Jakšić, Đura - PROZA
Otac ga, siromah, uze, zagleda se u njega, posmatraše ga, prevrtaše u suvim rukama, pa nekako neveselo progovori: „Pre nekih vremena beše i ovo vrano kao zivt, a sad je pobledelo, kao i lice što sam ga juče u ogledalu video...
malo kao zamislio, a kad je video staklo s rakijom na stolu, on još nešto dodade na hartiju plajvazom, pa čisto ljutito progovori: „Der kerl hat fil ksofn!“ Čiča Marko je razumevao nešto nemački, pa mu odgovori: „Gospodine, Obrad ne pije!...
Tek kad je izišao na sokak, onda se osvrte, pogleda još jedanput u kuću našu, pa onda pretećim glasom nešto progovori i ode...
Ja sam sirota devojka, bez oca i majke“. On me posmatraše malo poduže, pa onda mi, oborivši oči dole, tiho progovori: „Ti ćeš zato opet biti najlepša devojka u kolu“. „Ne mogu, Aleksa, ja ne mogu!
Posle me pomilova po obrazima, pa mi umiljato, čisto tepajući, progovori: „Grlice, ala si lepa!...“ Osećala sam kako mu ruka na mome ramenu drkće...
Posle nekoliko dana dođe opet čiča Marko. Najpre je nešto s tetkom šaputao, a posle glasno progovori: „Hajdemo, Maro, do mađistrata, da primimo ono malo brašna — već koliko nam dadu, Maro!...“ I oni odoše.
Kadikad se trgne, pogleda u zvezde, gleda u noć, pa onda tek onako nerazgovetno progovori: — Još nije vreme!.. Možda nisu ni pospali? Ha! Ha!... Stojna zacelo nije zaspala!...
Jadno moje dete! Ali kmet, u kome je zvanična dužnost svako osećanje ugušila, oporim glasom progovori: — Milisave, priznaj! — Šta,... — pitaše mladić začuđeno.
Razumeš li me sad?... Učitelj nije znao šta će od čuda da progovori... — Zar on?... — To beše sve što je uča od čuda i prepasti umeo progovoriti. — Sutra ujutru otići ćemo njegovoj kući.
zarđalo gvožđe, dok mu se i sudija nije približio i, začuđeno pogledajući u njegovo žalostivo lice, mekim glasom ne progovori: — Šta stojiš, sinko? Evo te tvoji izbavioci čekaju! Ti si slobodan! On teško uzdahnu: — Slobodan!...
Glišić, Milovan - PRIPOVETKE
A znaš da se udala šćer onog tvog komšije? — Tu Mojsilo hoćaše da nešto progovori ne bi li razgovor okrenuo na nešto drugo, jer mu ne beše toliko po volji što poznanik poče to da podire.
— A kad ste vi iz Požege? — Odavno, gospodine Branko — okuraži se sad malo Pupavac i progovori, ali još se vidi na njemu zabuna. Poznanik njegov ode u drugi kraj da hvata »damu za igru«. — Izvol'te ovamo!
Tako jednom-dva. Najposle, veli, zažmuri pa, šta bilo da bilo, kidiše i pusti zverku iz gvožđa. Ona mu, veli, progovori: »Moli se bogu što si me pustio, a ne bi ti na dobro bilo.« I nestade je.
Boško gleda zabezeknuto čas u popa čas u Vuju. Utom se pomoli domaćica na druga vrata, pa videvši Vuju — trže se i progovori zabezeknuto: — Namešteno je! — E, hajde da se spava! — reče Boško više onako sebi, pa iziđe napolje.
Veselinović, Janko - HAJDUK STANKO
Gledao je kako se na jednoj cerovoj žišci hvata puhor. Eto, želeo je da dođe međ hajduke, da ih vidi, da progovori reč s njima, a opet nije bio zadovoljan!
Evo Surepa, neka priča! — reče on. A smeh se zahori da s šuma prolamala. Čak i Surep razvuče usne, jer on ne progovori tri reči u dugu danu... I opet ga okupiše moliti. — Dobro, da pričam! — reče on.
Ljudi! — vikao je Zavrzan oduševljeno. — I ja umem gađati!... I svi mi umemo gađati, ali onako... Govori, Surepe! Ta, progovori, onemeo!... — Ti govoriš za deset žena! — reče Surep, a svi prsnuše u smej. Zavrzan uhvati Stanka za rame. — Slušaj!
— Pa što onaj nije kazao? — Onaj ne kazuje. Ali budi uveren da on zna svaku rečcu koja se progovori u Crnoj Bari. — Deva! — viknu pop. — Jest, on! On je sve čuo!... — Čekaj, molim te! — reče pop, pa izide iz sobe.
Đavo jedan!... Tako zametne šalu da pukneš od smeha!... A ume, kao što znaš, da pripoveda, pa kad se nakani — ne progovori nedelju dana... Ali ga Stanko nije slušao. Drugo je njega tištalo.
— To imaš pravo! — Nego, promisli pa nađi koga drugog da pošljemo. Čupić se malo zamisli. Po kratkom ćutanju progovori: — Imam ja puno pouzdanih ljudi. — Znam — reče Jakov — ali treba tu čovek što poznaje staze i bogaze.
Dučić, Jovan - PESME
Dokle bolno šumi iznad tamnih voda Tiha pesma sfera u dubini svoda, I pod vrtovima dok umire plima. A kad progovori, u toj noći, gde se Bude samo slutnje, taj glas njezin ima Neveseli miris večernje ciprese.
Lazarević, Laza K. - PRIPOVETKE
Ništa ne jede i ne pije. Čisto dijete došlo van sebe; nekaka mu vatra podišla obraščiće, i kad što progovori, to je kao u nekakom zanosu. — Da bog da da ovo sve na dobro iziđe! — reče baba Stevana.
U prste bih vam mogao kazati svaku njegovu riječ, tako je malo govorio. Kad vidje da mu i ono malo, što ovda-onda progovori, niko ne razumije, on se dusne, okrene glavu na drugu stranu i mrgodno ode. Jedanput ide on polako pored kovačnice.
Sremac, Stevan - POP ĆIRA I POP SPIRA
— O, molim, molim, to nije bilo ni nužno... Ako ova riba na astalu, — reče i pokaza na varku od soma, — što progovori, to će se i od mene čuti. Dakle... — Dakle, čujte! — reče Gabriela i pokloni se g.
Stanković, Borisav - BOŽJI LJUDI
Samo leži i spava. Više mrtav nego živ. Naza luta, prosi, donese mu a on ni da se okrene na nju, a kamo li osmehne, progovori. Samo pošto se najede, raskreči se posred kolibe da onako go, slobodan, leži, spava. Koliko puta donosila mu odelo.
Vasić, Dragiša - CRVENE MAGLE
On je hteo da ona nikad nikog ne pogleda, nikad ni s kim ne progovori, nigde ne izađe i da se, nikome ne dopadne a ona to nije mogla.
Afrika
Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne.
Crnjanski, Miloš - Seobe 2
„Pravi lepotan“, pomisli Garsuli. U tom trenutku, kad je Garsuli već mislio da je sve svršeno, taj Isakovič progovori, na nemačkom, odlično.
A kad Trifun nije odgovorio ni na to, ona ciknu: „Progovori – zanemeo, dabogda!“ A kad ču šta reče, zaplaka i otrča, naglo.
Isakovič se onda trže i progovori, pa poče da priča, kako su Serbi, na Kosovu, carstvo izgubili, kako je car Lazar poginuo, ali Miloš rasporio Murata i
senatora Stritceskog – bahatog, nadmenog čoveka – kako neće ni sa svojim slugom, koji je isto tako ostario, da progovori koju reč.
Sa svojom familijom proveo je samo nekoliko trenutaka i mogao da progovori samo nekoliko reči. Kao u nekom snu. Anu je, tako, sreo, uz staru gospožu Ševič, u Mirgorodu, u Komandi, na nekim,
Nušić, Branislav - POKOJNIK
No, hvala lepo! ANTA: A ako progovori? SPASOJE: Neću mu odgovoriti. RINA: Ja ću okrenuti glavu; ja ne želim da ga vidim.
