Jagić, profesor; — u Zemunu: Vasa Vasiljević, trgovac; — u Karlovcima (Srijemskijem): Jovan Živanović, profesor; — u Karlovcu (Gornjem):
Jagić, profesor; — u Zemunu: Vasa Vasiljević, trgovac; — u Karlovcima (Srijemskijem): Jovan Živanović, profesor; — u Karlovcu (Gornjem): Nikola Begović, prota; — u Kotoru: pop Vuk Popović; — u Manastiru Hodošu Bodrogu: Samuilo
Sadu: Aleksandar Gavrilović, profesor, i A. Hadžić, sekretar „Matice” Srpske; — u Osijeku: Vasa Atanasijević, doktor medicine i varoš. fizik; — u Pančevu: Dr.
Mitar Vukotić, dobrostojnik; — u Pardanju: Đorđe Petrović, paroh; — u Franjevu: Mladen Madžarov, bilježnik, i Petračić, profesor; — u Sentomašu: Jovan Nastić, učitelь II.
Ćosić, Dobrica - KORENI
ga je uvek podsećala na kupinov list prikačen da skrije lopticu podvaljka, vidi i prljav kožuh, onaj isti kožuh koji je profesor imao i kada ga je Aćim doveo njemu da ga upiše u prvi razred. — Bole da govorimo o mom ocu — prekide ga.
Kad im reza tresne za turom, zvanje, pare, čin, nazdravlje ti, braco! Ovde sam ja bog, i svi ste za mene jednaki. Andra profesor... Deca pocepaše kape od pozdravljanja... U čaršiji i uvaženi ljudi njemu skidaju kape.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Čitao bi ih kao razonodu u časovima odmora od mog ustaljenog dnevnog rada. Kada sam postao profesor tih nauka na beogradskom Univerzitetu snabdevao sam njegov Matematički seminar onim delima te vrste koja su nedostajala
“ „Ala ima dobro oko!“, pomislih, a njemu rekoh: „Varate se, ali imate ipak donekle pravo: moj brat je astronom i profesor Univerziteta u Bolonji“. „Pa kupite te knjige za njega!“ „Kažite mi cene!
„Ja sam, čekajući na vas, kupio dva matematička dela, napisao ih je Paul Guldin“. „Čuo sam za njega. Bio je ovde profesor, otišao kasnije u Grac, gde je i umro. Matematičari govore o njemu sa velikim poštovanjem“. „Znam. I još nešto više.
“ „Nisam“, odgovori on ponosito, „to učiniše drugi. Učeni jezuita Kašmar Šot, profesor matematike na gimnaziji u Vircburgu, naročito se zainteresovao za moje opite.
„Raduje me!“ „A imao sam nekad, od godine 1683 do godine 1689, čast da budem amanuensis Isaka Njutna, dok je još bio profesor u Kembridžu. Od tada ga posećujem uvek kad god dođem u London, a on me prijateljski dočekuje“.
- ,Vi ste’, rekoh joj, ,milostiva gospođice, savršen lekar, bolji no ijedan profesor našeg medicinskog fakulteta’. Njutn se slatko nasmeja na moje reči, pa me potapša po ramenu: ,Kad prođeš, Hemfre, pored
Uzeh u ruke Majerov Leksikon i u njemu nađoh pribeleženo ovo: Jozef Žaken, profesor hemije i botanike u Beču, rođen 1727 u Lajdenu, umro 1817 u Beču. Glavna njegova dela bave se florom Austrije.
Znam, dakle, šta ste Vi na tome polju stvorili i poznajem razmak koji me od Vas deli“. „Vi ste profesor bečkog Univerziteta?“ „Daleko od toga!
