Teodosije - ŽITIJA
I odmah postade nevidljiv. A starac, začuđen Sjajem božijeg anđela i iznenadnim prognanjem zmije, u velikoj smernosti u prsi svoje bijući se govoraše: „Ko sam ja, u strastima pocrneli i u gresima truli i
Jakšić, Đura - JELISAVETA
A ovamo se tajno podiže I sa Stanišom nešto šuruje, Baš kô da žali onu neveru Što si je danas po zaslugama Prognanjem večnim muški darovô. (Vujo perjanik ulazi.) Sad šta će opet taj?... VUJO: Gospodaru! KNEZ ĐURĐE: Šta je, Vujo?