Olujić, Grozdana - GLASAM ZA LJUBAV
Rašida ih je posmatrala netremice, aja sam ćutao, jer to je bio jedini način da ona progovori normalno. Nije progovorila, ali ubrzo to mi nije ni smetalo. Moja savest, razgovarala je sa mnom.
Crnjanski, Miloš - Seobe 1
Gušio se od napora da progovori nešto što bi je dovelo do postelje. Osećao je već kako mu prilazi. Brat, taj brat koji mu se već tri nedelje činio samo
Da se ne boji. No baš kad je hteo da progovori, ona se presamiti preko stolice, vrisnuvši grozno. Tresla je rukama, bleda u licu kao kreč, razrogačenih očiju i
Niko ne progovori ni reči. Bilo je dvanaest velikih čamaca sa veslačima i Berenklau odmah skoči u prvi. Čim se čamci napuniše, kretoše
Tako je, sklapajući oči da ih opet otvori, gubeći sluh da posle opet čuje i najtišu reč, mucajući da posle opet progovori tiho, ali sasvim razgovetno, počela da se muči i mučila se do noći.
Trebješanin, Žarko - PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURI
Vuk u Srpskom rječniku (1852) piše: „Kad dijete ne može odmah (na vrijeme) da progovori, onda žene zakuhaju kolačić čekalom, pa mu dadu te izjede (da bi počelo onako brzo govoriti kao što čekalo odskače od
“ Zato se i kaže u narodu za onoga ko brzo priča: „Govori kao čekalo.“ Momčilo Tešić takođe piše da ako dete neće da progovori, onda ga „hrane kolačem koji je zamešen čeketalom na vodeničnom kamenu i ispečen u vodenici“.
² U Crnoj Gori savetuje se sledeće: „Koje dijete ne može da brzo progovori, neka mu majka ukrade od siromaha što prosi malo kruva i da mu da izjede.
U šabačkom kraju „koje dete ne progovori na vreme“, piše Milićević, „valja ga zapojiti vodom iz klepetuše (medenice)“. U okolini Požege, u slučaju da dete ne
U okolini Požege, u slučaju da dete ne progovori kad mu je za to vreme, napoje ga više puta „vodom iz volovske bronze (medenice) ili ovčarskog zvona“.
⁵ U leskovačkoj Moravi „kad dete ne progovori ni posle godinu, rano se ide u crkvu pa je mati detinja otvori. Ključevima dotakne dete u usta, pa ih premije i onom
Na Kosovu „kad dete ne može da progovori, onda ga odnesu u vodenicu i tutnu mu tri puta čelo o čekale, koje istrese žito iz mučnjaka u vodenični kamen, govoreći
⁸) Srbi iz Sentomaša veruju, ako dete ne progovori do druge ili treće godine, da treba da ga slepac udari gudalom, pa će ubrzo progovoriti.
¹¹ Kada dete ne može da progovori, u leskovačkoj Moravi čine sledeće: „Svi u kući umiju ruke pa tom vodom umese hlebčić.
govori, nose ga na Badnji dan uveče oko kuće ovako: metnu dijete i pjevca zajedno u kesu, pa viču: ’propjevaj pjevče, progovori nijemče!’ to čine tri put“.
da ne bi ćutalo kao riba, a u Crnoj Gori ne daju mu jaje, „jer će docnije progovoriti“. Dok još ne progovori, detetu se ne sme reći: „Muči!“ da ne bi teško progovorilo ili čak ostalo nemo, smatraju u Lici.
„Kad dete omudra, neće se dugo nakaniti da prohoda“, kaže narod. A ukoliko „rano progovori, veruje se da će zakasniti sa hodanjem“.
Kapor, Momo - NAJBOLJE GODINE I DRUGE PRIČE
– »Onda se Plava vila – čitao je ležeći pokraj devojčice — okrete Pinokiju , pa diže blistavi čarobni štapić i progovori...« – »Probudi se, lutko mala, život sam ti darovala« – zapevuši devojčica. Nije čuo kad je žena isključila gramofon.
Matavulj, Simo - USKOK
Pijero, cepteći sav i dišući kao mijeh, reče Ivanoviću: — Molim te, Marko, progovori im ti, u tebe je jači glas! Ivanović viknu iza branika: — Crnogorci! Za... — Kakvi Crnogorci!
Ćoro odgovori: — Čovjek iz svijeta kao i ti! Tada progovori prvi put, a na čudo svjema, reče to ozbiljno i sumorno; pa, kao da ga baš to podbode šta ga svi gledahu u čudu,
počivalište, spustiše mrtvaca i ranjenika, pa u žurbi pokupiše torbe i struke; posječene glave Marko smjesti u torbe. Progovori Markiša: — Pogodi moj nesrećni san!... Vođ reče veselo: — Četiri glave za dvoja nosila! E baš se vraćamo s obrazom!
Radi kako znaš, ali ne prenagli, ne ogriješi dušu! — O, bog s nama! — reče knez. — A što meni snaha riječi o tome ne progovori, nego eno baš navalila da dam Milicu u Primorje!? — To i ja ne razumijem!
On nastavi: — Ni ja nijesam, ali svi drugi jesu. Krstinja diže glavu i u čudu gledaše muža. Najzad progovori: — Pa i kad bi to bilo, zar je to razlog što hoćeš domazeta!?
Popović, Jovan Sterija - ŽENIDBA I UDADBA
— Samo mi jednu reč više progovori, ili kome kaži, pak će se zaprašiti soba od tebe. (Odlazi.) TETKA: Jako se naljutio. MATI: Mani ga zbogom, ne smem
Danojlić, Milovan - NAIVNA PESMA
trezvena ljubav prema bićima i pojavama, jedna vrsta ljubavlju oplemenjene ironije, koja je kod njega najljupkija kad progovori o deci.
Milićević, Vuk - Bespuće
da je ona sama kod kuće, da je inžinjer još u jutro nekud otišao, da se i ona možda dosađuje i muči, da možda želi da progovori nekoliko riječi, ali ništa se u njemu nije kretalo, ništa ga nije poticalo da se digne iz svoje naslonjače, prema svemu
Radičević, Branko - PESME
šaru pušku, Preko krša, preko provalija, Ode gledat mrko unaprijed, Onda pruži tu desnicu ruku, Okom planu, riječ progovori: „Tamo, braćo, za onom planinom Gnijezdo je ponajžešće guje, Tamo živi stari Mustaf—aga Što nam braće puno
Ugleda je hajduk, zagleda se, Dugo prođe, riječi ne nađe, Ma najzade vako progovori: „Jao, Fato, hajde sa mnom, zlato, Primi vjeru tu Hristovu divnu, Budi meni vjerena ljubovca.
dohvati šešanu, Pa udari Miluna hajduka, Udari ga u lijevu ruku, Sakrha mu ruku u ramenu, Vas zadrhta Milun, progovori: „Jao Fato, prihvati mi pušku, Lijeva me iznevjeri ruka, Pomozi mi pušku napuniti.
“ — I ona muči i uguši muku Te pusti njemu onu belu ruku, Sa vrata skide neke amajlije, Te progovori ove reči tije: „A ono uzmi bar to od meneka, Ja ovo čuva samo za tebeka; Starina jedan, što u nas bijaše, Meneka
A sa gore kraj potoka Stazica se dala, Jedna moma crnooka Tuje rublje prala. Ali sada sakrivena Progovori seka: „Oj stazice, oj milena Dones' ga meneka!“ „Čuda božja!
Ćopić, Branko - Bašta sljezove boje
Najavljuju ga tuga i nesanica, a na kraju sve to progovori kroz pjesmu. Odnekle s pojila, kroz siv sutonski pepeo, provuče se nevesela arija: Marijano, konje da prodamo, da
— Ako ga ja ne bih sad našao, pljunite mi u brk. I kako tada progovori i pokaza prodorne zelene oči, Marko više ne ućuta nit poniknu pogledom.
Kostić, Laza - PESME
« — Al' manuše bela krila, progovori moja vila: »Kuda jezdi? —- Našoj zvezdi!« — Reč se ori po prostori, po zvezdanom vedrom visu, zvuci bili — pa i nicy.