„Vrlo dobro rečeno, a ko je to kazao?“ „Profesor Kenigsberškog Univerziteta Imanuel Kant; tu njegovu interesantnu tvrdnju našao sam u njegovom delu „Metafizičke osnove
Ipak se progurao, a sada je profesor vojne akademije i član Akademije nauka. Odmah iza njega pojavi se na nebu salona gospođe Lavoazije još jedna zvezda
Ja sam nalazio uživanje jedino u radu, a to me je načinilo velikim i srećnim. „Sa dvadeset i šest godina postao sam profesor na Centralnoj školi Panteona, iste godine poverena mi je katedra uporedne anatomije na ovdašnjem Muzeju, a svima tim
„Lenc! - Čuo sam to ime. - Ko beše on?“ „Znam samo toliko da je profesor Univerziteta u Petrogradu i član tamošnje Akademije nauka“.
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
I molim vas, ako jeste, zašto jeste, a ako nije, zašto nije? I zašto mis Tebe nema rep? — Ima ovde jedan profesor prirodnjak, pitajte ga, gospodine potpukovniče. — Ama pitao bih ga ja nego je u vatri, ima malaričan napad.
ruci, leži na svom krevetu, više koga se prema glavi nalazi poličica sa puno staklarije, medikamenata i knjiga, profesor Ljubišić, bled, umnoga izraza, vrlo visokog čela i upalih grudi.
Pa sav drhti profesor, brzo diše i govori zaduvano: — Pita se čovek, nego šta, a i mi smo počeli da se pitamo, jedva jednom. Jest.
BAKUĆ ULIJA I DRUGE PRIČE PACKO Na času istorije, kome sam ovih dana u gimnaziji prisustvovao, profesor Bošković, rezervni oficir, ne mogavši odoleti navaljivanjima, rekao je najzad svojim malim gimnazistima: — E pa lepo.
“ U učionici, potom, zavlada najveća tišina kad profesor otpoče: — Bilo je na Vlasini pri kraju srpsko-bugarskog rata.
bavio u Beogradu desilo se ovo: U drugoj beogradskoj gimnaziji drži predavanje iz nauke jedan poznati univerzitetski profesor. Veoma otmeni svet sa najvećom pažnjom sluša njegovo izlaganje filozofije Hegelove.
što dosad nikad nisam iznosio, a o čemu danas znamo samo nas nekolicina, u koje spada i moj stari drug Branko Popović, profesor Univerziteta.
su četiri mlada i odlična oficira, potporučnici i to: Ivanko Obradović, Vladimir Joksimović, Dragutin Knežević — sada profesor negde u južnoj Srbiji i Radomir Milać — sada beogradski advokat; od kojih su prva dvojica pokojni.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Mjesto toga, profesor je hitno pozvan amo (doletjet će specijalnim avionom, očekuje se svakog dana), i svi će se pregledi i pretrage, a ako
— Kud ćete da svrši! Baci se, zajedno s ostalim!... „Bit ćete vitkiji”, našalio mu se profesor. — Kako? Zar nije operisan pod narkozom? — Ne, samo s lokalnom. — Junak je, bogami! — ...
Brzo nečim zabašure. Bilo čime! Kažu makar što šaljivo. —A kako je, na primjer, profesor jutros to izveo? Zavrtjela je glavom. — Baš ste kao dijete! Ispitujete te potankosti pa vas kasnije deprimira!
Zašto to radite? — Moram, sestrice, moram. Nije od dobre volje!... Kažite mi: što je rekao profesor? — Uskliknuo je: „O, o, nije tako loše! Vrag nije tako crn kako smo mislili!” — A-ha!
Tesla, Nikola - MOJI IZUMI
” Moje isticanje na prvoj godini donelo mi je naklonost i prijateljstvo nekoliko profesora. Među njima su bili profesor Rogner (Rogner) koji je predavao aritmetiku i geometriju, profesor Pešl (Poeschl), koji je držao katedru za teoretsku
Među njima su bili profesor Rogner (Rogner) koji je predavao aritmetiku i geometriju, profesor Pešl (Poeschl), koji je držao katedru za teoretsku i eksperimentalnu fiziku i doktor Ale (Allé) koji je predavao
na neobičan način, svaki put kada bi progovarao bila je to galama posle koje je sledila duga zbunjujuća pauza. Profesor Pešl je bio metodičan i savršeno temeljan Nemac.
