Jakšić, Đura - PROZA
Sve one bore koje su godine i pakosti ljudske u njegovo lice urezale govorile su u tome času o blagoj i poštenoj naravi prognanoga starca. — Sve lepo da bude spremno, dete moje! A u torbu ćeš metnuti i nešto malo jabuka i krušaka...
Jakšić, Đura - JELISAVETA
Sa mitropolitom Danas se jošte moram videti. On jedan može ovu bujicu, Što se kô silan vihor podiže Zbog prognanoga starca vojvode, Svoje riječi silom čudesnom Utišat časom i umiriti... (Knez Đurđe odlazi.