Panić-Surep, Milorad - SRPSKE NARODNE PRIPOVETKE ANTOLOGIJA
U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Naje danput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata! Na to veli najstariji sin carev: — Ne otvorajte!
đevojku u čelo meću oči da ujede; onda on pritrči pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako progovori: „Da bog dâ da se ovaj moj nožić ne da nikom izvaditi bez moje ruke“, pa onda pohita da se natrag vrati.
Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem!
Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovdje ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče!
Potom se konj strese i pretvori se u čovjeka, iz čovjeka iziđe golub i progovori: — Hvala ti, Grbo, e si me izbavio! — i čovjek pade mrtav.
Svet je gomilama išao da osuđena u zatvoru vidi. Rob na belome lebu svetu progovori: — Da zna car Petar košto ne zna, te da mene iz zatvora ovoga pusti, i život mi pokloni, ja bi njemu njegovu kćer našao
— Drage volje, živi deset godina kad voliš! — reče bog. Čovjek se opet prokašlja n pristupi: — Gospode, — progovori — daj meni tih dvadeset godina koje pas otura! — Dajem ti ih, onake kake su! — reče bog.
grmom gde spava, pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelja, pa mu progovori: — Moli se bogu što sam zaspala, a da sam budna bila ne bi ti dobio ni tih opanaka.
k njemu u sobu te ga posijeci; ali se nemoj šaliti da išto počneš s njim govoriti, jer ako ga pustiš samo jednu riječ da progovori, prevariće te. Car s golom sabljom u rukama otvori vrata i pođe k Premudrom Solomunu da mu osiječe glavu.
Podaj čovjeku koji ti ovo pismo preda putnikove dukate“. — Ali, sveti čovječe, — progovori handžija — kako mogu pisati takve laži?
Kad se podobro najedu i napiju, onda slijepac progovori: — Vala bogu i čestitome caru, koji nas je nahranio bijeloga hljeba i napojio crvenoga vina!
Sad ću te nogom u zadnjicu! Uz to siromah poviče: — Udri ga u moj odgovor, ja ću ga platiti. Onda Bekri-Mujo progovori caru: — Vidiš, čestiti care, što čini piće!
Popović, Jovan Sterija - IZABRANE KOMEDIJE
STANIJA: Ama ja vido otoič, gde se on iskrivi. Mal’ ne pade. LjUBA: Kad je to bilo? STANIJA: Kad mi ono progovori. VELIMIR (smešeći se treje čelo); Ja-ja! LjUBA: E, to se on tebi poklonio. STANIJA: Kakav je to poklon naero?
Lalić, Ivan V. - PISMO
im krv po volji: Odiseju, ovna kolji — u groznici čelo gori, To na moja usta zbori Elpenor u noćnoj mori — Dane, zorom progovori! Asfodele, sunovrati Koje crni vetar klati, Bole ne znati no znati Ko li će vas sutra brati. (10.
Kapor, Momo - BELEŠKE JEDNE ANE
U čemu je bio štos? Ličio je na onog glumca Piter O' Tula, ali sasvim bez veze! Mislim, sve dok ne otvori usta i ne progovori!
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 1
— Čuješ li zvono? On nakrenu glavu na jednu stranu. Otvorenih usta blenuo je u tamnu noć. Onda se okrete meni i progovori ravnodušnim glasom: — A, ko mu ga zna! — i slegnu ramenima. Zavalio sam glavu na leđnu torbu, osluškujući neprestano.
Ali sam osećao kako savlađuje svoj bol. Krijući pogled od mene, dobovao je nervozno prstima po stolu. Najzad progovori: — Šta ćeš... nije on sam. Ceo narod ide... Ne vredi plakati, opet će doći.
Komandir nas je gledao mračno i strogo. Onda srdito, kroz stisnute zube, savlađujući ljutinu, progovori. — Čuli ste... i više da se to nije ponovilo! To je vaša dužnost bila. Jeste li razumeli? — Gospodine kapetane...
— Sad i nikad više! — progovori strašnim glasom. — Jeste li razumeli? — Vođe odeljenja su ćutale. — Da se ovo nije ponovilo, inače ću tebe, Trailo
Dugo bi tako Aleksandar slušao i milovao njene grudi, da ona duboko ne uzdahnu i pokuša da se digne. -E, dobro — progovori najzad Aleksandar, brišući znoj — znam šta ti je... Nego, boli li te trbuh?
Sve je to kao san. Najednom se promoli jedna pokisla glava, pogleda nas unezvereno, i tek progovori: — Pogibe potporučnik Radojko! — Šta?!... Kako?!... Nije moguće!... — povikasmo uglas i skočismo.
Skidosmo šajkače. — Druže... Bog da ti dušu prosti — progovori tiho kapetan Danilo. Zatim se okrete vojnicima: — Kako se ovo desi? — Čula se tamo larma — progovori jedan.
Zatim se okrete vojnicima: — Kako se ovo desi? — Čula se tamo larma — progovori jedan. — A gospodin potporučnik beše ovde i pomače ciglu da vidi. Tek puče, on pade... i samo zatrepta očima. Ete...
— Ti si se odužio otadžbini... Hvala ti htede još nešto reći, ali mu zaigra donja usna, on trepnu nekoliko puta i brzo progovori: — Srećan ti put! — Žurno se okrete i ode na osmatračnicu. Vraćali smo se jedan za drugim, obuzeti mučnim osećanjem.
On najzad preklopi hartiju, prevuče prstima da istera ivicu, pogleda turobno u kišovitu jesenju noć i jedva progovori: — Gospodo, naredite da se zapreže. — Zar opet!... Kuda sad!... Pa dokle ćemo?
Prošli smo ćuteći... kada zađosmo u mrak, niko ni reči ne progovori. Smrt maloga, nevinoga deteta i bol ojađene majke potresli su više skamenjene duše vojnika nego one gomile mrtvih
— Crnje i gore mi ništa ne možeš reći, nego ovo, da se vratim natrag. Dušan slegnu ramenima, i kroz smeh progovori: — Dušo moja, kom se žališ? — Pa jest! — mahnu komandir glavom. Zatraži fenjer, izvadi blok i sede na jednu ogradu.
Ranković, Svetolik P. - SEOSKA UČITELJICA
Njegov pogled kao da govoraše: »Eto ti... sama vidiš da nas okolnosti zbližuju«. Zatim pruži ruku učitelju i taman da progovori (beše već razvukao usne u ironičan osmeh), a predsednik produži: — Ovo je opštinsko zlo... znate — ćata.
Ona se namršti i grubo progovori: — Što bežiš? Neću te pojesti. — Divljačno je, gospođo, mnogo, stade ga pravdati njegova mati.
Odmah se moglo opaziti da je to otresit, živ, okretan mladić. Još s polovine dvorišga on progovori: — Kažem ja: nije se on mogao promeniti — Gojko kao Gojko, ostao »mladâ«, k’o što je i u školi bio...
Ućutaše za časak svi troje, pa iđahu bledi, namršteni, teško dišući. Kad se malo pribra, Velja opet progovori : — Otpustiće je, dabogme!... Čuo sam ja kako je on bio okupio predsednika da je optuže zbog nemoralnog vladanja...
To ne može biti, verujte mi. — Gotovo meni se najviše svidi savet našeg Stojana, progovori Gojko, osmehnuv se malko, ali mu sa lica ne silažaše ona ljuta gorčina i bol, što teče iz samog srca.
Videla je da ima nešto povoljno da joj kaže, pa očekivaše da progovori, gledajući ga radoznalo. — Došao je akt... sad ću da mu saopštim, reče on tihim glasom, gotovo šapatom. — Šta...
To će i biti! Ali zašto ?«... — Izvolite jedan akt iz Ministarstva, progovori pisar službenim policiskim tonom, pa onda, kao sa svoje strane, nastavi: Poneo sam ga uzgred, da ne šiljemo naročitom
ali kad stade pred nju, podiže oči i pogleda je za časak, samo za jedan trenutak, pa opet ih obori, nakašlja se malo i progovori kao istrke: — Treba da se izvrši naredba Ministrova, odvojte mi devetoricu... koje vi hoćete.
