Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
Volem biti tiskoj ribi ’rana Neg’ ljubiti tri mlada drotara!« To izreče, u Tisu uteče, Pa otuda mlada progovara: A gđa Sida ostavila davno pletivo, pa je pažljivo sluša; i trlja već oči i brižno vrti glavom.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
Tačno je osetio da ona zna. Tog dana oni ručaju u tišini, niko reč ne progovara. I odjedanput, njemu je jasno da ga ona neće izdati svojoj majci.
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
U ovakvim i sličnim stihovima Lukić progovara lirski nadahnuto, sa nežnošću pesnika u kome su se združili starinski liričar i osetljivo dete.
Najjači je, ili bar najzanimljiviji, onamo gde iz njega progovara istinsko dete, zaljubljeno u ulice, školske učionice, roditelje.
Radičević, Branko - PESME
Diže glavu on visoko Pa devojče spazi tamo, Divno čedo milooko Progovara: „Odi amo.“ „Seko, sele, divna li si, Oko tvoje krasno li je, Al' za mene, dušo, nisi, Kad za drugom srce bije.
Al' za blago Milun i ne haje, Već on gleda Mustafino zlato, Nju mi gleda, naglat se ne može, Još potiho mladoj progovara: „Jao Fato, lijepa l' si, zlato!
Uz vrlet se popeli hajduci, Svak zapao po za jedan kamen, Dohvataju one tanke puške, Još poneki svojoj progovara: „Zbogom, puško, zbogom, vjerna drugo, Jošte malo pa ko zna čija si, No ma kako, podrž' sada jošte, Na rastanku
Kosi svojoj tio progovara: „Koso moja, negda diko moja, Dokle dragog na svetu bijaše! Njega nesta, moje dike s njime — Ajde, koso, ajd' i ti
Za časak koji, tako svaki s' nada — Pa degod glava ukazaće s' mlada: Sad, sad će biti — mlogi progovara, No prozor kleti nigde s' ne otvara. Čekanje njino bijaše zaludu, I samo mogu čuditi se čudu.
„Po lekara, po lekara!“ Sluzi plao progovara. „Brže, brže, sedlaj smesta!“ — I iz izbe sluge nesta. Iz nesvesti sad s' probudi. Tamo-amo okom s' čudi!
Još je telo skamenjeno, Još mu oko ukočeno, Još on glavu, još obara, Ma već tio progovara: „Ona mrtva, da, mrtva je, Da je ubi, istina je. Puna beše grea mera, Zaš me dalje on natera.
Kostić, Laza - PESME
bogovska stupila; al' žešće još u grudma vođevskim prosevkuju kroz razbor im i sud Samsonova junačka čudila. Progovara gazanski stari vođ: ,,Ne ostaje nam druga pripomoć, delila samo, prevara i noć, kom ne dosadi mržnja do sada, tom ljubav
” — Uvedoše Delilu. Gori plam; u goruku žrtvenog svetila glavarima se klanja delila, Samsonovih milina divni stan. Progovara gazanski kneže sam: „Razumele su, ćerko, vojvode da tebi noću krišom dovede krvnika nam Samsona! Ćerko, čuj!
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
9. Sinje more i dubine tvoje, Niko tebe preplivat’ ne more, Veće vila na konju ljeljenu. Konjic vili ti’o progovara: “A ti vilo, po Bogu sestrice! Đe su moru najviše dubljine? Đe su nebu najviše visine? Đe li, vilo, najšire širine?
Đe li, vilo, najšire širine? Na kom polju, najviše bojište? Đe su, vilo, najbolji junaci?“ Vila konju ti’o progovara: “Konjic ljeljen, moj po Bogu brate! Nasred mora najdublje dubljine, Nasred veba najviše visine.
Čobanin se naslonio Na grančicu oraovu; Tud’ prolazi mlada moma, Da potkine tu grančicu; Progovara čobanine: “Devojčice, belo lice! Ko ti reza bornu suknju, u skutovi razboritu, U pojasu saboritu?