Po priključenju su se pokazivali različiti strujni efekti. Dok je profesor Petl izvodio eksperimente, puštajući mašinu da radi kao motor, četkice su pravile probleme proizvodeći jake varnice i
eksponenata je verovatno Feliks Ledante (Felix Le Dantec), koji je prethodno bio asistent Pasteru (Louis Pasteur). Profesor Žak Leb (Jacques Loeb) izveo je izuzetne eksperimente u heliotropiji, jasno dokazujući uticajnu moć svetlosti na niže
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
On je tako postao moj prvi profesor tehnike. Jednog izuzetno toplog dana posle podne, Džimu je pozlilo te se ja dobrovoljno prihvatih da pazim na
za svoju sreću što se družim sa jednim tako učenim čovekom kao što je on i da je moje mišljenje da bi trebalo da je profesor u Nasao Holu, u Prinstonu. On odbi tu čast, ali se ponudi da mene pripremi i ja tu ponudu prihvatih.
Njegov prijatelj je bio profesor Vebster, predavač grčkog i latinskog jezika na Adelfi akademiji u Bruklinu. Ponuda doktora Šeparda me je oduševila,
Kasnije ću govoriti o velikom uticaju koji je imao na mene. Profesor Vebster bio je idealan pedagog, a njegovi učenici bili su mladići i devojke nekih najuglednijih porodica u Bruklinu.
Tajna je bila u tome štoje profesor Mirjam bio izvanredan tumač velikih dostignuća grčke civilizacije, a profesor Monrou Smit divno je predavao istoriju
Tajna je bila u tome štoje profesor Mirjam bio izvanredan tumač velikih dostignuća grčke civilizacije, a profesor Monrou Smit divno je predavao istoriju da smo je prihvatili kao neodvojivu činjenicu naše svakodnevnice.
a profesor Monrou Smit divno je predavao istoriju da smo je prihvatili kao neodvojivu činjenicu naše svakodnevnice. Profesor Mejo Smit uspeo je da nas uveri da je politička ekonomija najvažnija stvar na svetu.
Kada bih mu to rekao, izgledao je veoma srećan jer ga je jako privlačio slepi guslar. Profesor Meriem je nesumnjivo bio veliki poznavalac grčke klasike, a Bilharc je bio veliki grčki ”guslar”.
Na pitanje: ”Šta je svetlost?” koje sam doneo sa pašnjaka mog rodnog sela, profesor Koledža nije dao odgovor, izuzev što je rekao da je svetlost vibracija etra čije fizičke osobine nismo u stanju da
pomenuo sam svom mentoru Raterfordu eksperiment koji je u slušaonici demonstrirao Rud, njegov prijatelj, u to vreme profesor fizike na Kolumbija koledžu.
Eksperiment je bio jednostavan. U levoj ruci profesor je držao kalem sa bakarnom žicom, a njegovi krajevi su bili vezani za galvanometar pričvršćen na zidu slušaonice, tako
Dodao je da ovaj dobri profesor uživao u tome da izgleda tajanstven pred studentima. Ja sam sigurno bio zbunjen, ali nisam čekao sledeći čas da bih
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
Slušao je razgovore starijih đaka o nepravdi; slušao je priče drskijih kako profesor veronauke, lepi, mladi fratar, služi se sa tuđom ženom dobrotvora manastira, i profesor matematike boluje od želuca
slušao je priče drskijih kako profesor veronauke, lepi, mladi fratar, služi se sa tuđom ženom dobrotvora manastira, i profesor matematike boluje od želuca zbog halapljivosti. Starij i đaci pokazivali su mu tu ženu kad bi je u putu sreli.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
• Profesor ste srpske književnosti HH veka Filološkom fakultetu u Beogradu. Bilo je mnogo polemika, nerazumevanja, čak i zluradosti,
• Autor ste značajnih i brojnih studija, profesor Univerziteta, rukovodilac naučnog projekta, član naučnih redakcija. Imate li vremena da budete tzv.