— Baš vam hvala! Ne znate kako ste mi dobro ovim učinili, progovori Ljubica, jer ne bi lepo bilo da mu se ne zahvali na usluzi. — Molim vas, ne treba reči da trošite.
Da dođem, a?... Ali neću, ako me vi ne zovete... Ljubica se nasmeši usiljeno, usne joj se ukočile, pa ne može ni da progovori ni da se nasmeje, a htela bi da kaže bar jednu reč, da zahvali.
»I što ne puca... šta čeka vazdan!«... Pisar se obrće, nešto muca, hteo bi da progovori, ali žena mu opet vrisnu pa osu čitav pljusak grdnje na oboje, naročito na Ljubicu.
uz toplu peć, nasloni glavu na dlanove i ostade tako kao ukočen do mrkloga mraka; niti kud pogleda, niti se osvrte, ni progovori.
Milošević-Đorđević, Nada - LIRSKE NARODNE PESME
A ja lego, da pospavam, Progovori bela vila: “Ustaj gore, mlad vojvoda, Otud ide čudno čudo, Čudno čudo neviđeno, Straota je pogledati, A kamo li
Jakšić, Mileta - HRISTOS NA PUTU
A kada je prestala pesma njihova, progovori Gospod. Reč je njegova bila kao grom i govor njegov kao proletnja grmljavina; zemlju je poduzimala jeza od straha i
Gospod progovori: — Anđeli moji, delo moje još nije gotovo. Njemu još nešto nedostaje pa da bude savršeno... Hoću, danas, da stvorim
— Ili te je moje silno blago tako zadivilo da si od čuda zanemio? Govori! — Ja to zlato ne smem primiti — progovori najzad starac. Car ga gledaše začuđeno. — Pa dobro, ja ga i ne dajem tebi, nego ti poklanjam da podigneš hram Božji.
Domanović, Radoje - MRTVO MORE
— uzeh se kleti. Šef se zapanji od čuda. Zinu, razrogači oči, zagleda se u mene, pa ni reči da progovori. Kad se malo povrnu od čuda, naredi mlađima da što pre donesu desetak ordena.
dakle, razgovor, vika, psovka, kuknjava, plač, lavež pa čak je i jedan magarac dva-triput njaknuo, ali vođa ni reči da progoVori, kao da ga se cela ta masa i vreva ništa ne tiče. Pravi mudrac!
Ranković, Svetolik P. - PRIPOVETKE
Dahnusmo dušom, kad čusmo čovečji glas. Kao da nam je samo to trebalo da progovori, te da nas uveri da je on čovek, pa da odmah ublažimo svoju razdraženost.
Počeću ovako: Posle Arkadija«... — Koji je najznatniji vladalac iz Luksemburške dinastije? — progovori profesor i upravi oči na njega.
Kad baš mnogo navalimo s pitanjima, on, da bi se odbranio, progovori: — Vâlimo gospoda Boga, deco, zar tamo svet ide da se provodi i da gleda kako će živeti? — Jok.
Nušić, Branislav - NARODNI POSLANIK
PAVKA: Jeste! SIMA: Hteo sam, znaš, da ga zamolim za nešto. Baš... ako hoćeš, rocpođo, molim ti se, progovori mu i ti. Reci mu, kumim ga bogom, neka me ne goni toliko! I da je zašto, nego ni za što!
Stanković, Borisav - NEČISTA KRV
Ali mati ne da gostu ni da progovori. I sam da je došao, pa bi ovako bio dočekan, a kamo li još sa njenim domaćinom; stoga samo odozgo viče: — Magdo,
— Daj mi šal! Idem do kuće, nešto sam zaboravila. | Jedva je to mogla da progovori, pa i ne dočeka da se šalom, koji joj tetka preneražena pruži, sasvim zaogrne, uvije, nego samo nabacivši ga,
Matavulj, Simo - USKOK JANKO
Niko ne progovori, niti se mače, no sve oči zapele za nj. Plamen je veselo igrao usred te snuždene čeljadi, te je muževno a žalosno lice
U taj čas Petar i Mišan dotrčaše, zadihani, rumeni. „Diž’te! Eto ih!“ progovori jedva Petar. Ne čekajući daljeg obavještenja svi potekoše jednim pravcem ali razmaknuti, kao da će se utrkivati.
Poslije onijeh serdarevijeh riječi niko ne progovori. On isti gledaše zamišljeno u oganj, držeći odignutu napunjenu lulu, koju zaboravi prižditi.
„Spi!“ reče Stana. „E onda večerajmo, pa ćemo!“ ponovi opet vidar. Večera je malo trajala, niti iko riječi progovori. Ivani se jad oko srca savio i jedva suzbijaše suze, jer joj sve to napominjaše Miluna.
Videći je plačnu i raspletenu više sebe, a od sna uzbuđen, serdar ne moga za nekoliko da progovori, no je gledaše ukočenim pogledom. „Što ti je Stane?“ zapita najzad.
Kad se svi izrediše i pošto zvono presta, Vladika progovori: „Bajice! Zemlja je zinula da popije krv jednoga vašeg brata!
Đakon, skinuvši kapicu, primače se k starcu, nakašlja se jednom-dva, da svrati pažnju na se pa progovori: „Da založimo...“, pa ispravi: „Da založite što Gospodaru!“ Vladika njemu, smijući se: „Govori jasno, đakone!
brišući suze prstima, pregnuta, primače se, pa dohvativši skut od aljine vladičine, učesta ljubiti je, a ne moga da progovori, da zaište blagoslov, kao što je običaj.
“ reče serdar skinuvši kapu. Svi se prekrstiše po nekoliko puta, pa onda posjedaše. „Ma što ti, Cuca, ne progovori đavolje, noćas, kao da ti se jezik slijepio?“ zadjede ga serdar, pošto nekoliko založiše.
“ „Pejo! Pejo!“ klikovaše ona tiho kroz plač, „otkloni sramotu od nas!“ „Ama što ću ja, de?“ popusti on. „Progovori s njim! Budite na čisto! Neka se okane, jer prilike nije!“ „Da mu ja to rečem, u kući mojoj, o krsnom mi imenu!
Knežević, Milivoje V. - ANTOLOGIJA NARODNIH UMOTVORINA
Jer to rob, čija je to zvezda, pobegne iz tamnice, pa će se obaznati i uhvatiće ga, ako se progovori o bežanju njegove zvezde.
Oknari navale da tu stvar izvuku napolje, ali im ona progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao srebra i zlata, šta hoćete više od mene?
Oknari, videći tako skupocenu stvar, a ne znajući ko je ona i šta je, navale opet da je iznesu napolje. Opet im car progovori: „More, ljudi, manite me se! Dosta sam vam dao i srebra i zlata, šta hoćete više od mene?
Karadžić, Vuk Stefanović - SRPSKE NARODNE PRIPOVJETKE
Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje, i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si, pobratime!“ — „Tu sam“. „E dobro!
pobratime, šta ćeš ti ovđe? Nijesam li ja tebi kazao, da ti više ne ideš za mnom?“ — „E! moj pobratime! (progovori carev zet) ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te tražim, da te pitam, šta ćemo sad?
Kad tako prođe dvadeset godina onda zmija dođe i progovori materi: „Ja sam ona tvoja zmijica što si me rodila pa sam od tebe u travu pobegla; sad sam, majko, došla k tebi da mi
Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: „Sad hoću da me ženite.
grmom gde spava, pa izmahne štapom te je opali po stražnjici, a ona se jedva digne i jedva otvori oči od krmelji, pa mu progovori: „Moli se Bogu što sam zaspala, a da sam budna bila, ne bi ti dobio ni tih opanaka.
On se stane krstiti i čuditi šta bi to bilo! U taj mah njegova mati ispod valova progovori: „Sine! tamo na onome svetu ja sam ti u mukama: svaka sirota što je uzdahnula kad sam je s vrata oterala — onaj
” U to jedna od one tri jegulje progovori I reče mu: „Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego
” Posle | toga devojka se vrati kući maji svojoj, a maja je jedva dočeka i raširi ruke pred nju, a kad ona progovori, stane prskati i baliti, da se mati upropasti šta joj je.