Tebi, brale, srna i košuta I jelenče sa zlatnim rozima, Men’ devojče sa zlatnom kosicom.“ Starij’ bratac mlađem progovara: “Hajde, brale, megdan da delimo, Tamo dole u široko polje Na puškama i oštrim nožima, Da vidimo čija je devojka.
Prvi veli: “Boluješ li, Hajro?“ Drugi veli: “Bolov’o bi’ za te!“ Treći veli: “I umro bi’ za te!“ Progovara lijepa djevojka: “Niti boluj, nit’ umiri za me; Skini fermen, pa lezi uza me!“ 181.
rodila, Od roda se podlomila, Nema niko da je bere, Nego momče i devojče; Stidnje momče, neg’ devojče, Ispod stida progovara: “Daj, devojko, jedno oko.“ Ona kučka milostiva I na srcu žalostiva, Pak mu dade i obadva. 208.
“Što me gledaš, sa brega, devojko, Oženjen sam, uzeti te neću, Okovan sam, grliti ne mogu!“ Progovara sa brega devojka: “Ne gledam te da me mladu ljubiš, No se pitam čim sokola raniš!
“ “Nevolja je meni bledoj: Drago mi je kesedžija, Noću ’odi, noću dodi — Sa mnom jadnom ne govori. S buzdovanom progovara: ’Je l’ mi majka večerala’?
Zdravo svati došli do djevojke, I zdravo se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara Sjenica djevojka: “Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho jaš’te, tiho besjedite; Doletiće kobac avanica, Odvesti će
Crnjanski, Miloš - Lirika Itake
Slušao sam Salajku kako progovara u bećarcu i bio sam igrač u jednom, novosadskom, klubu (UTK). Iznenada, taj klub, igrao je internacionalnu utakmicu u
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
10 Platno žaba bijelila, Na kamenu sedila. Njoj dolazi rak iz vode, Pa je svojim brkom bode; Progovara rače-bače: — Oj, boga ti, žabo-babo, Doš’o sam ti kćer prositi, A za moga raka brata.
Zdravo svati došli do djevojke, I zdravi se natrag povratili; Kad su bili na Kosovu ravnom, Progovara sjenica djevojka: — „Tiho jaš’te, gospodo svatovi, Tiho jaš’te, tiho besjedite; Doletit’ će kobac avanica, Odvesti
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: „Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, niti ću više doći da
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
Kako vrata otvori, nešto uđe u dvor od čega nijesu mogli viđeti drugo ništa osim vatre da sipa, pa progovara: — Ja sam došao da vam prosim sestru najstariju, i to sad, ovaj čas da je vodim, jer ja ne čekam, ni ti ću više doći
Jovanović, Jovan Zmaj - DRUGA PEVANIJA
(To j’ zaglavlje prvo. Sad dolazi drugo). II Bog bi znao od čega, al’ se lav razbolô. Gosa progovara: „Pa zar tako, lolo! Zar ja tebi zato dajem trula mesa, Da od tebe danas nemam interesa!
Jovanović, Jovan Zmaj - ĐULIĆI I ĐULIĆI UVEOCI
Začudih se, otkud tol’ko cveća, Ceo vrt se preselio amo! Al’ mi cveće tijo progovara: „Ne čudi se, to je u snu samo! Zora će nas brzo sa nje stresti, Al’ će ostat’ ispod cveća, bilja, Lepše cveće,
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
A suviše, evo ti se Ja zaklinjem višnjim bogom, I pričešćem samrtnijem, i očinim blagoslovom —” Progovara Sablja-momče: „Ne kuni se, Cvet-devojče, Zaklećeš se, udaćeš se Pa ćeš dušu ogrešiti.
Momče mlado golobrado Na sve redom lepo gleda, A uzima Cvet-devojče. Kad se staše okretati, Progovara mlado momče: „Čuješ mene, Cvet-devojče!
U njoj srce silno bije, S čela kaplje znoj ledeni, Prekrsti se Cvet-devojče I očita molitvicu Pa ovako progovara: „Nit’ je pravo ni ljubovno Da m’ ovako sad uplaši Strašnim sanom Sablja-momče.
A kad dođe do tucanja, Uze jaje mlado momče, Drugo daše Cvet-devojci. Progovara mlado momče: „Da s’ tucamo, Cvet-devojče!
