Crnjanski, Miloš - Seobe 2
On je, za trenutak, imao osećaj da su ga auditori i profozi Temišvara lagali, kad su mu šaputali o buri koja mu se sprema.
da je video tu ženu, jednom, kratko, u prolazu, u Temišvaru, na trenutak, dva, kad su tu Mahalčanku saslušavali, profozi. Trifun je, veli, pretio da će ubiti svakoga, ko na nju ruku spusti.
Za hrišćanstvo. A sad su dočekali da ih profozi, tu, šamaraju po obrazu i udaraju nogom u stražnjicu. Pomisli, šta bi bilo, da se odatle, pred kapijom, prodere, i
na stolu, oko koje je vrveo roj mušica i leptirića noćnih, poče da priča, tiho, kako je došlo do toga, da su u Mahali profozi načinili čitav pokor. Hteli su da vešaju. Kako je Kumrija odbila da se vrati Trifunu, pa je odbila čak i da mu da decu.
Otkuda povratka Srpčetu nijema! Iako oni nisu znali, ni gde je ta Mantova, ni kakav je to polk, kud ima profozi da ih oteraju, razumeli su da bi, to, značilo da ih dele, zauvek, od zemljaka.
Zar da ona rodi prvo, a rodi ubici, ocu u lancima, ili pokojniku, koga su profozi olovom zasuli. Treba što pre otići. Ona je uspela da se spase.