Carica, kao svaka mati, skoči brže bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: „Tu si pobratime?” — „Tu sam.” — „E dobro!
pobratime, šta ćeš ti ovđe? Nijesam li ja tebi kazao, da ti više ne ideš za mnom?” — „E! moj pobratime!” | progovori carev zet, „ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te tražim da te pitam šta ćemo sad?
njemu u sobu te ga posijeci; ali se nemoj šaliti da i što počneš s njim govoriti, jer ako ga pustiš samo jednu riječ da progovori, prevariće te.” Car s golom sabljom u rukama otvori vrata, i pođe k Premudrome Solomunu da mu osiječe glavu.
” Pa ih propusti. Kad iziđu gore pred kralja, onda oni bogati čoek progovori: „Pomozi Bog, naš svijetli kralju!” A kralj mu pomoć prihvati: „Bog vam dobro dao, đeco!
Matavulj, Simo - BAKONJA FRA BRNE
Ti odabra sina Kušmeljeva da uči knjigu, pa da s vrimenom bude redovnik! Ti s nama večeras ne progovori tri riči, nego nas zadrža da vidimo tvoj izbor. Lipo! Ali ćeš čuti istinu, pa čini kako znaš.
Domaćica usu u lonac kukuruzno brašno, koje knez izmiješa. Tek nakon njekoliko zalogaja progovori Osinjača: — Bože moj, šta radi sad naš Ivica? davi li se i on purom kao mi! Je li kisnulo danas moje zlato?
— O, bože... bože! — progovori jedva jedvice mati. — Šta sam ti zgrešila, čudni bože, da me vako kaštigaš!!? Šta će sad re... ći o... vi na... ši is..
— A viteže! — viču mu drugovi. — Je li ja? Je li? Ja kâ velju... — Nosi te vrag beštijo! — progovori Naćvar — koji jedva dođe k sebi od čuda. — Nagrdi mi konja, beštijo!... Uvedi ga, Škeljo, i istari dobro!... — Je li ja?
— Za njekoliko neđelja nestaće svega ovoga, samo da privijaš što ti ja dam, i da odaš! — Ma, dakle, ti si rišćanin? — progovori najzad Brne. U tome se vrati Bakonja, koji se ne mogaše iščuditi. Fra-Tetka okrete talijanski.
Ćosić, Dobrica - KORENI
Po dugom ćutanju kaplje rastopljen vosak. — Dan je za ozbiljne razgovore. Bole sutra — progovori Đorđe, odjednom uplašen onim što će Vukašin reći. Moli ih očima. — Pričaj! — izaziva Aćim.
— gurnu ga, Mijat udari glavom o zid, a Nikola klonu i zastenja. Kasnije, Mijat plačljivo progovori: — Bog me je takvog sazdao, Nikola. Ako se oni ne vrate, ti znaš da sam ja živ sahranjen.
Olujić, Grozdana - NEBESKA REKA I DRUGE BAJKE
Nisu ni primetili kad su kraj njih sleteli vilini leptiri. — Hvala za sve! — progovori onaj zlatni ljudskim glasom jednom dečaku. Ovaj se trže. To nije bilo, niti će biti! Mora da mu se pridremalo?
Dečak u užasu zatvori oči. »To ti je kraj, budalo!« pomisli i sav pretrnu kad žabac Troglavac progovori ljudskim glasom, ali tako gromovito da se celo nebo treslo: — Daj vode! Dečak se od straha okameni.
Velmar-Janković, Svetlana - DORĆOL
Čim bi na postavljeno pitanje pokušao da odgovori, Višnjić bi morao i da progovori. Ispričao bi mladom čoveku ono što ga muči još od Ravnja: da ima međa trpljenja na kojoj sagori reč a da do te međe put
Onda se, po treći put, opomenuo: otkud mu smelost da veruje kako je baš njegovo da progovori? Počeo je opet da peva, svojim seljanima, svuda po Sremu. I po Banatu.
Milanković, Milutin - KROZ CARSTVO NAUKA
„Sve će dobro da se svrši“, progovori naposletku Milon. „Bogovi će biti milostivi prema nama, grešnima. Mi smo, kao što si maločas rekao, psi šugavi, pa se
Kad pri tom pronađoše najveću u celoj gomili, Milon je ščepa za škrge, kleče pred nomofilaksa i progovori svečanim glasom: „Tebi mudri i silni zaštitniče zakona i tvojem zauzimanju za nas kod boga mora, imamo da
On prikupi svu svoju snagu i progovori drhtavim, ali u toliko svečanijim glasom: „U ime zakona naše republike, i u smislu odluke Velikoga Senata Abdere,
Tu, pored njih, žuborio je potočić, a u krošnjama drveća cvrkutahu ptice. Posle dužeg ćutanja progovori Demokritos. „Moji me abderićani ne razumeju; uvek ću im ostati neshvatljiv.
Kralj se razgnjevi. Ali kad pogleda u njene iskrene i preklinjuće oči, obuze ga sažaljenje i iz njega progovori očinsko osećanje. On zagrli svoje lepo dete i reče tužnim glasom: „Imaš srca, slatko dete moje?
Kad dođe red na jagnjeće pečenje, naredi ujak da se sa peći skine krčag, napunjen vinom, i da se čaše napune. Onda progovori: „Današnji praznik koji je sve članove naše porodice, rasute ovde i onde, okupio oko ove trpeze da ga proslavimo u
Vasić, Dragiša - SABRANE PRIPOVETKE
Ali ja nisam siguran: da li je odista imala nameru da nešto progovori ili joj se zevalo. Što se tiče čoveka, po kratkim i iskidanim pokretima učinjenim u toku poslednjih reči koje [su] se na
— Čestitam, o čestitam! — uzviknu student kao da je jako tronut. — Ženo! — progovori trgovac, sav crven i posle podužeg i mučnog uzdržavanja kao strahujući da uvreda koja će pasti ne bude i suviše teška.
I tada Jaćim pogleda u ženu, zatim pogleda u tanjir, a zatim progovori: „Slušaj, veli, ženo, sve znam, znam sve. I ništa nemo da mi govoriš. Bole me i noge i ruke, da otpadnu.
Hteo je da te vidi i da porazgovara. On progovori sa rukom na srcu: — Živeo! I neka mu Alah da što želi. Slušao sam mnogo dobroga o Srbima.
Desnica, Vladan - Proljeća Ivana Galeba
Šutnja. Učinilo mi se da župnik namjerice zateže s pružanjem svoje hrišćanske utjehe. Nije bilo kud, djed je morao da progovori prvi. Nastojao je da mu glas zvuči sigurno, no zvučao je krupno i šuplje. — ...
) Stari kao da se skanjivao tražeći odakle da mi priđe a da me ne povrijedi. Najzad progovori, ali promijenjenim, sasvim ozbiljnim glasom. — Da, nije sad važno ovo o čemu smo govorili.
Ranković, Svetolik P. - GORSKI CAR
Video je da se popa još rešava, pa stade da čeka. U tom knez progovori: — Evo Miloševa Srete. Šta velite ljudi? — Nek mu je srećno!
I taman Đurica planu i htede nešto krupno da kaže, a popa progovori: — E sad ja hoću da Đurica nosi crkvenu medenicu. Đurica istrča napred, priđe ruci popovoj, pa ode Obradu klisaru,
Valjad' poznajete gospodina Mitu? Đurica podiže glavu i jetko se nasmeši. — Tss... poznajemo — progovori mahnuvši glavom u levo, hoteći tim načinom da iskaže i neko čuđenje radi ove neobične posete.
Sva ova zabuna potraja samo jedan trenutak, jedan mig. Đurica napreže volju i, starajući se da izgleda što mirniji, progovori neodlučno: — Možete sad govoriti što vi je drago... Znam ja čije je to maslo...
Čim kapetan progovori, on se osvrte i priđe k stolu. Kad uđe Đurica, kapetan ga pogleda oštro, ali se iza te oštrine ne mogaše sakriti i
— Šta si ti, more, počinio tamo u Trbušnici? — progovori kapetan, čim Đurica stade. »Hvala Bogu!« — pomisli Đurica. On se plašio samo toga prvoga pitanja, strahovao je samo od
Na varoškom trgu nađe Simu kovača, svoga glavnog agenta iz varoši, progovori sa njim dve reči, pa ode u pivnicu kod »Evrope«. — A, evo nam trećega!