Dakle, može i brže i lakše nego što se mislilo. I ne smemo se zaustaviti: moramo ići do kraja, iz godine u godinu. • Profesor ste srpske književnosti HH veka na Filološkom fakultetu u Beogradu, učestvovali ste u organizacionim i stručnim
Todorović, Pera - DNEVNIK JEDNOG DOBROVOLJCA
je jedan naš narednik iz stajaće vojske i nekoliko narodnix vojenih starešina (Dimitrije Antonović Holštajn bio je profesor, novinar, a ne vojnik). Ali opet zato zasluga vojenih starešina, koji su ostali u šancu, velika je: oni nisu bežali.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Poizdolazili su oficiri da komandantu čestitaju praznik, i među njima otpoče razgovor. Potporučnik Ljubisav, inače profesor, reći će. — Priroda...
1919. posle četvorogodišnjeg ratovanja, demobiliše se i dobija prvo zaposlenje: radi najpre kao suplent, a zatim kao profesor u kragujevačkoj gimnaziji. 1922. Premešten je u Beograd, gde radi kao profesor u IV muškoj gimnaziji.
1922. Premešten je u Beograd, gde radi kao profesor u IV muškoj gimnaziji. Iste godine počinje objavljivati svoje prve naučne radove iz oblasti eksperimentalne biljne
1934. izdaje prvu knjigu svoje ratne hronike: Devetstočetrnaesta. Iste godine postaje vanredni profesor univerziteta. 1935. Izlazi druga knjiga njegove ratne hronike: Pod krstom. 1936. Štampa treći deo: Kapija Slobode.
1937. Objavljuje sva tri dela zajedno pod naslovom: Srpska trilogija. 1938. Postaje redovni profesor Beogradskog univerziteta. 1939. Objavljuje savremeni roman iz beogradskog života Smena generacija. 1941.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
137. Matičina izdanja). Najzad, Jovićeva pesma je prevedena i na nemački: dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta, dao mi je podatak da se taj prevod nalazi u knjizi Serbische Dichtungen.
Mihailović, lekar iz Inđije; Uprava Biblioteke Srpske pravoslavne crkvene opštine u Pančevu; i dr Dragoljub Pavlović, profesor Univerziteta u Beogradu.
Sâm, teško da bih to pitanje valjano mogao rešiti i sada da mi nije pomogao dr Petar Đorđić, profesor Univerziteta iz Novog Sada, svojom raspravom Osavremenjivanje predvukovske grafike i ortografije (Bibliotekar XIII,
upravnik Državne arhive u Sremskim Karlovcima; Janoš Herceg, književnik iz Sombora; Svetislav Marić, penzionisani profesor Više pedagoške škole iz Novog Sada; dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta iz Novog Sada; i dr Milorad Živančević,
književnik iz Sombora; Svetislav Marić, penzionisani profesor Više pedagoške škole iz Novog Sada; dr Strahinja Kostić, profesor Univerziteta iz Novog Sada; i dr Milorad Živančević, docent Univerziteta iz Novog Sada.
Ivić, Pavle (sa grupom autora) - Kratka istorija srpske književnosti
U Americi, muž T. A. L. fon Jakob-Talfi, Edvard Robinson, čuveni profesor teologije, drži u Njujorku predavanja o srpskim narodnim pesmama.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
no na omotu, a i u samom pismu, bilo je jasno i razgovetno ispisano ne samo moje potpuno ime i prezime, nego i zvanje: profesor nebeske mehanike.
Posle ovoga prethodnog saopštenja uveden sam u kabinet gospodina Ministra. Gospodin Ministar, nekadanji profesor istorije srpskoga naroda, a sada već sam njena ličnost, čovek od preko šezdeset godina, odeven u dugački crni redengot,
Moj prijatelj, menjajući svake treće godine svoj poziv, sada je profesor amerikanskog koledža u Bebeku. Ovaj leži u divnom parku na visokom bregu koji se uzdiže nad Bosforom.
svi oni koje je ispitivala ruska naučna komisija 1899 godine, pa i onaj koji je izradio jedan naš gimnazijski profesor. Svi ti predlozi, mesto da približe oba hrišćanska kalendara, još više bi ih razdvojili.
