Cvijić, Jovan - PSIHIČKE OSOBINE JUŽNIH SLOVENA
Universiteti u Zagrebu i u Beogradu su katkad nalazili svoje profesore među njima. Ima ih i na universitetima u Austriji, čak i u Nemačkoj.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Zbilja? Drug direktor tvoj očuh tvrdi da ćeš biti propalica. Nešto slično tvrdi i gospodin tvoj otac. Profesore ne brojim: oni za svakog drugog svog đaka to tvrde. Tvoja majka veruje da ćeš već nešto biti.
Tako oštra i tako potpuna da sam čuo one oko mene kako dišu. — Ubio vam se sin, profesore! — vrisnula je jedna žena, a Stari je rekao da zna: taj se ubija svaki čas.
Melanija, Galac, Melanija. Mogli ste da ih čujete s kilometra razdaljine. Melanije nije bilo na tribini za profesore i to je čitavoj stvari dalo izvesnu tajanstvenost.
Skerlić, Jovan - ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI
ostavljaju se na stranu — Sremac je izišao sa svojim plahim mržnjama na »narodne ljude«, radikale i socijaliste, na profesore prirodnih nauka i učitelje, ne mareći mnogo čak ni za seoski svet.
Sremac, Stevan - PROZA
Poštovao je profesore svoga sina iskreno, i tako je bio častan izuzetak od onih silnih i tako čestih i običnih naših očeva koji obično uvek
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
— Znate, kad su filozofi došli kušati učene ljude u Atini, ko je izbavio profesore od srama, nego đaci? — Filozofi, strašnn zverovi! Kudrava kosa, nečiste aljine, nabrano čelo, pak eto ti filozofa.
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
I tu opet sede profesori za stolom, od nekud dođe i njegov otac, pa stade pred profesore. »Je l'te da ne zna ništa?« — veli otac mu.
-— To vam je bez sumnje zoološka zbirka? upitah je. — A, ne; ovo su stanovi za profesore i njihove porodice. — Šta vi govorite?!... — Da.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Kuca i, ne čekajući da mu se odazove, ulazi, zaustavlja disanje, da mu glas bude gušći. — dobro veče, gospodine profesore. Andra, nadnesen nad hartijom, s perom u ruci, podiže glavu i, iznenađen gostom, ne odgovori.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
Skinuh pred njim šešir, no on ne odgovori na moj pozdrav. - ,Zar me ne poznajete, gospodine profesore? rekoh mu ja. - On zastade, pogleda začuđeno u mene pa reče: „Jest, jest, ti si...“ No on se ne seti mog imena.
Kad me primeti, manu mi rukom i viknu: ,Hemfre! Jesi li živ i zdrav?’ - ,O dragi, gospodine profesore’, rekoh mu, ,nek je Bogu hvala! Kako divno izgledate! Ne budi uroka, daleko bolje no kad vas poslednji put videh.
prijatelja, prvoklasnog matematičara koji je već svojom doktorskom disertacijom na pariskom Univerzitetu zadivio svoje profesore.
Pupin, Mihajlo - Sa pašnjaka do naučenjaka
ništa o divnom umnom osvežavanju koje mladi student doživljava pri glasnom čitanju i pamćenju reči Homera i Cicerona. Profesore je ovo moje znanje veoma iznenadilo i pitali su me zašto sam se toliko trudio.
- Profesore - rekao mi je jednog dana, - ako ne prestanete da mislite na sebe, nećete nikad ozdraviti. Na to sam ga upitao: - A n
Sijali su se kao stara mahagonija. ”Kako vam se sviđaju profesore?” - upitao me je doktor kada je primetio da su me konji zadivili.
Kada sam mu prišao, dao mi je znak da stanem, što sam učinio, a on mi se onda obratio rečima: - Profesore, bio sam preoštar pre dve godine na gradskom sastanku. Ali tada vas nisam poznavao. Sada vas znam.
Univerziteti bi tako mogli bolje plaćati svoje profesore i instruktore koji se bave naukom i poboljšati svoju opremu za naučna istraživanja.
Petković, Novica - SLOVENSKE PČELE U GRAČANICI
Književne novine, 15. maj 1997. DRUGI INTERVJU SABRATI SE U SEBI SAMOM • Profesore Petkoviću, pred nama je novo, prvo samostalno izdanje Kratkog pregleda srpske književnosti HH veka.