Tako mu i progovori, onim običnim glasom: — A gle!... Đurica!... Šta ćeš tu, bre? Ovaj poznati mu pogled i glas oduze Đurici poslednju
preskakuta s kamena na kamen preko vode, priđe mu i uze pušku, koju on držaše uza se, pa sa nekim zluradim osmehom progovori: — Izmakni se malko natrag. On koraknu dvaput u nazad, stade i s nekom začuđenom zebnjom očekivaše šta će da bude.
Devojka zape oroz, pruži pušku pravo u grudi mu i, kao predomišljajući se, progovori: — Ja se ne šalim; ti znaš mene. Govori, hoću li da cucam? — Pucaj!... Kazao sam jednom. Stanka poče da nišani...
Sedi dole! — i zamahnu nožem. U kući se razleže strahovito vriskanje. Đorđe sav pretrnu, pa odlučno progovori: — Ako ste došli kod mene onim vašim običnim poslom, onda mi ostavite čeljad na miru.
— Pravo reče nama Vujo da su to luda posla — progovori Pantovac, ljutito, kad iziđoše van dvorišta. — Koji nas đavo vuče u crkvu! ... Stid me je, vala, od samoga sebe.
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH PRIPOVEDAKA
I tako počne dizati kamen, da vidi šta ima pod njime; ali čim ga odiže, a smrt ispod kamena progovori: — A, moj Petre, odavno ja već na tebe čekam ovde pod ovim kamenom.
Ta zmija za dvadeset i dve godine nije od sebe pustila nikakva glasa, a kad joj se navrše dvadeset i dve godine, ona progovori i reče ocu i materi: — Sad hoću da me ženite.
U dvoru se poplašiše i stanu od straha drktati. Najedanput neko progovori: — Otvorite, carevići, vrata! Na to veli najstariji sin carev: — Ne otvorajte!
Onda on pritrči, pa povadi mali nož, i pribode zmiju u čelo uz duvar, pa onda ovako progovori: „Da bog da da se ovaj moj nožić ne da nikom izvaditi bez moje ruke!” pa onda pohita da se natrag vrati.
Kad carević sve to vidi, on se većma začudi, pa se trgne malo natrag, a ovaj čoek progovori: — Hodi unutra kod mene, zaklinjem te bogom živijem.
Kako doleće, sva se kula zaljulja od velike sile. Odmah mu postave večeru, no on, kako dođe, progovori svojoj ženi: — Ovđe ima čoečja kost. Žena govori: — Nema, čoeče!
U to jedna od one tri jegulje progovori i reče mu: — Nemoj tako, jadan čoeče, proklinjati; ti ne znaš šta si uhvatio; ti si uhvatio za se veliku sreću, nego
Daćeš mi deset dukata, pa ćeš ovu svu vodu popiti odjedanput, pa ćeš vidjeti baba. — Evo na! — progovori vezirović, te mu dade deset dukata, a primače ćasu ustima: kuc, kuc, cvrknu joj u dno dna. Nema tu više.
— A gđe ti je ta ćesa? — Evo je! — progovori on, te je izvadi i njoj dodade. Čim se careva kći dokopa ćese, udari sinle i išćera ga napolje.
Carica, kao svaka mati, skoči brže-bolje i odvede ga đevojci u sobu. Kako ga đavo opazi, on mu progovori: — Tu si, pobratime? — Tu sam.
Nijesam li ja tebi kazao da ti više ne ideš za mnom? — E, moj pobratime, — progovori carev zet — ne idem ja da tebe ćeram iz careve kćeri, već te tražim da te pitam šta ćemo sad.
Onda mu Grbo reče: — Budi što te majka rodila! Potom se konj strese i pretvori u čovjeka, iz čovjeka izleće golub i progovori: — Hvala ti, Grbo, e si me izbavio, — i čovjek pade mrtav.
Ćipiko, Ivo - Pripovetke
I htjede da svoju misao ljudima izreče, no pogledavši na mrca, zastidje se i ne progovori. Međutim, čeljad se oprema da se povrati, a zavlače, jer nikome nije milo ostati kod mrca: rađe bi se povratili svojim
Kad svitaše, s prvoga visa ugledavši u zalivu zalutalo more, čisto zastravljen zastade i od čuda ne mogaše da progovori. Koliko sila vode, pa kako mirno leži i plavi se! I koliko boja, šara...
Petković, Novica - Dva srpska romana (studije o Seobama i Nečistoj krvi)
kad se od njega odvoji, kad tako reći iz njegove senke izađe u različnome stepenu individualizovan pripovedač i progovori u svoje ime.
Božović, Grigorije - KOSOVSKE PRIČE
Kad kroz njega Progovori klasična krv, a lice pocrveni kao turčinak... U Društvu beše i Spasa Čemerikić. Spremio se da sa Dimišem Mišetevićem
— drsko odgovori trgovac, kao čovek koji vidi da je sve svršeno. Smrt ga neće mimoići, pa barem da progovori kao onaj s koca, ili ispod dželatove sablje... — Dakle i kaurin da se maša za pušku?
— Dobro veče svima! — bodro pop progovori na arnautskom da bi kući učinio čast. — Dobro si došao! — uzvrati mu domaćin i nasmejano, ali lukavo i namešteno,
— A zar nećemo svratiti kod prote? – progovori mi najzad ćutljivi pratilac. — Eno njegove kuće! — Kojega prote, pobogu? — Kod prote Dejana Popovića. — Šta?..
Ali mu spazio izraz mrtvih očiju. Čudo. Taj izraz je bio toliko mek i primiren kao da taj nekadanji silnik hoćaše da progovori kako je sve besmislica: i njegovo nekadanje silništvo i protino junaštvo i osve– ta, i Lazar i Murat, i cika pušaka, i
Miljković, Branko - PESME
Ponavljam: neki će svemir ponovo da nas stvori makar slepog lica i mračnog srca dok sunce ne progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka.
i zid progovori. ODBRANA ZEMLjE U srcu ljubav jača od smrti U glavi misao veća od glave I to je odbrana zemlje Strašni su ratnici pod
Ko će preživeti Plod, ako ga bude, Sićušan ispod drveta, kog lude Pokušaše tresti u zore sve bleđe. Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, Kada znam šta mi okružava vid, Al ne znam sunce što ga ispunjava Na ulasku
ROĐENDAN Više mi nisu potrebne reči, treba mi vreme; Vreme je da sunce kaže koliko je sati; Vreme je da cvet progovori, a usta zaneme; Ko loše živi zar može jasno zapevati!
Petrović, Rastko - AFRIKA
Ne žele da skinu svoje marame oko bedara dokle god ima više od jednog muškarca u sobi. Veliki progovori, diskusije. Izbacujemo dečake napolje. Pažljive su, nasmešene, ali ravnodušne i uporne.
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 3
Ali i on sam u onoj muci uviđa da će ga čuti Bugari, pa zatvorio oči, stisnuo zube, i bolno ječi. Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori. — Vidiš onaj ćuvik levo.
Progovori tek: „Ubite me, braćo... Jaoj, majko!“ Bojović se dovuče do mene i polako progovori. — Vidiš onaj ćuvik levo. Čim padne mrak, idi sa svojim vodom da ga posedneš, jer nam otuda mogu zaći za leđa.
Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori: — Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje.
Onda skupi očne kapke i glavu zavuče u ramena. — Lakše! — progovori bolnim glasom. Ja sam mu pridržavao glavu i milovao ga po kosi. Sa naporom sam zadržavao suze.
Ja sam mu pridržavao glavu i milovao ga po kosi. Sa naporom sam zadržavao suze. Gruja snažno uzdahnu i progovori: — Gde je ona torba?... Podaj gospodinu potporučniku.
— pitao sam komandira. On me pronicljivo pogleda i poče da gladi jedan brk. Posle kratkog ćutanja progovori: — Posmatrao sam svoje vojnike, pa sam isto pitanje postavljao samom sebi...