I ja imam, verovatno, takvog spria u glavi, inače valjda ne bih bio profesor Univerziteta i član Akademije, a to dokazuje i ovaj događaj.
Naposletku, stigosmo ovamo. „Naučnici dolažahu ovamo da nas vide i pregledaju. Jedan nemački profesor opazi i uveri se da smo dva puta ispisivani, da smo, dakle, ono što se naziva palimpsestom, pa obavesti o tome naučni
i advokat, brat Marko, nazvan u kaluđerstvu Metodije, kao episkopski protosinđel, član častne Konsistorije i profesor Bogoslovije, brat Dimitrije, kao prvi pisar upraviteljstva varoši Beograda.
1592 godine, držao je svoje pristupno predavanje, na slavnom padovanskom Univerzitetu Mletačke Republike, jedan mladi profesor matematike. Bilo mu je tek dvadeset i osam godina, a zvao se Galileo Galileji.
U virtemberškoj varošici Vajl rođen i odrastao u sirotinji, studirao je u Tibingenu gde ga je njegov profesor upoznao sa Kopernikovim sistemom. Odatle ode u Grac gde poče njegov naučnički uspon.
Tridesetogodišnji rat tek što nije otpočeo. Kepler je živeo već godinama u Lincu da ovde, kao profesor Pokrajinske škole, zarađuje svoj nasušni hleb, jer njegov bivši položaj na carskom dvoru, beše zvanje bez primanja.
To je moj najbolji poznanik u celom Londonu. Nekada je bio profesor matematike Univerziteta u Oksfordu, a sada je kraljev arhitekt.
Dozvolite mi da se raspitam gde je Grešemov Koledž. U njemu je Vren otpočeo svoju karijeru kao profesor astronomije. Mi ćemo sada pravo onamo.
Opačić, Zorana - ANTOLOGIJA SRPSKE POEZIJE ZA DECU PREDZMAJEVSKOG PERIODA
rođen u Golijevu kod Livna, odrastao u Imotskom, umro u Kotoru, bio je pravoslavni sveštenik (prota) i pesnik, profesor Zadarske bogoslovije i sekretar crnogorskog kneza Nikole.
Studirao je u Pragu, Berlinu, Hajdelbergu; putovao je u Švajcarsku i Pariz. Bio je profesor beogradskog liceja, ministar prosvete i sekretar poslanstva u Carigradu.
Milorad Popović Šapčanin (1842–1895), rođen je u Šapcu, umro je u Beogradu. Bio je profesor šabačke gimnazije, član Srpskog učenog društva, počasni član Srpske kraljevske akademije, upravnik Narodnog pozorišta
Gimnaziju je završio u Beogradu, a zatim je studirao filozofiju u Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu. Bio je profesor filozofije na Velikoj školi i član Kraljevske akademije nauka i umetnosti.
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Opet me upropastio onaj Grk naš. — Grk je odličan profesor, kažu, i ti imaš da učiš koliko od naredi. — Nije učenje, Nano, znate i vi dobro da nije; učim ja lekcije, nego ne znam
Ja sam sve zapisao, za vas, čitko i lepo... A ovde, doneo sam vam i moj zadatak, za koji sam bio pohvaljen. Profesor mi je, gledajte, slovima ispisao najbolju klasu.
— Ja sam mislio da učim latinski i grčki u Beču — tamo su čuvene katedre za to — i da onda postanem profesor ovde u gimnaziji, gde sam se učio, i da i vama pomognem koliko mogu. — Slušaj, Luka, mi sad govorimo kao ljudi.
— Ako ste to ujdurisali, tvoj župnik i ti, vala ste se prevarili! Niti ćeš učiti latinski, niti ćeš biti profesor za latinski jezik, niti ćeš meni pomagati i petljati se u moj pos'o!
Čim direktor, ili neki profesor samo namisli da nekoga od njih pojedinačno istakne, ili odlikuje, sva trojica se dignu da protestuju, i crveni u licu
Pročitao je sve što mu je profesor davao, i mnogo od onoga što je na koricama čitanih knjiga nalazio objavljeno kao čuvena dela.