Dvoje mladih zagrljenih U kamen se pretvorilo. Sablja-momče progovara: „Zakletve se tvoje seti! Ko s’ u času umiranja Kom’ obreče pod zakletvom, Do drugog je vezan groba.
Nastasijević, Momčilo - PESME
Dnevi svoje zamračim, blesne videlo Boga. 2 U tišinu se oblačim, tajnom progovara tvar. Pepeo vetri me veju, ostane žar. 3 Bezdoman, topli nudim kut. Besputan, daljinama povedem na put.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Ona pak čudila se što onako stoji na istome mjestu i ne progovara. Šutnja joj dodijavaš, pa da je pretrgne prva se oglasi: —Zar ste došli na stražu? —Na stražu?
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Možda ovo iz mene progovara žuč. Strašna zavist. Ja, sitan, čvrgav, hrom. On, lep, silan, bikovit. Ja plašljiv. On junačan.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Kako su se dohvatili za čupave svoje kose! Pa kako li izgrebani jedan drugog burno nose! Progovara prvi pesnik: „Zaslužujem bolje mesto, Ja sam pevô o slobodi i stradao za nju često.
Pusti, dakle, mene prvog, da zauzmem bolje mesto, Jer sam pevô o slobodi i stradao za nju često.“ Drugi pesnik progovara: „Zasluge su veće moje, Moje pesme večnom pravdom i milošću srca poje.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
“ Pa on ode u polje leđansko. Kada dođe do dobrijeh konja, on provodi svojega kulaša, pa kulašu svome progovara: „Čekaj mene u sedlo, kulašu!
Gotovo ga bješe sustigao, al' iz crkve nešto progovara: „Bjež' u crkvu, Kraljeviću Marko! Vidiš đe ćeš danas poginuti, poginuti od svog roditelja, a za pravdu boga istinoga!
“ Al' iz crkve nešto progovara: „A čuješ li, Vukašine kralje! Ti nijesi posjekao Marka, već posječe božjega anđela“. Na Marka je vrlo žao kralju, te ga
Kad to začu Kraljeviću Marko, on im onda drugu progovara: „Čujete li, do dva pobratima! A vi hod'te da ih dijelimo: il' volite na sama Bogdana, il' njegovih dvanaest vojvoda?
izgiboše, Velimiru junak sveza ruke, saveza mu i noge i ruke, pa eno ga pije rujno vino, a Velimir u travici leži“. Progovara Vuča dženerale: „Ne boj mi se, moja snaho draga! Sad ćeš viđet, dok se starac krene!
A viđe ga starac Jug Bogdane, viđe zeta jutru na uranku; planu Juže kako oganj živi, Strahiniću zetu progovara: „O moj zete, bog mi s tobom bio! Što si, zete, jutros podranio? A u obraz sjetno, neveselo?
Al' šurnjaje tebe ne dvoriše? Al' mahanu toj tazbini nađe? Kaži, zete, šta je i kako je?“ Planu bane, pa mu progovara: „Prođ' se, taste, stari Jug-Bogdane!
Kad to začu stari Jug Bogdane, planu Juže kako oganj živi, Strahin-banu zetu progovara: „Strahin-bane, ti moj zete mili, biđeh jutros da pameti nemaš.
Kad ga biđe Strahiniću bane, te mu selam turski nazivaše, pijan derviš okom razgledaše, pa mu mučnu riječ progovara: „Da si zdravo, deli-Strahin-bane od malene Banjske kraj Kosova!
A Turčin mu riječ progovara: „Čuješ li me, deli-Strahin-bane! Tvrđa mi je Vjera od kamena: da ćeš sade đoga naljutiti, da ćeš sade sablju
Kako viđe i okom razgleda, Turčina je dlanom ošinula, ošinu ga po desnom obrazu, ošinu ga, pa mu progovara: „Gospodare, silan Vlah-Alija, nu se digni, glavu ne digao!
Strahinova progovara ljuba: „Gospodare, silan Vlah-Alija, ta l' ne vidiš? ispale ti oči! Ono nije carevi delija, — moj gospodar Strahiniću