Fi-u! Neko je silazio. Nakašljao sam se da bih mu stavio do znanja da nekoga ima unutra. — A, vi ste tu? — progovori Dragan. — Zašto u mraku? Rekoh mu da ne znam gde se nalazi svetiljka. On kresnu žižicu i iz jednog ugla izvuče fenjer.
Čuo se samo šum sa tavanice od miša, koji je grizao gredu. Iz daljine je dopirao potmuli pucanj topova. — Drugovi! — progovori komandir.
— Komandir je zaćutao. Vojnici su stajali nepomično. — Recite slobodno! — Gospodine kapetane — progovori jedan. — Trajko je jutros imao groznicu. — Eto, tako, kažite. Gde je Trajko?
— Trajko je jutros imao groznicu. — Eto, tako, kažite. Gde je Trajko? — Nije mi ništa, gospodine kapetane — progovori jedan omalen, gotovo dečak, kome su tek izbile nausnice. — Nemoj, nemoj, Trajko.
Komandir zaćuta. Onda se nakašlja. Lice njegovo kao da se zgrči, a oči blesnuše. Prelete pogledom preko vojnika i progovori odlučnim glasom: — Drugovi, u ime Boga! — Ona petorica koji su određeni da napadnu objavnice, neka iziđu!... Vi znate.
Mačka se protegli i skoči mu na krilo. On je pogleda, potom prevuče rukom preko njenih leđa, klimnu glavom i tiho progovori: — E, moj, „Baćko“ — tako su zvali mačka — nema više našeg dobrog druga Dragana.
Leskovac, Mladen - STARIJA SRPSKA POEZIJA
Nađeš li ju kod prozora, poklon vitkim stasom Učini joj, — progovori k njojzi tihim glasom, Tihim glasom, da ne čuju ni kamene stene (Ah, bojim se i sav strepim!) ove tajne njene.
” Pogleda ga Cvet-devojče, Pa se tiho podnasmeja, A jošt tiše progovori: „Može biti da s’ nijedno Od obadva ne razbije. Kaži, bože, šta je pravo, Koja li je volja tvoja.
Stanković, Borisav - GAZDA MLADEN
on, ne znajući šta će, od srama, stida i bola, zgranu se i, pokriv lice rukama, odjednom, mesto da nazove boga, progovori ma šta, on, kao dete, grunu u plač: — Tetine, tetine!...
Čajkanović, Veselin - REČNIK SRPSKIH NARODNIH VEROVANJA O BILJKAMA
Najzad, neimar udari bradvom, naopako nasađenom, u omoriku, iz nje poteče krv, i progovori glas da će ćuprija ostati i toga dana i do veka (GZM, 6, 368, narodna pesma). Ali o.
Ćipiko, Ivo - Pauci
Vojkan, nakresan, premišljajući, pred dućanom oklijeva neko vrijeme: neka Vaso progovori gospodaru — i najposlije uđe. Gazda Jovo sagnuo se nad sto, prebira nekakove stare biljege, čisti ih i s pomnjom polaže
Ali, dok progovori, Radu prođe i divljenje i jeza; glas ne odgovara ugojenoj prilici: tanak je i nerazgovjetan i na mahove ga izdaje; u
Kud se djela našta ljubav i vjera, Rade, progovori!.... — Pusti me, Mašo! ... odgovori Rade. — Ubila me briga i potreba! Kod kuće djeca me gladna čekaju.
— Dakle, evo ti: jedan forint, devedeset i pet soldi, — progovori suho. —Po sedamdeset je nadnica, — dočeka Jure. —Reka sam ti po šezdeset i pet, — potvrdi sin. —Ne plaćam više!
A ko vam je otac? Pitajte suze sirotinjske! — reče naglo i izvuče tunju iz mora. Ivo se na te riječi smuti i više ne progovori. Baci se u more i dopliva kraju. Župnik bijaše već otišao.
Pognuvši se, uljeze unutra. Kad se smjestio, između druge čeljadi ugleda Juru i sestru mu Mariju. Niko ne progovori ni riječi. Svi očekivahu napeto što će nadoći... Najednom počeše koso padati krupne kaplje. S kapljicama osu i sugradica.
Sestra ga prati, i obojima k'o da se smrzava u srcu: ne mogu nikako da se tješe. Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima. Bijaše pošao veseo u polje, a sada se vraća rastužen. On ne progovori ni riječi.
Brat, prvi progovori: — 'Ajdemo! A Ivo ide sve s njima. Bijaše pošao veseo u polje, a sada se vraća rastužen. On ne progovori ni riječi. Činilo mu se da bi kojom mu drago besjedom oskvrnuo njihov bol.
— reče prijegorno i zakrenu uličicom k svojoj kući. Ivo kroz sve vrijeme ne progovori ni ri ječi. Bijaše se zagledao u onu tužnu čeljad, i tek katkada smeteno bi se nasmijao, hijući zar tako da ublaži
Dok je uljegao, nije mogao ni riječi da progovori. Našao se u neprilici. Napokon reče: — Ne može se čovjek nigdje od kiše ni maknuti...
— A bićete čuli, — nanovo progovori stari, — kako će nas posvema ucviliti... Do koji dan poć' će sve... — Sve?! — besvjesno ponovi Ivo.
Kroz to vrijeme načelnik gledaše mirno uokolo, pa onda se nagnu tajniku i nešto mu šapnu. Pošto nastade mir, progovori: — Budimo ljudi! Neka sve gre po redu. Dakle, ja sam — da se ne dili —i pogledom obiđe vijećnike.
Nenadić, Dobrilo - DOROTEJ
Lauš ga je dočekao kao razljućena osa. Siktao je, bogoradio i mumlao, jedva čekajući da kaluđer nešto progovori da bi još žešće osuo. Ovaj je ćutao.
Ilić, Vojislav J. - PESME
Ben-Kasimu se tada večernja utvora javi I progovori starcu, kroz oblak prozračno plavi: „Gospod, koji te goni, kroz reči govori moje.
Stanković, Borisav - TAŠANA
I meni sad milo da živim. Pre: idem čaršijom i niko da me oslovi, niko sa mnom reč da progovori. A sada: svaki, pored ma kog dućana da prođem, zove: »Gde si, Stano, kako si, šta radiš?
Sekulić, Isidora - Kronika palanačkog groblja
— Čekajte, da ja još ono moje dovršim. Vozimo se, vozimo, a ona retko da reč progovori. Drema, vidi se da je uvek umorna. Ali će sutra opet poraniti.
starija horistkinja katoličke crkve, koja se župnikom mnogo oduševljavala, kazala je jednom: „Naš gospodin župnik, kad progovori u mraku, kao da se svetlo užeglo.
Videste li mog Srbu posle mature? To je visoko, to je zdravo, to je lepo kao gora! Kad progovori, kad zapeva, tice zaćute i slušaju ga... Vidim, uvijate vrat, velite: nije to glavno i najvažnije. I nije.
Nušić, Branislav - AUTOBIOGRAFIJA
majka mi je dobila lupanje srca, a najmlađa tetka ubola se viljuškom u jezik te čitave tri nedelje zatim nije mogla da progovori.
Tamo, kad mladi softa ne zna koju suru napamet, učeni imam pogleda u nebo i progovori: „Neka te Alah umudri da naučiš!“ A profesor latinskog jezika, kad te uhvati da ne znaš Cicerona od reči do reči, sa
Jakovljević, Stevan - SRPSKA TRILOGIJA 2
Svi smo se prilepili za zemlju. Jedino je ostao potpukovnik Petar i grizao donju usnu. — Ah, strašno! — progovori Luka, pa se obrati potpukovniku Petru: — Ja mislim, nije preporučljivo da se pravite Kraljević Marko.
— Uh, bogamu! — progovori neko. — Naredi da se potporučnik Vojin donese odmah ovde! Od treska jedne granate pribismo se nesvesno jedan uz
Pogleda nas i tužno progovori: — Gospodo, danas smo doživeli novo Kosovo polje... ZAROBLjENI Iako neprijatelja nismo čestito videli, osetili smo
Posle jedno sto metara, komandir progovori: — Jest, Nemci su... A ti hoćeš da opališ? Lepo bismo se proveln. Sada smo išli malo slobodnije.
