Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
OBIČAJI I VEROVANjA 107 ZUBI I MAGIJSKE RADNjE ZA NjIHOVO NICANjE 108 STRIŽBA 110 TABUISANI POSTUPCI 112 DRUGA GODINA 114 PROGOVARANjE: MAGIJSKI POSTUPCI I VEROVANjA 115 PROHODAVANjE 117 ŠESTA I SEDMA GODINA 120 MENjANjE ZUBA 121 RAZVEZIVANjE
DRUGA GODINA PROGOVARANjE: MAGIJSKI POSTUPCI I VEROVANjA Koliki značaj narod pridaje govoru, toj izuzetno važnoj čovekovoj sposobnosti, jasno
Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom vodom zapoji (dete)“.⁶ U jednom krugu magijskih postupaka progovaranje se postiže i ritualnim udaranjem deteta izvesnim predmetom koji po nečemu asocira na brz govor.
Obredi prelaza, kao što su postupaonica (za prohodavanje), ritualno zapajanje i obnošenje deteta oko kuće (za progovaranje), bacanje mlečnog zuba na krov (za nove, jake zube), nošenje momčanika i poigravanje u kolu (obred sazrevanja), takođe
posebnim, izuzetnim, kritičnim periodima odrastanja deteta (intrauterini period, rođenje, prvih 40 dana, prohodavanje, progovaranje itd.), kada iskustveno-racionalni postupci nisu dovoljni da bi osigurali poželjan ishod u razvoju.
hod, govor) i pripada htonskom svetu, i deteta koje je obredima inicijacije (krštenje, postupaonica, magijski obredi za progovaranje itd.) uvedeno u svet kulture i u društvenu zajednicu, nalazimo slično shvatanje.
) uvedeno u svet kulture i u društvenu zajednicu, nalazimo slično shvatanje. Mnogobrojne magijske mere za progovaranje, ali i praktična socijalizacijska briga za podsticanje javljanja i razvoja govora deteta (jezičke igre u ranom detinjstvu,
Rađanje, prohodavanje, progovaranje, pubertet, pa čak ni dojenje ili nicanje zuba, nisu puke biološke pojave, nego su prevashodno ljudski događaji
drugoj godini života važni magijski obredi vezani su za sticanje dve ključne sposobnosti u razvoju deteta: prohodavanje i progovaranje, a u šestoj i sedmoj, za menjanje zuba i za razvezivanje pupka.