— Slušaj, Branko, tvoj istoričar profesor ispada neki satiričar. Jesi ga čuo šta danas reče brzopletom Ribariću: „Čekajte, Vladimire, to je sve lepo i krasno,
Kad svršimo gimnaziju, tek onda ćemo raditi. Ma gde bili, ma šta studirali, zajedno ćemo kasati... Spira Omega (profesor grčkog jezika) lepo reče neki dan: (Branko govori malko kroz nos): „Stanite, zaboga, Kaleniću!
— I tačno je tako bilo. Nijedna se devojčica nije mogla pohvaliti da je videla srce Branka Kalenića, dok ga je stari profesor istorije video i gledao. Kad Branka propituje, to je svečanost i veliki ispit.
Trkunić, profesor književnosti, govori kao da je useo na konja: — To je, gospodo kolege, prosto gotov pisac. Simpatični naš Kalenić iznosi
Stale su se i nehotice ređati tužne pesme. Srca nabrekla, profesor i đak se izjednačio; razliva se samo tihi razgovor melanholične naše narodne popevke.
Nešto slično je mislio u sebi stari profesor istorije, najfiniji i najduševniji među profesorima, ostavši na vratima poslednji, sam, pošto se drugi razišli.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
sudbina nije čula te njegove želje ili je došao u takav nesporazum sa sudbinom, ne znam, tek znam da je onaj najstariji, profesor, postao bakalin; onaj mlađi, trgovac, postao je podnarednik u vojnoj muzici, a treći je doduše obukao uniformu, samo
“ pre no što je čovek mogao n završiti misao. Treća parka, ona što skraćuje čoveku vek, bila je zato da ja budem profesor. — Ništa lepše od toga! — uzvikivala je ona. — Pa jest!
— dodao je na to prota sa tradicionalnom pakošću crkve prema prosveti — Jest, to je dobro, jer što je glavno ako si profesor, a ti ne moraš ni da znaš predmet koji predaješ.
Ja, na primer, ne mogu prilikom venčanja da pevam posmrtno opelo, je l'? A profesor može; dođe na čas računice pa govori o hrišćanskoj nauci, dođe na čas crtanja pa govori o pomračenju sunca i nikakva
A onako lepo je biti profesor, to priznajem; deca mu skidaju kapu, roditelji čija deca uče školu ljubazni s njime i, kakav god odbor da se bira, mora i
to priznajem; deca mu skidaju kapu, roditelji čija deca uče školu ljubazni s njime i, kakav god odbor da se bira, mora i profesor da bude član odbora. Pa onda, ima ferije; deset meseci ne brine ništa, ne misli ništa i dva meseca se odmara.
koji su bili radoznali da mu čuju glas, bilo ih je koji su izašli iz strpljenja te ga preklinjali da kaže ma šta. Profesor matematike, na primer, pokušavao je čak da ga očajno vuče za uši, ne bi li pustio glas, onako otprilike kao kad se
računice govore o hrišćanskoj nauci a na času crtanja o pomračenju sunca, to se kod mene obratno dešavalo: ako me je profesor pitao iz hrišćanske nauke, ja sam odgovarao o pomračenju sunca, a ako me je pitao iz računice, ja sam odgovarao iz
Na godišnjem je ispitu, razume se, bilo grdne smejurije. Predsedavajući profesor hvatao se rukama za trbuh i uzvikivao: „Idi, dete, do đavola, nisam se ovako slatko nasmejao već toliko godina!
“ a ispitujući profesor, odnosno katiheta, triput je stezao pesnice i zaletao se na mene, ali se uvek uzdržavao s obzirom na svečanost
Uostalom, ja ni dan-danas ne razumem čega u svima ovim mojim odgovorima ima smešnoga i čemu se upravo predsedavajući profesor tada onako slatko smejao?
— Jest, ja sam taj! — odgovaram ja ushićen zadovoljstvom što me se profesor tako dobro seća. — A nađoh li ja kanda, na tvome pismenome zadatku, onu mastiljavu mrlju koju vi, đaci, krmačom