— Pomoz bog, junaci! — Bog ti pomogao! Kralj se zamisli jedan trenutak, onda se uspravi, pogleda okolo sebe, pa progovori: — Junaci, braćo... Teška vremena su nastala za našu zemlju.
— Živeo, živeo, živeo! — odjekuje kroz dubrave iz hiljade snažnih grla. Iziđosmo izvan pešačke kare i Kralj progovori: — A sad, hajdmo u pešački rov.
— Pa dobro! — rekao je nevoljno Kralj i pođosmo na osmatračnicu diviziona. Posle male pauze progovori Kralj: — Kako bih srećan bio, kada bi se ovako starali i o vojnicima... Teško mi je što narod toliko gine.
Tada zastade neodlučan... Ruka mu je drhtala, kao da okleva. Onda progovori: — Koliko ste imali šećera? — O tome vodi računa ti, a neću ja...
Komandiru navreše suze na oči. Zubima obuhvati usnu. Kao da bi hteo da zaguši uzdah bola. A potom sasvim tiho progovori: — Pao je kao junak. Zaćutasmo... Drumom je promicala beskrajna kolona beskućnika.
Zaustavismo konje, sa kojih je odilazila para. — Svršeno je, gospodine potporučniče — progovori Gruja. Vrane i gavrani zagraktaše nad našim glavama... Sa desne strane bila je jedna kućica.
Vrata se baš tada naglo otvoriše i uđe jedan konjički kapetan. I ne predstavljajući se nikome, progovori nadmenim glasom: — Gospodo, ova je škola uzeta za štab armije. Molim vas, udaljite se.
— Strašno! — progovori neko. Ostali su ćutali. Svi su oni imali osećane potištenosti, kao da idu da prisustvuju pogubljenu nekog svoga
Olujić, Grozdana - SEDEFNA RUŽA I DRUGE BAJKE
Trebalo je još samo da slikar naslika zenice, pa da Carica na platnu progleda, progovori i oživi za sva vremena. Ali, u istom tom času slikar kriknu i baci četkicu u stranu. Prekasno!
Đurić, Vojislav - ANTOLOGIJA NARODNIH JUNAČKIH PESAMA
Kad ga viđe nejaki Urošu, lako skoči sa svil'na dušeka, lako skoči, pake progovori: „Blago mene, eto moga kuma, eto kuma, Kraljevića Marka! On će kazat na kome je carstvo.
Pa mi i ti štogođ progovori, jera hoću zadužbinu gradit“. Skoči Miloš od zemlje na noge, skide s glave samur i čelenke, pa je časno kneza
što nagoni tebe u jezero? Zašto l' ćeš se udat za jezero? Kakva ti je golema nevolja?“ Progovori Turkinja đevojka: „Prođi me se, gola dervišino! Što me pitaš kad pomoć ne možeš?
No išteti Ivan na pohodu: ide mudro, progovori ludo, reče duždu, novu prijatelju: „Prijatelju, dužde od Mletaka, čekaj mene s hiljadu svatova, — od hiljade manje biti
svatovi, el je Maksim krvničko koleno, — mogu njemu žao učiniti, može nekom glavu ukinuti; nema kmeta da kmetuje tome. Progovori vojvoda Milošu: „O Ivane, naša poglavice, što dozivlješ i braću sazivlješ?
Maksim vrana konja povrnuo, osluškuje šta će besjediti, a đevojka grdno progovori: „O Maksime, nemala te majka! Majka nema do tebe jednoga, a po danas ni tebe ne bilo!
“ A Jovan mu onda progovori: „Prođi me se, moj ujače Ivo! Kamo oči? njima ne gledao! Ovakve se rane ne vidaju: lijeva je noga salomljena, salomljena
Otidoše gori Romaniji. Kad su bili blizu Romanije, riknu jelen, a riknu košuta, progovori tridest Sarajlija: „Gospodaru, robe dragokupe, eto riknu jelen i košuta“.
Tada reče Kotarac Jovane: „O Tadija, našoj četi glavo, zašto pusti brave oderano?“ Progovori Senjanin Tadija: „Vidite li, moja braćo draga, kakova je muka na hajvanu?
Đe svezaše tri dobra junaka, tri junaka trideset Turaka, i bez rane i bez mrtve glave!“ Progovori Senjanin Tadija: „Ne čud’te se, Senjanke đevojke, to se srela sreća i nesreća, moja sreća, njihova nesreća, moja sreća
Ličkog ta imaju dvije kule blaga: jedna moja, a druga njegova; ako bude mrijeti po redu, hoće nama obje ostanuti“. Progovori Janković Stojane: „A ne luduj, Hajkuna đevojko! Boga mi se ne bih poturčio, da mi dadu Liku i Udbinju.
Ćopić, Branko - Orlovi rano lete
— Aha pa ti, bratac nemušti, nećeš ni da odgovoriš! — zlurado bi zavrečao učitelj. Ček, ček, onda će ovaj prut da progovori.
— Ako se ne vrati? Kao da joj odgovara na to njezino tajno pitanje, Mačak odjednom progovori: — Vratiće se opet naši dječaci, treba u to vjerovati.
Stefanović Venclović, Gavril - CRNI BIVO U SRCU
Nego još, još bar štogod mi progovori kano po zavičaju k materi daruj mi neko slovo, koji si sam, Boga Oca slovo! Ispusti mi koju reč blagoutrobija
I onde je video neopalimu kupinu i iz one kupine progovori mu Bog kroz angela, učini mu čudotvornu onu tačku i posla ga da ima š njome izvesti od faraonova ropstva izrailjski
ode k njemu, sčuljio se dole, umiljato prevraća oči gledeći k njemu, digao šapu te mu ukazuje, što isto ne može da progovori. Očima se moli. Vide pustinjak što mu je — istrže iz noge trsku i zavi, te je izleči.
Ono dijete lepo, čisto, ka mator čovek progovori i svima onde oko njega što bijahu, to iskaza da se ne prepadaju jer prosi i moli Bogorodica Hrista Boga da to ne učini
I taki pak dijete zamuče; više ne progovori Do vremena mu govorljiva. To se je zdesilo bilo u Francuskoj gore zemlji, u gradu imenom Kremonu.
I ona mu plačući progovori te mu reče: — Ja imam svoga muža, trgovca, ama je do konca spao u siromaštvo. Prometao se je i trgovao koje svojim,
« I kako doču tu reč mučenik, skloni glavu dole s plačem i zadugo više ništa ne progovori. I svomu slugi mučeniku Lupu glas svoga namerenja što bi k njima on izrekao, priliku mu ukazuje da on za njega to izrekne.
I sluga također jedva progovori ove reči k njima mešto Dimitrija: »Ako bih ja to, braćo, pre znao, toliko vašega ovde dolaska besramstvo i brigu, to ja
« I posle toga i sam Dimitrije jedva od žalosti malo progovori k njima te reče: »Istinom li pravo tako se je izvolilo i takva li bi o tom vola gospodu i vladiki vsačaskih, te ovaki
i pak dolazeći svi u glas i u neznan blebećući, ni jedan ih knjižnik da što o Bogu se i o duši seti i iz pisma što progovori. Ako li bi se ko našao koju reč duhovnu reći, svi zamršte na njega odvraćajući im uši svoje...
Idi ugotovljenoj svetoj mi crkvi, k mojoj iz volje mi miloj polati, k častnoj nevesti! Otidi nasamo k njojzi, te u uši progovori toj slovesnoj senici, zgotovi mi sa slušanjem joj od tebe besedu, moj ulazak u nju.
Sremac, Stevan - ZONA ZAMFIROVA
— koji ukućani ništa nisu razumeli i prešao na stvar i razgovetnije rekao zašto je došao, tražeći čak i Zonu, da s njom progovori, ukućani se prosto zgranuše, pokazaše mu vrata, i tako ode i bez kafe, zadovoljan što nisu, kako su mu pripretili,
— Posle kraće počinke, razmišljajući kako da otpočne, progovori ženica: — Mori, zašto me ne nituješ, bata-Mane, od koga si je, ete, aber i pozdravlje? — Pa toj si je tvoje znanje.