Milanković, Milutin - KROZ VASIONU I VEKOVE
On će uzimati reč u crkvenim pitanjima, a Vi, gospodine profesore, istupićete, Vašim priznatim autoritetom, u pitanju reforme kalendara. Vaša punomoćija leže spremna za potpis.
„Meletius, milošću božjom arhiepiskop Konstantinopolja - Novog Rima i vaseljenski patrijarh. „Veleučeni gospodine profesore, čedo u Gospodu ljubljeno Naše Smernosti, blagodat neka je s Vašom Velikoučenosti i mir od Boga.
Radio sam tek toliko koliko je bilo potrebno da se ne obrukam i moje profesore ne ražalostim. Realka je ležala u gradu koji je bio vezan konjskim tramvajem sa gornjim i donjim gradom gde sam, jedno za
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
Skoro je dve godine mlađi od Srbe moga, ali ga je stigao, i prestigao. Čujem da i profesore zbunjuje. Znam da će biti čovek, i neka bude, zato sam ga i uzela. Ali neću da bude bolji od našeg deteta! Ne dam!
Milan prosto piše kao vi.” — „Ali, možda, gospodine profesore, ja pišem kao Milan.” — „Dozvolićete, Čajnoviću, da ja bolje umem naći izvore reke Nila u književnosti.
— Šta je sad opet to, Kaleniću? — To mi je, gospodine profesore, postala prava slast. Ja te stare Jevreje vidim kao živi život. Razumem ih.
Sav sam u jevrejskim studijama, gospodin profesore! a kako to za maturu ne treba, mogu još i pasti. — Vratite se vi polako opet Grcima. Šta ćete međ Jevrejima?
i uveren sam da će njegova priča, ili drama — sve mislim da će on dramu izabrati — poneti mladež, a ne stare Jevreje i profesore... A već Milan Marić, zna se.
Tri meseca kasnije, kad je malu palanku pritisnula jesen, kad je jesen sabila profesore u katedre, generacija „odabranih i srećnih” razišla se na sve strane, ko bliže ko dalje, po raznim gradovima i školama.
Tako je bilo s tolikima drugima. Ne dajte se, Kaleniću! — Videćemo, gospodin profesore. Pavlu jednoga dana reče Branko ipak više.
Moći će se i tako? Malo će sporije ići s vašim radom, ali vi ćete stići. — Kako bih vam rekao. gospodin profesore, ja svoju karijeru ne vidim kao stizanje, nego plivanje. Isplivam, pa potonem, pa opet isplivam.
Vi, Kaleniću, palite duhove, zanosite mladež, vi ćete sigurno... Samo mi to nemojte spominjati, gospodin profesore! Ti zapaljeni duhovi, ti odlikaši, ti talenti, ti vedri mladići, s lepim svedodžbama i s krilatim voljama, polaze odavde
Reče mu jedan učenik: — Pa vi ste, gospodine profesore, nama sa oduševljenjem govorili o spaljivanju kod starih Rimljana. — Jesam.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
jednoga moga kuma, koji je imao tri sina, moje drugove, kako je vrlo često govorio: — Ovaj mi je mudrica, njega ću u profesore, — ukazujući na najstarijega — ovoga drugoga ću u trgovce, a ovoga najmlađega, đidu, ću u oficire!
No jedan je ipak doveo u nepriliku i same profesore. Tri godine svoga školovanja on je uporno ćutao. Bilo je profesora koji su bili radoznali da mu čuju glas, bilo ih je
Što ono kaže prota za profesore, da na času računice govore o hrišćanskoj nauci a na času crtanja o pomračenju sunca, to se kod mene obratno dešavalo:
Došao sam bio i na misao da napišem profesoru Abeci jedno vrlo učtivo pismo i napisao sam ovako: „Poštovani gospodine Profesore, Lekciju o heksozama, koje su derivati monita, koji je šesthidralni alkohol, i o manitovom aldehidu i ketonu, kao
A valja posmatrati te profesore, te videti sa kakvim zadovoljstvom uvlače polako đake u sve dublje i dublje virove i matice, pružajući im pogdekad i
Eto, pre neki dan, naredio sam famuluzu da izgrebe jedan stih, koji se odnosio na vas, gospodine profesore, — obrati se direktor profesoru latinskog jezika — i u kome se odvratno govori o vašoj već poznatoj navici da popijete